BAYONOT
1991 yil mart-aprel oylarida tashkil qilingan ,
"- SSSRni saqlaylikmi, yangi shaarnoma qilib bitta davlatligi saqlansinmi?"
referendumda;
Islom Karimov va Xokimiyatni boshqarib kelayotganlarning barchasi SSSRni saqlaylik, mustaqil bo‘lsak biz u bosib oladi, bu bosib oladi....
deb pripoganda olib borishgan.
Agar mustaqillik xaqiyqi bo‘lganida edi:
1) Istelochilarning muxim odamlari bo‘lganlar siyosatdan ketishi kerak edi.
2) Chor Rossiya va sovet tizimlari, istelochi sifatida tarqatilishi va javobgarlikga tortilishi kerak edi.
3) Istelochi bilan barcha moddiy zarar va foydalar xisoblanishi kerak edi.
4) Istelochi Rossiya kechirim so‘rashi kerak edi.
Ushbu masaladan birontasi amalga oshirilmadi.
Sovet davlati umumiy xazinasiga eng ko‘p oltin yig‘ishda qatnashgan, Rossiya va O‘zbekiston edi.
Sovet davlati oltin zaxirasi Gamburgda (germanya) saqlanmoqda.
Xuquqiy jixatdan sovet davlati tarqatildi.
Rossiya uning merosiga egalik qilish xuquqi bironta Xalqaro kelishuv orqali belgilanmadi.
Sovet davlatini Rossiya, Ukraina, Belarusya raxbarlari tarqatdi.
Islom Karimovning O‘zbekiston nomidan ;
«Tarqatildi deyilgan SSSRdan oladigan, beradigan barcha moddiy-ijtimoiy mulklarni kimgadir berib yuborishga xuquqiy vakolati» bo‘lmagan.
Rossiyadan tayinlangan barcha O‘zbekiston boshqaruvi jinoyatchidirlar.
Siyosiy jinoyat va xuquqiy jinoyat qilishgan.
Inqilobiy xarakat 1991 yil 1 sentyardagi mustaqillikni tan olmaydi.
Ushbu xujjat ijro qilinmagan.
Bu xujjatga rioya qilinmagan.
Ko‘zda tutilgan maqsad mustaqillik bo‘lmagan.
Bunga qat’yan qarshi kurashgan raxbarlar tamonidan maxsus qilingan jinoyat, deb xisoblamoqda.
Inqilobiy xarakat xar qanday kurash usullaridan foydalanib, SSSR degan davlatning barcha moddiy boyliklarini o‘ziniki deb xisoblaydigan
-Rossiyaga qarshi Xalqaro Arbitraj maxkamasida da’vo ochadi.
Natijasi nima bilan tugasada bu istelochilikni rasman qoralash va maxkama orqali xuquqiy asosga solishga erishadi.
Sovet ittifoqida faoliyat ko‘rsatib markazi Moskavada bo‘lgan SBERBANK, VNEShTORGBANK, Kasaba uyushmalari, Kompartiya, Komsomol ittifoqi kabi juda ko‘plab tashkilotlarda saqlanayotgan O‘zbekiston axolisidan yig‘ilgan barcha to‘lovlarni axoliga yoki vorislariga qaytarish masalalarini maxkamaga beradi.
Asori-aqiqalar vaqtincha deb, Moskva, Leningrad.... muzeylariga olib ketilgan.
BMT va boshqa xalqaro tashkilotlar bu masalani xal qilmasa , Rossiya muzeylari turizmga ma’n qilinadi.
(bu masala bitta ariza bilan allaqachjon xal qilinishi mumkin edi)
Inqilobiy xarakat, iselochi Rossiyaga qarshi siyosiy kurash jarayonida qolmoqda.
Bu kurashni, vatan ozodligi uchun , rus vassallariga qarshi intifodaga aylantirshi ham mumkin.
Boshqa barcha ishlar,
1991 yil ham mart-aprelini,
hamda 1991 yil 1-sentyabrining takror qilgan bo‘ladi xalos.
Barcha xalqimiz yo ozod vatanda xur inson bo‘lish uchun kurashga kirishadi. Yoki shaklan mustaqillik, mazmunan
rus vassalligi davom etadi.
Dunyoda bironta xalqning, qaysi sababdan isyon qilishi mumkinligini oldindan bilgan xokimiyat va istelochi bo‘lmagan.
Kurashmagan xalqlar, xalokatga maxkumdir!
Safar Bekjon Urganji.
Turkiston ozodligi va ittifoqi xarakati.
18.01.2025
БАЁНОТ
1991 йил март-апрел ойларида ташкил қилинган ,
"- СССРни сақлайликми, янги шаарнома қилиб битта давлатлиги сақлансинми?"
референдумда;
Ислом Каримов ва Хокимиятни бошқариб келаётганларнинг барчаси СССРни сақлайлик, мустақил бўлсак биз у босиб олади, бу босиб олади....
деб припоганда олиб боришган.
Агар мустақиллик хақийқи бўлганида эди:
1) Истелочиларнинг мухим одамлари бўлганлар сиёсатдан кетиши керак эди.
2) Чор Россия ва совет тизимлари, истелочи сифатида тарқатилиши ва жавобгарликга тортилиши керак эди.
3) Истелочи билан барча моддий зарар ва фойдалар хисобланиши керак эди.
4) Истелочи Россия кечирим сўраши керак эди.
Ушбу масаладан биронтаси амалга оширилмади.
Совет давлати умумий хазинасига энг кўп олтин йиғишда қатнашган, Россия ва Ўзбекистон эди.
Совет давлати олтин захираси Гамбургда (германя) сақланмоқда.
Хуқуқий жихатдан совет давлати тарқатилди.
Россия унинг меросига эгалик қилиш xуқуқи биронта Халқаро келишув орқали белгиланмади.
Совет давлатини Россия, Украина, Беларуся рахбарлари тарқатди.
Ислом Каримовнинг Ўзбекистон номидан ;
«Tарқатилди дейилган СССРдан оладиган, берадиган барча моддий-ижтимоий мулкларни кимгадир бериб юборишга хуқуқий ваколати» бўлмаган.
Россиядан тайинланган барча Ўзбекистон бошқаруви жиноятчидирлар.
Сиёсий жиноят ва хуқуқий жиноят қилишган.
Инқилобий харакат 1991 йил 1 сентярдаги мустақилликни тан олмайди.
Ушбу хужжат ижро қилинмаган.
Бу хужжатга риоя қилинмаган.
Кўзда тутилган мақсад мустақиллик бўлмаган.
Бунга қатъян қарши курашган рахбарлар тамонидан махсус қилинган жиноят, деб хисобламоқда.
Инқилобий харакат хар қандай кураш усулларидан фойдаланиб, СССР деган давлатнинг барча моддий бойликларини ўзиники деб хисоблайдиган
-Россияга қарши Халқаро Арбитраж махкамасида даъво очади.
Натижаси нима билан тугасада бу истелочиликни расман қоралаш ва махкама орқали хуқуқий асосга солишга эришади.
Совет иттифоқида фаолият кўрсатиб маркази Москавада бўлган СБЕРБАНК, ВНЕШТОРГБАНК, Касаба уюшмалари, Компартия, Комсомол иттифоқи каби жуда кўплаб ташкилотларда сақланаётган Ўзбекистон ахолисидан йиғилган барча тўловларни ахолига ёки ворисларига қайтариш масалаларини махкамага беради.
Асори-ақиқалар вақтинча деб, Москва, Ленинград.... музейларига олиб кетилган.
БМТ ва бошқа халқаро ташкилотлар бу масалани хал қилмаса , Россия музейлари туризмга маън қилинади.
(бу масала битта ариза билан аллақачжон хал қилиниши мумкин эди)
Инқилобий харакат, иселочи Россияга қарши сиёсий кураш жараёнида қолмоқда.
Бу курашни, ватан озодлиги учун , рус вассалларига қарши интифодага айлантирши ҳам мумкин.
Бошқа барча ишлар,
1991 йил ҳам март-апрелини,
ҳамда 1991 йил 1-сентябрининг такрор қилган бўлади халос.
Барча халқимиз ё озод ватанда хур инсон бўлиш учун курашга киришади. Ёки шаклан мустақиллик, мазмунан
рус вассаллиги давом этади.
Дунёда биронта халқнинг, қайси сабабдан исён қилиши мумкинлигини олдиндан билган хокимият ва истелочи бўлмаган.
Курашмаган халқлар, халокатга махкумдир!
Сафар Бекжон Урганжи.
Туркистон озодлиги ва иттифоқи харакати.
18.01.2025
Батракларда орият йўқ.
Айтаверади, айтганидан қайтаверади, номус улар учун мухим хосият эмас. Хозир ўрисга қиёсан Ўзбекистон хукумати тепасига, ўрис ёрдамида куч билан ўтириб олган батрак дашноқиларда ўрис бобоси каби айниш кенг тус олаяпти.
Андижон вилояти хокими шармсиз видеоси ортидан ўз вазифасидан хеч бўлмаса вақтинча ҳам кетмагани нимани англатади? Яна демократик давлатмиз, қонунлар устиворлигини таъминлаяпмиз дея жар солгани бекор эканда. Демак, асосий қонун бузар ШМ тарафидан дастакланаяпти ва хеч қандай демократия эмас, балки вулгар жиноятчи тўдалар тарафидан бошқаралаяпган айниган ўриснинг бир худуди холос.
Видеони монтаж дейишди. Ҳалқаро экспертизага беришсин. Аниқлангунича лавозимидан четда туриб турсин. Қонун устиворлиги шундай бўлади.
Ёки видео асли кимга жўнатилганини фош қиламан деб шантаж қилдими?
Ўзбекистонда ўрнашиб олган жиноятчи батраклар тўдаси давлат бошқарув ахлоқидан махрум эканликларини мавжуд вазият курсатмоқда.
Бу вазиятга "сиёсий-ахлоқий батқоқлик" дея таъриф берсак, тўғри таъриф берган бўламиз.
Дунёнинг энг қолоқ давлатида бўлсада бундай вазиятда халқ уятсизлик ва шармисорликни кечирмаган бўларди ва ўз позициясини кўчаларга чиқиб билдирган бўларди.
Хокимиятдаги юқори турувчи мавқе бўлган Адлия вазирлиги ва прокуратура тафтиш бошлаган бўларди. Нега бу давлат органлари жим?
Аммо, Ўзбекистонда ҳар нарсадан нафсини устун қўядиган батраклар жиноятчи тўдаси қонунийлик қандай бўлишини тушунишмайди, чунки батраклар тўдасига жиноят қилиш қонига сингиб кетган.
Референдумни бахона қилиб хокимни вақтинча қайтадан ўрнига одам топилгунча лавозимига қайтаришди.
ШМнинг мақсади Бош вазир ўринбосари қилиб тайинлаш ва 10 миллиард $ пулини олиш.
Булар наинки Андижон халқига балки бутун Ўзбекистон республикаси халқига қ.. қўйган. (Бошқа сўз топиш қийин бўлди, қўполлик учун узр)
Энди эзилганлар ва пахтачилар ҳар бир пахтангиз оқибати йиллар ўтиб нима бўлишини тушиниб олдингиз.
Бобурни пойтахти бўлган қадим Андижон номуси топталди, уни асрай олмаган маъмурият ва унга шароит яратиб берган барча зиёлилар бунга айбдордир, лекин оддий ахоли эмас. Чунки ахолини бошқарадиганлар-бу зиёлилардир.
Бу кундан бошлаб Андижон халқи ўз номусини химоя қилиш учун нима қилса ҳам очиқ ойдин ҳаққи бор. Чунки Андижонликларни устидан кулиб номусини топташди.
Биз пасткаш эмасмиз санларни шарманда қилиб хамма нарсани очиқлагани, лекин хамма рахбариятдагиларингни бундан баттар видеолари бизда мавжуд.
Давлат устида Лут қавми бўлгандан кейин миллат ва халқ ахволи шундайин аянчли бўлади.
Лайк босишга қўрққан халқ бундан ортиғига лойиқ эмас! Озодлик ва демократия мажбурлаб берилмаса халқ хеч қачон ўзлигини хатто номусини талаб қила олмайди, буни бугун кўриб турибмиз.
Эркинликсиз бу халқ сарой муллалари ортидан эргашиб 1-2 минг долларга дуо ўқитиб юраверади. Адашганларни янада кўпроқ қоронғуда адаштирувчи Ўзи!
Рўза рамазон кунлари диндор, илимли, қўли гул, мехнаткаш, энг кўп азоб кўрган, Андижон ахолиси устидан очиқчасига кулиниб номуси топталгани учун жавобгарлик беришингизга яқин кунлар қолди!
Туркистон Озодлиги ва Иттифоқи матбуот маркази
14.04.2023
Ўзбекистон, эмбарго остидаги Россияга атайин, махсусан, фош килинишини билиб туриб рэкспорт қилаётган Хитой ва АКШ қурилмалари.
Дронлар ва саноат квардокоптерларига қарши анти дрон 3МAX қуроллари ва ақшнинг Bushnell бренди кундузги ва кечқурун кўришга мўлжалланган биноколлари барчаси Россияга транзити, Ўзбекистон орқали амалга оширалаётгани фош килинмокда.
Биздан исбот-далил сурайдиганларга, илова килинадиган расмларда жихозлар ва кодлари берилмокда.
Бу БМТ хафсизлик кенгаши карори ва махсус резолюцияси бўлмасдан Украинага бостириб кирган Россия жазоланмокда.
Мустакил бир давлатнинг худудига бостириб киришга карши кулланилган жазоларни бузиш истелочилик билан бир хил жиноятдир.
Уруш худудига қурол ва икки мақсадда ишлатилиши мумкин бўлган товарлар экспорти ва реэскпорти тақиқлангани тўғрисида хужжатлар Узбекистон Хукуматига расман топширилган.
Ташкилотимиз миллий кадрлари ушбу масалада Хукуматиni огохлантирди.
Вақтида тўхтамадинглар.
Мана энди, асл башараларинг очилди.
Узбекистон ахолисига хеч кандай фойдаси тегмаган тожорий шартномалар оркали Россия таминот килинмокда.
Россияни куткарувчи биронта куч колмади.
Дунё газ ва нефтга карам эмас.
Дунё акилга карам, адолатга, тараккиётга, фаравонликга карамдир.
1,5 миллирадлик Хитойни, 1 миллиардлик Хиндистонни путинизмнинг гоявий курук кошиги бокмаяпди.
Улар россияга ёрдам беришлик, ички исёнга, парокандаликга олиб келишини билишди.
ШМ ва клани атайин давлатни узлари назорат киладиган исёнга этакламокда.
Аммо оркасида туриб берадиган куч колмаганини тез кунларда чунтаклари оркали хис килишади.
Буларнинг бошка хис килиш туйгуси, акли-закоси колмаган.
36 миллион халкни одам урнида курмаётганликлари куриниб турибди. Гапларида, харакатларида, ички-ташки сиёсатида халкаро майдондаги кучларга карата "-Узбекистонда , биз нима десак уша булади" дейишмокда.
Туркистон озодлиги ва иттифоки ташкилоти Узбекистон бугуни-келажаги ШМ ва кланига карам эмаслигини исботламокда.
Мавжуд тузим ташкил киладиган сайлов, референдумларнинг лигитимлигини дунё кучлари тамонидан тан олинмайди.
1991 yil mart-aprel oylarida tashkil qilingan ,
"- SSSRni saqlaylikmi, yangi shaarnoma qilib bitta davlatligi saqlansinmi?"
referendumda;
Islom Karimov va Xokimiyatni boshqarib kelayotganlarning barchasi SSSRni saqlaylik, mustaqil bo‘lsak biz u bosib oladi, bu bosib oladi....
deb pripoganda olib borishgan.
Agar mustaqillik xaqiyqi bo‘lganida edi:
1) Istelochilarning muxim odamlari bo‘lganlar siyosatdan ketishi kerak edi.
2) Chor Rossiya va sovet tizimlari, istelochi sifatida tarqatilishi va javobgarlikga tortilishi kerak edi.
3) Istelochi bilan barcha moddiy zarar va foydalar xisoblanishi kerak edi.
4) Istelochi Rossiya kechirim so‘rashi kerak edi.
Ushbu masaladan birontasi amalga oshirilmadi.
Sovet davlati umumiy xazinasiga eng ko‘p oltin yig‘ishda qatnashgan, Rossiya va O‘zbekiston edi.
Sovet davlati oltin zaxirasi Gamburgda (germanya) saqlanmoqda.
Xuquqiy jixatdan sovet davlati tarqatildi.
Rossiya uning merosiga egalik qilish xuquqi bironta Xalqaro kelishuv orqali belgilanmadi.
Sovet davlatini Rossiya, Ukraina, Belarusya raxbarlari tarqatdi.
Islom Karimovning O‘zbekiston nomidan ;
«Tarqatildi deyilgan SSSRdan oladigan, beradigan barcha moddiy-ijtimoiy mulklarni kimgadir berib yuborishga xuquqiy vakolati» bo‘lmagan.
Rossiyadan tayinlangan barcha O‘zbekiston boshqaruvi jinoyatchidirlar.
Siyosiy jinoyat va xuquqiy jinoyat qilishgan.
Inqilobiy xarakat 1991 yil 1 sentyardagi mustaqillikni tan olmaydi.
Ushbu xujjat ijro qilinmagan.
Bu xujjatga rioya qilinmagan.
Ko‘zda tutilgan maqsad mustaqillik bo‘lmagan.
Bunga qat’yan qarshi kurashgan raxbarlar tamonidan maxsus qilingan jinoyat, deb xisoblamoqda.
Inqilobiy xarakat xar qanday kurash usullaridan foydalanib, SSSR degan davlatning barcha moddiy boyliklarini o‘ziniki deb xisoblaydigan
-Rossiyaga qarshi Xalqaro Arbitraj maxkamasida da’vo ochadi.
Natijasi nima bilan tugasada bu istelochilikni rasman qoralash va maxkama orqali xuquqiy asosga solishga erishadi.
Sovet ittifoqida faoliyat ko‘rsatib markazi Moskavada bo‘lgan SBERBANK, VNEShTORGBANK, Kasaba uyushmalari, Kompartiya, Komsomol ittifoqi kabi juda ko‘plab tashkilotlarda saqlanayotgan O‘zbekiston axolisidan yig‘ilgan barcha to‘lovlarni axoliga yoki vorislariga qaytarish masalalarini maxkamaga beradi.
Asori-aqiqalar vaqtincha deb, Moskva, Leningrad.... muzeylariga olib ketilgan.
BMT va boshqa xalqaro tashkilotlar bu masalani xal qilmasa , Rossiya muzeylari turizmga ma’n qilinadi.
(bu masala bitta ariza bilan allaqachjon xal qilinishi mumkin edi)
Inqilobiy xarakat, iselochi Rossiyaga qarshi siyosiy kurash jarayonida qolmoqda.
Bu kurashni, vatan ozodligi uchun , rus vassallariga qarshi intifodaga aylantirshi ham mumkin.
Boshqa barcha ishlar,
1991 yil ham mart-aprelini,
hamda 1991 yil 1-sentyabrining takror qilgan bo‘ladi xalos.
Barcha xalqimiz yo ozod vatanda xur inson bo‘lish uchun kurashga kirishadi. Yoki shaklan mustaqillik, mazmunan
rus vassalligi davom etadi.
Dunyoda bironta xalqning, qaysi sababdan isyon qilishi mumkinligini oldindan bilgan xokimiyat va istelochi bo‘lmagan.
Kurashmagan xalqlar, xalokatga maxkumdir!
Safar Bekjon Urganji.
Turkiston ozodligi va ittifoqi xarakati.
18.01.2025
БАЁНОТ
1991 йил март-апрел ойларида ташкил қилинган ,
"- СССРни сақлайликми, янги шаарнома қилиб битта давлатлиги сақлансинми?"
референдумда;
Ислом Каримов ва Хокимиятни бошқариб келаётганларнинг барчаси СССРни сақлайлик, мустақил бўлсак биз у босиб олади, бу босиб олади....
деб припоганда олиб боришган.
Агар мустақиллик хақийқи бўлганида эди:
1) Истелочиларнинг мухим одамлари бўлганлар сиёсатдан кетиши керак эди.
2) Чор Россия ва совет тизимлари, истелочи сифатида тарқатилиши ва жавобгарликга тортилиши керак эди.
3) Истелочи билан барча моддий зарар ва фойдалар хисобланиши керак эди.
4) Истелочи Россия кечирим сўраши керак эди.
Ушбу масаладан биронтаси амалга оширилмади.
Совет давлати умумий хазинасига энг кўп олтин йиғишда қатнашган, Россия ва Ўзбекистон эди.
Совет давлати олтин захираси Гамбургда (германя) сақланмоқда.
Хуқуқий жихатдан совет давлати тарқатилди.
Россия унинг меросига эгалик қилиш xуқуқи биронта Халқаро келишув орқали белгиланмади.
Совет давлатини Россия, Украина, Беларуся рахбарлари тарқатди.
Ислом Каримовнинг Ўзбекистон номидан ;
«Tарқатилди дейилган СССРдан оладиган, берадиган барча моддий-ижтимоий мулкларни кимгадир бериб юборишга хуқуқий ваколати» бўлмаган.
Россиядан тайинланган барча Ўзбекистон бошқаруви жиноятчидирлар.
Сиёсий жиноят ва хуқуқий жиноят қилишган.
Инқилобий харакат 1991 йил 1 сентярдаги мустақилликни тан олмайди.
Ушбу хужжат ижро қилинмаган.
Бу хужжатга риоя қилинмаган.
Кўзда тутилган мақсад мустақиллик бўлмаган.
Бунга қатъян қарши курашган рахбарлар тамонидан махсус қилинган жиноят, деб хисобламоқда.
Инқилобий харакат хар қандай кураш усулларидан фойдаланиб, СССР деган давлатнинг барча моддий бойликларини ўзиники деб хисоблайдиган
-Россияга қарши Халқаро Арбитраж махкамасида даъво очади.
Натижаси нима билан тугасада бу истелочиликни расман қоралаш ва махкама орқали хуқуқий асосга солишга эришади.
Совет иттифоқида фаолият кўрсатиб маркази Москавада бўлган СБЕРБАНК, ВНЕШТОРГБАНК, Касаба уюшмалари, Компартия, Комсомол иттифоқи каби жуда кўплаб ташкилотларда сақланаётган Ўзбекистон ахолисидан йиғилган барча тўловларни ахолига ёки ворисларига қайтариш масалаларини махкамага беради.
Асори-ақиқалар вақтинча деб, Москва, Ленинград.... музейларига олиб кетилган.
БМТ ва бошқа халқаро ташкилотлар бу масалани хал қилмаса , Россия музейлари туризмга маън қилинади.
(бу масала битта ариза билан аллақачжон хал қилиниши мумкин эди)
Инқилобий харакат, иселочи Россияга қарши сиёсий кураш жараёнида қолмоқда.
Бу курашни, ватан озодлиги учун , рус вассалларига қарши интифодага айлантирши ҳам мумкин.
Бошқа барча ишлар,
1991 йил ҳам март-апрелини,
ҳамда 1991 йил 1-сентябрининг такрор қилган бўлади халос.
Барча халқимиз ё озод ватанда хур инсон бўлиш учун курашга киришади. Ёки шаклан мустақиллик, мазмунан
рус вассаллиги давом этади.
Дунёда биронта халқнинг, қайси сабабдан исён қилиши мумкинлигини олдиндан билган хокимият ва истелочи бўлмаган.
Курашмаган халқлар, халокатга махкумдир!
Сафар Бекжон Урганжи.
Туркистон озодлиги ва иттифоқи харакати.
18.01.2025
Батракларда орият йўқ.
Айтаверади, айтганидан қайтаверади, номус улар учун мухим хосият эмас. Хозир ўрисга қиёсан Ўзбекистон хукумати тепасига, ўрис ёрдамида куч билан ўтириб олган батрак дашноқиларда ўрис бобоси каби айниш кенг тус олаяпти.
Андижон вилояти хокими шармсиз видеоси ортидан ўз вазифасидан хеч бўлмаса вақтинча ҳам кетмагани нимани англатади? Яна демократик давлатмиз, қонунлар устиворлигини таъминлаяпмиз дея жар солгани бекор эканда. Демак, асосий қонун бузар ШМ тарафидан дастакланаяпти ва хеч қандай демократия эмас, балки вулгар жиноятчи тўдалар тарафидан бошқаралаяпган айниган ўриснинг бир худуди холос.
Видеони монтаж дейишди. Ҳалқаро экспертизага беришсин. Аниқлангунича лавозимидан четда туриб турсин. Қонун устиворлиги шундай бўлади.
Ёки видео асли кимга жўнатилганини фош қиламан деб шантаж қилдими?
Ўзбекистонда ўрнашиб олган жиноятчи батраклар тўдаси давлат бошқарув ахлоқидан махрум эканликларини мавжуд вазият курсатмоқда.
Бу вазиятга "сиёсий-ахлоқий батқоқлик" дея таъриф берсак, тўғри таъриф берган бўламиз.
Дунёнинг энг қолоқ давлатида бўлсада бундай вазиятда халқ уятсизлик ва шармисорликни кечирмаган бўларди ва ўз позициясини кўчаларга чиқиб билдирган бўларди.
Хокимиятдаги юқори турувчи мавқе бўлган Адлия вазирлиги ва прокуратура тафтиш бошлаган бўларди. Нега бу давлат органлари жим?
Аммо, Ўзбекистонда ҳар нарсадан нафсини устун қўядиган батраклар жиноятчи тўдаси қонунийлик қандай бўлишини тушунишмайди, чунки батраклар тўдасига жиноят қилиш қонига сингиб кетган.
Референдумни бахона қилиб хокимни вақтинча қайтадан ўрнига одам топилгунча лавозимига қайтаришди.
ШМнинг мақсади Бош вазир ўринбосари қилиб тайинлаш ва 10 миллиард $ пулини олиш.
Булар наинки Андижон халқига балки бутун Ўзбекистон республикаси халқига қ.. қўйган. (Бошқа сўз топиш қийин бўлди, қўполлик учун узр)
Энди эзилганлар ва пахтачилар ҳар бир пахтангиз оқибати йиллар ўтиб нима бўлишини тушиниб олдингиз.
Бобурни пойтахти бўлган қадим Андижон номуси топталди, уни асрай олмаган маъмурият ва унга шароит яратиб берган барча зиёлилар бунга айбдордир, лекин оддий ахоли эмас. Чунки ахолини бошқарадиганлар-бу зиёлилардир.
Бу кундан бошлаб Андижон халқи ўз номусини химоя қилиш учун нима қилса ҳам очиқ ойдин ҳаққи бор. Чунки Андижонликларни устидан кулиб номусини топташди.
Биз пасткаш эмасмиз санларни шарманда қилиб хамма нарсани очиқлагани, лекин хамма рахбариятдагиларингни бундан баттар видеолари бизда мавжуд.
Давлат устида Лут қавми бўлгандан кейин миллат ва халқ ахволи шундайин аянчли бўлади.
Лайк босишга қўрққан халқ бундан ортиғига лойиқ эмас! Озодлик ва демократия мажбурлаб берилмаса халқ хеч қачон ўзлигини хатто номусини талаб қила олмайди, буни бугун кўриб турибмиз.
Эркинликсиз бу халқ сарой муллалари ортидан эргашиб 1-2 минг долларга дуо ўқитиб юраверади. Адашганларни янада кўпроқ қоронғуда адаштирувчи Ўзи!
Рўза рамазон кунлари диндор, илимли, қўли гул, мехнаткаш, энг кўп азоб кўрган, Андижон ахолиси устидан очиқчасига кулиниб номуси топталгани учун жавобгарлик беришингизга яқин кунлар қолди!
Туркистон Озодлиги ва Иттифоқи матбуот маркази
14.04.2023
Ўзбекистон, эмбарго остидаги Россияга атайин, махсусан, фош килинишини билиб туриб рэкспорт қилаётган Хитой ва АКШ қурилмалари.
Дронлар ва саноат квардокоптерларига қарши анти дрон 3МAX қуроллари ва ақшнинг Bushnell бренди кундузги ва кечқурун кўришга мўлжалланган биноколлари барчаси Россияга транзити, Ўзбекистон орқали амалга оширалаётгани фош килинмокда.
Биздан исбот-далил сурайдиганларга, илова килинадиган расмларда жихозлар ва кодлари берилмокда.
Бу БМТ хафсизлик кенгаши карори ва махсус резолюцияси бўлмасдан Украинага бостириб кирган Россия жазоланмокда.
Мустакил бир давлатнинг худудига бостириб киришга карши кулланилган жазоларни бузиш истелочилик билан бир хил жиноятдир.
Уруш худудига қурол ва икки мақсадда ишлатилиши мумкин бўлган товарлар экспорти ва реэскпорти тақиқлангани тўғрисида хужжатлар Узбекистон Хукуматига расман топширилган.
Ташкилотимиз миллий кадрлари ушбу масалада Хукуматиni огохлантирди.
Вақтида тўхтамадинглар.
Мана энди, асл башараларинг очилди.
Узбекистон ахолисига хеч кандай фойдаси тегмаган тожорий шартномалар оркали Россия таминот килинмокда.
Россияни куткарувчи биронта куч колмади.
Дунё газ ва нефтга карам эмас.
Дунё акилга карам, адолатга, тараккиётга, фаравонликга карамдир.
1,5 миллирадлик Хитойни, 1 миллиардлик Хиндистонни путинизмнинг гоявий курук кошиги бокмаяпди.
Улар россияга ёрдам беришлик, ички исёнга, парокандаликга олиб келишини билишди.
ШМ ва клани атайин давлатни узлари назорат киладиган исёнга этакламокда.
Аммо оркасида туриб берадиган куч колмаганини тез кунларда чунтаклари оркали хис килишади.
Буларнинг бошка хис килиш туйгуси, акли-закоси колмаган.
36 миллион халкни одам урнида курмаётганликлари куриниб турибди. Гапларида, харакатларида, ички-ташки сиёсатида халкаро майдондаги кучларга карата "-Узбекистонда , биз нима десак уша булади" дейишмокда.
Туркистон озодлиги ва иттифоки ташкилоти Узбекистон бугуни-келажаги ШМ ва кланига карам эмаслигини исботламокда.
Мавжуд тузим ташкил киладиган сайлов, референдумларнинг лигитимлигини дунё кучлари тамонидан тан олинмайди.
Туркистон Иттифоқи ҳаракати
Матбуот маркази.
14.04.2023
Матбуот маркази.
14.04.2023
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.