УЗДЕМФУНД. UZDEMFUNDSUISSE
понедельник, 6 апреля 2026 г.
Гестапо методи ўқитилган ментлар.
Дaлверзин тепа хазинаси
Дунёнинг энг қадимий ўта наёб маданий меросининг асосий қисмини Москвага шахсан ўзи олиб борган.
Бу хоинлигини (археологяда, топилган ашёлар жойига энг яқин музейда сақланиши керак) мен 1991 йилда фош қилган эдим.
Академик Риквалдзе ўлгунича батраклар, дашноқлар (Грузия арманиси эди) тамонидан химоя қилинди ва Мирзиёев шахсан тобутини ташиди.
Риквалдзе мени , ўзини айблаган сохам, арехеологик топилма масаласида (2 грамлик битта танга) қамалишимда катта рол олган.
Дaлверзин тепадан топилган асори-ақиқалар барча Туркий халқлар учун жуда-жуда ахамиятли топилмалардир.
Бу бойликнинг Москавага олиб кетилган , Кушон Турк Хақонлик герби, муҳри, қиличи, камари ва тожи қайтарилади.
06.04.2024
Далверзин тепада топилган дунёдаги энг қадимий давлат хазинаси.
Далверзин-тепа аҳоли пункти Сурхондарё вилоятининг Шўрчи туманида, Сурхондарёнинг унумдор водийсида жойлашган. Унинг бошланиши 3-асрга тўғри келади. Милоддан аввалги э. , Қушонлар даврида (милодий 1–4-асрлар), таназзул – 4–5-асрларда гуллаб-яшнаган.
Ўзининг гуллаб-яшнаган даврида шаҳар узунлиги тахминан 2, 5 км, қалинлиги 10 м гача бўлган мудофаа девори ва кенг хандақ билан ўралган эди. Шаҳар деворлари ва минораларида милтиқ галереялари ва казематлар қурилган, тизмаларда милтиқчилар, слингерлар ва тош отиш қуроллари учун ҳарбий ўтиш жойлари ва платформалар қурилган (тозалаш пайтида деворлар яқинида тошбўронли тошлар захиралари топилган. ташқи ён бағирларида юмалоқ тошлар).
Археологик жиҳатдан Далверзин тепаси деярли “стерил” қадимий шаҳар бўлиб, унинг қазишмалари Шимолий Бақтриянинг, айниқса Буюк Қушонлар даврининг шаҳарсозлик хусусиятларини, истеҳкомлари, меъморчилиги, санъати ва моддий маданиятини ўрганиш имконини беради.
Машҳур археолог Г. Пугаченкованинг таъкидлашича, “тарихий ва археологик маълумотларни қиёслаш уни Амударё шимолида жойлашган, қадимги Хитой йилномасида Хозо номи билан учрайдиган асл Қушон пойтахти билан аниқлашга асос беради”.
Далверзин тепасини тизимли ўрганиш 1967 йилда бошланган. Тахминан 47 гектар майдонни эгаллаган археологлар томонидан қазилган аҳоли пункти том маънода артефактлар билан тўлдирилган. Аҳоли пунктининг шимоли-ғарбий қисмида Бақтрия маъбудаси ибодатхонаси қазилган бўлиб, у йерда худолар ҳайкаллари, руҳонийлар ва гўдаклар тасвирланган девор расмларининг ноёб намуналари топилган. Марказда 2—3-асрларга оид буддистлар ибодатхонаси топилган. н. э. Шаҳар атрофидаги ҳудудда яна бир буддистлар зиёратгоҳининг харобалари топилган, қурилган, тангалар топилмаларига кўра, бундан олдинроқ - 1-аср атрофида. н. э. Иккала диний мажмуа ҳам бир вақтлар лойдан ва гипсдан ясалган ҳайкаллар билан безатилган. Археологлар турли ўлчамдаги - баландлиги ярим метрдан 3 ва 4 метргача бўлган ўндан ортиқ ажойиб ҳайкалларни топдилар. Улар орасида Будда, бодхисатвалар, бошқа буддист қаҳрамонларнинг кўплаб ҳайкаллари, ҳукмдор, унинг меросхўри, олижаноб хоним ва зодагоннинг ҳайкалтарош тасвирлари мавжуд.
Далверзин тепа археологик коллексиясининг бир қисми Япония, Швейцария, Германия, Франсия, АҚШ, Малайзия ва Корея Республикасида ўтказилган кўргазмаларда намойиш этилган.
Шаҳарнинг марказий қисмини бадавлат фуқароларнинг маҳаллалари эгаллаган, уларда кенг айвонли турар-жой бинолари, тантанали бинолар ва хўжалик бинолари қурилган. Кўпгина уйларда хоналар сони икки ёки ҳатто уч ўнга йетди. Ушбу уйлардан бирида машҳур Далверзин хазинаси топилган. Қазишмалар давомида Юнон-Бақтрия даврига оид фил суяги, сайқалланган тош, мис тангалар, қимматбаҳо тошлардан ясалган мунчоқлар, юпқа деворли сопол буюмлар ҳам топилган. Бу нарсалар билан бир қаторда қизил сирланган кратер ва қора жилоланган пластинка парчалари топилган, эҳтимол импорт қилинган.
Шаҳарнинг жанубий қисмида кулолчиларнинг кенг чорак қисми (ўндан ортиқ печлар) бўлиб, улар шаҳар аҳолиси ва шаҳар атрофидаги аҳолини турли шакл ва ўлчамдаги сопол буюмлар билан таъминлаган, бу топилмалар географиясидан далолат беради. .
Далверзин тепасида олиб борилган қазишмалар натижаларининг аҳамиятини фақат минтақа тарихини билиш орқали баҳолаш мумкин.
Бироқ, Далверзин тепасида археологик тадқиқотлар тарихидаги энг диққатга сазовор воқеа 1972-йил 25-сентабрда катта олтин хазинанинг топилишидир. Экспедиция бошлиғи ўринбосари вазифасини бажарувчи Баҳодир Турғунов гуруҳи устунли иванли катта турар-жой биноси, вестибюл, катта олд зал ва унинг атрофидаги турар-жой ва хўжалик хоналарини қазишди. Катталигига қараб, уй бадавлат оилага тегишли эди. Узоқ вақт давомида у қайта-қайта сувоқ қилинган, таъмирланган ва қайта қурилган.
Уйнинг бурчак хоналаридан бирида археологлар аллақачон шахмат донларини топдилар. Уларнинг ғам-ғуссасига кўра, фигуралардан бири жойни тозаламоқчи бўлганида ишчининг қўлида парчаланиб кетди. Ишчи бошқаларга тегмади, у археологларни чақирди, улар қолган иккитасини - фил ва думбали зебу буқаси шаклида - махсус бирикма билан таъминладилар. Бугунги кунда бу шахмат доналари дунёдаги энг қадимги (ерамизнинг 1—2-асрлари) ҳисобланади.
Археологлар ва талабалар бир ҳафта давомида ишладилар ва деворнинг бир қисмини полга қадар демонтаж қилишди, лекин девор пастга тушди, улар чуқурроқ қазишга мажбур бўлишди . . . Ва бирдан ишчилардан бири ёрилиб кетган кўзага дуч келди, ундан залот маҳсулотлар тушиб кетди. Жами 35 кг 713 г 96 мг тилла буюмлар топилди.
Далверзин хазинаси илмий аҳамиятига кўра Британия музейида сақланаётган машҳур Амударё хазинасидан қолишмайди. Бутун Яқин Шарқда биринчи марта археологик қатламда топилганлиги туфайли Қушонларнинг қимматбаҳо буюмлари хазинаси топилди.
Dalverzin-tepa aholi punkti Surxondaryo viloyatining Shoʻrchin tumanida, Surxondaryoning unumdor vodiysida joylashgan. Uning boshlanishi 3-asrga to'g'ri keladi. Miloddan avvalgi e., Kushonlar davrida (milodiy 1–4-asrlar), tanazzul – 4–5-asrlarda gullab-yashnagan.
O'zining gullab-yashnagan davrida shahar uzunligi taxminan 2,5 km, qalinligi 10 m gacha bo'lgan mudofaa devori va keng xandaq bilan o'ralgan edi. Shahar devorlari va minoralarida miltiq galereyalari va kazematlar qurilgan, tizmalarda miltiqchilar, slingerlar va tosh otish qurollari uchun harbiy o'tish joylari va platformalar qurilgan (tozalash paytida devorlar yaqinida toshbo'ronli toshlar zaxiralari topilgan. tashqi yon bag'irlarida yumaloq toshlar).
Arxeologik jihatdan Dalverzin tepasi deyarli “steril” qadimiy shahar bo‘lib, uning qazishmalari Shimoliy Baqtriyaning, ayniqsa Buyuk Kushonlar davrining shaharsozlik xususiyatlarini, istehkomlari, me’morchiligi, san’ati va moddiy madaniyatini o‘rganish imkonini beradi.
Mashhur arxeolog G.Pugachenkovaning taʼkidlashicha, “tarixiy va arxeologik maʼlumotlarni qiyoslash uni Amudaryo shimolida joylashgan, qadimgi Xitoy yilnomasida Xozo nomi bilan uchraydigan asl kushon poytaxti bilan aniqlashga asos beradi”.
Dalverzin tepasini tizimli o'rganish 1967 yilda boshlangan. Taxminan 47 gektar maydonni egallagan arxeologlar tomonidan qazilgan aholi punkti tom ma'noda artefaktlar bilan to'ldirilgan. Aholi punktining shimoli-gʻarbiy qismida Baqtriya maʼbudasi ibodatxonasi qazilgan boʻlib, u yerda xudolar haykallari, ruhoniylar va goʻdaklar tasvirlangan devor rasmlarining noyob namunalari topilgan. Markazda 2—3-asrlarga oid buddistlar ibodatxonasi topilgan. n. e. Shahar atrofidagi hududda yana bir buddistlar ziyoratgohining xarobalari topilgan, qurilgan, tangalar topilmalariga ko'ra, bundan oldinroq - 1-asr atrofida. n. e. Ikkala diniy majmua ham bir vaqtlar loydan va gipsdan yasalgan haykallar bilan bezatilgan. Arxeologlar turli o'lchamdagi - balandligi yarim metrdan 3 va 4 metrgacha bo'lgan o'ndan ortiq ajoyib haykallarni topdilar. Ular orasida Budda, bodxisatvalar, boshqa buddist qahramonlarning ko'plab haykallari, hukmdor, uning merosxo'ri, olijanob xonim va zodagonning haykaltarosh tasvirlari mavjud.
Dalverzin tepa arxeologik kolleksiyasining bir qismi Yaponiya, Shveytsariya, Germaniya, Fransiya, AQSh, Malayziya va Koreya Respublikasida o‘tkazilgan ko‘rgazmalarda namoyish etilgan.
Shaharning markaziy qismini badavlat fuqarolarning mahallalari egallagan, ularda keng ayvonli turar-joy binolari, tantanali binolar va xo'jalik binolari qurilgan. Ko'pgina uylarda xonalar soni ikki yoki hatto uch o'nga yetdi. Ushbu uylardan birida mashhur Dalverzin xazinasi topilgan. Qazishmalar davomida Yunon-Baqtriya davriga oid fil suyagi, sayqallangan tosh, mis tangalar, qimmatbaho toshlardan yasalgan munchoqlar, yupqa devorli sopol buyumlar ham topilgan. Bu narsalar bilan bir qatorda qizil sirlangan krater va qora jilolangan plastinka parchalari topilgan, ehtimol import qilingan.
Shaharning janubiy qismida kulolchilarning keng chorak qismi (oʻndan ortiq pechlar) boʻlib, ular shahar aholisi va shahar atrofidagi aholini turli shakl va oʻlchamdagi sopol buyumlar bilan taʼminlagan, bu topilmalar geografiyasidan dalolat beradi. .
Dalverzin tepasida olib borilgan qazishmalar natijalarining ahamiyatini faqat mintaqa tarixini bilish orqali baholash mumkin.
Biroq, Dalverzin tepasida arxeologik tadqiqotlar tarixidagi eng diqqatga sazovor voqea 1972-yil 25-sentabrda katta oltin xazinaning topilishidir. Ekspeditsiya boshlig‘i o‘rinbosari vazifasini bajaruvchi Bahodir Turg‘unov guruhi ustunli ivanli katta turar-joy binosi, vestibyul, katta old zal va uning atrofidagi turar-joy va xo‘jalik xonalarini qazishdi. Kattaligiga qarab, uy badavlat oilaga tegishli edi. Uzoq vaqt davomida u qayta-qayta suvoq qilingan, ta'mirlangan va qayta qurilgan.
Uyning burchak xonalaridan birida arxeologlar allaqachon shaxmat donlarini topdilar. Ularning g‘am-g‘ussasiga ko‘ra, figuralardan biri yerni tozalamoqchi bo‘lganida ishchining qo‘lida parchalanib ketdi. Ishchi boshqalarga tegmadi, u arxeologlarni chaqirdi, ular qolgan ikkitasini - fil va dumbali zebu buqasi shaklida - maxsus birikma bilan ta'minladilar. Bugungi kunda bu shaxmat donalari dunyodagi eng qadimgi (eramizning 1—2-asrlari) hisoblanadi.
Arxeologlar va talabalar bir hafta davomida ishladilar va devorning bir qismini polga qadar demontaj qilishdi, lekin devor pastga tushdi, ular chuqurroq qazishga majbur bo'lishdi ... Va birdan ishchilardan biri yorilib ketgan ko'zaga duch keldi, undan zalot mahsulotlar tushib ketdi. Jami 35 kg 713 g 96 mg tilla buyumlar topildi.
Dalverzin xazinasi ilmiy ahamiyatiga ko‘ra Britaniya muzeyida saqlanayotgan mashhur Amudaryo xazinasidan qolishmaydi. Butun Yaqin Sharqda birinchi marta arxeologik qatlamda topilganligi tufayli kushonlarning qimmatbaho buyumlari xazinasi topildi.
(ensklapedya malumoti)
Xar bir qutirgan raxbar, oilasi, qarindosh-urug‘i ogoxlantirilmoqda.
Talon qilish to‘xtatmagan Xokimiyatning barcha iqtisodiy imkonlari tugamoqda.
Tinch mitinglar o‘rniga isyon chiqsa , barchangizni sazoyi qiladigan xalq paydo bo‘ldi.
Biz davlatchilikni, ma’muriy boshqaruvni 0 boshlab qayta qurishga qaror bermoqdamiz.
Isyon boshlanishi siyosiy sababdan emas, oddiy masalada xalqning oddiy yig‘inidan boshlanadi.
Bunga xech kim qaror bera olmaydi.
Na Xokimiyatga ishonch qoldi, nada muxolif kuchlar faoliyatiga xuquqiy asosda ishlashiga ruxsat berilmadi.
Bu xaos, anarxiyaga olib kelmoqda.
O‘zbekiston xalqiga!
Soliqlar, jarimalar, radarlar, elektr energiya narxi, bojxona boji , rastamojka, ..... masalalarini supermen kelib xal qilmaydi!
Buni chiqargan Xokimiyat!
Muammoning xal bo‘lishi, ko‘chadagi oddiy ment, soliqchi, bankachi..... barchasiga xaddini bildirish orqali xal bo‘ladi.
Mirziyoev xalqga qarshi davlat ma’murlarini ishlatmoqda.
Bitta xalq ikkiga bo‘linib dushmanlarga aylanmoqda.
O‘rtada Mirziyoev va qarindosh-urugi talon tashkil qilmoqda.
Uyida o‘tirigan shapaloqdek bolalari, nevaralarigacha ustimizdan kulmoqda.
Mirziyoev va qarindosh-urugilarning
"-Baranov uzbekov budem 100 let upravlyatь (quy o‘zbeklarni 100 boshqaramiz) deb gaplashishayotgani yashirin kameraga yozilgan.
Bu matbuotga chiqib ketdi.
Endi shu gaplardan keyin ham xalq jim tursa, biz ham tamoshabin bo‘lishga majburmiz.
Kimda-kim, o‘z oilasi va farzandlari shu to‘lovlar ostida zamonaviy qul bo‘lishini istamasa e’tiroz qilsin.
Davlat eksportga jo‘natayotgan maxsulotlar (gaz, elentr...) narxlari ichki bozordagidan ikki marta arzon.
Tashqaridagi xalqdan, o‘zbeklar ikki marta qimmatga olishsa ham jim turganlar , quldir.
Nega qullik davri kabi limit xar narsada?
Nega shaxsiy avtomobili ichida sigaret cheksa 165000 so‘m jarima?
Nega shaxsiy telefonida yurib ketayotib gaplashgan odamga jarima ?
(Avtomobil boshqaruvida emas , piyoda yurib ketaetib?)
Nega shaxsiy extieji uchun avtomobil keltirsa, ShM oilasiga tegishli poligondan tekshiruvdan o‘tishi kerak?
Nega yuk mashinalari mintaqa davlatlaridan 12 marta ko‘p bojxona boji to‘lab rastamojka qilinishi kerak?
Nega xashar nomi ostida majburiy mexnat qilasizlar?
Ommaviy ravshda barcha radarlar uchun jarima bir oy davomida to‘lamaslik aksiyalari o‘tkazmaysizlar.
Internetda dumbasini o‘ynatganlarga ajratgan vaqtni shu ishlarga ajratinglar. Bu uchun qamamaydi. qamasa nima bo‘libdi?
Kim radar qo‘yib tirikchilik qilaetgan bo‘lsa, ismi-sharifi adresini e’lon qilinglar.
50 km/soat tezlikni 70 km/soat deb ko‘rsatayotgan radarlar to‘liq yig‘ib olinishi kerak.
Radar qo‘yib tirikchilik qilish axoli ishi emas. Bu davlat ishi , taransport xarakatini tartibga solish uchun kerak.
Lekin o‘zbekistonda bu ishni ShM oilasi , arendaga berib yubordi.
Barcha kon, aeroportlar, zavodlar, temir yo‘l, bojxonalar, gai, pasport tayyorlash, xizmatlarini arendaga berib yuborgan.
Davlatni to‘liq sotib qarzga tiqib tashladi.
Buni to‘xtatishning yagona yo‘li;
E’tiroz
Baykot
Miting qilish.
Mirziyoev qo‘g‘irchoq inqilobchilar yaratmoqda.
Ular siyosiy talab emas, axolini shaxsiy muammosiga ko‘ra mitinglarga chaqirmoqda.
Bunaqa mitinglarni dunyo qo‘llab-quvvatlamaydi.
Siyosiy talab bilan chiqinglar.
Turkiyada mitinglar siyosiy talab, mana bugun AQShda mitinglar siyosiy talablar..... qilinmoqda.
Istefo!
Ozodlik!
Xaqiyqi mustaqillik!
Konstituttsiyada, O‘zbekiston Ratiqikatsiya qilgan konventsiyalarda bu taqiqlanmagan!
Bironta davlat organi miting qilding deb jarima , qamoqqa olishga qonuniy xaqqi yo‘q.
Evropa Investitsiya kiritmoqchimi?
Inson xuquqlari va konventsiyalar ijrosini ta’minlatib so‘ngra kelsin.
Soliq kamayishini xoxlaysizmi ommaviy to‘lamang!
ShM oilasi o‘g‘irlagan puli xozirgi 2 ta o‘zbekistonni byudjetidan ko‘proq.
Baykot e’lon qiling.
Bu sharafsizlarning dunyo bo‘ylab banklarga olib chiqqan boyliklaridan 5-10% qaytca vaziyat tuzaladi.
Nega qilmaydi?
Fermerlar paxta ekmang!
Baribir pulini bermaydi, byudjetda pul yo‘q.
Kreditlarni to‘lamang 14% dan ko‘p foizi bo‘lsa.
Bankda pulingiz bo‘lsa, tezlikda naqd qilib oling!
Molyaviy krizis kelmoqda.
O‘zbekistonda davlat banklari yo‘q.
Barchasi ShMning yashirin qaror bilan xususiylashtirib xalq pulini o‘g‘irlab bo‘ldi.
Barcha ShM oilasiga tegishli brend maxsulotlarini , xizmatlarini banklarini baykot qilinglar.
Bu xayotlaring yaxshilanishi yagona yo‘lidir.
O‘zingiz uchun jamoaviy kurashmasangiz, davlat nomi ostidagi banditlar kuniga to‘lov, boj, soliqlarni oshirishda davom etadi.
Faqat birlik bu muammoni to‘xtadi.
Xoinlik ShM ni atrofi va o‘zini qutirtiradi.
Militsiya, kuch ishlatar xodimlar!
Bu xalq bozoriga, mazoriga, to‘yiga, marakasiga boraman desangiz, istelochilarga emas, xalqga xizmat qiling.
Ko‘rib turibsiz bu ish, yaxshilik bilan tugamaydi.
ShMning, qarindosh-urug‘ining chet ellarda boyliklari bor. Qochishsa boradigan joylari bor.
Siz qaerga qochmoqchisiz?
Jaxannam oloviga o‘tin yig‘ildi.
Uchqun kerak, xalos.....
Давлатда вазият кундан-кунга, чигаллашмоқда.
Талон қилиш тўхтатмаган Хокимиятнинг барча иқтисодий имконлари тугамоқда.
Тинч митинглар ўрнига исён чиқса , барчангизни сазойи қиладиган халқ пайдо бўлди.
Биз давлатчиликни, маъмурий бошқарувни 0 бошлаб қайта қуришга қарор бермоқдамиз.
Исён бошланиши сиёсий сабабдан эмас, оддий масалада халқнинг оддий йиғинидан бошланади.
Бунга хеch ким қарор бера олмайди.
На Хокимиятга ишонч қолди, нада мухолиф кучлар фаолиятиga хуқуқий асосда ишлашига рухсат берилмади.
Бу хаос, анархияга олиб келмоқда.
Ўзбекистон халқига!
Солиқлар, жарималар, радарлар, электр энергия нархи, божхона божи , растаможка, ..... масалаларини супермен келиб хал қилмайди!
Буни чиқарган Хокимият!
Муаммонинг хал бўлиши, кўчадаги оддий мент, солиқчи, банкачи..... барчасига хаддини билдириш орқали хал бўлади.
Мирзиёев халқга қарши давлат маъмурларини ишлатмоқда.
Битта халқ иккига бўлиниб душманларга айланмоқда.
Ўртада Мирзиёев ва қариндош-уруги талон ташкил қилмoқда.
Уйида ўтириган шапалоқдек болалари, невараларигача устимиздан кулмоқда.
Мирзиёев ва қариндош-уругиларнинг
"-Баранов узбеков будем 100 лет управлять (қуй ўзбекларни 100 бошқарамиз) деб гаплашишаётгани яширин камерага ёзилган.
Бу матбуотга чиқиб кетди.
Энди шу гаплардан кейин ҳам халқ жим турса, биз ҳам тамошабин бўлишга мажбурмиз.
Кимда-ким, ўз оиласи ва фарзандлари шу тўловлар остида замонавий қул бўлишiни истамаса эътироз қилсин.
Давлат экспортга жўнатаётган махсулотлар (газ, элентр...) нархлари ички бозордагидан икки марта арзон.
Ташқаридаги халқдан, ўзбеклар икки марта қимматга олишса ҳам жим турганлар , қулдир.
Нега қуллик даври каби лимит хар нарсада?
Нега шахсий автомобили ичида сигарет чекса 165000 сўм жарима?
Нега шахсий телефонида юриб кетаётиб гаплашган одамга жарима ?
(Автомобил бошқарувида эмас , пиёда юриб кетаетиб?)
Нега шахсий эхтиежи учун автомобил келтирса, ШМ оиласига тегишли полигондан текширувдан ўтиши керак?
Нега юк машиналари минтақа давлатларидан 12 марта кўп божхона божи тўлаб растаможка қилиниши керак?
Нега хашар номи остида мажбурий мехнат қиласизлар?
Оммавий равшда барча радарлар учун жарима бир ой давомида тўламаслик аксиялари ўтказмайсизлар.
Интернетда думбасини ўйнатганларга ажратган вақтни шу ишларга ажратинглар. Бу учун қамамайди. қамаса нима бўлибди?
Ким радар қўйиб тирикчилик қилаетган бўлса, исми-шарифи адресини эълон қилинглар.
50 км/соат тезликни 70 км/соат деб кўрсатаётган радарлар тўлиқ йиғиб олиниши керак.
Радар қўйиб тiрикчилик қилиш ахоли иши эмас. Бу давлат иши , таранспорт харакатини тартибга солиш учун керак.
Лекин ўзбекистонда бу ишни ШМ оиласи , арендага бериб юборди.
Барча кон, аэропортлар, заводлар, темир йўл, божхоналар, гаи, паспорт тайёрлаш, хизматларини арендага бериб юборган.
Давлатни тўлиқ сотиб қарзга тиқиб ташлади.
Буни тўхтатишning ягона йўли;
Эътироз
Байкот
Митинг қилиш.
Мирзиёев қўғирчоқ инқилобчилар яратмоқда.
Улар сиёсий талаб эмас, ахолини шахсий муаммосига кўра митингларга чақирмоқда.
Бунақа митингларни дунё қўллаб-қувватламайди.
Сиёсий талаб билан чиқинглар.
Туркияда митинглар сиёсий талаб, мана бугун АҚШда митинглар сиёсий талаблар..... қилинмоқда.
Истефо!
Озодлик!
Хақийқи мустақиллик!
Конститутцияда, Ўзбекистон Ратиқикация қилган конвенцияларда бу тақиқланмаган!
Биронта давлат органи митинг қилдинг деб жарима , қамоққа олишга қонуний хаққи йўқ.
Европа Инвестиция киритмоқчими?
Инсон хуқуқлари ва конвенциялар ижросини таъминлатиб сўнгра келсин.
Солиқ камайишини хохлайсизми оммавий тўламанг!
ШМ оиласи ўғирлаган пули хозирги 2 та ўзбекистонни бюджетидан кўпроқ.
Байкот эълон қилинг.
Бу шарафсизларнинг дунё бўйлаб банкларга олиб чиққан бойликларидан 5-10% қайtcа вазият тузалади.
Нега қилмайди?
Фермерлар пахта экманг!
Барибир пулини бермайди, бюджетда пул йўқ.
Кредитларни тўламанг 14% дан кўп фоизи бўлса.
Банкда пулингиз бўлса, тезликда нақд қилиб олинг!
Молявий кризис келмоқда.
Ўзбекистонда давлат банклари йўқ.
Барчаси ШМнинг яширин қарор билан хусусийлаштириб халқ пулини ўғирлаб бўлди.
Барча ШМ оиласига тегишли бренд махсулотларини , хизматларини банкларини байкот қилинглар.
Бу хаётларинг яхшиланиши ягона йўлидир.
Ўзингиз учун жамоавий курашмасангиз, давлат номи остидаги бандитлар кунига тўлов, бож, солиқларни оширишда давом этади.
Фақат бирлик бу муаммони тўхтади.
Хоинлик ШМ ни атрофи ва ўзини қутиртиради.
Милиция, куч ишлатар ходимлар!
Бу халқ бозорига, мазорига, тўйига, маракасига бораман десангиз, истелочиларга эмас, халқга хизмат қилинг.
Кўриб турибсиз бу иш, яхшилик билан тугамайди.
ШМнинг, қариндош-уруғининг чет элларда бойликлари бор. Қочишса борадиган жойлари бор.
Сиз қаерга қочмоқчисиз?
Жаханнам оловига ўтин йиғилди.
Учқун керак, халос..... Инқилобий харакат.
воскресенье, 5 апреля 2026 г.
Muammo bitta Eron bilan bog‘liq bo‘lganida edi..... (ikkinchi tadqiqot)
(ikkinchi tadqiqot)
Davlatslar ichida eparatizim diniy ayirmachilik g‘oyalarini tarqatilishini molyalashtirish ishlariga mas’ul davlat ichida aloxida armiya tuzilma tashkil qildi.
Lubnan davlatida Xokimiyatga , xarbiy tuzilmasiga bo‘ysunmaydigan "Xezballax" xarbiy tuzilmasi bor.
U tashkilot o‘zining raketa va portlovchi modda ishlab chiqarish korxonalari ,er osti yuzlab kmlik tunellari bor.
Iroqda "Xasht ash Shaab" shia tuzilmasi xatto o‘zini T-72 tipdagi tank dvizyasiga ega. Tasavvur qilyapsizmi, Iroq degan davlatning biror qonunga bo‘ysunmaydigan markaziy xokimyat nazoratidagi Mudofa vazirligiga bo‘ysunmaydigan proksi teroristlar gruxi o‘zini tank dvizyasiga ega!
Yamanda "Ansar Allax" xussiy shialar korpusi mavjud.
U ham o‘zining raketa dvizyasiga ega va 500 dan ortiq ballestik +2000 km lik raketasi bor!
Tasavvur qilyapsizmi?
Kim bu ishga ruxsat berdi?
Xalqaro qonun , qurol yarog‘ sotish tartibi, raketa texnologiyalarini eksport qanchalik katta nazoratda turgan soxadir. Lekin Eron 20-30 yildir davlatlar ichida paralel davlat va xarbiy kuch qurmoqda.
Xalqaro Konventsiyaga asosan , biror bir davlat boshqa bir davlatga +300 km lik quruqlik Raketa tizimlari , +300 dengiz mili uzoqligiga ucha oladigan dengiz raketa tizimlari sotishi eksport qilishi mumkin emas!
Bu xalqaro konventsiya barcha davlatlar so‘zsiz amal qilishi majburiy!
To‘p , snaryad va artileriya tizimlari faqat rasmiy maqomdagi davlat mudofa vazirligiga, Xalqaro qurol sotish nazorat komissiyasi qaydnomasi asosida sotilishi mumkin.
120 mm stvoli bo‘lgan T-72 tank sotilishi hamma tamoshabini bo‘ldi. Dunyo forslarning katta xalasiga ayvonmi?
Tojikistonda ming yillardan beri yashaydigan turkiy xalqlar ko‘chirib yuborildi. Ko‘chmaymiz degan turkiy axolini forslashtirilmoqda.
Inqilobiy xarakat vaqtida fosh qilmaganida Tojikiston xududlarida Eron balistik raketalarini joylashmoqchi edi.
Chunki Ruslar, Xitoy xalqaro maydonda Eronga yon bosadi va Tojikistonga g‘ing demas edi.
Ballestik raketa esa 100% eksporti taqiqlangan!
Ayniqsa forsist Imomali va Shavkat biz turkiylarni odam o‘rnida ko‘rmayapdi.
O‘zlaricha yangi qoida , yangi din, yangi uydirma armiya davlat ichida davlat tuzish vakolatini Eronga berishmoqchi edi. Eron esa asosiy xamkori Isroil, Frantsiya, Rossiya vasssallarini boshqarishda yordamchi statusida bo‘lmoqchi edi.
Bu ishda xatto raqobatchisi bo‘lgan pashtunistlar Tolibonini qurollantirmoqda.
Eron, Tolibon amirligiga +2000 km uzoqlikka uchuvchi dronlar texnologiyasini , PZRK eksportini tashkil qildi.
Tolibon shariat qonuniga jixodchilar ulardan sotib olib +6000 metrda uchuvchi xarbiy bo‘lmagan uchuvchi qurilma, fuqaro aviatsiyasini urib tushirishi mumkin.
Qo‘shnilarini shantaj qilib 2000 km radiusda Shaxed droni bilan xujum qila oladi.
Kim bunga ruxsat berdi?
Aslida Eronni semirtirib, qutirtirib qo‘yganini na Rossiya , na Frantsiya na Isroil tushinib etgani yo‘q.
Frantsiyada yashovchi Xumeniy 1978 yili Frantsiya xarbiy xavo kuchlari bosh qo‘mondoni xamroxligida davlat samalyotida Texronga olib kelingan.
Qochib ketgan Shox Pexlaviy Frantsiyadan boshpana olgan!
Endi Frantsiyada yashovchi Shaxzoda Pexlaviy Xomeniy tizimini demontaj qilmoqchi!
Antiqa eyforiya va xavaskorlik.
Xatto Pexlaviy qizi asli Isroillik bo‘lgan yigitga turmushga chiqdi!
Janoblar bu echim emas.
Echim tamalida Erondagi qadim tuzim xonlar tuzumi zamonaviy shaklini qayta tiklang.
Konfederativ byudjet tuzimi , xuddi Pokiston , Xindiston kabi shtatlarga bo‘lish tizimi kerak!
Byudjet 80% qismi mintaqada qolishi tabiy Boylik rentasi markaziy xokimyat qo‘lidan 100% olinishi lozim.
Eron mullalari o‘zlari sotilnanini qabul qila olishmaydi , KSIR aslo qabul qilolmaydi natijada xali juda ko‘p jang bo‘ladi.
Bu protsessdan chiqish yo‘li Isroilda yo‘q.
Biz taklif qilgan logistikani rivojlantirish 2021 va 2025 yillar oralig‘ida Eronni nazoratda tutish imkonini berishi aniq edi.
Isroil Eron masalasiga aralashmasligi kerak edi.
Urush boshlangan kuni Inqilobiy xarakat jonli yoyin qildi.
Isroilni zudlik bilan bu ishdan vos kechishi kerakli aytildi.
AQSh+Evropa va Xitoy bu rejimni o‘zgartirib adolatli taksimot qila olar edi.
Otasi NKVdan chiqqan Netanyaxu baribir Eron rejimisz yashay olmasligini bilib provokatsiya qildi.
Isroil va yaxudiylar bu davdan boshlab na birja narxlari, nada texnologiya , nada moliya tizimini nazorat qilmasligi kerak.
Bu jangga kirmasdan aqilli maymun pozitsiyasida o‘tirgan Xitoy , uni yashirin ittifoqdoshi Yaponiya va Britaniya qirolligi yutdi.
Axmoqlar uchun tsirk Yaponiya bilan o‘zaro tortishuv va xk lar asli chalg‘itish manevri edi.
Dunyo bu xo‘rakni yutdi.
O‘rtada Arab yarim oroli , AQSh , Eron , Isroil, Evropa , Rossiya chiqa olmas tuzoqda Afg‘oniston disert.
Markaziy osiyo diktatorchalari esa gazakka ,em qilinadi.
Inqilobiy xarakat 1900 yillardan boshlangan birinchi, ikkinchi dunyo urushi tagida yotgan soxta inqiloblar davrini berkitmoqda.
Imperyalar yo bosib olib, yo inqilob eksport qilib dunyoni boshqarish shaklini unitishsin.
Eronda xalq boshlatgan muttasil inqiloblarni suistemol qilmoqchi edi.
Biz rejimga xujum qilsak, xalq orqadan inqiloblarga chiqib ketadi.
Biz esa u orada Knisetda yaxudiy do‘sti e’lon qilingan Pexlaviyni taxtiga o‘tqazamiz deb umid qilishdi.
Kallavramlar!
Eron xalqi, tashqaridan import qilingan Xumayniy istibdodidan qurtila olmayapdi.
Tayyor inqilob boshiga olib kelinmoqchi bo‘lgan Pexlaviyni qiymatli joyingizga tiqinglar!
Netanyaxuni tiyib qo‘ya olmaganlaring qimmatga tushadi.
Takliflarimiz va aniq-tiniq oshkor qilindi.
MAMLAKAT MASALASI.
Tanqidlarimiz chiqadigan xulosa, xoinlarni biz qo‘limiz kir qilib jazolamaymiz degani emas. O‘zlaringiz bir-birlaringni go‘shtlaringni ,eysizlar.
Dubaydan uy joy sotib olganlar zararini xissoblashsin.
ShM vaqting juda oz qoldi.
Vaqtida tirik qolish imkoniyatidan foydalansin.
Biz muammo ildizi , echimi , agar qilinmasa nima bo‘lishini aytamiz ogoxlantiramiz .
Qilmasa aybini bo‘yniga olgani va jazosini qabul qildi deb qaramoqdamiz.
O‘zbekistonga kapital kiritganlar , tanish-bilish , qurol soni, armiya miqdori ShM va shaykasini asrab qolmaydi.
Istagancha quroli bo‘lsin.
Mexnat sarf qilib topilmagan xar qanday boylik faqat kulfat keltiradi.
ShM yaratgan yaratmoqchi bo‘lgan virtual reallik tuzimi kasod bo‘ldi.
Amir Temur o‘z vorislariga vasiyatnomasi "Temir tuzuklari" dan ixtibos:
"-Qo‘shinga xech qachon tojikdan lashkarboshi qilmang.
-Tojiklar yaxshi dexqon.
-Lekin avomga bosh bo‘lishsa, insoflari va adolatlari bo‘lishmaydi" .
Bugungi mamlakatimiz axvolini qarang, Temir qanchalik xaqli ekanligini bilasiz.
To‘shakdagi lyubovnik kiyov davlatdagi Bosh Vazirdan vakolati katta vakolatga ega.
Komil Allamjonov va uning trollari qaysi vakolat asosida daxlsizlik olgan?
Qaysi vakolat va xizmati tufayli ishga tayinlangani lyustratsiya qilinishi kerak.
Qaysi vakolat bilan oila a’zosi adminstratsiya boshlig‘i qilindi?
Kuyovlar o‘margan davlat kapitali kimlarga qoldi?
Xalqaro jinoyatchi statusidagi inson qanday qilib Bosh vazir bo‘ldi.
A.Aripov xalqaro korrupsiya xujjatlari bilan tergov qilinmoqda edi.
Shveytsarya Bosh prokururi Lober bu dosyani yashirganini muxolifat lideri Urganji isbotlab berdi.
Shveytsaryadek neytral davlatda Bosh prokuror bu fosh qilishdan keyin ishdan ketdi.
Ikkita yordamchisi qamoqda, o‘zi esa tergovda.
O‘zbekistonda esa bu dosya jinoyatchisi, Bosh vazir qilindi.
Nega vazirliklar adminstratsiya dxx asosiy xodimlari millati tojik armani fors, lo‘li, qora xitoylikdan bo‘lishi kerak?
Nega byudjet istagancha o‘zgartirilishi xam ochiqlanishi kerak.
Senatdagi o‘zi toxorat qildirib qo‘yuvchi tilla suvi yuritilgan unitazlar kunti ko‘tingizni yuvmaydimi?
Senat va parlamentdagi 300 mln dollarlik san texnika italiyadan keltirilgan.
Kunti va foxisha senatorlar uchun yotoqxona mebeli, dam olish sharoiti, qimmat qolektsion alkogol maxsulotlar, xar biri 2,5-3 ming dollar turuvchi tilla naqshli ruchka va qalamlar byudjeti ochiqlanishi kerak.
Xar bir senatorning xizmat mashinasi xar bir oliy majlis deputatining xarajatlari oshkor qilinsin.
Nega Saida Mirziyoeva narxi 17 million dollar turuvchi mashinada yurishi kerak.
Bu mashinaning xar bir shinasi 25000 evroga olinmoqda.
Bu zirxli mashina xar 100 km masofaga 38 litr yoqilg‘i yoqmoqda.
Saida degan ikki erli xotin , yadro chamodani tashuvchi shaxsmi.
Bu xotinning xar erida saroy bor. Sig‘may qolaman deb qiymati 130 mln $ lik saroy qurdirdi.
Qaysi puliga Londonni milliarderlar yashovchi maxallasidan uy olishgan.
O‘zbekistonda qaysi davrdan boshlab oylik maosh oyiga 5-6 mln dollar bo‘ldi biz eshitmay qoldik?
ShM bu davlatga yiliga 5-6 mlrd dollarlik xarajati keltiradigan kasofat xalos. Bu kasofatlar Xokimiyatdan ketishsa yiliga byudjetga qo‘shimcha 100 mlrd dollar tushum tushadi.
Bularni xaydagan kuchlar shu pulni olmasin desangiz, biz bilan Inqilob qiling!
O‘z boylingiz va erkingizni tiklasangiz, vatandek jannat bormi bu dunyoda.
05.04.2026
Муаммо битта Эрон билан боғлиқ бўлганида эди.....
(иккинчи тадқиқот)
Дунё бўйлаб кейинги юз йилликларда християнни, кўпроқ диндорлаштириш, мусилмонни мусилмонлаштириш учун урушлар қилинди. Ғоявий атеизмчи комунистлар комунизим тарқатишни молялаштирди, уруш чиқарди. Эрондаги теократик тузилма Шиизим асосидаги давлатлар қурушга бир неча триллон доллар пул сарфлаган. Бир нечта уруш келтириб чиқарган.
Давлацлар ичида эпаратизим диний айирмачилик ғояларини тарқатилишини молялаштириш ишларига масъул давлат ичида алохида армия тузилма ташкил қилди.
Лубнан давлатида Хокимиятга , харбий тузилмасига бўйсунмайдиган "Хезбаллах" харбий тузилмаси бор.
У ташкилот ўзининг ракета ва портловчи модда ишлаб чиқариш корхоналари ,ер ости юзлаб кмлик тунеллари бор.
Ироқда "Хашт аш Шааб" шиа тузилмаси хатто ўзини Т-72 типдаги танк двизясига эга. Тасаввур қиляпсизми, Ироқ деган давлатнинг бирор қонунга бўйсунмайдиган марказий хокимят назоратидаги Мудофа вазирлигига бўйсунмайдиган прокси терористлар грухи ўзини танк двизясига эга!
Яманда "Ансар Аллах" хуссий шиалар корпуси мавжуд.
У ҳам ўзининг ракета двизясига эга ва 500 дан ортиқ баллестик +2000 км лик ракетаси бор!
Тасаввур қиляпсизми?
Ким бу ишга рухсат берди?
Халқаро қонун , қурол яроғ сотиш тартиби, ракета технологияларини экспорт қанчалик катта назоратда турган сохадир. Лекин Эрон 20-30 йилдир давлатлар ичида паралел давлат ва харбий куч қурмоқда.
Халқаро Конвенцияга асосан , бирор бир давлат бошқа бир давлатга +300 км лик қуруқлик Ракета тизимлари , +300 денгиз мили узоқлигига уча оладиган денгиз ракета тизимлари сотиши экспорт қилиши мумкин эмас!
Бу халқаро конвенция барча давлатлар сўзсиз амал қилиши мажбурий!
Тўп , снаряд ва артилерия тизимлари фақат расмий мақомдаги давлат мудофа вазирлигига, Халқаро қурол сотиш назорат комиссияси қайдномаси асосида сотилиши мумкин.
120 мм стволи бўлган Т-72 танк сотилиши ҳамма тамошабини бўлди. Дунё форсларнинг катта халасига айвонми?
Тожикистонда минг йиллардан бери яшайдиган туркий халқлар кўчириб юборилди. Кўчмаймиз деган туркий ахолини форслаштирилмоқда.
Инқилобий харакат вақтида фош қилмаганида Тожикистон худудларида Эрон балистик ракеталарини жойлашмоқчи эди.
Чунки Руслар, Хитой халқаро майдонда Эронга ён босади ва Тожикистонга ғинг демас эди.
Баллестик ракета эса 100% экспорти тақиқланган!
Айниқса форсист Имомали ва Шавкат биз туркийларни одам ўрнида кўрмаяпди.
Ўзларича янги қоида , янги дин, янги уйдирма армия давлат ичида давлат тузиш ваколатини Эронга беришмоқчи эди. Эрон эса асосий хамкори Исроил, Франция, Россия васссалларини бошқаришда ёрдамчи статусида бўлмоқчи эди.
Бу ишда хатто рақобатчиси бўлган паштунистлар Толибонини қуроллантирмоқда.
Эрон, Толибон амирлигига +2000 км узоқликка учувчи дронлар технологиясини , ПЗРК экспортини ташкил қилди.
Толибон шариат қонунига жиходчилар улардан сотиб олиб +6000 метрда учувчи харбий бўлмаган учувчи қурилма, фуқаро авиациясини уриб тушириши мумкин.
Қўшниларини шантаж қилиб 2000 км радиусда Шахед дрони билан хужум қила олади.
Ким бунга рухсат берди?
Аслида Эронни семиртириб, қутиртириб қўйганини на Россия , на Франция на Исроил тушиниб этгани йўқ.
Францияда яшовчи Хумений 1978 йили Франция харбий хаво кучлари бош қўмондони хамрохлигида давлат самалётида Техронга олиб келинган.
Қочиб кетган Шох Пехлавий Франциядан бошпана олган!
Энди Францияда яшовчи Шахзода Пехлавий Хомений тизимини демонтаж қилмоқчи!
Антиқа эйфория ва хаваскорлик.
Хатто Пехлавий қизи асли Исроиллик бўлган йигитга турмушга чиқди!
Жаноблар бу эчим эмас.
Эчим тамалида Эрондаги қадим тузим хонлар тузуми замонавий шаклини қайта тикланг.
Конфедератив бюджет тузими , худди Покистон , Хиндистон каби штатларга бўлиш тизими керак!
Бюджет 80% қисми минтақада қолиши табий Бойлик рентаси марказий хокимят қўлидан 100% олиниши лозим.
Эрон муллалари ўзлари сотилнанини қабул қила олишмайди , КСИР асло қабул қилолмайди натижада хали жуда кўп жанг бўлади.
Бу процессдан чиқиш йўли Исроилда йўқ.
Биз таклиф қилган логистикани ривожлантириш 2021 ва 2025 йиллар оралиғида Эронни назоратда тутиш имконини бериши аниқ эди.
Исроил Эрон масаласига аралашмаслиги керак эди.
Уруш бошланган куни Инқилобий харакат жонли ёйин қилди.
Исроилни зудлик билан бу ишдан вос кечиши керакли айтилди.
АҚШ+Европа ва Хитой бу режимни ўзгартириб адолатли таксимот қила олар эди.
Отаси НКВдан чиққан Нетаняху барибир Эрон режимисз яшай олмаслигини билиб провокация қилди.
Исроил ва яхудийлар бу давдан бошлаб на биржа нархлари, нада технология , нада молия тизимини назорат қилмаслиги керак.
Бу жангга кирмасдан ақилли маймун позициясида ўтирган Хитой , уни яширин иттифоқдоши Япония ва Британия қироллиги ютди.
Ахмоқлар учун цирк Япония билан ўзаро тортишув ва хк лар асли чалғитиш маневри эди.
Дунё бу хўракни ютди.
Ўртада Араб ярим ороли , АҚШ , Эрон , Исроил, Эвропа , Россия чиқа олмас тузоқда Афғонистон дисерт.
Марказий осиё диктаторчалари эса газакка ,ем қилинади.
Инқилобий харакат 1900 йиллардан бошланган биринчи, иккинчи дунё уруши тагида ётган сохта инқилоблар даврини беркитмоқда.
Имперялар ё босиб олиб, ё инқилоб экспорт қилиб дунёни бошқариш шаклини унитишсин.
Эронда халқ бошлатган муттасил инқилобларни суистемол қилмоқчи эди.
Биз режимга хужум қилсак, халқ орқадан инқилобларга чиқиб кетади.
Биз эса у орада Книсетда яхудий дўсти эълон қилинган Пехлавийни тахтига ўтқазамиз деб умид қилишди.
Каллаврамлар!
Эрон халқи, ташқаридан импорт қилинган Хумайний истибдодидан қуртила олмаяпди.
Тайёр инқилоб бошига олиб келинмоқчи бўлган Пехлавийни қийматли жойингизга тиқинглар!
Нетаняхуни тийиб қўя олмаганларинг қимматга тушади.
Таклифларимиз ва аниқ-тиниқ ошкор қилинди.
МАМЛАКАТ МАСАЛАСИ.
Танқидларимиз чиқадиган хулоса, хоинларни биз қўлимиз кир қилиб жазоламаймиз дегани эмас. Ўзларингиз бир-бирларингни гўштларингни ,ейсизлар.
Дубайдан уй жой сотиб олганлар зарарини хиссоблашсин.
ШМ вақтинг жуда оз қолди.
Вақтида тирик қолиш имкониятидан фойдалансин.
Биз муаммо илдизи , эчими , агар қилинмаса нима бўлишини айтамиз огохлантирамиз .
Қилмаса айбини бўйнига олгани ва жазосини қабул қилди деб қарамоқдамиз.
Ўзбекистонга капитал киритганлар , таниш-билиш , қурол сони, армия миқдори ШМ ва шайкасини асраб қолмайди.
Истаганча қуроли бўлсин.
Мехнат сарф қилиб топилмаган хар қандай бойлик фақат кулфат келтиради.
ШМ яратган яратмоқчи бўлган виртуал реаллик тузими касод бўлди.
Амир Темур ўз ворисларига васиятномаси "Темир тузуклари" дан ихтибос:
"-Қўшинга хеч қачон тожикдан лашкарбоши қилманг.
-Тожиклар яхши дехқон.
-Лекин авомга бош бўлишса, инсофлари ва адолатлари бўлишмайди" .
Бугунги мамлакатимиз ахволини қаранг, Темир қанчалик хақли эканлигини биласиз.
Тўшакдаги любовник киёв давлатдаги Бош Вазирдан ваколати катта ваколатга эга.
Комил Алламжонов ва унинг троллари қайси ваколат асосида дахлсизлик олган?
Қайси ваколат ва хизмати туфайли ишга тайинлангани люстрация қилиниши керак.
Қайси ваколат билан оила аъзоси админстрация бошлиғи қилинди?
Куёвлар ўмарган давлат капитали кимларга қолди?
Халқаро жиноятчи статусидаги инсон қандай қилиб Бош вазир бўлди.
А.Арипов халқаро коррупсия хужжатлари билан тергов қилинмоқда эди.
Швейцаря Бош прокурури Лобер бу досяни яширганини мухолифат лидери Урганжи исботлаб берди.
Швейцарядек нейтрал давлатда Бош прокурор бу фош қилишдан кейин ишдан кетди.
Иккита ёрдамчиси қамоқда, ўзи эса терговда.
Ўзбекистонда эса бу дося жиноятчиси, Бош вазир қилинди.
Нега вазирликлар админстрация дхх асосий ходимлари миллати тожик армани форс, лўли, қора хитойликдан бўлиши керак?
Нега бюджет истаганча ўзгартирилиши хам очиқланиши керак.
Сенатдаги ўзи тохорат қилдириб қўювчи тилла суви юритилган унитазлар кунти кўтингизни ювмайдими?
Сенат ва парламентдаги 300 млн долларлик сан техника италиядан келтирилган.
Кунти ва фохиша сенаторлар учун ётоқхона мебели, дам олиш шароити, қиммат қолекцион алкогол махсулотлар, хар бири 2,5-3 минг доллар турувчи тилла нақшли ручка ва қаламлар бюджети очиқланиши керак.
Хар бир сенаторнинг хизмат машинаси хар бир олий мажлис депутатининг харажатлари ошкор қилинсин.
Нега Саида Мирзиёева нархи 17 миллион доллар турувчи машинада юриши керак.
Бу машинанинг хар бир шинаси 25000 эврога олинмоқда.
Бу зирхли машина хар 100 км масофага 38 литр ёқилғи ёқмоқда.
Саида деган икки эрли хотин , ядро чамодани ташувчи шахсми.
Бу хотиннинг хар эрида сарой бор. Сиғмай қоламан деб қиймати 130 млн $ лик сарой қурдирди.
Қайси пулига Лондонни миллиардерлар яшовчи махалласидан уй олишган.
Ўзбекистонда қайси даврдан бошлаб ойлик маош ойига 5-6 млн доллар бўлди биз эшитмай қолдик?
ШМ бу давлатга йилига 5-6 млрд долларлик харажати келтирадиган касофат халос. Бу касофатлар Хокимиятдан кетишса йилига бюджетга қўшимча 100 млрд доллар тушум тушади.
Буларни хайдаган кучлар шу пулни олмасин десангиз, биз билан Инқилоб қилинг!
Ўз бойлингиз ва эркингизни тикласангиз, ватандек жаннат борми бу дунёда.
Туркистон озодлиги ва иттифоқи харакати.
05.04.2026
Mактублардан 13200 та
Инқилобий харакат номиga 2021 йилдан бери жўнатилган мактублардан 13200 таси интернет kомпаняларининг бизга нисбатан ишлатган цензураси орқали ушлаб турилган.
04.04.2025 тасодифий текширувларимиз натижасида eмаил мактубларни очишга эришдик.
Бизга қарши ойига бир неча миллион $ сарфлаб курашишаётгани тассавур қилишимиз учун далилий имкон пайдо бўлди.
Афсусланарли тамони 2021 йил декабр ойида Алмаoта (Kz) атрофида жуда катта провикация ташкил қилиnаётгани хақида маълумот ўз вақтида бизга eтиб келмаган.
Агар бу хақдаги сирли маълумот вақтида этиб келганида эди, халқаро ташкилотларниng бу қонли провокация олдини олиш имкони бўларди.
Тўқаев, Назарбаев қаттиқ огохлантирилиб бу провокациядан вос кечтирилган бўлишарди.
Ўзбекистонда Мирзиёевнинг шахсан ўзи ташкил қилmoqchi bölgan жиноятларни ҳам олдиндан бизга ёзишган.
Вақтига бу eмаил малумотлар бизга eтиб келмаганлиги қанчадан-қанча инсонларнинг ўлимига сабабчи бўлди.
Ўзбекистондаги норкотрафика хақида ҳам анчагина фош қилувчи сирли фактлар хақида eмаиллар бизга этиб келмаган.
Хаётларини тахлика қўйиб бизга жуда мухим малумотлар жўнатган барчага катта рахмат.
Интернет тармоқлари эгалари капиталистлар, ШМ ва малайлариning бу йўл билан милiлардларча $ пулини олишган бўлишса ажаб эмас.
Бугун , шундай мактублардан энг соддаларини эълон қиламиз.
Матбуот маркази.
04.04.202
Иноятов қахрамонми ёки сотқин?
Шу савол мени роса ўйлантирди. Чунки, бугунга келиб ДҲҲ (СНБ) энг чуқур тарқалган Давлат структураси. Хар бир давлат структурасининг ичида, кадрлар ва корупцияни назорат қиладиган ДҲҲ (СНБ) ходими ўтиради. Бундан ташқари, қулоқлар бўлимига ишлайдиган ходимлар сони ҳам кўпайиб кетган. Олдин бир шахсни узоқ вақтлар ўрганиб, нозик томонини топиб қулоқлик қилишга ундаган, мажбурлаган бўлса. Хозир ҳамма ўзим қулоқлик қиламан, бирга ҳамкорлик қилайлик деб ДҲҲ (СНБ)га боради, унинг устига чой бериб, пахта ҳам қўйиб юради. Ўзбекистон қулоқлар ва сотқинлар мамлакатига айланди десак ҳам бўлади. Ор номус, ибо, ҳаё, уят, лавз деган сўзлар одамлар эсидан ҳам чиқиб бормоқда, асосан давлат ишчилари орасида. Муҳими эгаллаб турган ишидан ажралиб қолмаса, бир аммалаб бошлиғининг пинжига кириб, корупция, пулли жойга илиниб олишни орзу қилиб яшайдиган одамлар орамизда кўпайиб кетди. Албатта ўз ишини биладиган, номусли, бир чекада юрганлар ҳам бор. Лекин бугун асосан гапирмоқчи бўлганларимиз ДҲҲ (СНБ)да ишлийдиган ва уларга қулоқлик қиладиган одамлар (адашмасам, 5 отдел ходимлари) ҳақида.
Хар бир Давлат ташкилот бўлимларининг асосий иши, йўналиши бўйича маълумот йиғиш, уни хисобот кўринишига олиб келиш ва юқори ташкилотга, вазирликларга узатишдан иборат. Оддий ўқитувчидан тортиб вазирлик ходимларигача, асосий иш вақтини, юборадиган хисоботлари ва ундаги маълумотларнинг кўрсаткичларини ошириш, бузиш, қўшиб ёзиш билан ўтаказишади. Шунинг учун, асосий иш кўрсаткичлари орқага кетиб, фойдалик натижаси тушиб кетган. Бунинг асосий сабабчилари ДҲҲ (СНБ)нинг юқорида айтиб ўтилган бўлимлари айбдор деб билан.
Ҳамма сохада кураторлар, ДҲҲ (СНБ) томондан қўйилган ходимлар бор. Хар қандай корупцион схема, кадрлар, иновациялар, сохадаги катта ўзгаришлар, хамкорликлар уларнинг рухсатисиз ўтмайди. Корупцияга аралашмайдиган, аралашаолмайдиган ДҲҲ (СНБ) ходимлари ҳам бор. Буларнинг очган жиноятлари, фош қилган корупцион схемлари Республика ДҲҲ (СНБ)га бориб, пуллар жиноятчидан шилиб олиниб, қўйиб юборилади ёки қулоқлар бўлимига ўтказилиб каттароқ ўғирликлар, схемалар ташкил қилинади.
Узавтосаноатда ҳам шу ишни кузатсак бўлади. Бу ташкилотнинг Раиси ва рахбарларининг кўпчилиги чет элда ўқиган, ақилли, шижоатли ёшлар билан иш бошлашган эди. Лекин атрофдаги эски кураторлар ва уларнинг қулоқларидан иборат грухлар, Узавтосаноатни бор махорати ва кучи билан талашди. Хали ҳеч нарсани тушунмайдиган ёш рахбарчаларни қўғирчоқдай ўйнатиб, ҳамма нарсани еб, ҳеч нарса билмагандай бир чекада туришибди. Ҳамма муаъммо ва калтак рахбарларга қолди.
Бундай схемалар ҳамма ташкилотларда жуда пухталик ва катта босим билан йўлга қўйилган. Бошқарув тизимидаги рахбарлар, ўз сохасини билимдонига ўхшайди, лекин натижаларга қарасаз фақат орқага қараб кетмоқда. Чунки кўринмас кучларнинг ривожланиш билан иши йўқ, уларга натижа эмас, ҳисобот керак, шунга қараб янги корупцион схемаларни ишга тушириш керак. Ҳамма ташкилотларни бир бирига бўйин эгдирилиб, ҳисобот ёздириб, ўзлари (кураторлар ва қулоқлар) корупцион схемаларни, ўғирликни ривожлантириш орқали, у ердан бошқаларнинг қўли билан пул ундуришни йўлга қўйиб келишмоқда. Натижада қалоқ, қарздор, банкрот ташкилотлар ортиб бормоқда, асосий сабабчилар эса бир чекада, кўринмай қолиб кетаябди.
Хар бир сохада бундай структуралар ва ячейкаларни узоқ йиллар давомида ривожлантириш, сабр билан томир ортириш учун, албатта махорат керак. Лекин бу ишлар, Россия Институтларининг иштирокида ва назоратида бўлмоқда. Шунинг учун, пенсияга чиқган ёш ДҲҲ (СНБ) ходими, қийнлмасдан Россияга чиқиб, хар хил сохада ўз фаолиятини давом эттириши мумкин. Бу кучларни таг томири билан суғуриб ташлаб йўқ қилиш учун, Президентни ўзгартириш, Давлатни тўнтариш билан етарлича натижага эришиб бўлмайди. Буларга фақат Аллох ва Аллох йўлида бирлашганлар
бас кела олади. Умид қиламиз, яқин кунларда Аллох йўлида бирлашувчилар сони ортиб, ягона мақсадга эриша о
Ассалому алайкум!
Бир оддий Блогер Абдукаримга бераётган ёрдамлариз учун, катта рахмат. Гаплариз таъсирида, кўпчилик қимирлаб қолди ва талвасада бир тийнли (яъни пулли) блогерлар орқали валжираб ётишибди. Устилариздан бор мағзавани қуйишга харакат қилишади, лекин осонликча таъслим бўлмийсилар деган умиддамиз.
СНБга қулоқлик қилиб, ҳамма ерга бурнуни тиқадиган Шухрат Мусаев блогернинг ёнига, барча парда ортидаги Ғаламислар йиғилиб олганга ўхшайди. Шухрат блогерни олдида турганларнинг бири, яқинда қамалиб чиқган мошенник, қулоқ, сотқин Саид Абдулазиз Юсупов бўлса ажаб эмас. Балким Абдукаримнинг қамоқга олинишида гумонланаётган рахбарлардан бири Хайриддин Султонов бўлиб чиқар, яна бири ...!? Нега бирдан ўзбекистонлик блогерлар типирчилаб, Чет элда ўз ишини олиб бораётган журналистларга ёпишиб кетишди? Кимнинг босими остида бирлашиб, нимани яширишга харакат қилишябди. Тероризм, одам савдосига алоқадор қизлар, нимага айнан келиб, 100 минглаб мухлисига эга блогернинг телефонини ишлатишдийкан!? Қўлга тушиб қолишдан қўрқмасмикан бу қизлар!? Заказ қилган одамларчи...!?
Тушунишимча, Хайридин Султонов ва яна бир қатор рахбарлар бошчилигидаги одамлар Абдукаримни тухмат, босим орқали Ўзбекистонга олиб келиб, ўзларига мослаб аудиторияни бошқаришни режалаштиришган. Чунки Абдукарим Хайридин Султонов билан ишлаган, биргаликда лойихалар қилишган. Хайридин Султовга Абдукаримни бошқариш учун зўр имконият, тайёр мухлислар ва овоз берувчилар.
Бундай кўринишдаги ишлар хар бир Блогернинг бошига тушиши ва аудиторияси бошқа кучлар орқали бошқарилиши мумкин. Умид қиламизки Абдукаримнинг қамоқга олинишига аралашган қизлар ва Ўзбекистонлик буюртмачилар тез орада фош қилинади ва қўлга олинади.
Бунинг учун, барчамиз бирлашиб Германия, Америка, Канада, Европа ва бошқа давлатлардаги юртдошларимиз, Туркия элчихоналарига бориб бу ишга ойдинлик киртишга ёрдам беришларини сўрашимиз керак. Туркиядаги юртдошлар ва бу ишга бефарқ бўлмаганлар Туркия давлат рахбарларидан, Парламентдан Абдукаримни озод қилишни, уни Туркияда олиб қолишни сўрашимиз, хақиқий жиноятчиларни аниқлашни талаб қилишимиз керак.
Хозирдан бу ишга жиддий қаралмаса, бу ишнинг сабабчилари охиргача топилиб жазоланмаса, бу ишлар яна такрорланаверади. Бунинг натижасида, содда халқимиз томоша қиладиган Блогерлар канали, бошқа кучлар орқали осонгина ўз ғаразли мақсадларини амалга ошириши учун, хизмат қиладиган майдонга айлатирилиши мумкин. Унинг устига Блогернинг шахсий кабинетида етарлича мухлисларни анализ қилиш учун, статистик маълумотлар бўлади. Замонавий қўшимча дастурлар орқали эса, бу статистик маълумотлардан фойдаланиб аудиторияни кўпайтириш, бошқариш имкониятлари пайдо бўлади.
Ёш блогерлар муаммога чуқур кира олмайдилар, шунинг учун сизлардан бу ишга вақт ажратиб, жиддийроқ суриштирув ўтказишда ёрдам беришингизни илтимос қилардик. Бу ишнинг ортида Зайнобиддин ва Хайриддин туришибди деган гумонлар бор!
Ассалому алайкум!
Яқинда, 60-65 ёшлардаги 2-3 кишининг сухбати қулоғимга чалиниб қолди. Шулардан бири, хаётнинг паст баландини кўриб қўйганини, энди фарзандлари ва неваралари даври кеганини айтиб. “Энди улар яшасин, биз қариялар пенсияни олиб, мачитга чиқиб, ибодат қилиб, дамни олиб юрайлик”деб қолди. Мен эса ўйлаб қолдим, хар ким хар хил ёшда таслим бўлиб, хаётнинг кейинги босқичини кутиб яшар экан. Лекин уларнинг кўпчилиги, хаёт энди бошланаётганлигини, бу бор йўғи биринчи босқичдаги синовли жараёнлигини билмаса керак. Чунки Қурон ўқишмайди, Аллох дейишадию, лекин Аллохни англай олишмайди. Бу ўзбеклар оила, бола чақа, ўқиш, иш, гапчилар, улфатлар, тўйлар, қариндошлар деб, чархпалакдай айланадиган шайтон сиртмоғига тушиб қолганини билмайди. Аллохни эсдан чиқариб, нима учун яшаётганини, нима учун бу дунёга келганини англай олмай ўлиб кетади. Кейин у ерга бориб олиб қиёматгача туришини, қиёматдан кейин эса савоб, гунохига қараб асл, хақиқий хаёти давом этишини, Қуронни яхшилаб ўқиганида тушуниб олишар эди. “Мухими қалбим тўғри бўлса бўлди”, “хеч кимни алдамасам”, “тўғри яшаябманку” дейди. Лекин кўп хаёт тарзидаги иши Қуронга тўғри келмаётганини англай олмайди. Кўп нарсага кўз юмиб ўғли ичиш ёки чекишни бошлаганини, қизи ёмон йўлга кириб кетаётганини, хотини хиёнат қилаётганлигини, кераксиз “гап” ўтиришлари кўпайгани, эрининг ичиб келиши, ўйнаш ортиргани, пора олаётганини ва шунга ўхшаш кўп нуқсонларни қабул қилиб, чидаб, шу яшаш тарзини қабул қилиб, қолганига қўл силтаганмиз. Лекин Қуронда ҳаммаси батафсил, аниқ қилиб ёзиб қўйилганку, қандай турмуш қуриш керак, кимга уйланиш мумкин, кимга мумкин эмас, ким билан дўст тутуниш мумкин, ким билан керак эмас, фарзанднинг вазифалари, ота онанинг вазифалари ҳаммаси батафсил Аллох томонидан айтилиб инсониятга аниқ хабар берилибдику. Нимага буни яшириб, чунмай нотўғри тарғибот қилиб, бошқа йўлга буриб келябмиз. Келинглар бир тўхтаб олиб Аллох борми ёки йўқми деган саволга жавоб олайлик.
Аллох йўқ бўлса нимага ҳамма 7 миллиард ахоли Аллохни эшитган, сал бўлсада маълумотга эга? Нега худойи қиламиз, чунмай ош тарқатамиз, тўй қиламиз, маросимлар ўйлаб топамиз, хурмат бажо этамиз, тўғри яшашга харакат қиламиз, оиламиз хақида қайғурамиз? Бир марталик хаёт бўлса, нега бор жинниликни қилиб яшамаймиз, фарзандларимиз, одамлар биздан кейин яхши гаплар гапиришини хохлаймиз!? Нега чунрасиз ишларимиз кўп?
Аллохга ишонсак, нега Қурон бўйича яшашни, аниқ хаёт тарзини йўлга қўймаганмиз?
Қуронда аниқ қилиб айтилган, кимлардан мачит қурилиши учун пул олиш мумкин, кимлардан пул олиш мумкин эмас. Лекин нимани кўрябмиз, барча порахўрлардан, наркоман, намози йўқ, закот бермайдиганлардан ҳам пул йиғилиб мачитлар қурилябди. Уни устига Имомлар улар номига узундан узоқ дуолар қилиб, орқасидан бу дуоларга барча йиғилган халқни эргаштирябди.
Мачитларда йиғилган пуллардан рахбарлар, хокимлар билан келишиб пул еманглар имомлар дейилябди Қуронда, лекин буни аксини гувохи бўлиб қолябмиз. Унинг устига имомлик мақоми, жойлари сотилиб, таниш билиш бўлиб кетди. Бундай имомларга эргашманг, имомнинг гунохи қавмига, эргашганларга ҳам ўтади дейилябди Қуронда. Билиб билмай, кўпчилик катта катта гунохларга шерик бўлиб қолябди.
Қайтишингиз Аллох хузиригадур, тўплаган бойлигингиз бизга омонат дейилябди. Яъни, қолдирган барча бойлигингизнинг тақдири Аллохнинг изнидадур, васият қилиб қолдирилган бойликни талашиб, тортишиб ўзизни қийнаб ўтирманг, барибир Аллохнинг айтгани бўлади, насиб қилганини еймиз. Бунга кўп вақт сарфлаб умурни, ўтказиб қўймаслик керак.
Чекка қишлоқ, шахарларда Дўпини кийиб, соқолни қўйиб тўйларда ароқ ичаётган қарияларни кўрамиз, эштамиз. Ҳамма ёқда ёлғон, сотқинлик, хиёнат авж олган. Тўғри одамни излаб топа олмайсиз, қийналиб кетасиз. Кейин яна бошимизга ташвиш тушди, бизни хеч ким эшитмаябди деб жар соламиз. Халқ нимага лойиқ бўлса, шунга яраша Рахбар келади дейилган Қуронда ҳам. Шунга рахбарлардан эмас, аввал ўзимиздан излайлик айбни. Бизни ёлғон тақвомиз, ибодатимиз натижасида шундай рахбарлар бошимизга чиқиб, хохлаган ишини, бузуқчилигини қилябди.
Бизнинг хар бир уларга қарши қилган харакатимиз, натижасиз бўлаверади. Чунки, ёлғонларимиздан, нафсимиз учун қилаётган ибодатимиздан Аллох бизнинг юртдан юз ўгирган. Шунча етуклар, Аллохнинг қулларининг зиёратгохларини ҳам топтаб, харом пул билан тўлдириб ташладик. У ерда имомлик қиладиган, чала муллаларнинг сураларни, оятларни чала, хато билан ўқиётганини, зиёратгохда йиғилган пулдан ўғирлаётганини гувохи бўлиб ҳам жим кетамиз. Ким уни у ерга қўйган, қаердан келган бу имомлар, билим даражаси қай даражада, зиёратгохда қанча пул йиғилябди, бу пуллар қаерга тушябди, бу пулларни ким ва қаерга тақсимлябди, деган саволни кўтармаймиз, бу йўналишда изланмаймиз. Лекин ҳаммамиз хабардормиз, чунамиз, кўрамиз, барибир индамай кетамиз, уларнинг гунохига шерик бўлиб юраверамиз. Бошимизга бало келса, қайси гуноҳим учун деб, Аллохга дод фарёд қиламиз.
Бир оятда, “бир яхшилик етса, ютуқга эришсаларинг Аллох берди деб, шукроналар қилиб, хурсандчилик қиласилар” дейдилар Аллох. “Лекин бошларинга кулфат тушса, ёмонлик келса айбдорни излаб, ғазаб қиласилар, қасд қиласилар”. “Нега бунда ҳам Аллохдан синов келганлигини ёки қаерда айб қилдим деб ақл юритмайсилар” деган фикрларни берганлар Аллох. Аллохдан ҳамма вазиятга, саволга жавоб бериб қўйилган Қуронда. Лекин изланмаймиз, ўқимаймиз, кўр кўрона эргашиб муаммога кириб, нолиб ўтираверамиз.
Катта Қурон китобини қиммат деб сотиб олишга бахона қиламиз, Аллох йўлида эхсон, садақа деб шартта сотиб олишга қийналамиз. Лекин еб ичишга, дори дармонга, хурсадчиликга пулни аямаймиз. Сотиб олган тақдиримизда ҳам узоқ вақт ўқа олмай юрамиз, ўқишни бошлаганимизда уйқимиз келиб қолади, тушунишимиз қийин бўлади. Шу билан ҳам Қуроннинг кучини билсак, Аллохни англасак бўлади.
Ютубда, қироат билан ҳадислардан гапираётган, Қуронни қироат билан ўқаётганларни эшитиб ўтирмай, ўзбек тилидаги Қуронни уйда ўқисак, Аллох берган хабарларни, ўгитларни Қурондан ўрганиб олсак ва шунинг асосида яшаш тарзмизни тартибга олиб келсак, тўғри бўлмайдими!? Бу билимлардан кейин танамизда, онгимизда, кейин оиламиз, шундан кейингина юртимизда, жамиятимизда тўғрилик, шарият мезонлари ишлар эди. Қурон асосида ҳаёт тарзимизни йўлга қўйганимиздан кейингина Аллохдан йўлида бирлашиб, фақат ёлғиз ўзигагина юпунсак бўлади. Ана ундан кейин Қулларини юборишини сўрасак, бошимизга Аллох измида юрадиган етакчи, йўл бошчи сўрасак, тезроқ ютуқга, натижага эришар эдик.
Пайғамбарлар тугатилгани билан Аллохнинг қуллари, хизматидагилар қиёматгача бўлади дейилган Қуронда. Қулларим билан пардани олиб ташлаб гаплашаман деб эслатиб қўйганлар. Пайғамбарлар билан парда ортида, элчилар орқали гаплашганлар! Шундан биламизки, қуллари хар доим бор, улар хохлаган пайтида Аллох билан гаплаша оладилар ва хужжат, исбот қўя оладилар. Аллох сўраганингни (вақти келиб) бераман ва сен ҳам шунга яраша жавоб берасан дейдилар.
Ибодатимизни, тақвомизни тўғирлаб, биргаликда олий мақсадда бирлашиб, Аллохдан сўраб курашга отлансак, бу ботиб кетган рахбарларга қарши жанг қилсак, албатта ютуқга эришамиз. Кўр кўрона, хаммамиз хар жойдан гапириб, хужум қилиб харакат қилсак, бутун умримиз ўтиб кетиб, натижага эриша олмаймиз. Чунки бу жамиятда шайтон, иблис хукумронлик қилмоқда. Унга қарши эса фақат Аллох ва унинг қуллари қарши чиқа олади. Биз ва жамиятиз мўжиза, кароматни кўришга, англай олишга лойиқ бўлишимиз керак.
Умид қиламиз, сабр билан кутамиз, ибодатда илдам бўламиз
Хамма ишлаган жойидан Халқдан ланат эшитиб, Солиқга раис бўлиб борган Шерзод Кудбиев ҚҚС бўйича гапирган гапларини эшитиб, қилган ишларни кўриб яна асаб ўйнади.
ҚҚС бўйича текширилаётган корхоналарни сарсон бўлишини кўриб, яна оддий халқни қийнашаётганидан жонинг ачийди. Бир неча йилдан бери ишлаб келаётган схемалардан семирган рахбарлар, янги схемаларни ривожлантириш тарадудига тушганга ўхшайди.
Тушунганларим қандай!?
Ўзбекистонга кириб келадиган юкларнинг асосий қисми Абусахий карго орқали кириб келади. Бунинг орқасида “кўча” усуллари билан Россиянинг КГБ ходимлари, ташкилотлари турар эди. Озиқ овқат йўналишида эса асосан Мироброр Усмонов ташкилотлари турарди. Шунга ўхшаш яна бир неча имтиёзга эга ташкилотлар фаолият юритишарди. Ўзбекистонга Ёғоч, темир олиб кириш бўйича, нефт махсулотлари бўйича ва шунга ўхшаш алохида йўналишларга жавоб берадиган корхоналар ишлаб келади. Бу йўналишда энг кўп нақд пул айланадиган ва катта пул айланмасига эга йўналишлар озиқ овқат ва Абусахий, Бекбарака бозорлари.
Давлат биринчи нима қилди? Ҳусусий шерикчилик асосида Биржа ташкил қилди! Таъсисчиларининг асосий қисми жисмоний шахсларнинг улуши бўлган Давлат тижорат ташкилотлари ва кланларга тегишли жисмоний шахслар. Барча Давлат ташкилотларини бу Биржа орқали ишлашга мажбур қилиб қўйди. Давлат ташкилотлари бирон бир тадбиркорлар билан шартномани тўғридан тўғри қила олмайди. Ҳамма Давлат ташкилотлари шартномалари фақат битта (эслатиб ўтаман, асосий таъсисчилари жисмоний шахслар ва давлат улуши бўлган тижорат ташкилотларидан иборат) Биржа орқали ўтади. Бу тажриба бир неча йилдан бери такомиллаштирилиб, кенгайтириб келинмоқда.
Ҳамма махсулотлар Биржа орқали етказиб берилгандан кейин, кўп ёрдамчилар керак эди. Бу ишни тадбиркорларга қўйиб бериб системани анчагина пишириб, такоммилаштириб олишди. Тадбиркорларга қулайлик яратиш мақсадида, обнал фирмаларни кўпайтиришди. Обнал фирмалар олдиндан хам кўп эди, лекин улар етарлича пул ишлаб олганидан кейин, текистил фабрикалар, катта катта ишлаб чиқаришлар, кластерлар ташкил қилиб хозир легал фирмаларга ўтиб кетишган. Обнал (нақд пул қилиб берадиган) ташкилотларни бегона одам, оддий фуқаро ишлата олмайди. Уни фақат катта катта ташкилотлар рухсати билан ишлатишади ва тезда ёпиб юборишади. Оддий фуқаро корхонасини ёпаман деса Солиқ текширувисиз ёпилмайди. Уч ой ишлаган қорхона, солиқ текширувисиз қандай ёпилиб кетишига хеч ақлим етмади. Ягона дарчанинг Электрон тизимига, Солиқ ходимлари “Солиқдан ва бюджетдан қарзи йўқ” деган хулосасини, қандай киритиб беришган экан!? Вақти ва имкони бўлганлар бунга қизиқиб кўришсин.
Хозир текширилаётган Обнал корхоналарнинг асосий рахбарларига хеч нарса қилмайди. Корхонада қайд қилинган рахбарларни эса оворо қилиб, кимнудир жазолаб, оммага хам олиб чиқишар. Асосийси оддий халқни бир эзиб пулини шилиш схемаси эди бу! Энди биржа билан ишлаш шарт эмас, ўзимиз гигант ташкилотлар ташкил қилиб, катта катта корхоналаримизни ишлатамиз. Ўзимиз юк олиб кириб, ўзимиз Биржа орқали Давлат ташкилотларимизни таминлаймиз деган, хайқириқни айтишмоқчи шекилли Кланлар, Каттаконлар!
Йилни охирида йиғилиб қолган Бюджет пулларини қайси обнал ташкилотлар орқали чиқаришар экан, март ойидан қурилишга бюджетдан пул очилса, катта катта қурилиш ташкилотлари қандай пулларни обнал қилар экан? Йўл қурилишида оссон схема бор, битта фирмага пул ўтказишади, пулини еб рахбарини қўшни Давлатга қочириб юборишади. Ишни судга, ошириб чўзиб, у қилади, бу қилади ишни ёпиб рахбарни қайтариб олиб киришади ва янги схемага тайёргарлик қилиб, лайчадай хокимдан янги топшириқ кутиб ўтиришади. Прокурордан ҳам қўрқмайди, чунки Транспорт прокуратураси алохида кичик ташкилотча.
Энди, насиб қилса катта катта ташкилотларни ташкил бўлганини кўрамиз. Абусахий каргосини хам юкларини 1-2 мартта яхшилаб конфискат қилишса, шундан кейин тўлақонли янги гигант корхоналар ишга тушади. Кланлар ҳам бизнесларини легалний ишлашга харакат қилиб, Оврўпаликларга ўхшаб, бемалол нафас олишса бўлади. Имтиёзлар ўзларини қўлида, Биржани тайёрлаб бўлишди, энди ўғирланган пулларни оборотга тиқиб, шафоф ишларга ўтишга харакат қилишади. Бозорлар ўрнида ҳам катта катта Гипермаркетлар комплекслари қуриб, Korzinka, Makro, Havas, Goodzone. MediaPark ва шунга ўхшаш тизимли дўконларни ишга туширишади. Оддий халқ эса чет давлатларга чиқиб пул ишлаб келади, Ўзбекистонга келиб Кланлар яратган тизимдан кийим кечак, озиқ овқат сотиб олади, қурилиш қилади, налог, штраф тўлайди. Каттаконлар энди хохлаганини қилади, хохласа зўрлайди, хохласа хўрлайди, хохласа ҚҚС деб пулини тортиб олади. Яна хохласа Рақамли имзо қонунига умуман тўғри келмайдиган, бир парча қоғоз юбориб, МИБдан, ГАИдан, ИИБ бошқармасидан чиқариган Қарор орқали жаримага тортади. Нима бу десаз, “Хозир ҳаммаси электрон бўлган” деб, қуруқ қоғоз беради. Қоғозни олгандан кейин унинг электронлиги қаерда қолди, унга чиқарилган Қонун, Қарорларга нимага амал қилинмади. Оддий халқнинг этироз қилишга хаққи йўқ. Бош кўтарганларни эса мошинага босиб олиб кетиб, захарлаб қўйиб юборади. 1ой, 2-3 ой кўпи билан 1 йилга бормай тўсатдан ўлиб қолади. Давлат очиқчасига жиноят билан шуғуллунмоқда!
Аллох билгувчи, кўргувчи, изин бергувчидир ва албатта жазосини ҳам юборгувчидур. Демак биз қаредадур хато қилаябмиз, демак биз ўзимиз шундай этиборга лойиқмиз. Нафсимизга берилиб Аллохни унутиб қўймадикмикан!? Аллохнинг бизларга берган иноми, каломи Қуронни англамай эсдан чиқардикмикан. Ибодатимизда, тақвомизда, этиқодимизда хатоликга йўл қўётган бўлмайлик, хатоларимизни тўхтатмасак бу қийнчиликлар авж олиб кетмасмикан!? Бир тўхтаб олиб, ўйлаб кўриб, Аллохнинг Қуронда бизга айтмоқчи бўлганларини эслаб олиб, тўғри йўлга тушуб олишимизнинг вақти келмадимикан!?
Хушёр бўлинг, сергак бўлинг, ачинарли замон бўлди, Аллохдан хар биримизга синов келд
«Прости, прощай и… Здравствуй» или профилактика революций по Узбекски.
Улугбек Турсунов старший брат старшего зятя Мирзиёева вернулся на свою должность – стал первым заместителем ГУВД Ташкента. Напомним что, Улугбек Турсунов был уволен с должности после скандала связанным с очень талантливым стилистом Алишера Усманова. Как стало потом известно Улугбек Турсунов «влюбился» в стилиста, а тот ему отказал в «близости». За что потом влюбленный У.Турсунов дал приказ заключить его под стражу. Но в процесс любовной мести вмешался сам Алишер Усманов. И в конце У.Турсунова уволили. К тому времени оснований для его увольнения было более чем достаточно: от незаконного рейдерства в плоть до убийства.
После кратковременной ссылки в область У.Турсунов был возвращен в министерство внутренних дел – начальником отдела по противоборству незаконной торговли наркотиками. Кому еще было доверить столь важную миссию если не тому - кто сам знает толк в героине (активный потребитель) и сам же возглавлял нелегальную торговлю этой дурью на протяжении стольких лет?!
Но после событий в Казахстане власти республики в серьёз задумались. Особенно после задержания Армана Дикого властями Казахстана, Узбекская верхушка обратила внимание и на скандально известного Азиза Бакиева. Который являлся начальником охраны Ойбека Турсунова – старшего зятя Президента Мирзиёева. Азиз Бакиев со своим подельником Бузрукомом Артиковым за последний год повысил свой авторитет на «улице» почти подмяв его под себя. А для наращивания авторитета взял под свой контроль весь рынок наркотиков. Бузруку отдал контроль над углем для долины (Андижанская, Ферганская и Наманганская область). Помог и инструктировал его конечно сам Улугбек Турсунов. Но, как только руководству стало известно факт о том, что Азиз Бакиев стал формировать свою армию из числа уличных бандитов с численностью почти пятьсот человек, его покровители срочно отправили Бакиева за кордон. Отсиживаться. А старшего и младшего его братьев – наркоманов посадили. Согласно информации от источника из числа приближенных охранников семьи Ойбека Турсунова, Азиз Бакиев - перед тем как сбежать в Дубай, обещал вернуться, как только Улугбек Турсунов восстановится в своей должности в ГУВД. То есть, обратно станет главным смотрителем за городом. И что, вопрос восстановление господина Улугбека Турсунова решался далеко в альпийских горах Швейцарии летом 2020 го года (источник так и не объяснил причем тут Швейцария). Все так и произошло. Видимо Бакиев был оповещен о следующей части сценария развития событий.
Восстановление Улугбека Турсунова произвела в системе ГУВД своеобразную реакцию. С одной стороны, очень рады этому событию часть оперов беспредельщиков. Которые в свое время очень хорошо зарабатывали под руководством У.Турсунова. Кого хотели сажали и ломали, кого хотели кидали. И при этом очень хорошо зарабатывали. Недовольны почти весь состав следователей, которым недоело прикрывать всё беззаконие, которые творят опера.
Есть еще один очень важный момент: в 2019 году Улугбек Турсунов со своим партнером Ферудином Закировым поставили аппараты ИВЛ в большем количестве для Минобороны РФ. Позже, как стало известно поставленные аппараты вовсе не были аппаратами ИВЛ, оказались дешевыми СИПАПами. Ф.Закирова закрыли. А вопрос Улугбека Турсунова так и временно остался открытым.
Главное во всем этом два вывода, первое, все забыли спросить общественное мнение. Видимо верхушке страны абсолютно наплевать на общественное мнение. Ведь кого волнуют сейчас что народ скажет, что он подумает. Главное сейчас быстрее побольше собрать, отнять и успеть сбежать. А за последствия пусть вон Президент отвечает. Второе, действительно у общественности давно уже назревает вопрос КТО ВООБЩЕ УПРАВЛЯЕТ СТРАНОЙ? Видимо назначение У.Турсунова было и показательным ответом для всей страны: главный хозяин в стране БОТИР ТУРСУНОВ. А ПРЕЗИДЕНТ – ВСЕГО НАВСЕГО КУКЛА В ЕГО РУКАХ.
Гестапо методи ўқитилган ментлар.
Гестапо методи ўқитилган ментлар. 2021 йилда ёйинланган хужжатли видеодастуромизда Ички ишлар вазирлиги, Миллий гавардия ходимлари соғли...
-
Hoinning tili, dini, millati bölmaydi. Hoin, hoindir! Hoinda vatan ham bölmaydi. Qaerda yashasa ham, be-vatandir. özbekistonda yshab, rusdan...
-
Сафар Бекжон, Швецария. Кўплаб мухлисларимиз хоҳиш ва истакларини инобатга олган ҳолда Халқаро Ёзувчилар Парламенти аъзоси, ёз...
-
Kurbanay Kemal Куёши кулмаган бахор ( ўғлим Jaloliddinga bagishlayman) 2007 йил 27 феврa...