четверг, 19 марта 2026 г.

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.

Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025

Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Сафар Бекжон Урганжи
Ёзувчи .
19.03.2025

Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи. Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди. Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган. Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган. ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади

Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025

Ислом оламидаги Хокимиятлар ўзларига содиқ муллалар орқали мўминларни 5 вақт муттасил физикий шаклда ва Аллоҳ номидан қиёмат билан қўрқитиб назорат қилишмоқда. Қуръони каримнинг Худ сураси 114 оятида Аллох бизга амир қилган хукумини атайин бузиб талқин қилишмоқда. وَاَقِمِ الصَّلٰوةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ الَّيْلِۜ اِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّـَٔاتِۜ ذٰلِكَ ذِكْرٰى لِلذَّاكِر۪ينَۚ . Ушбу оятда Аллох мўминларга бир кун давомида 3 марта ибодат (намоз) қилишни буюрган.
Оятда "Тонг отиши (бамдод) ва кун ботиши (шом) ва кечқуруннинг ярмида намоз қил. Шоят бу гуноҳларингни озайтириб, яҳшиликларингки кўпайтиргайдир. Бу сенга ақлингни ишлатишга насихатдир!"
Пайғамбаримиз вафотидан кейин бошланган ички жанжаллар (Ҳазрати Али ва ахли байт. Сахобалар ўртасида тортишувлар...) мўминларни тез-тез жамоага йиғиб тарафдорликда ушлаб туриш керак бўлган. Қуръондаги очиқчаси амир қилинган 3 марта намоз қилиш шартини 5 тага чиқариш химоясиз қолиш ва масхаблар, бошқа динлар тасиридан мўминларни сақлашга керак бўлган.
Асил Қуръонга қайтинг.
Жума намозлари байрам эмас.
Хокимият ва муллалар бир хафталик қилинган ишлар хақида хисобат беришлари ва саволларга жавобларни айнан жума намози олдидан беришлари керак.
Муллалар сизлар Худ сурасининг 114 оятини била туриб, мўминларни алдамоқдасизлар.
Ибодатнинг ози кўпи бўлмайди.
Огир шароитларда ишлаб, вақтида намоз қила олмадим деб, куни билан хижил бўлиб юрган мўминларга!
Худ сураси 114 оятида сизларга тонгда (ишдан олдин) шомда (ишдан чиқиб) ва ётишдан олдин ибодатни амир қилган.
Қуръонга қайтинглар!

Урганжи.
19.03.2024


Rim xuquqi xaqida.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.

19 mart 2023 yil


Yзбекистондаги камбагаллик, кашшокликга айланмокда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси Узбекистонда ишлатилган !
Хар йили 20 йил мобайнида жами 1 144 000 тонна !
Дунёнинг хеч бир диктатураси хеч бир соткин рахбари уз халкига нисбатан бу каби куп кимёвий курол ишлатмаган!
Рашидов пахта манияси билан огриб тезрок пишириш тезрок териб олиш устида бош котиради олимлар унга Дефолянт куллашни айтишади.
СССРда СС типидаги хлор органик дефолянтлар ишлаб чикариш технологияси ва уни фундаментал илми булмаган.
Советлар АКШ Ветнамда куллаган Orange номи билан аталган кимевий куролни копяси кила бошлаган.
Бу кимёвий курол Бутафос номи билан кишлок хужалигида ишлатиш учун ишлаб чикаришни бошлайди.
Гектарига норматив 1,7-2 кг булишига карамай нотугри пуркагич хамда Ан-2 самалёти тизими ноаниклиги туфайли гектарига 55-60 кг дан сепилиб бошланган
Бу йиллар давомида 1970-1991 йиллар оралигида бир неча миллион тоннани ташкил килади. Тахминан 4,8-6 млн тонна барча колхоз ва совхозларга келтирилади.
Бу дорини ишлаб чикарувчи ВолгоградХим заводи СССР да 1971 йил расман такикланган булишига карамай Узбекистон рахбартяти илтимоси ва расмий хатига асосан тайёрлаб бераверишган.
Тасаввур киляпсизми Узбекистон Рахбарияти расман такикланган нарсани бизга керак чикариб бер деб расман мурожат киляпти.
Кушимча равишда Хлорорганик Хлорофос кимёвий моддаси ишлатилган.
Пахта иши хамда Горбачев эркинлик сиёсати ва бошка омиллар туфайли респаблика буйлаб ёйилиб кетган бир неча миллион тонналик бу кимевий моддалар масаласи кун тартибга келтирган эдик. КГБ ва узбек хоинлар осон ва хавфли усулни танлашди.
Хозир Узбекистон хукумати на бу кимёвий курол канча колганини билади нада каерга кумилганини билади.
Кимевий захар хамда куролларни йук килиш халкаро конвециясига кушилмаган. Чунки бу микдордаги кимёвий курол статусидаги моддаларни йук килиш учун на технология на завод бор.
Бу моддалар йиллар давомида метал бочкаларда туриб махсус киёвий бирикма хосил килмокда. Ушбу тамсиз, хидсиз ута захарли Диоксин холатига айланмокда.
Диоксин, ДДТ дан 100 минг марта захарли модда. Халк бу моддалар захари узини камкувват доимий касаллиги камконлик эркакларда 30 ешдан кейин жинсий ожизлик давосини билан шугулланиб, асли муаммо захарланган кимевий моддалар эканлигини айтишмайди.
Мисол учун хеч бир чекловсиз барча колхоз айрадромлари сотиб юборилди, баьзиларига уй куришди баьзиларига дехкончилик килишди ва хк энг ачинарлиси Кораколпогистон Кегейли туманида бир эски колхоз айрадроми худудида ер ости артезиан кудуги казилиб инсонлар шу сувдан ичяпти экан. Тасаввур киляпсизми, захарга тулган сувни инсонлар ичяпти.
Яна бир мисол Хоразим вилояти Тупроккала туманида ерга хеч бир химоясиз 1500 тонна энг захарли моддалар кумиб ташланган!
Ичидан 120 тоннаси ута захарли моддалар 2008 йилгача дефоляция ишлари ва кусак куртига карши кураш имкон кадар биолабаратория билан олиб борилди.
Мирзеев ташкил килган майда миллат империясини куллаш хамда пахта саноати янги рахбари Омонов билан биргаликда пахтани дефоляция килиш кайтадан бошланди.
Бозорларда хар ерда "Дуст" дориси пайдо булди.
Жуда захарли моддалар келтириш бошланди. Бугинги Узбекистон халкининг оммавий аллергия, кон босими, семириш, жинсий ожизлик, бепуштлик, нимжон тугилган чакалоклар, эндокрин касалликлар, буйрак ва ут пуфаги тоши, куз куриш кобиляпти пасайиши, ошкозон касалликлари, камконлик ва яна юзлаб касалликлар вужудга келтиряпти.
Бу инсониятга карши жиноятдир!
Ушбу жиноят даврийлиги хамда тугаши булмайди.
Ушу моддалар тушган тупрок наьмуналари 90 йилларда олиб булинган.
Буни амалга оширган барча тирикми уликми суд килиниб жазоланади. Барча кимёвий моддалар реал из колдирган буни замонавий лабараториялар бир минутда 0,0001% аникликда аниклаб беради.
Узбекистонликларда нега буйрак , жигар ва бошка орган трансплатациясига мажбурят купайиб кетмокда.
Нимага Хиндистон , Исроил ва бошка давлатларга бориб операция килдиришяпти?
Чунки сабаби шу моддалар. Бу операция вактида кесиб олинган буйрак ва бошка органлар этарлича тахлил килиб булинган.
Сабаби топилган. Бу Халкаро жиноят 1991 йилгача СССР хукуматидир. Бугун унинг вассаллари давом эттираётган Хукумат жавобгарликга тортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.

Узбекистон Инкилобий харакати илмий тахлилий маркази.
10.09.2022


среда, 18 марта 2026 г.

Sabab va oqibat baribir adolat xisoboti va tarozisidir.

Eronning oddiy xalqi, qaysi raxbarning qachon qaerda ekanligi bilishi mumkin emas.
Davlat meqiyosida muxim raxbarlarning 50 tadan ortiqig‘ eng sirli joylarda ekanliklarida o‘ldirildi.
Viloyat va tuman meqiyosida o‘ldirilgan maxalliy raxbarlarni birov sanamayapdi, bilmayapti ham.
Eron dinsotar rejimi xokimiyatga kelganidan beri uch marta katta urush qildi.
Birontasida eng oliy raxbaryatini birdaniga joyi aniqlanmagan edi.
Xalq miting qilishi mumkin.
Rejim qatliom qilishi mumkin.
3 mulla yig‘ilib xaqmi-noxaqmi insonlarni qatl qildirishi mumkin edi.
Mna endi, shu mulllar va raxbarlarini xalq emas, eng yaqinidagi insonlar-sheriklari sotmoqda.
Natijada aniq nuqtaga raketa kelib tushmoqda.
Xalq bizni ag‘darmoqchi deb qatliomlar qilganlar-qildirganlar Xudodan topmoqda.
Alloxning adolati tengdir.
Jazo muqarrardir.
Kim jazo berishi muxim emas.
Zolimlikga, jazoni undar battari bera oladi.
Xalq baribir o‘z zolimiga achinmoqda.
Demak xalq xali tavba qilmagan.
Urush nomlanishir.
Sabab va oqibat baribir adolat xisoboti va tarozisidir.
Urganji.
17.03.2026
Эроннинг оддий халқи, қайси рахбарнинг қачон қаерда эканлиги билиши мумкин эмас.
Давлат меқиёсида мухим рахбарларнинг 50 тадан ортиқиғ энг сирли жойларда эканликларида ўлдирилди.
Вилоят ва туман меқиёсида ўлдирилган махаллий рахбарларни биров санамаяпди, билмаяпти ҳам.
Эрон динсотар режими хокимиятга келганидан бери уч марта катта уруш қилди.
Биронтасида энг олий рахбарятини бирданига жойи аниқланмаган эди.
Халқ митинг қилиши мумкин.
Режим қатлиом қилиши мумкин.
3 мулла йиғилиб хақми-нохақми инсонларни қатл қилдириши мумкин эди.
Мна энди, шу мулллар ва рахбарларини халқ эмас, энг яқинидаги инсонлар-шериклари сотмоқда.
Натижада аниқ нуқтага ракета келиб тушмоқда.
Халқ бизни ағдармоқчи деб қатлиомлар қилганлар-қилдирганлар Худодан топмоқда.
Аллохнинг адолати тенгдир.
Жазо муқаррардир.
Ким жазо бериши мухим эмас.
Золимликга, жазони ундар баттари бера олади.
Халқ барибир ўз золимига ачинмоқда.
Демак халқ хали тавба қилмаган.
Уруш номланишир.
Сабаб ва оқибат барибир адолат хисоботи ва тарозисидир.
Урганжи.
17.03.2026

вторник, 17 марта 2026 г.

Turfa fikir, xaqiqat izlashning boshlanishidir.

Eron xududlaridagi 1350 ortiq xarbiy, adminstrativ va sanoat joyi bombalandi.
Eronda bironta zavod-fabrika qoldirilmasligi aytilmoqda.
Buni amalga oshirish uchun dinsotarlar istefo qilmasligi kerak.
Ular ham zimdan kelishuvlariga bunoan etti boshli ajdarxodek kesilgan bosh o‘rniga boshqasi o‘sib chiqmoqda.
1979 yilgacha Eronda shox xukumron bo‘lgan, lekin davlat aqli ham bor edi.
Inqilob boshlanib, rejim qulatilishi aniq va tiniq ko‘ringan paytdan boshlab Pexlaviyni chetga jo‘natib rejimini Eron ichida xal qilishgan.
Vayronalarga yo‘l qo‘yilmagan.
Talon tashkil qilinmagan.
Faqat Pexlaviy va atrofidagi besh-oltitasi o‘margani bilan keta olgan.
Dinsotarlar Eron xokimiyati va iqtisodini o‘zlarining xususiy mulkiga aylantirishdi.
Nima-ki tikka turgan bo‘lsa ularniki bo‘ldi.
Ular ham ketishlarini bilishdi.
1979 yilgacha davrdagi kabi davlat aqli yo‘q.
Rejimlar kelib ketuvchidir, xalq va davlat tikkta qolishi kerak.... tushunchasi umuman yo‘q.
Iroil va AQSh matbuotidagi vos-vosiga qaramang.
Eron dinsataralarining multfilm videolariga qaramang.
Reallikga qarang.
Dinsotarlar shu kungacha bir necha trillion dollarlik boylikni boshqarmoqda.
Rejim tugatilsa bu boylikni Eronni qayta tiklaymiz deb AQShlik, G‘arblik shirkatlarga berishadi.
Kelajakda sotiladigan yiliga 500 milliard dollorlik neft pulini ham Eronni qayta tiklashga sarflashga majburlar.
Puli ko‘payib qaytadan atom bombaga boshi qorong‘u bo‘lmasligi kerak.
Doimiy xarajat kerak.
AQSh va Xitoy uchun eng katta bozor ham Eron bo‘ladi.
90 millionlik xaridor axolisi va doimiy soqqa qiladigan neft va gaz etarli bor.
Er osti boyliklari ko‘p bo‘lgan davlatlarni xalq-demokratik rejimlarga o‘tkazish loyixasi qabul qilingan.
Diktatorlar bir ovuch atrofini boyitadi.
Eng katta bozor, axolisining 50-60 % o‘rta sinif bo‘lgan demokratik davlatlar xisoblanadi.
Diktatorlar davlatni o‘marib , bor boyliklarni G‘arbga tashishadi.
Ketayotib ham G‘arb shirkatlari qayta tiklab beradigan vayrona qoldirishadi.
Eron mullakaratyasi bu vazifasini amlaga oshirmoqda.

Urganji.
17.03.2026.

P.S : Pastda mutaxasisimizning shaxsiy fikirlari joy olgan maqolani o‘zgarishsiz e’lon qilmoqdamiz.
Turfa fikir, xaqiqat izlashning boshlanishidir.


Эрон худудларидаги 1350 ортиқ харбий, админстратив ва саноат жойи бомбаланди.
Эронда биронта завод-фабрика қолдирилмаслиги айтилмоқда.
Буни амалга ошириш учун динсотарлар истефо қилмаслиги керак.
Улар ҳам зимдан келишувларига буноан этти бошли аждарходек кесилган бош ўрнига бошқаси ўсиб чиқмоқда.
1979 йилгача Эронда шох хукумрон бўлган, лекин давлат ақли ҳам бор эди.
Инқилоб бошланиб, режим қулатилиши аниқ ва тиниқ кўринган пайтдан бошлаб Пехлавийни четга жўнатиб режимини Эрон ичида хал қилишган.
Вайроналарга йўл қўйилмаган.
Талон ташкил қилинмаган.
Фақат Пехлавий ва атрофидаги беш-олтитаси ўмаргани билан кета олган.
Динсотарлар Эрон хокимияти ва иқтисодини ўзларининг хусусий мулкига айлантиришди.
Нима-ки тикка турган бўлса уларники бўлди.
Улар ҳам кетишларини билишди.
1979 йилгача даврдаги каби давлат ақли йўқ.
Режимлар келиб кетувчидир, халқ ва давлат тиккта қолиши керак.... тушунчаси умуман йўқ.
Ироил ва АҚШ матбуотидаги вос-восига қараманг.
Эрон динсатараларининг мултфилм видеоларига қараманг.
Реалликга қаранг.
Динсотарлар шу кунгача бир неча триллион долларлик бойликни бошқармоқда.
Режим тугатилса бу бойликни Эронни қайта тиклаймиз деб АҚШлик, Ғарблик ширкатларга беришади.
Келажакда сотиладиган йилига 500 миллиард доллорлик нефт пулини ҳам Эронни қайта тиклашга сарфлашга мажбурлар.
Пули кўпайиб қайтадан атом бомбага боши қоронғу бўлмаслиги керак.
Доимий харажат керак.
АҚШ ва Хитой учун энг катта бозор ҳам Эрон бўлади.
90 миллионлик харидор ахолиси ва доимий соққа қиладиган нефт ва газ этарли бор.
Ер ости бойликлари кўп бўлган давлатларни халқ-демократик режимларга ўтказиш лойихаси қабул қилинган.
Диктаторлар бир овуч атрофини бойитади.
Энг катта бозор, ахолисининг 50-60 % ўрта синиф бўлган демократик давлатлар хисобланади.
Диктаторлар давлатни ўмариб , бор бойликларни Ғарбга ташишади.
Кетаётиб ҳам Ғарб ширкатлари қайта тиклаб берадиган вайрона қолдиришади.
Эрон муллакаратяси бу вазифасини амлага оширмоқда.

Урганжи.
17.03.2026.

P.S Пастда мутахасисимизнинг шахсий фикирлари жой олган мақолани ўзгаришсиз эълон қилмоқдамиз.
Турфа фикир, хақиқат излашнинг бошланишидир.




Эрон- АҚШ уруши .


28 феврал куни Исроил ва АҚШ авияцияси Эронни уч шахрини бир вақтда бомбардимон қилди.
Оқибатда ўз уйида хафсизлик кенгаши йиғилишини қилаётган Али Хомений ва атрофидаги 40 нафар харбийлашган тузилма КСИР генераллари вафот этди , бир вақтда аёли , қизи , невараси , келини , куёви хам вафот этди.
Аслида нима бўлганди?
Исроилдан то Техронга қадар минимум 2000 км.
Харбий бомбардимон самалётлар. F-15 бу масофани 2 соатда крейсер тезликда босиб ўта олади.
Ундан дез назарий учиши мумкин лекин Форсаж режимида учишга ёқилғиси аттига 6-12 минутга етади холос!
Мажбурий хавода бир марта ироқ ёки сурия устида ёқилғи қуйиб Техронга қадар масофани тўлиқ харбий бомба юклама билан келиши керак!
Иккинчи холат бу йиғилиш бўлишини барча шу ердалигини аниқ инфо маълумоти лозим!
Бу вақт ичида Эрон хаво мудофа тизими аниқлаб Исроил ичидаги жосуслар орқали хабар топиб керакли бункерга кириб олишга вақт етарли!
Пилот харбий топшириқ олиши билан то хавога кўтарилгунча 35-47 минут жанговор тайёргарлик вақти бор!
Бу вақтда пилот махсус кийим кийиши , самалёт ёқилғи ва Азот гази билан тўлдирилиши бомбалар юкланиши , борт бошқарув компютерига хафсиз маршрут харитаси юкланиши , нишон маълумотлари берилиши керак.
Бу маълумотларсиз бирор замонавий харбий самалёт учмайди сабаби ўз радарини ёқиш бу 450-600 км масофадан туриб ошкор қилиш ва аниқ ўлим дегани!
Хомений жуда мукаммал қўриқланарди хам моддий хам ғоявий бир вақтда мазхабий этиқод фидокорлиги тестидан ўта олган махсус қўриқчилар қўриқларди !
Имкони йўқ яқинлашишни хеч бир усулда.
Исроил буни қандай уддалади ?
Хеч қандай.
Хомений олдига фақат оила аъзолари сабабсиз кириши мумкин эди охирги вақтда фақат қизи ва иккинчи ўғли Муштабох Хомений кириши мумкин бўлган!
Аслида нима бўлган?
Франциянинг хафталик журнали 25-26 феврал 2026 куни нашр қилган мақоласида мазмуни "Муллалар билан хайрлашиш фурсати келди" деб ёзди!
Сабаб??
Бирдан асл хамкор давлат буни ёзди?
1963 йили эронга биринчи уранни бойитувчи Центрофуга ва ядро технологиясини экспорт қилган 1979 да Франция Харбий Хаво кучлари бош қўмондони шахсан Олиб келиб Исломий Инқилоб таъмалини қўйиб берган давлат журнали?
Чунки Али Хомений асли 25 куни тонгга яқин ноъмалум модда сабаб вафот этганди? Охирги марта ўғли қабулида бўлган?!
Шанба тонгида энг вафодор инсонлари видолашув учун уйига жамланишган вақтда Исроил "тасодтфан"келиб урди!
Замонавий Абдулатиф!
Ортидан Эронни асли рахбари тор доирада "иранский Андропов" лақабли Хижозий бункерида портлатилди.
Эрон ташқи разведкаси ва барча Прокси кучлар шу шахсга тўлиқ бўйсунарди!
Миллати Туркоман !
Бир вақтда эхтимолий мухолиф барча йўқ қилинди кимни қўли билан ? АҚШ, Исроил қўли билан.
Ким бу қадар разведка маълумотини берди?
Бирдан хеч бир Шайхлик мақоми йўқ бирор китоб ёки илмий мақоласи йўқ Хомений ўғли Олий рахбар ва Жафарий Шиа мазхаби бош Оятуллоси бўлди?
11.03.2026 кунгача бирор ерда. Чиқиш қилмади тирик ўликлиги ноъмалум?!
Исроил Июнъ 2025 йилдаги топшириқни чала қолган қисмини бажариш учун Эрон ичидан ўзига иттифоқчи танлади.
Бу иттифоқчи Арман Курд ўйинчилари орқали бўлди.
Хеч ким демократия ёки Эрон халқига фаровонлик олиб келиш учун харакат қилгани йўқ.
Мақсад битта хар хил ўйин билан сақлаб қолиш.
Трамп қовун туширган ери шу!
Бени қовун туширган ери хам шу!
Нега БРИКС ва ШОС аъзоси бўлган Эронни ўлган рахбари учун таъзияни бу ташкилот аъзолари билдирмади?
Нега янги "тайинланган" рахбарни бирортаси табрикламади?
Хатто Толибон на таъзия изхор этди нада табриклади!
Ислом хамкорлик ташкилоти аъзо давлатлари хам !
Хўш нега? Чунки хамма "Падаркуш" театрини ва Бени-Трамп - Зиришкиян ( эронда қўлидан иш келмайдиган рахбарни Зиришк дейишади президент халқ ичида Зиришкиян дейилади) театрини ўйнашмади!
Бу театр тузум ўзгариши билан тугамаслиги учун саботаж қилиш проекти!
Дунё фақат АҚШ ва Исроилдан июорат эмас дунёда уларни истагидан юқорироқ истаклар хам бор!
Бу сцена оғир бадал билан тугайди!
Чунки бу процесс тузим ўзгариши билан тугамаса Минтақада барча Эрон қўшнилари ва уларнинг қўшнилари ўз фарзандини монархик тарзда меърос қилиб ўтказиш пойгаси бошланади?
Буни бадалини Франция, Россия , Исроил , АҚШ тўлай оладими?
Ингилиз қироллик оиласи писта чақиб ўтирибдими ? Хитой Панда ўйнатяптими?
Ўзбошимчалик ва халқаро қоидаларга беписандлик, исломий қоидаларни ўз бошимчалик билан ўзгартириш , кўчадан тутиб келиб мақом бериш , барчаси бадали ўта оғир бўлади!
Цирк тугади!
Тарихда бирор бир Падаркуш 6 ойдан кўп хокимятда қолмаган.
Икки жиноятчи ўзлари жазо олмаслик учун атрофига шерик тўплашмоқда.
Хаддини харбийлар билдирмаса бозор билдиради АҚШ да бензин Сутдан қиммат бўлган куни Импичмент узоқ куттирмайди.
31 мартгача жуда кўп сув оқади.
Бу уруш охиргиси эмас.
Охирги нуқта Секуляр парламентар конфедератив тузумли Эрон ва алохида диний мазхаб жамоати.


Madamin Bek.
2026 yil.

МИРЗИЁНИЙ ҒАЗАЛИ.

Toвуқшунос хокимияти


Чақоллар суриси босди юртимиз,
Итлар катаксиз, ялоқсиз қолди.
Уйидан айрилди товуқ битлари
Кумас хўрозсиз, сувоқсиз қолди.

Ментистон ватанни босди қароқчи,
Халқ ақл ўрнига қорин ишлатар.
Туймаган нафс, кўрмаган кўзлар,
Иймонсиз ташкилот зиллати яшар.

Яшар Шавкатистон, яқиндир қиёмат,
Хақиқат изласанг бошга маломат.
Товуқ, эчки боқарга келмади омад,
"Ўзбак"ни Шавкати, бўлди валломат.

Урганжий.
22.10.2017


МИРЗИЁНИЙ ҒАЗАЛИ.
Қўшиқ айтинг, яйраб-кулинг, мен сизга лағмон чўзай,
Қазону-чўмич бизда ялоқ тутинг, мен сизга явғон сузай.
Путин оғам омон бўлса, лағмон пишар тўйсин қулоқлар,
Қорни очлар исён қилса, итларим боғлаган ипларин узай.
Ўттиз икки миллион хонанда-ю, нозанда жилвалар қилсин,
Мадх айласунлар, семирган қўчқордайин мен сизни сузай.
Мирзиён тахаллусим, ашорлар битай, бастакор халқ керак,
Емаk-ичмаkни бас қилиб ишланг, мен сизга озроқ хурай.
Лағмоний бастакор топилиб,
мусиқа басталанишини кутиб қолувчи
Сафар Бекжон Урганжий.
Тутдек тўкилмоқда ўзбек будуни,
Тўкилар кўз ёш қолмади, қуриди.
Қуриди дарёлар, денгиз мотамда,
Қоплади дунёни зулмат қузғуни.
Қоп-қоронғулик фалакнинг токи,
Юлдузлар қочди ажал, шаъриндан.
Ойдек юзли, гилдек сўлар йигитлар,
Эртага бир сиқим тупроқдир хоки.
Дўст тупроққа айланар, тўлар кузимиз!
Тил ожиз, дил хаста сўнди юзимиз!
Урганжи.
02.08.2020
Швейцаря.
Шавкатистон!
Бизга Шавкат беринг шарафи сизда қолсин,
Иноят қилсин Рустам, Путини йўла солсин.
Жиззах-Сирдарё, майли бўлсин Зиё-миромон,
Не хожат сайловга, давлатим Шавкатистон.
Ўзбек ўзи ортиқча, тил билмас махов миллат,
Мухолифи уришқоқ, хукуматга гап ўтмас.
Миси чиқди мустақиллик, халойиқи ўрисда,
Шавкатистон давлати кир юқмаган фаришта.
Қасам ичдим, эртадан мадхиялар босаман,
Шавкатистон шанини Алп тоғига ёзаман.
Яшасин мамлакатим! Ўша киши халқимиз,
Инқилоб осий хаёлдир, тонгда дорга осаман.
Хайрият тонг отди, халойиқ Ўзбекистон,
Қўлида арқон-савун, суриштирар Сафарни.
Шарафи, Шавкати, Миромони, Зиёси,
Иноят қилмабди, давлатдир Рустамистон.
Инқилобсиз бархаёт, тасиллим Шавкатистон!
Сафар Бекжон.
28.11.2016
Яна мазлум, қўйдайин ювош, беайб Султон,
Ислохат истамаган халқдир, "хаста беамон".
Майли кўрсин ўзидан, девом этсин диктатор,
Мазорида кутар интизор, қулбоши "чўтир".
Додо саройига киролмас ўғил, қўрқар рухидан,
Юрт ўғриси арқон эшиб фатво кутар сўфидан.
Осайлик, ким хақиқат деса, анқонинг уриғини,
Бош торtcа, бермаса пора-совғанинг қуриғини.
Яшасин Шавкатистон шон-шарафли юртимиз!
"Қисииииинг" дебди, ўлган бўлса қуртингиз!
Мошинга умид қилиб,
Лағмончи мирзиёним, бўлди гирён,
Чиқарибдур, фармон устига фармон.
Ошмасин нарху-наво, тошмасин сабр,
Мирзиён амир қилди, қолмасин армон!
Мошинга умид боғлаб, доғладим аъшор,
Чанг тегмасин аёғига, тўшалсин астор!
Танқид қилган кўролмас ўзлари ғаддор,
Мирзиён мулойим, фаришта, хокисор.
Ашорим қийматидир, бешта тамойил,
Олтисин кутиб халқ, бўлди пало-пил.
Лутиф айлар мирзиёним, палвоним,
Ўзбек, фалак токига қўйган нарвоним.
Шъеру-арслон, тизилсин йўлларига,
Жаннатдан келтиринг гули, қўулларига.
Малаклар элкадошдир, соғу-сўлларига,
Умидлар Малибу, банда-ю қулларига.
Лағмончи мирзиёним, бўлмасун гирён,
Урганжий.
03.06.2019



Швейцаря чўллари

Серқуёш, Шавкатли осмон токига,
Маддохлар юлдузи қўнди бошига.
Исматинг Қисмати очилиб-сочилиб
Кетди Самарқандда, мазор қошига.
Тупирди Қанодён туфиги, балғами,
Мўл хосил берди, собиқ ота нафрати.
Бундан буёғи шавкатли-шонлидир,
Фохиша маддохий, боқий иффати.
Ҳаммага буюрмас, Қисмат насибмиш,
Исматул анбиё абадий мулкимиз.
Сармоя керакмас серкуёш ватанга,
Етарки, қайтcин маддох тулкимиз!
Урганжий
27.03.2019


Уйласам Шавкат Мирзо, маккорга ухшайди-ку,
Ислох керак уз феьлига, гаддорга ухшайди-ку.
Вадалар ёлгон экан, алдагани яхши бола,
Ёшулу гирром-писмик, кулдорга ухшайди-ку.
Ухшатмасдан учратмагай, чутири ота деди,
Сузлари силлик,-шиллик беорга ухшайди-ку.
Путинистон булди харён, ислохати мaскoвдан
Ёлгонлардан бездиб безорга ухшайди-ку
Қарғалар чўқса қарайлик, бошқа қарға кўзини,
Ахлат титиб саройларда, севса айиқ кўтини.
Қағилласа онса-сонда, бош қарғамиз мазлумдир,
Қолганлари қузғундир, кийим гизлар думини.
Қарғаю-зоғлар босди, юртим асло кишт демас,
Вадабозлар салтанати чириб кетар, эскирмас.
Қарғалар учса қарайлик Қашқадарё тамонга,
Бориб қўнган асли калҳат, ичи тўла самонга!
Урганжий.
27.10.2019


Кисматда эскирди тутунган отаси,
Янгиси, минада курбон булмасин.
Яласин пойини, махрам жойини,
Асрасин, мехнати увол булмасин!
Реклом килинг, хар кун тонготар,
Окшомга ялаб, туйсин "курсоки".
Кисматда мина булса, ё-пираай,
Эски отасидек "саждагох" хоки!
Икки отага ёлчимай кисматим,
Хар ён-у гирёнга урмокда узин.
Мина портласа етим колажак,
Учинчи отага тикканми кузин?
Бу фалак ёзиб, толесиз кисмат,
Минг бир синовда утди-ку умри.
Исён байрогини кутариб бир кун,
Мактовга этикод килмагай кунгли!
Урганжий.
28.08.18


Маддох улди, ортидан шурвада купик колди,
Шоири-ю шайхлар минган, эшшагу хутик колди.
Инсон Одам булмаса талантидан не фойда,
Андижонда Бобирбогнинг, бошлари эгик колди.
Халк, оламон, халойик, кайга борса нолойик
Айби купик шурвадан умидворди, хаклийди
Шоири-замон шу кун чумич истар дододан,
Калкиб чикган оламон факат куркар Худодан.
Маддох зотга Худо узок, дадо шундок ёнида,
Лутф истар подшодан, шавкати-ю шонидан.
Хоинлигин унитди, лек чикмади конидан,
Шогирд маддох колар, узилсада жонидан
Маддох улди ортидан шурвада купик колди,
Иймони йук номард утмишин кулфга солди.
То киёмат кутгаймиз адолатнинг хукмини,
Муминлар эгиб бошин, майдонда якка колди.
Урганжий.
(Уткан асрда яшаган шоирнинг бурноги асрдаги шъери)


Мазлумдир Шавкати, Мирамони,
Уртада сарсон халкчил фармони.
Бечора эзилди кунба-кун сўлди,
Кийматли куринда пахта хирмони.
Аслида Призидент бўлгуси йўкди,
Билмадик бу касал каердан йукди.
Чекислар денгизида сузмас кемаси,
Эзилган кайикда мазлумдек чўкди.
Халойик шафкатли, бечора тараф,
Мазлумлар мазлумга сабр тилайди
Шавкатни шонли ўтмишин унитиб,
Жабридийда Шавкат, ку-н ялайди.
Иноят килмас чекистлар тулкиси,
Мазлумшунос мухолиф фолбини.
Кахрамон яратар Шавкату шонли,
Халолдан дам урса, ўгри иймонли.
Мазлумдир Шавкати, фармони!
Энди колмас халкнинг армони!


Урганжий.
03.06.2019

пятница, 13 марта 2026 г.

Safar Bekjon Urganjiy arxivi bir necha million saxifalik;

Safar Bekjon Urganjiy arxivi bir necha million saxifalik; Arxix asoiy qismi, siyosat, tarix, adabiyot, ..... kabu önlagan soxalarda maqoallar, kitoblardan iborat. Turk dunyosi tillarda yozilgan asarlar anchagina. Arxiv mualliflik xaqlari tashkilotlari tamonidan ximoyalanib saqlanmoqda. Tablolar EU galeriyalari tamonidan namoyish qilib sertifika berilgan. Kundalik siyosat tashqarida faoliyat kelajak tadqiqotchilariga ham ish topiladi.


Matbuot markazi.

13.03.2026




Ўзбекистон хокимияти босқинчи тамсилчиси!
Шу йил декабр ойи бошларидан бери мамлакатда газ ва электр
муаммоси хақида гапирилмаган, ёзилмаган.....таклиф қолмади.
Ўзбекистон Инқилоб харакати Ўзбекистон Хукумати ўз халқига нисбатан газ-электр
терори олиб борилаётганлигини Халқаро Трибуналга олиб чиқмоқчи.
Декабр ойи ичида Россияга жўнатилаётган газ миқдори 145% оширилиб,
босим мах савия чиқарилган.
Навоий компрессор операторлиги марказидаги компютерларга кириб кўрган мутаҳасисимиз қуйидагиларни аниқлаган:
Россиянинг қурол ишлаб чиқариш маркази бўлган Уралмаш+танк ишлаб чиқариш соҳалари олдингидан 150% кўп газ ишлатмоқда.
Рус қурол саноатига электр ва газ этиштириб бераётган ШМ ва каланидир.
Ўзбек халқи савиқдан, ис газидан ўлмоқда. Завод фабрикалар газ ва электр этишмаслигидан тўхтатилди. Инсонлар маошсиз татилга жунатилди.
ШМ ва клани путинизмни нг Украинага қарши уришини дастакламоқда.
Хокимиятдаги харомзодалар-майда миллатлар, Гага трибуналидан олдин, ўзларингни осинглар.
Ўзбек халқи!
Мавжуд Хокимият сизларни аста -секин йўқ қилишга қаратилган путин планини амалга ошириб бермоқда.
Қўзғалиш ва ағдариш замони!
Ё бугун, хох эрта бунга мажбурсиз!
Ушбу эълон қилинаётган харитадаги ҳар бир газ трубаси ичи тўла Уралдаги рус харбий саноатига кетмоқда.
Қўл силтаб, омон борсин деб ўтираверсизми?
Инқилоб харакати матбуот маркази.



·
Рустам Иноятовнинг якинлари, тарафдорлари менга очикчасига тахдит килишмокда. Бир пайтнинг узида Шавкат Мирзиёев хакида хали исботланмаган баъзи малумотларни айтишмокда.
"- Мадр булсанг уни хам фош килишинг керак, факат бизга ва бизнинг оилага карши курашмокдасан", дейишмокда. Мирзиёевнинг Испаняда саройи борлиги хакида иддолар ёзишмокда. Тахдит ва хакоратлар тула мактубни эълон килмайман. Бутун оиласидаги эркагу аёлнинг жинсий органлари "севилган" тилда ёзилган. Аклида бори, тилига келган буларнинг.
Аммо Рустам Иноятов, Шариф Иноятов ва кудалари, Шавкат Мирзиёев хакидаги иддоаларини исботлашга мукаллафдирлар.
Иноятовлар хакида нима ёзсам, гапирсам исботини хукукий органлар ва матбуот олдида исботладим.
Иноятов тамони Шавкат Мирзиёевнинг Испаня саройи хакида аник исботлари булса уртага куйишсин.
Мен Гулноранинг уйини, Шариф Иноятов .... уйини фош килганим каби Мирзиёевнинг уйини хам фош килишдан куркмайман.
Мен бирон марта Мирзиёевнинг Испаняда саройи бор демадим, ёзмадим.
Иддоа Иноятовларга оид, улар исботлашсин!
Бу хакда ва бошка масалалари жонли эферда гаплашамиз.
Сафар Бекжон.
Женева.


Генеральная прокуратура Конфедерации Швейцари возбудила уголовное дело в отношении Tичинской компании Argor-Heraeus. Oдна из крупнейших аффинажных компаний в мире обрабатывала золото награбленно. B понедельник Генпрокуратура Швейцарии подтвердила, что на основании заявления общественной организации было возбуждено уголовное дело. Компания из Тичино подозревается в «отмывании денег, связанных с военными преступлениями, и пособничестве военным преступлениям». Матбуотдан -------------------------------------------------------- Кулча олтин кул бўлди.... Бугун Ўзбекистонда сиёсий вокеалар якинлашиб келаётган халкаро жиноят махкамасидан олдинги васваса десак адашмаймиз. Европадаги иктисодий бўхрон сабабларикўп. Улар орасида Ўзбекистонда таланаяпган ер ости ва ер усти казилма бойликлар хам катта рол ўйнамокда. Квотасиз, мафялашган шакилда Европа иттифокини камраган дунё кора базорини Ўзбекистонсиз тасавур килиш кийин. Йилига 124 тонна олтин ишлаб чикараяпган Ўзбекистонга берилган олтин базори квотаси канча? Каначаси Каримовлар оиласи учун ишлаяпган Зарафшон отин кони чикиндиларини кайта ишлаш заводи номига ўтказилаяпди? Ўзбекистона рафинаж килинган олтинлар дунё базорида сотилиши мумкинми? 124 тонна олтин халкаро стандартлар холидаги кулчаларга айлантирилиши учун Швейцарииниг кайси рафинаж фабрикасига берилмокда? Бу фабрика 99 пробали дейилган ўзбек олтинининг канча тоннасини чикиндига чикканини эълон килмокда? Ўзбекистонда "терпила" бир хотинни мазлум сиёсий лидерга айлантириш учун астойдил медяманяклиг жазавасига тушмасдан олдин мана шу саволларга жавоб изласалар бўларди. Ўзини эркин матбуот деяпган журналистлар берилган малумоtлар устидан кўлмасдан аниклаш ва исботлаш учун суруштурув ишлари килишлари керак эди. Афсуски кабинетларда ўтириб олиб интернет кавлаш "эркин" матбуотмиз дегани эмас. Биз ўртaга кўйган саволларга жойида жовоб топиш учун качон мард журналист онасидан тугуларкин деб суюнчи кутуб 23 йилимиз ўтди. Матбуотни танкид килганларниг ахволини билсакда бу гапларни айтишдан кўркмаймиз. Диктарура Ўзбекистонликларниг сиёсий тузуми бўлишдан юкори боскичга чиккан. Диктатура инсонларимиз калбига ва конига синган васвасадир. Хар бир васвасаниг ортида шайтон туради. Манa кўрсизлар ўзбек матбуоти мен берган саволларни эмас мениг шахсиятим билан шугулланишади энди. Васваса ортидаgи шайтон бурнилари тагида-да. Mен эса бировниг Твитларидаgi битларини тўкишга ёрдам беришга астойдир карорли инсонларни "Твит малайлари диктатор тегирмонига карши" деган бўлардим. Ёзувчи Сафар Бекжон
Taken
Nov 07, 2013 12:18:08pm
Upload IP address
85.218.96.126



Дунёнинг иши битмас,
Кувласак умир етмас.
Умир кочар кувлама,
Хурган итга хувлама.

Насихат эмас сузим,
Узокдадир манзилим.
Йул эртаги тукидим,
Бир оз Кур*он укидим.

Курк, сохта эшондан,
Кибр тула сухандон! "
Акл килгин" ояти бор,
Ахмокка коинот тор.

Дунёнинг иши битса,
Киёмат келганидир.
Халкинг хоин севса,
Шайтон елканидир.

Сафар Бекжон
Урганжий.
28.12.2014



Olim tukanish emas, boshlangichdir.
Butun dinlarning mukaddas kitoblarida bir inson oldirish insoniyatni oldirish bilan tenglashtirilgan.
Men Erondagi vokeaga shu nuktadan karayman.
Ammo men yo kotillar, yoki oldirilganlar tarafida bulish majburyatida emasman.
Kuyidagi savollarga javob topmagunimcha xech kimni aybdor deb xam ayta olmayman.
1) Jurnalistlar sozi barcha paygambarlardan va mukaddas kitoblardan ustunmi?
2) Xajv kilishdan maksad mukaddaslikmi yoki etikod shaklllarimi?
Xajvchilar ommaviylashgan sari Paygambarlarga ishonch va xurmat ozayadimi?
3) Oz vaktida Iso Paygambarni xajv kilish bugun Muxammad Alayxusalomni xajv kilishdek katta gunox edi. Iso Paygambar gomoseksual va xatto uz onasiga uylangan degan xajviy filimlargacha kilindi. Garbdagi cherkovlar bom-bosh, un minglarcha roxib bachabozlikda kulga olindi. Paygambarlarning mukaddasligi yukolishidan kim manfaatdor?
4) Parijdagi vokealarga kaytsak: Kotillik uchun kelayotgan uchta inson rasmiy uchrashuvga kelayotganday yoniga barcha xujjatlarini olib kelishi mantiklimi? Xop olib keldi xam deylik, bu xujjatlarni ikkalasi bir paytda, mashinada koldirib ketganligi (tushurib koldirganlik) ishonarlimi?
5) Ikkita kotilga xaydovchilik kilgani iddo kilinayotgan yigit vokea sodir bolgan soatlarda maktabida bolgan. Sinifidagi barcha urtoklari buni tasdiklashayapgandi. Nega ozlarini ozod matbuot degan kishilar bu yigitni va sinfdoshlarini eshitmayapdi?
Ularni korkitib yoki tarkatib yuborilishinimi kutishdi?
Bu beshta savolga javoblar Garbda Islomiyatga karshi boshlanishi mumkin bolgan ayanchli vokealarni oldini olishi mumkin. Adolat butun dindorlarga va dinsizlarga xam kerak bolgan, yagona vositadir.

Safar Bekjon.
Yozuvchi,
Xalkaro yozuvchilar Parlamenti a’zosi


Диктаторлик танафусга чикадими? Бундан бир ойларча олдин менга Москвадан келган муҳим маьлумот: Ўзбекистонлик муҳожир ишчиларга қарши оммавий қувғин бошланиши планлангани ҳакида эди. Кузнинг бошларида бўлиши керак бўлган бу воқеаларни орқага қолдирганнига сабаб, Суриядаги бўҳроннинг ким тамонига ҳал бўлиши кутулаяпгани эди. Россияни ҳалкаро майдонда ирқчилик айбловлари анча заифлатган бўларди. Мана энди кечиккан оммавий муҳожир ови бошланиши мумкин. Албатта бу ўз-ўзидан бошлатилиши мумкин эмасди. Баъзан бир кунда беш-ўн ўзбек ўлдирилади лекин қотиллар йилларча топилмаяпди?... Тақирбошлар учун рус бўлмаганлар ва айниқса мусулмон ва туркий халк вакиллари биринчи навбатда ҳайдалиши керак бўлганлардир. Ишчи муҳожирлар ичида энг зайиф нуқта ўзбеклардир. Бирлаша олмаган, ўз давлатининг ҳимоясидан маҳрум, мияси диктатура билан ювилган қўрқоқлар тўдаси. Асосийси ҳамма жойда тиқилиб кетган тил билмаслар ҳам ўзбеклардир. Йиллардан бери ўзбеклар Россияда ўлдирилмокда. Тошкентда жойлашган Россия элчихонаси олдида бирон марта норазилик митингги ёки пикет утказилдими?... Йўқ албатта. Расмий рақамларга кўра Россиядаги Ўзбекистонликлар сони 2 миллиондан ошган. Ҳеч қандай ватандошлик ҳақ-ҳуқуқи бўлмаган бир давлатда ҳуқук излаш қулларнинг занжирини шақиллатишидан бошқа нарса эмас. Ислом Абдиғаниевич Каримовнинг диктатураси муҳожирларнинг қалбига синган қўрқув психалогиясидир. Аҳвол шу даражага келганки, етти авлодини Россияга олиб келган кишилар ҳам Ислом Абдиғаниевич Каримовдан қўрқади. Мавсумий қатнаб ишлаётган муҳожирларни гапирмаса ҳам бўлади. Алдаш, сотқинлик, шафқатсизлик, иймонсизлик оммавийлашган. Бу ҳол оддий холатга айланган, аслида шундай булиши керакдай қарай оладиган бўлган. Миллий, сиёсий ва диний саводсизлик Ўзбекларда беш олти йил фуқоролар уруши бўлган Тожиклардан ҳам пастда. Бу ҳолатни хамма гапиради, сен нима қилсак Ўзбеклар ўзлигини англаб етиб бу иллатлардан кутулади; ўшани ёз деяпган булсангиз ажаб эмас. Энг асосий масала миллат масаласи. Ўзбеклар 1930 йилларгача Туркистонниг 96 қавмларидан бири эди. Қавмни миллатга айлантириш ўз табиий жараёнидан ташқарида сиёсий мажбурият ва ғоявий босим остида бўлганидан кейин натижа ўртада. Ўзбеклар миллатлаша олмади. Туркистонлик, туркчилик бирлаштирувчилиги 7 минг йиллар атрофида давом этаётган жараён эди. Ўзбекистон ўзига ғоявий мерос килиб олган: Соҳибқирон Амир Темурни ўзбеклаштирдик. Бу ҳам ишга ярамади. Чунки бу ғояни илгари сурган зиёлийлар ҳам Соҳибқирон Амир Темур ўзини ҳеч вақт “ўзбек” кавмиданман демаган. Туронли, Туркистонли ва Турк миллатининг Бошбуғи эканлигини айтганини тарихдан билишади. Заҳриддин Муҳаммад Бобуршох ҳам ўзини “ўзбек” демаганини ”Бобурнома” автобиографик асарıда ёзиб кетган. Алишер Навоий хам ўзини туркий тилда ижод килганини «Муҳокамтул луғатайин» (Икки тил мухокамаси) асарида кайта-кайта урғулаган. .Эээээээээ.... бу одам бизни миллатсиз қилмокчими? Бизни Турк килмокчимисиз деяпган бўлсангиз ажаб эмас?! Ҳа... ҳудди шундайбиз Турклармиз! Турк деганда Туркияда яшаяпганларни тушунадиганлар саводсизлардир ёки душманларимиздир. Биз Туркий миллатмиз. Ўзбекистон Сталинниг “бўл, прачала ва бошқар” сиёсатининг қурбонидир. Ўзбеклар ҳозирги Ўзбекистон (олдинги номи билан Туркистон) тупрокларида яшаган уруғлардан биттасининг халос. 96 уруғниг ҳаммаси “ўзбек” эмас. 96 уруғнинг бир қавми “узбек” туркдирлар. Ҳазрати Амир Темурнинг уруги бўлган Барлослар Туркия давлатининг жануби вилоятидаги катта уруғлардан бирисидир. ..... Қисқачаси: биз Сталиннинг "миллатлашма"сидан; воз кечишимиз керак. Туркистон ва туркий ҳалк миллий ғоясига асосланган 7 минг йиллик тарихий номимизга кайтишимиз керак?! Бу ғоянинг Россиядаги меҳнат муҳожирларига нима фойдаси бор деяпган бўлсангиз Туркийлик Россияниг 30% аҳолисини бирлаштирувчи ғоялардан бирсидир. Туркистонлик инсонга шурур берадиган тарихий-ижтимоий сиёсий кимликдир. Ватанимизни Туркистон деган тарихий номини руслар Ўзбекистон деб ўзгартирдилар балким эртага биронта вилоятимизда яшайдиган қавмини миллат деб эълон қилсалар ҳам ажабланмасликкимиз керак. Бирлаштирувчи ғурурли бир мавқе Туркистонлик шурури “ўзбек”ларни, қутқариши мумкин. Эртагаёқ мазкур мумома (проаблема) ҳал бўлади демайман. Хатолар, камситишлар, оммавий қирғинлар миллатни ақлини киритиши керак. Менинг бу фикирларим келажак учун . Туркистон ғояси Ўзбекистон аҳолисини бирлаштирувчи ғоя сифатида давлат мавқеига кўтарилишига ишонаман! Россиядаги ўзбеклар масаласига қайтсак. На илож... бу насл ўз феълига яраша жазоланаяпди. Ўзбекистонда Ислом Абдиғаниевич Каримов, Россияда тақирбошлар бу наслни "аклини киритгунича" қатли ом давом килаверади. Мен нима қилсам ҳам бу масалада бирон тавсия бера олмайман. Россиядаги ўзбекларни бирлаштирувчи ташкилотлар тузулмадими? Тузулди! Газета, рус тили ўтгатиш мактаблари очилмадими? Очилди! Натижа нима билан якунланди?... Ўзбеклар кизикишмади. Газета сотилмади. "Гастарбайтер" жаноблари қорнидан, эгнидан аяб тежаб йиғган пулидан сариқ чақа сарфлаб газетани сотиб олмадилар. Рус тили таржимонига пул берса бердиларки, тил мактабига келмадилар. Бундан кейин нима килиш керак?! Баттар бўлсин бу ўзбеклар. Ем бўлсинсинлар тақирбошларга. Ўзбекистонга қайтсалар Ислом Абдуғаниевич Каримовнинг кетини яласинлар ёки зиндонда чирисинлар. Яқинда фермерлардан биттаси ўзин осди. Нимага? Пахта планни бажаролмагани учун. Ҳар куни хоким онасини сўккани учун осди ўзини. Барибир ўлар экансан ҳокимга маҳсус гапим бор эди сизга деб чеккароқга чақириб юраккига ханжар урсанг қолганлар орқангдан дуо киларди. Э.... қаерда унақа мард ўзбек?.... Москванинг Бирюлëво мавзеида битта Ўзбекистонлик ўлдирилди. Морг олдига бориб марҳумнинг исмини сўрашга журъатсиз ўзбеклар суриси Туркистоннинг келжаги эмаслар. Бизнинг И.А.Каримов режимига каршилигимиз сиёсий-иқтисодий айбловдан ҳам юқори масалададир. Бу маҳсус уюштирилаяпган миллий “инқироз” айбловидир. Бу инкирознинг ташкилотчиларини ва қалбида миллатимизга хоинлик килганларни тамоман йўқ килишдир. Асрлар мабойнида миллатимизга хоинлик килганлар жазосиз колмаяжагини унутмасинлар. Мен ва менинг атрофимда бирлашган Туркистончи ва Турончи гоясининг тарафдорлари майин, юмшок қалбли ёзувчи-шоирлар гуруҳи эмасмиз. Араб миллиятчилигига асосланган тариқатлар ва нада байналминал социал демократиячилик найранги бизга бир тийинга киммат. Биз Қуръонимиздан бошқа китобларни динимиз асосига қарши деб биламиз. Қурони карим оддий халк ҳам тушунадиган тилда нойил булганига ишонувчилармиз! Орадаги даллол шайхларниг дин сотиб данғилллама ҳаёт кечиришларига чек қўямиз. Маҳаллийчилик, ўзбекчиликни рус истилоси сарқити деб қараймиз. Биз учун минг йиллардан бери Туркистон ва туркчилик бутун "Ўрта Осиё"ни Туркистонга айлантирадиган ғояси бўлишига ишонамиз! Диктатор И.А. Каримов ва унинг малайлари бунга йўл берадими? Мабодо демакратия бўлиб сайловда миллат бизга овоз берадими, йўқми деган дардли саволи бўлмаган одамлармиз! Бу куч қаерда? ! Кейинги мақолада албатта айтаман.


Сафар Бекжон 


Адолат излаган узбеклар... Нимага узбеклар Узбекистонда йукотишган адолатни, Гарбда топмадилар? У ерда туриб адолатсизликга чек куйа оладиган бошка кучларни излашмокда. Улар кучиб келган Гарб дунёси шахсий имконларига жавоб берди. Аммо улар учун асл адолат булиши керак булган Узбекистон эди. Улар уз мамлакатларидаги адолатсизликни Гарб билан хамкорликда эмас, бошка кучлар оркали хал килишга ишонишмокда. Мени кузатиб келаётганлар билишади-ки, мен хеч качон давлатимизнинг шариат асосида бошкарилиш тарафдори эмасман. Халк диндор ва иймонли булиши хукуматни адолатли килиш кучига ишонган сиёсатчиман. 18 йилдан бери гарбда яшамокдаман. Гарбнинг Узбекистондаги адолатсизлик учун килини кимирлатганини курмадим. Инсон хукуклари, сиёсий махбуслар масаласи геополитик ва иктисодий манфатлардан келиб чикмокда..... 24 йилдан бери диктатура остидаги инсонлар Узбекистондаги ахволни бировлар келиб яхшилаб беришига умид килишга ургатилди. (130 йиллик асорат Ок подшо, кейин эса Москвадан келиб адолат тиклаб берилишига ургатилган). Узбеклар хатто Каримовга мухолифат булганларга дагдага килиб мактублар хам ёзишганди: Мухолифат нима килиб утирибди? Адолатни тикламайдими?.... Чет элларга чиксам бутун дунёдан ва узбек мухолифатидан хисоб сурайман - деб ахд килганлар хам талайгина. Ва нихоят Гарбга чикилади! Оз вактда ичида Узбекистонда колган адолатсизлик хакида хеч ким дард килмаяпгани курилади. Мухолифат дегани хам, кулида куроли ва моддий капитали булмагани учун хурмат-иззат курмаяпди. Унда адолатни ким тиклаб беради? Бировлар; пулим булса хамма нарсани кила оламан, адолатни хам сотиб оламан. Харкандай режимда булсаям Узбекистон менга бир тийин- дейдиган узбеклар хам бор. Бошкалар кулидан нима келса килавеерсин, менга нима? -демокда. Узбекистонда экан: четга чиксам Каримов адолатсизлигини бутун дунёга айтаман, ватанимда колган барча эзилганларга ёрдам булади, - деб арзу килинмокда эди. Аммо хаммаси сароб! Гарб, Узбекистондаги диктатура хакида уйлаяпганиям йук. Хар кимнинг адолати узига керак. Аммо Узбекистонда колиб кетган дустларга вада берилгандику. Фалончи бу дунё майишати учун моддият оркасидан йук булди,- десинларми? Узбекистондаги адолатсизликни тухтатадиган ишoнса буладиган биронта куч куринмаяпдими? Албатда, бутун дунёда адолат урнатишга ваъда бераяпганлар бор. ИШИД.... Ватанидаги ва дунёдаги адолатсизликга карши дейилган ташкилот, мамлакат, жиходчилик..... Дунёда кайси халкга "канчалик адолат" берилиш, таксимотини килиб беряпган "мавхум куч" кулидаги копконга караб йулга чикилади.... Хеч нарсадан бехабар содда, адолат изловчи узбеклар.... Матбуотда хабарлар; Якинда Каримов кайта сайланиши аник... узбеклар давлатчилик тузумлариниг барчасига карши уруш эълон килган кучлар тамонга гурас-гурас кетмокдалар.... Э...... койил.

Сафар Бекжон.

27.02.2015


Очафатлар салтанати. Араб деганда исломиятни, мусилмонлик деганда арабларни тушунадиган бизнинг узбекларга! Хаж зиёратчиларини турист ва даромад маънбаи деб караётган Саудия арабларини таниб олинг. Шайхлар, Курьон сотиб бойиган араблар Гарб давлатларида йилига бир неча кун келиб кетишлари учун саройлар курмокдалар. Бу исроф ва маъишат харажатлари мусилмонлар мехнати хисобига эмасми? Исломда маьишат ва исроф энг катта гунох эмасми? Исломият арабистонда бошланди, аммо Муавия тарафидан бошка тарафга буриб юборилди. Исломни Туркий халклар яшатмокда. Буни бузишга, Муавийлаштиришга харакат килинмокда. Туркий хаконлар (Хоразмшох, Амир Темур, Усмонли) Арабистонни одам киламиз деб босиб олдилар. Аммо Туркийлар кетгандан кейин араблар кайтадан Муавий исломини тикладилар. Оламшумул исломшуносликдан, умматчиликдан ваъзлар килаётган узбекларга айтиб куяйлик. Туну кун Паластин дейилади, аммо араб маcжитларида Шаркий Туркистондаги 30 миллион мусилмон хакида ваъз килинганини эшитганмисиз? Биронта араб шайхи уйгур мусилмонлар химоясига китоб ёзганми? Узбекистонда 10 мингларча мусилмон камокдаларда кийнокларга солинмокда. Бу хакда ваъз беридагиган араб уломосини топиб келингчи? СНБнинг исломшунослик килаётган атеист ходимларига! Каримовни куркитиш оркали кулга киритилган хокимият имконлари эрта индин тугайди. Чунки сизлар 24 йилдан бери уйдирган тероризм тахликаси хакикатга айланиш эхтимоли пайдо булди. Буни на гарб ва нада шарк кабул килмайди. Сафар Бекжон. Ochafatlar saltanati. Arab deganda islomijatni, musilmonlik deganda arablarni tushunadigan bizning uzbeklarga! Haj ziyoratchilarini turist va daromad manbai deb karayotgan Saudiya arablarini tanib oling. Shayhlar, Kur'on sotib boyigan arablar Garb davlatlaridagi yiliga bir necha kun kelib ketadigan saroylar kurmokdalar. Bu isrof va maishat harazhatlari musilmonlar mehnati hisobiga emasmi? Islomijat arabistonda boshlandi, ammo Muaviya tarafidan butunlay boshka tarafga burib yuborildi. Islomni Turkiy halklar yashatmokda. Buni ham buzishga Muaviylashtirishga harakat kilinmokda. Turkiy hakonlar (Horazmshoh, Amir Temur, Usmonli) Arabistonni odam kilamiz deb bosib oldilar. Ammo Turkiylardan keyin arablar kaytadan Muaviy islomini tikladilar. Olamshumul islomshunoslikdan, ummatchilikdan vazlar kilayotgan uzbeklarga aytib kuyajlik. Tunu-kun Palastin deyiladi, ammo arab masjitlarida Sharkiy Turkistondagi 30 million musilmon hakida vaaz kilinganini eshitganmisiz? Bironta arab shayhi uygur musilmonlar himoyasiga kitob yozganmi? Uzbekistonda 10 minglarcha musilmon kamokdalarda kiynoklarga solinmokda. Bu hakda vaaz beridagigan arab ulomosini topib kelingchi? SNBning islomshunoslik kilayotgan ateist hodimlariga! Karimovni kurkitish orkali kulga kiritilgan hokimijat imkonlari erta indin tugaydi. Chunki sizlar 24 yildan beri uydirgan terorizm tahlikasi hakikatga aylanish ehtimoli paydo boldi. Buni na garb va nada shark kabul kilmaydi. Safar Bekjon.
Taken
Mar 26, 2015 10:45:53am
Upload IP address
85.218.88.117


Kalaşla taranmiş evigiz
Kovan topla bizim için
Kurşun yalanmiş dema
Kovan topla bizim için
Medya aptal, geri zeka

İnanacak ne yazarsag
Ölmeyin 'gor' kazarsag
Mazar topla bizim için
Iktidar yapar besmele
Molla devlet, her yone
Allah için duz kurşuna
Kovan topla bizim için
Kiyemet çok uzakdaymiş
Yalan dunya tuzakdaymiş
Kurşun sıkan hastaymiş
Kovan topla bizim için


Sefer Bekcan

Ўзбекистон президенти Ислом Каримовнинг ўлими муносибати билан Uzdemfundsuisse ташкилоти куйидаги баёнот билан чикмокда. Ўрта Осиёда ва жумладан Ўзбекистонда геополитик таьсир яратмокчи бўлган кучларга; Ўзбекистон хокимиятини эгаллаган кучларга; Ўзбекистон давлатчилиги диктатурага асосланган ва суний душман яратиш асосига курилди. Мухолифат душманлиги, радикал ислом душманлиги ва кейинчалик кланлар орасидаги душманлик Ислом Каримов бошкарувининг асосини ташкил килмокда. Ислом Каримовнинг ўлимининг биринчи куниёк кланлар уришининг жиддийлашганини кўрсатди. Сабаби, хам ички хам ташки кучларнинг хозирданок бераётган баёнатларидир. АҚШ Давлат котиби ёрдамчисининг ўринбосари Дэниэл Розенблюмнинг "Ҳар қандай шароитда ҳам Ўзбекистон билан ҳамкорлик давом этади"- дейиши кланлар уришини кучайтирган. Ўзбекистонда демократик ислохатлар ўтказа оладиган кучларни адолатли сайловлар оркали хокимиятга келишини истаймиз деган бирон ибора ишлатилмади. Ўзбекистон ичкаридан келаётган хабарларда хар кандай йўл билан хокимиятни олиш кораланмас экан деган хулосага етаклаган. Россия матбуоти тинмасдан Бош Вазир Мирзиёев ва мовини Рустам Азимовни икки ракиб эълон килмокда. Аслида бу иккита кадр хам Россия етиштирган кадрлардир. Uzdemfundsuisse oлаётган хабарларда Ўзбекистондаги миллий демократик давлатчилик тарафдори бўлган кадрлар мавжид тузум бошкарувчилари бўлган клан рахбарларини тинч йўл билан истифо килишларини исташмокда. Ўзбекистонда бўладиган демократик ислохатлар бутун Ўрта Осиё халкларини тинч йўл билан демократяга ўта олишга ишонтиради. Адолатли тузум ва демократя хар бир халкнинг хаккидир. Бу хукукни геополитикага курбон килманг! Uzdemfundsuisse. 30.08.2016 Lausanne. Switzerland
Taken
Aug 30, 2016 11:11:47pm
Upload IP address
85.218.88.117

Шоири замонлар бир-бирин туртиб
Табут ялашга, бошлабди хайхот.
Номус пул эмас, онаси тул қолиб,
Янги ота излаб, бошлабди ижод.

Бири дастон битар, бошқаси қурқоқ
Узбекнинг Худосин кийматин билмас
Хоин дусти бормиш, отилсин тезроқ!
Face, Twitt душман минбари,

Хатто Азроилмиш асл сарсари!
Дунё, дунё эмас,
Кора қазон эмиш, тескари!

Сафар Бекжон.
07.09.2016


Узбекистондаги утказилган давлат тунтариши Путинистлар тарафидан амалга оширилди. Ислом Каримов имзоси билан хар йили Россия Федиратцияси Олий комондонлик академяси ва эски КГБ академясида юзларча офицерларни укишга жунатилганди. Мана энди бунинг натижаси куринди. Путин истаган пайтида Узбекистонда рахбар алмаштириш имконига эга булган. Мен бу хакда Ислом Каримов тириклигида давлат сирларини ва давлатчилик тамалларини тутиб турган кадрларни Россияга жунатиш, ватанга хиёнат эканлиги ёзганман. Давлатга хиёнат Сенат рахбари тарафидан бошланган. Дархол истифо килиши керак. Мирзиёев ижроия хокимият рахбари ва бир пайтинг узида вактинча Президент вазифасини бажаришга конуний ваколати йук. Дархол устидан жиноий иш очилиб тергов бошланиши керак. Албатда бу айтганларимиз демократик давлатларда булиши мумкин. -Узбекистонда бу гаплар бир чакага арзимайди, гарб дунёси, ташкаридаги мухолифат нима деса деявермайдими. Геополитик жихатдан Узбекистон мухим жойда, хамма шундан келиб чикиб муомила килаверади"- деб уйлашади. Каримов улимидан кейин мен бир неча халкаро таткикот марказларининг "прогнозлари" билан танишдим. Баъзи бир таткикотлар ёпик шаклда ва Халкарo микиёсдаги банклар ва ширкатлар учун килинган эди. Бу учта марказ хам Узбекистонда ички уриш келтириб чикарадиган омиллар пайдо булганлигини айтишган. Баъзи давлатлар буни рукач килиб Узбекистонда каттиккуллик асосидаги систем, давом этишини хохлашмокда. Аммо мутахасислар худди уша диктаторлик сиёсати ички уришнинг асосий омилига айланмокда дейишган. Бу учта Таткикот марказининг хулосалари Европа Иттифоки, Ангиля ва АКШдаги Узбекистон билан кизикаётганларга таркатилган. Хулосалардан келиб чикадиган булсак, Узбекистонга замонавий технологиялар асосидаги инвистиция кутилмайди. Россияниннг хом ашёга каратилган сармояси ва Хитойнинг кунлик талабларни бажарадиган киска вадали сармояси кириши мумкин. Бу дегани сум яна кадрини йукотишга давом этаверади. Халк мардикорга кетувчилардан иборат сигортасисиз, карилик нафакаси булмаган миллионлардан иборат потенсиял исёнчи куч булади халос. Safar Bekjon. 08.09.2016
Taken
Sep 08, 2016 8:14:21pm
Upload IP address
85.218.88.117


Хувайдо айласа фигон-у фарёд,
Бизим шан ўлмамиз устоза иснод.
Сўndi жувонмард авлоди Одам,
Не килсак дўста, килди-ку вайдод.

Шайхи тужжор, мулласи фатво сотар,
Давлати соний, килмади харгиз дилшод.
Иймон сарвати, тарк айлагай инсонни,
Гар айламас бир бор, сафолатдан бедод.

Умринг гурбатда ўтсада, хокинга ватан,
Сафар битгай бир кун, йўлчидир хар зот.

15.09.2016

Vatan, Millet Sakarya,
Şimdi kime bakar-ya.
Bakmaya gözmu kaldı,
Hain parmak sokar-ya.

Bela gelmiş, aptal başa,
Vur kanasin, kaya-taşa.
Akletmeyen beden ölü,
Yüze gırıb benzer yasa.

Korumayı bilmeyene,
Vatan her er mezarlık.
Duşmanig tabutuna,
Aptal yapar pazarlık.

Sen sen ol, hiç aldırma,
Vatan, Milet, Sakarya
Din pazara bakarya
Seni sana satar-ya

Sefer Bekcan




Taken
May 13, 2010 4:42:09pm






Адолат излаган узбеклар... Нимага узбеклар Узбекистонда йукотишган адолатни, Гарбда топмадилар? У ерда туриб адолатсизликга чек куйа оладиган бошка кучларни излашмокда. Улар кучиб келган Гарб дунёси шахсий имконларига жавоб берди. Аммо улар учун асл адолат булиши керак булган Узбекистон эди. Улар уз мамлакатларидаги адолатсизликни Гарб билан хамкорликда эмас, бошка кучлар оркали хал килишга ишонишмокда. Мени кузатиб келаётганлар билишади-ки, мен хеч качон давлатимизнинг шариат асосида бошкарилиш тарафдори эмасман. Халк диндор ва иймонли булиши хукуматни адолатли килиш кучига ишонган сиёсатчиман. 18 йилдан бери гарбда яшамокдаман. Гарбнинг Узбекистондаги адолатсизлик учун килини кимирлатганини курмадим. Инсон хукуклари, сиёсий махбуслар масаласи геополитик ва иктисодий манфатлардан келиб чикмокда..... 24 йилдан бери диктатура остидаги инсонлар Узбекистондаги ахволни бировлар келиб яхшилаб беришига умид килишга ургатилди. (130 йиллик асорат Ок подшо, кейин эса Москвадан келиб адолат тиклаб берилишига ургатилган). Узбеклар хатто Каримовга мухолифат булганларга дагдага килиб мактублар хам ёзишганди: Мухолифат нима килиб утирибди? Адолатни тикламайдими?.... Чет элларга чиксам бутун дунёдан ва узбек мухолифатидан хисоб сурайман - деб ахд килганлар хам талайгина. Ва нихоят Гарбга чикилади! Оз вактда ичида Узбекистонда колган адолатсизлик хакида хеч ким дард килмаяпгани курилади. Мухолифат дегани хам, кулида куроли ва моддий капитали булмагани учун хурмат-иззат курмаяпди. Унда адолатни ким тиклаб беради? Бировлар; пулим булса хамма нарсани кила оламан, адолатни хам сотиб оламан. Харкандай режимда булсаям Узбекистон менга бир тийин- дейдиган узбеклар хам бор. Бошкалар кулидан нима келса килавеерсин, менга нима? -демокда. Узбекистонда экан: четга чиксам Каримов адолатсизлигини бутун дунёга айтаман, ватанимда колган барча эзилганларга ёрдам булади, - деб арзу килинмокда эди. Аммо хаммаси сароб! Гарб, Узбекистондаги диктатура хакида уйлаяпганиям йук. Хар кимнинг адолати узига керак. Аммо Узбекистонда колиб кетган дустларга вада берилгандику. Фалончи бу дунё майишати учун моддият оркасидан йук булди,- десинларми? Узбекистондаги адолатсизликни тухтатадиган ишoнса буладиган биронта куч куринмаяпдими? Албатда, бутун дунёда адолат урнатишга ваъда бераяпганлар бор. ИШИД.... Ватанидаги ва дунёдаги адолатсизликга карши дейилган ташкилот, мамлакат, жиходчилик..... Дунёда кайси халкга "канчалик адолат" берилиш, таксимотини килиб беряпган "мавхум куч" кулидаги копконга караб йулга чикилади.... Хеч нарсадан бехабар содда, адолат изловчи узбеклар.... Матбуотда хабарлар; Якинда Каримов кайта сайланиши аник... узбеклар давлатчилик тузумлариниг барчасига карши уруш эълон килган кучлар тамонга гурас-гурас кетмокдалар.... Э...... койил. Сафар Бекжон. 27.02.2015

Очафатлар салтанати. Араб деганда исломиятни, мусилмонлик деганда арабларни тушунадиган бизнинг узбекларга! Хаж зиёратчиларини турист ва даромад маънбаи деб караётган Саудия арабларини таниб олинг. Шайхлар, Курьон сотиб бойиган араблар Гарб давлатларида йилига бир неча кун келиб кетишлари учун саройлар курмокдалар. Бу исроф ва маъишат харажатлари мусилмонлар мехнати хисобига эмасми? Исломда маьишат ва исроф энг катта гунох эмасми? Исломият арабистонда бошланди, аммо Муавия тарафидан бошка тарафга буриб юборилди. Исломни Туркий халклар яшатмокда. Буни бузишга, Муавийлаштиришга харакат килинмокда. Туркий хаконлар (Хоразмшох, Амир Темур, Усмонли) Арабистонни одам киламиз деб босиб олдилар. Аммо Туркийлар кетгандан кейин араблар кайтадан Муавий исломини тикладилар. Оламшумул исломшуносликдан, умматчиликдан ваъзлар килаётган узбекларга айтиб куяйлик. Туну кун Паластин дейилади, аммо араб маcжитларида Шаркий Туркистондаги 30 миллион мусилмон хакида ваъз килинганини эшитганмисиз? Биронта араб шайхи уйгур мусилмонлар химоясига китоб ёзганми? Узбекистонда 10 мингларча мусилмон камокдаларда кийнокларга солинмокда. Бу хакда ваъз беридагиган араб уломосини топиб келингчи? СНБнинг исломшунослик килаётган атеист ходимларига! Каримовни куркитиш оркали кулга киритилган хокимият имконлари эрта индин тугайди. Чунки сизлар 24 йилдан бери уйдирган тероризм тахликаси хакикатга айланиш эхтимоли пайдо булди. Буни на гарб ва нада шарк кабул килмайди. Сафар Бекжон. Ochafatlar saltanati. Arab deganda islomijatni, musilmonlik deganda arablarni tushunadigan bizning uzbeklarga! Haj ziyoratchilarini turist va daromad manbai deb karayotgan Saudiya arablarini tanib oling. Shayhlar, Kur'on sotib boyigan arablar Garb davlatlaridagi yiliga bir necha kun kelib ketadigan saroylar kurmokdalar. Bu isrof va maishat harazhatlari musilmonlar mehnati hisobiga emasmi? Islomijat arabistonda boshlandi, ammo Muaviya tarafidan butunlay boshka tarafga burib yuborildi. Islomni Turkiy halklar yashatmokda. Buni ham buzishga Muaviylashtirishga harakat kilinmokda. Turkiy hakonlar (Horazmshoh, Amir Temur, Usmonli) Arabistonni odam kilamiz deb bosib oldilar. Ammo Turkiylardan keyin arablar kaytadan Muaviy islomini tikladilar. Olamshumul islomshunoslikdan, ummatchilikdan vazlar kilayotgan uzbeklarga aytib kuyajlik. Tunu-kun Palastin deyiladi, ammo arab masjitlarida Sharkiy Turkistondagi 30 million musilmon hakida vaaz kilinganini eshitganmisiz? Bironta arab shayhi uygur musilmonlar himoyasiga kitob yozganmi? Uzbekistonda 10 minglarcha musilmon kamokdalarda kiynoklarga solinmokda. Bu hakda vaaz beridagigan arab ulomosini topib kelingchi? SNBning islomshunoslik kilayotgan ateist hodimlariga! Karimovni kurkitish orkali kulga kiritilgan hokimijat imkonlari erta indin tugaydi. Chunki sizlar 24 yildan beri uydirgan terorizm tahlikasi hakikatga aylanish ehtimoli paydo boldi. Buni na garb va nada shark kabul kilmaydi. Safar Bekjon. Mar 26, 2015 10:45:53am

Ўзбекистон президенти Ислом Каримовнинг ўлими муносибати билан Uzdemfundsuisse ташкилоти куйидаги баёнот билан чикмокда. Ўрта Осиёда ва жумладан Ўзбекистонда геополитик таьсир яратмокчи бўлган кучларга; Ўзбекистон хокимиятини эгаллаган кучларга; Ўзбекистон давлатчилиги диктатурага асосланган ва суний душман яратиш асосига курилди. Мухолифат душманлиги, радикал ислом душманлиги ва кейинчалик кланлар орасидаги душманлик Ислом Каримов бошкарувининг асосини ташкил килмокда. Ислом Каримовнинг ўлимининг биринчи куниёк кланлар уришининг жиддийлашганини кўрсатди. Сабаби, хам ички хам ташки кучларнинг хозирданок бераётган баёнатларидир. АҚШ Давлат котиби ёрдамчисининг ўринбосари Дэниэл Розенблюмнинг "Ҳар қандай шароитда ҳам Ўзбекистон билан ҳамкорлик давом этади"- дейиши кланлар уришини кучайтирган. Ўзбекистонда демократик ислохатлар ўтказа оладиган кучларни адолатли сайловлар оркали хокимиятга келишини истаймиз деган бирон ибора ишлатилмади. Ўзбекистон ичкаридан келаётган хабарларда хар кандай йўл билан хокимиятни олиш кораланмас экан деган хулосага етаклаган. Россия матбуоти тинмасдан Бош Вазир Мирзиёев ва мовини Рустам Азимовни икки ракиб эълон килмокда. Аслида бу иккита кадр хам Россия етиштирган кадрлардир. Uzdemfundsuisse oлаётган хабарларда Ўзбекистондаги миллий демократик давлатчилик тарафдори бўлган кадрлар мавжид тузум бошкарувчилари бўлган клан рахбарларини тинч йўл билан истифо килишларини исташмокда. Ўзбекистонда бўладиган демократик ислохатлар бутун Ўрта Осиё халкларини тинч йўл билан демократяга ўта олишга ишонтиради. Адолатли тузум ва демократя хар бир халкнинг хаккидир. Бу хукукни геополитикага курбон килманг! Uzdemfundsuisse. 30.08.2016 Lausanne. Switzerland Aug 30, 2016 11:11:47pm Upload IP address 85.218.88.117

Хозиргина Тошкентдан олинган хабар. Тошкент шахридаги баъзи мактаблар ва коллежларда Ислом Каримов портретлари йигиб олинган. Тсошкент шахар маъориф бошкарувидаги манабадан келган хабарда хатто 27-28 кунлари кечаси махсус одамлар келиб мактабларни очтирilган вoкеалар хам аникланган. Факат бугун Ислом Каримов портретларини йигишни тухтатиб туриш топширилган. Чунки бугун Путинистлар Каримовни кайта тирилтириш эхтимолиni айтишганди. Узбекистон тула мустакил миллий демократик давлатчиликга утиш учун кураш давом этмокда. Демократя ва озодлик галабасигача кураш давом этаверади. 2016. Qotil Karimovning ölgan kuni Sep 01, 2016 5:32:11pm Upload IP address 85.218.88.117

Диктатор улган кундан бери, сахифамга кутирган итлар хужум килиб турибди. Бор бойликлари булган жинсий органларини огизларига олибвериб сулаклари окиб кетибди. Бу кутурган итлар суриси бир кисми МХХ троллари. Бир кисми эса, МХХ ташки разветка булимида укияпган ва мухолифат куринишида чет элларга келиб практика килиб юрган итлардир. Давлатчиликда Ички ишлар вазифасидагиларни давлат итлари, махсус хизматлардагиларни тулкилар ташкилоти дейишарди. Диктатор барча ташкилотларни кутирган итлар сурисига айлантирди. Ташки разветка давлатчилик ишлари учун керакли стратегик вазифаларни бажариш урнига мухолиф кишиларга карши хуриб туришга яраяпди. Сал ишга ярокли итлар Россия махфий хизматлари учун чет элда югурдаклик килишмокда. Рустам Инаятов, Гуламов жаноблари, кутирган итларингизни йигиштириб олинг! Элчихоналарга, консулликларга жойлаштирилган куринишдан Узбекистон, аслида Россия махфий хизматларига ишлаяпганлар руйхати айланиб юрибди бир жойларда... Сиёсий жиноятлар хар даврда булиб келган. Бу баъзи сабаблар билан ташки дунёга изохлаб келмокдасизлар. Аммо давлатчилик ва ватанга хиёнат килаётганликларингизни хамма куриб турибди. Диктатор жинозасига келиб, сизларга кул узатишдан хазар килган давлат рахбарлари сизларга хеч нима демайди. Мен ватанимни сизлар каби, етти авлодига бойлик йигиладиган жой деб карамаяпман. Сахифамдаги кутурган итларни йигиштириб олинглар. Колгани бир гап булар.....ха лаббай!!!!! Sep 07, 2016 11:18:54am Upload IP address 85.218.88.117
Шоири замонлар бир-бирин туртиб Табут ялашга, бошлабди хайхот. Номус пул эмас, онаси тул қолиб, Янги ота излаб, бошлабди ижод. Бири дастон битар, бошқаси қурқоқ Узбекнинг Худосин кийматин билмас Хоин дусти бормиш, отилсин тезроқ! Face, Twitt душман минбари, Хатто Азроилмиш асл сарсари! Дунё, дунё эмас, Кора қазон эмиш, тескари! Сафар Бекжон. 07.09.2016

Узбекистондаги утказилган давлат тунтариши Путинистлар тарафидан амалга оширилди. Ислом Каримов имзоси билан хар йили Россия Федиратцияси Олий комондонлик академяси ва эски КГБ академясида юзларча офицерларни укишга жунатилганди. Мана энди бунинг натижаси куринди. Путин истаган пайтида Узбекистонда рахбар алмаштириш имконига эга булган. Мен бу хакда Ислом Каримов тириклигида давлат сирларини ва давлатчилик тамалларини тутиб турган кадрларни Россияга жунатиш, ватанга хиёнат эканлиги ёзганман. Давлатга хиёнат Сенат рахбари тарафидан бошланган. Дархол истифо килиши керак. Мирзиёев ижроия хокимият рахбари ва бир пайтинг узида вактинча Президент вазифасини бажаришга конуний ваколати йук. Дархол устидан жиноий иш очилиб тергов бошланиши керак. Албатда бу айтганларимиз демократик давлатларда булиши мумкин. -Узбекистонда бу гаплар бир чакага арзимайди, гарб дунёси, ташкаридаги мухолифат нима деса деявермайдими. Геополитик жихатдан Узбекистон мухим жойда, хамма шундан келиб чикиб муомила килаверади"- деб уйлашади. Каримов улимидан кейин мен бир неча халкаро таткикот марказларининг "прогнозлари" билан танишдим. Баъзи бир таткикотлар ёпик шаклда ва Халкарo микиёсдаги банклар ва ширкатлар учун килинган эди. Бу учта марказ хам Узбекистонда ички уриш келтириб чикарадиган омиллар пайдо булганлигини айтишган. Баъзи давлатлар буни рукач килиб Узбекистонда каттиккуллик асосидаги систем, давом этишини хохлашмокда. Аммо мутахасислар худди уша диктаторлик сиёсати ички уришнинг асосий омилига айланмокда дейишган. Бу учта Таткикот марказининг хулосалари Европа Иттифоки, Ангиля ва АКШдаги Узбекистон билан кизикаётганларга таркатилган. Хулосалардан келиб чикадиган булсак, Узбекистонга замонавий технологиялар асосидаги инвистиция кутилмайди. Россияниннг хом ашёга каратилган сармояси ва Хитойнинг кунлик талабларни бажарадиган киска вадали сармояси кириши мумкин. Бу дегани сум яна кадрини йукотишга давом этаверади. Халк мардикорга кетувчилардан иборат сигортасисиз, карилик нафакаси булмаган миллионлардан иборат потенсиял исёнчи куч булади халос. Safar Bekjon.
08.09.2016
Sep 08, 2016 8:14:21pm
Upload IP address 85.218.88.117

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir. O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor? Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘...