пятница, 20 марта 2026 г.

Динсотарлик ниқоби остидаги диктаторликлар.

Динсотарлик ниқоби остидаги диктаторликлар.
Дунёда диний теократик тузумга эга ташқи ва ички душман ташкил қилади. Улар ўз тузумларини сақлаш учун сэпаратизим , тэроризим, прокси армиялар , империалистик ғоялар таъсирида жамиятлар миясини ювади.
Энг каттаси Хиндистон.
Буддизим теокоатияси тарғиботчиси.
Энг катта ташқи душман яратиш мақсадида Ислом тероризмини молялаштирмоқда.
Саудия Арабистони Ваххобизим ва Ханбалий Салафитизим тарғиботчиси.
У ҳам ўзига ташқи душман яратган.
Қарши кучларга ташқи душман яратувчи энг катта Исломий жамоат терор ташкилотлар хомийси ҳам Вахобийлардир.
Эрон дунё бўйлаб Шиа мазхаби тарғиботчиси ва Прокси армиялар таъминотчиси .
Исроил яхудий Сион харакати асосида бошқарилувчи ўзига ташқи душман қилиб Хамас, Хезболлах , Хашт-Аш-Шааб .....ташкилотларни бировлар қўли билан молялаштирувчиси ҳам Исроилдир.
Дуне бўйлаб Антисемитизим ғояси молялаштирувчиси ичида ҳам Исроил бор.
Қатар Амирлиги.
Исломий теократик терористик тузилма .
Дунё терористлари пул ювиш маркази.
Дунё нарктрафик пул ювиш маркази.
БАА псевдотеократик ярим секуляр тузилма.
Африка ва яқин шарқда "Мусулмон Биродарлар" ва "Боко Харам" африкада энг катта хомийси ҳам Дубайдир.
Мисир ярим теократик .
" Ал Ахзар" маркази орқали хадисшунос терористлар ғоявий тайёрлаш маркази Мисирдир.
Бу ташкилот Исроил , БАА, Саудия , Қатар билан боғланиб кетган тузилмадир.
Бу тузумлар мақсади бир дунё бўйлаб терористик , салафитлик , вахобийлик ғояларини тарғиб қилиш орқали саводсиз ёшларни жалб қилиш , Арабизим миллийлигини тиқиштириш орқали Исим , урф одат , кийим бош , соқол , соч , оила муносабатини дунё бўйлаб сингдириш.
Қарши куч сифатида Бошқа бир мазхабни ва динни қарши қўйиш.
Дунё бўйлаб чақалоқларга исим танлашда Арабий исимлар тиқиштирилиши тарғиб қилиши махфий фонди бор.
Бу фонд Ўбекистондаги динсотарларга анчагина пул ажратди.
Кейинги 10 йилдир Ўзбекистонда туғилган болаларнинг 90% арабча исм берилишига эришилди.
Ваъзи исмлар арабларнинг жохиллик давридан қолган бутпарастлик исмларидир.
Исломият деганда хижоб , соқол , арабий кийимлар , аёллар қора ранг либослари ва бошқалар асосий нарсага айланди.
Арабийзим миллатчилиги дин ниқоби остида ёйилаётган ассимилациядир.
Дин бу маълум миллат одатини такрор қилиш эмас.
Дин бу Ягона яратувчига эътиқод қилишдир!
Турк дунёсида исломдан олдин бутпарастлик бўлмаган.
Кўк турк дини Тангри динидир. Битта Яратувчини тан олади.
Туркий исмлар динга боғлиқ эмас.
Битта Тангриверди исми, бундан мустаснодир.
Шизофреник касаллик холатига олиб келган нарса жаннатда 70 та хур кутиб турибди дейишлик.
Аллохнинг жаннати сизга фохишахонами, груп секс қилинадиган жойми?
Бу дунёдаги хотингиз, нариги дунёда бировларнинг харамига-ми берилади?
Ғирт жинни гаплар, диний ахкомга айлантирилган.
Буни истаган инсон истагандек талқин қилсин аммо дунё яратувчиси бор бу яратувчи Қонуниятлари ўзгармас барча жисим ва Коинот уни қонуниятлари асосида харакат қилади хаёт жараёнини давом эттиради!
Қуёшдан миллион марта катта юлдузлар бор.
Коинотда миллиардлаб ,Ерга шарига ўхшаган сайёрлар бор.
Бу тизимни яратган зот бир кичик кулбача Кабага сиғмайди.
У жуда буюк ва у кичик тошни ўзига сиғинадиган макон қилмайди.
Буни тушиниш учун озгина фикир қилиш керак!
Кабани айнан Кабани араблар халифалик вақтида 3 марта бузиб, қайта қуришган!
Бирорта арабизим , вахобизим , салафитизим тарғиботчиси ишонмайди. Гувохлар ва қурувчилар қилинган ишни ёзиб қолдирган.
Афғонистон хокимиятидан туркийлар хайдалганидан бери ёввойи паштунлар илк иши кунтизм ташкил қилиш бўлган.
Бачабозликнини давлат саройигача олиб киритишган.
Бу АҚШ армиясини ҳам йўлдан чиқарадиган даражага этиб келганлиги хужжат қилинган.
Сиёсий мақсад учун армияда кунтилар урчиб кетишини олдини олиш учун чиқиб кетди.
Трамп илк иши армиясида ва бошқарувидаги бачабозликни тўхтатиш бўлди.
Шиалар мута никохи деган фохишаликнинг маскали кўринишини ишлатмоқда.
Натижада 30-40 йилда миллионларча отаси битта қиз ва ўғил бола билмасдан оила қурган.
Бу миллат фожеасига олиб келмоқда.
Хокимиятни дин номидан бошқараётган замонавий бошқарувлар Исломга зарар бермоқда.
Ислом ритуал, кундалик урф-одат савиясига келмоқда.
Биз, дин номидан хокимиятни бошқармоқчи бўладиганларга қаршимиз.
Димизга қарши эмасмиз. Уни кирлатманг демоқдамиз.
Инқилобий харакат.
20.03.2026

Dinsotarlik niqobi ostidagi diktatorliklar.

Dinsotarlik niqobi ostidagi diktatorliklar.
Dunyoda diniy teokratik tuzumga ega tashqi va ichki dushman tashkil qiladi. Ular o‘z tuzumlarini saqlash uchun separatizim , terorizim, proksi armiyalar , imperialistik g‘oyalar ta’sirida jamiyatlar miyasini yuvadi.
Eng kattasi Xindiston.
Buddizim teokoatiyasi targ‘ibotchisi.
Eng katta tashqi dushman yaratish maqsadida Islom terorizmini molyalashtirmoqda.
Saudiya Arabistoni Vaxxobizim va Xanbaliy Salafitizim targ‘ibotchisi.
U ham o‘ziga tashqi dushman yaratgan.
Qarshi kuchlarga tashqi dushman yaratuvchi eng katta Islomiy jamoat teror tashkilotlar xomiysi ham Vaxobiylardir.
Eron dunyo bo‘ylab Shia mazxabi targ‘ibotchisi va Proksi armiyalar ta’minotchisi .
Isroil yaxudiy Sion xarakati asosida boshqariluvchi o‘ziga tashqi dushman qilib Xamas, Xezbollax , Xasht-Ash-Shaab .....tashkilotlarni birovlar qo‘li bilan molyalashtiruvchisi ham Isroildir.
Dune bo‘ylab Antisemitizim g‘oyasi molyalashtiruvchisi ichida ham Isroil bor.
Qatar Amirligi.
Islomiy teokratik teroristik tuzilma .
Dunyo teroristlari pul yuvish markazi.
Dunyo narktrafik pul yuvish markazi.
BAA psevdoteokratik yarim sekulyar tuzilma.
Afrika va yaqin sharqda "Musulmon Birodarlar" va "Boko Xaram" afrikada eng katta xomiysi ham Dubaydir.
Misir yarim teokratik .
" Al Axzar" markazi orqali xadisshunos teroristlar g‘oyaviy tayyorlash markazi Misirdir.
Bu tashkilot Isroil , BAA, Saudiya , Qatar bilan bog‘lanib ketgan tuzilmadir.
Bu tuzumlar maqsadi bir dunyo bo‘ylab teroristik , salafitlik , vaxobiylik g‘oyalarini targ‘ib qilish orqali savodsiz yoshlarni jalb qilish , Arabizim milliyligini tiqishtirish orqali Isim , urf odat , kiyim bosh , soqol , soch , oila munosabatini dunyo bo‘ylab singdirish.
Qarshi kuch sifatida Boshqa bir mazxabni va dinni qarshi qo‘yish.
Dunyo bo‘ylab chaqaloqlarga isim tanlashda Arabiy isimlar tiqishtirilishi targ‘ib qilishi maxfiy fondi bor.
Bu fond O‘bekistondagi dinsotarlarga anchagina pul ajratdi.
Keyingi 10 yildir O‘zbekistonda tug‘ilgan bolalarning 90% arabcha ism berilishiga erishildi.
Va’zi ismlar arablarning joxillik davridan qolgan butparastlik ismlaridir.
Islomiyat deganda xijob , soqol , arabiy kiyimlar , ayollar qora rang liboslari va boshqalar asosiy narsaga aylandi.
Arabiyzim millatchiligi din niqobi ostida yoyilayotgan assimilatsiyadir.
Din bu ma’lum millat odatini takror qilish emas.
Din bu Yagona yaratuvchiga e’tiqod qilishdir!
Turk dunyosida islomdan oldin butparastlik bo‘lmagan.
Ko‘k turk dini Tangri dinidir. Bitta Yaratuvchini tan oladi.
Turkiy ismlar dinga bog‘liq emas.
Bitta Tangriverdi ismi, bundan mustasnodir.
Shizofrenik kasallik xolatiga olib kelgan narsa jannatda 70 ta xur kutib turibdi deyishlik.
Alloxning jannati sizga foxishaxonami, grup seks qilinadigan joymi?
Bu dunyodagi xotingiz, narigi dunyoda birovlarning xaramiga-mi beriladi?
G‘irt jinni gaplar, diniy axkomga aylantirilgan.
Buni istagan inson istagandek talqin qilsin ammo dunyo yaratuvchisi bor bu yaratuvchi Qonuniyatlari o‘zgarmas barcha jisim va Koinot uni qonuniyatlari asosida xarakat qiladi xayot jarayonini davom ettiradi!
Quyoshdan million marta katta yulduzlar bor.
Koinotda milliardlab ,Erga shariga o‘xshagan sayyorlar bor.
Bu tizimni yaratgan zot bir kichik kulbacha Kabaga sig‘maydi.
U juda buyuk va u kichik toshni o‘ziga sig‘inadigan makon qilmaydi.
Buni tushinish uchun ozgina fikir qilish kerak!
Kabani aynan Kabani arablar xalifalik vaqtida 3 marta buzib, qayta qurishgan!
Birorta arabizim , vaxobizim , salafitizim targ‘ibotchisi ishonmaydi. Guvoxlar va quruvchilar qilingan ishni yozib qoldirgan.
Afg‘oniston xokimiyatidan turkiylar xaydalganidan beri yovvoyi pashtunlar ilk ishi kuntizm tashkil qilish bo‘lgan.
Bachabozliknini davlat saroyigacha olib kiritishgan.
Bu AQSh armiyasini ham yo‘ldan chiqaradigan darajaga etib kelganligi xujjat qilingan.
Siyosiy maqsad uchun armiyada kuntilar urchib ketishini oldini olish uchun chiqib ketdi.
Tramp ilk ishi armiyasida va boshqaruvidagi bachabozlikni to‘xtatish bo‘ldi.
Shialar muta nikoxi degan foxishalikning maskali ko‘rinishini ishlatmoqda.
Natijada 30-40 yilda millionlarcha otasi bitta qiz va o‘g‘il bola bilmasdan oila qurgan.
Bu millat fojeasiga olib kelmoqda.
Xokimiyatni din nomidan boshqarayotgan zamonaviy boshqaruvlar Islomga zarar bermoqda.
Islom ritual, kundalik urf-odat saviyasiga kelmoqda.
Biz, din nomidan xokimiyatni boshqarmoqchi bo‘ladiganlarga qarshimiz.
Dimizga qarshi emasmiz. Uni kirlatmang demoqdamiz.
Inqilobiy xarakat.
20.03.2026

Istelochilar qabrlarini obodonlashtirgan Xokimiyat kim?

Ватани учун жонини фидо қилганларнинг қабирлари усти текисланиб Чор Россияси босқинчиларига қабристон қилиш фашизимнинг ёрқин кўринишидир.
Бу хақда расмий матбуотда анча хужжатлар эълон қилинган.  Чор Рассияси  ва Советларнинг дастлабки даврида тантанали байрамлар қилинган.
Ўзбекистон 1991 йил озод бўлиб, мустақилликга эришди дейишмоқда.
Лекин биз бунинг тескарисини кўрмоқдамиз.
Исталочиларнинг черковлари тамирланиб, бизнинг шахидлар қабирлари текислаб ташланди.
Бу Шавкат Мирзиёевнинг истелочи эканлигини исботламоқда.
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи.
Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. 
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун  бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги  хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб  истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.
Инқилобий харакат бекорга,  Ўзбекистон мустақил эмас демаяпди.
Чунки босқинчилик қораланмади . Истелочилар муқаддаслаштирилди.
Ватанимизимни озод қилиш, на фақат сиёсий вазифа. Бу шахид оталаримиз олдидаги илохий вазифамиздир.
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи.
Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. 
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун  бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги  хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб  истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.

Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning  “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha   qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib,  chegaralar belgilangan  shakl ichidan chiqilmagan tagdirda,  50ming so‘z,  bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar,  istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi,  o‘rtacha  50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun,  o‘zbek tili  maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz,  siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri  til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas,  dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.


Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025



Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг  “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa   қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб,  чегаралар белгиланган  шакл ичидан чиқилмаган тагдирда,  50минг сўз,  бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар,  истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси,  ўртача  50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун,  ўзбек тили  махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз,  сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири  тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас,  дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.


Сафар Бекжон Урганжи


Ёзувчи .
19.03.2025



Rim xuquqi xaqida.
   Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga 
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi  huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik  toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
 - "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis 
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest 
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere 
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest 
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam 
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala 
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur 
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
 - Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum 
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem 
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini  o'zgartiradi.
P.S 
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan. 
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.   

Urganji



Yзбекистондаги камбагаллик, кашшокликга айланмокда.
Сталин эпохаси тугаши  россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос.  Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
 Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат  Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди.  Хамелион,  ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади! 
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган.  1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
 Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини  дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади. 
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben  заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади.  Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди. 
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган. 
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда. 
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди. 
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади. 
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда! 
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
 Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган. 
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди. 
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол ! 
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади. 
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна 
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг 
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси
ортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади. 
ШМ ва кланига!
Бу  хужжат   сирларингиз дебочасидан... 
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача   бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию,  хар бир соткин нима иш килганигача. 
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса  «йигиб» куямиз....
Майиб килинган,   узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
 Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.

Узбекистон Инкилобий харакати илмий тахлилий маркази.
10.09.2022


Bayramlar biron bir mashaqqatning engib o‘tish sharafiga  bo‘ladi.
Bir oylik mashaqqatli och qolish evaziga ochlar xolidan xabar olinish tugadi.
Bundan keyin bayram qilsa bo‘ladi.
Kitobiy barcha dinlarda ro‘za tutish majburyati, amir qilingan.
Dinlarning noyil bo‘lishida asosiy falsafasi adolat o‘rnatish.
Adlatli joylarda , jamiyatlar Xudodan qo‘rqadi.
Ro‘za tutish boyalar va kambag‘allar orasidagi adolat taminotini kafolatlashdir.
Bayram qilish barchaning xaqqi.
Barchamizga xayrli bayramlar.
Omon bo‘linglar.

Inqilobiy xarakat.
19.03.2026

Байрамлар бирон бир машаққатнинг энгиб ўтиш шарафига  бўлади.
Бир ойлик машаққатли оч қолиш эвазига очлар холидан хабар олиниш тугади.
Бундан кейин байрам қилса бўлади.
Китобий барча динларда рўза тутиш мажбуряти, амир қилинган.
Динларнинг нойил бўлишида асосий фалсафаси адолат ўрнатиш.
Адлатли жойларда , жамиятлар Худодан қўрқади.
Рўза тутиш боялар ва камбағаллар орасидаги адолат таминотини кафолатлашдир.
Байрам қилиш барчанинг хаққи.
Барчамизга хайрли байрамлар.
Омон бўлинглар.

Инқилобий харакат.
19.03.2026


Dunyodagi Xokimiyatlarning 99%  Ukraina, G‘azo, Yamandagi urushlar olovida o‘z qazonini qaynatmoqda.
Xalqlarini talon qilish, Xokimiyatlarini avlodlariga qoldirish da’vosi uchun xar narsaga tayyor ekanliklarini ko‘rsatishdi.
Demokratya, xaq-xuquq bu darajadagi qonli urushlar orasida o‘zini ximoya qila olmayapdi.
Dunyodagi ishlab chiqarish, texnologik taraqqiyot taklif qilayotgan aksilinsoniy vositalar ochiq savdoga chiqib ketdi.
Serbiyada mitingchilarga qarshi ishlatilgan texnologya urush maydonlariga kirib kelish extimoli bor.
Bu esa, atom qurolidan yomonroqdir.
Moddiy xar narsa joyida qoladi. Jonli jonzotlar xalok qilinadi.
BMT, barcha Xalqati tashkilotlar falj xolatda.
Davlatlar orasi kelishuvlar daqiqada bekor qilinib, butunlay teskari tamon bilan hamkorliklar avj olgan xolatda.
Xaos avj pallasiga chiqmoqda.
Xaosni to‘xtatib bo‘lmaydi.
Uning oqimiga tasir qila olish imkonlari o‘rganilmoqda.
Bu vaziyatning doimiy bo‘lmasligi tarix o‘qiganlarga ma’lum.
ShM va sulolasi savodsizlarga shartnomalar,  ittifoqchiliklar, moddiy boyliklarini chet elllarda yashirishga davom etishmoqda.
Bugun vafodor itday do‘st ko‘ringanlar, ertaga qutirgan itday otib tashlanishi mumkinligini bilishga aqil-zako kerak.
2023 yilgi barcha maqola va chiqishlarimizda, XAOS boshlanadi degan edik.
Nima bilan yakun topishini aytmadik, xali.......

Safar Bekjon Urganji
Inqilobiy xarakat raxbari
20.03.2025



Дунёдаги Хокимиятларнинг 99%  Украина, Ғазо, Ямандаги урушлар оловида ўз қазонини қайнатмоқда.
Халқларини талон қилиш, Хокимиятларини авлодларига қолдириш даъвоси учун хар нарсага тайёр эканликларини кўрсатишди.
Демократя, хақ-хуқуқ бу даражадаги қонли урушлар орасида ўзини химоя қила олмаяпди.
Дунёдаги ишлаб чиқариш, технологик тараққиёт таклиф қилаётган аксилинсоний воситалар очиқ савдога чиқиб кетди.
Сербияда митингчиларга қарши ишлатилган технологя уруш майдонларига кириб келиш эхтимоли бор.
Бу эса, атом қуролидан ёмонроқдир.
Моддий хар нарса жойида қолади. Жонли жонзотлар халок қилинади.
БМТ, барча Халқати ташкилотлар фалж холатда.
Давлатлар ораси келишувлар дақиқада бекор қилиниб, бутунлай тескари тамон билан ҳамкорликлар авж олган холатда.
Хаос авж палласига чиқмоқда.
Хаосни тўхтатиб бўлмайди.
Унинг оқимига тасир қила олиш имконлари ўрганилмоқда.
Бу вазиятнинг доимий бўлмаслиги тарих ўқиганларга маълум.
ШМ ва сулоласи саводсизларга шартномалар,  иттифоқчиликлар, моддий бойликларини чет эллларда яширишга давом этишмоқда.
Бугун вафодор итдай дўст кўринганлар, эртага қутирган итдай отиб ташланиши мумкинлигини билишга ақил-зако керак.
2023 йилги барча мақола ва чиқишларимизда, ХАОС бошланади деган эдик.
Нима билан якун топишини айтмадик, хали.......

Сафар Бекжон Урганжи
Инқилобий харакат рахбари
20.03.2025


Тошкент шахар Камалон махалла ахлига!
Тошкент химоячиларинг энг кўп шахид берган махалласида яшамоқдасиз. 
Тошкент истело қилингандан кейин, бир хафта қамалда ҳам ушлаб турилган.
1865 йил 18-30 июн  кунлари. Хаво иссиқ кунлар. Шахидларни хозирги бутхона атрофига дафн қилишга рухсат беришган.
Руслардан ҳам 24 босқинчи кўмилган.
Бутхона 1886 йил 15 июнда қурилган ва ичкарисига 24 рус аскарларининг суяклари жойланган.
Бизнинг мусилмон шахидларимиз майитлари Камалон кабристонига қайта дафн қилинган.
1966 йилги Тошкент зилзиласигача бутхона атрофидаги  махалла деярли бўлмаган. 
Тошкент истелоси бугунги цирк жойлашган  минтақадан, Кўкалтош мадрасаси пастидаги чукурлик тўқайзорлар орасидан махаллага кириш орқали бошланган.
Атрофдаги иккита мадраса толиблари қуролсиз бўлса ҳам уришга киришиб кетиб кўплаб йигитларимиз шахид бўлишган.
Бир хафталик карантин даврида майитлар турган жойларида дафн қилинган. 
Ахли Камалон!
Хар жойда кабрлар бўлиши мумкин. 
Инсон тупроқдан келган ва тупроқга кетамиз.
150 йиллик ўтмишдаги шахидларнинг жисмоний эмас, рухий хотиралари қолган.
Пайғамбаримизнинг ҳам қабри ўз ховлисида. Оиласи узоқ йиллар ўша ховлида яшашган.
Хурофат қилаётганлар динимизни, урф-одатимизни хурмат қилсинлар.
Аллоx насиб қилса,  мени махаллангизга мехмон қиласизлар.

Урганжи.
20.03.2024

четверг, 19 марта 2026 г.

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir

Millatning asosiy xazinasi, til merosidir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.

Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025

Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Сафар Бекжон Урганжи
Ёзувчи .
19.03.2025

Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи. Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди. Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган. Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган. ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади

Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025

Ислом оламидаги Хокимиятлар ўзларига содиқ муллалар орқали мўминларни 5 вақт муттасил физикий шаклда ва Аллоҳ номидан қиёмат билан қўрқитиб назорат қилишмоқда. Қуръони каримнинг Худ сураси 114 оятида Аллох бизга амир қилган хукумини атайин бузиб талқин қилишмоқда. وَاَقِمِ الصَّلٰوةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ الَّيْلِۜ اِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّـَٔاتِۜ ذٰلِكَ ذِكْرٰى لِلذَّاكِر۪ينَۚ . Ушбу оятда Аллох мўминларга бир кун давомида 3 марта ибодат (намоз) қилишни буюрган.
Оятда "Тонг отиши (бамдод) ва кун ботиши (шом) ва кечқуруннинг ярмида намоз қил. Шоят бу гуноҳларингни озайтириб, яҳшиликларингки кўпайтиргайдир. Бу сенга ақлингни ишлатишга насихатдир!"
Пайғамбаримиз вафотидан кейин бошланган ички жанжаллар (Ҳазрати Али ва ахли байт. Сахобалар ўртасида тортишувлар...) мўминларни тез-тез жамоага йиғиб тарафдорликда ушлаб туриш керак бўлган. Қуръондаги очиқчаси амир қилинган 3 марта намоз қилиш шартини 5 тага чиқариш химоясиз қолиш ва масхаблар, бошқа динлар тасиридан мўминларни сақлашга керак бўлган.
Асил Қуръонга қайтинг.
Жума намозлари байрам эмас.
Хокимият ва муллалар бир хафталик қилинган ишлар хақида хисобат беришлари ва саволларга жавобларни айнан жума намози олдидан беришлари керак.
Муллалар сизлар Худ сурасининг 114 оятини била туриб, мўминларни алдамоқдасизлар.
Ибодатнинг ози кўпи бўлмайди.
Огир шароитларда ишлаб, вақтида намоз қила олмадим деб, куни билан хижил бўлиб юрган мўминларга!
Худ сураси 114 оятида сизларга тонгда (ишдан олдин) шомда (ишдан чиқиб) ва ётишдан олдин ибодатни амир қилган.
Қуръонга қайтинглар!

Урганжи.
19.03.2024


Rim xuquqi xaqida.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.

19 mart 2023 yil


Yзбекистондаги камбагаллик, кашшокликга айланмокда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси Узбекистонда ишлатилган !
Хар йили 20 йил мобайнида жами 1 144 000 тонна !
Дунёнинг хеч бир диктатураси хеч бир соткин рахбари уз халкига нисбатан бу каби куп кимёвий курол ишлатмаган!
Рашидов пахта манияси билан огриб тезрок пишириш тезрок териб олиш устида бош котиради олимлар унга Дефолянт куллашни айтишади.
СССРда СС типидаги хлор органик дефолянтлар ишлаб чикариш технологияси ва уни фундаментал илми булмаган.
Советлар АКШ Ветнамда куллаган Orange номи билан аталган кимевий куролни копяси кила бошлаган.
Бу кимёвий курол Бутафос номи билан кишлок хужалигида ишлатиш учун ишлаб чикаришни бошлайди.
Гектарига норматив 1,7-2 кг булишига карамай нотугри пуркагич хамда Ан-2 самалёти тизими ноаниклиги туфайли гектарига 55-60 кг дан сепилиб бошланган
Бу йиллар давомида 1970-1991 йиллар оралигида бир неча миллион тоннани ташкил килади. Тахминан 4,8-6 млн тонна барча колхоз ва совхозларга келтирилади.
Бу дорини ишлаб чикарувчи ВолгоградХим заводи СССР да 1971 йил расман такикланган булишига карамай Узбекистон рахбартяти илтимоси ва расмий хатига асосан тайёрлаб бераверишган.
Тасаввур киляпсизми Узбекистон Рахбарияти расман такикланган нарсани бизга керак чикариб бер деб расман мурожат киляпти.
Кушимча равишда Хлорорганик Хлорофос кимёвий моддаси ишлатилган.
Пахта иши хамда Горбачев эркинлик сиёсати ва бошка омиллар туфайли респаблика буйлаб ёйилиб кетган бир неча миллион тонналик бу кимевий моддалар масаласи кун тартибга келтирган эдик. КГБ ва узбек хоинлар осон ва хавфли усулни танлашди.
Хозир Узбекистон хукумати на бу кимёвий курол канча колганини билади нада каерга кумилганини билади.
Кимевий захар хамда куролларни йук килиш халкаро конвециясига кушилмаган. Чунки бу микдордаги кимёвий курол статусидаги моддаларни йук килиш учун на технология на завод бор.
Бу моддалар йиллар давомида метал бочкаларда туриб махсус киёвий бирикма хосил килмокда. Ушбу тамсиз, хидсиз ута захарли Диоксин холатига айланмокда.
Диоксин, ДДТ дан 100 минг марта захарли модда. Халк бу моддалар захари узини камкувват доимий касаллиги камконлик эркакларда 30 ешдан кейин жинсий ожизлик давосини билан шугулланиб, асли муаммо захарланган кимевий моддалар эканлигини айтишмайди.
Мисол учун хеч бир чекловсиз барча колхоз айрадромлари сотиб юборилди, баьзиларига уй куришди баьзиларига дехкончилик килишди ва хк энг ачинарлиси Кораколпогистон Кегейли туманида бир эски колхоз айрадроми худудида ер ости артезиан кудуги казилиб инсонлар шу сувдан ичяпти экан. Тасаввур киляпсизми, захарга тулган сувни инсонлар ичяпти.
Яна бир мисол Хоразим вилояти Тупроккала туманида ерга хеч бир химоясиз 1500 тонна энг захарли моддалар кумиб ташланган!
Ичидан 120 тоннаси ута захарли моддалар 2008 йилгача дефоляция ишлари ва кусак куртига карши кураш имкон кадар биолабаратория билан олиб борилди.
Мирзеев ташкил килган майда миллат империясини куллаш хамда пахта саноати янги рахбари Омонов билан биргаликда пахтани дефоляция килиш кайтадан бошланди.
Бозорларда хар ерда "Дуст" дориси пайдо булди.
Жуда захарли моддалар келтириш бошланди. Бугинги Узбекистон халкининг оммавий аллергия, кон босими, семириш, жинсий ожизлик, бепуштлик, нимжон тугилган чакалоклар, эндокрин касалликлар, буйрак ва ут пуфаги тоши, куз куриш кобиляпти пасайиши, ошкозон касалликлари, камконлик ва яна юзлаб касалликлар вужудга келтиряпти.
Бу инсониятга карши жиноятдир!
Ушбу жиноят даврийлиги хамда тугаши булмайди.
Ушу моддалар тушган тупрок наьмуналари 90 йилларда олиб булинган.
Буни амалга оширган барча тирикми уликми суд килиниб жазоланади. Барча кимёвий моддалар реал из колдирган буни замонавий лабараториялар бир минутда 0,0001% аникликда аниклаб беради.
Узбекистонликларда нега буйрак , жигар ва бошка орган трансплатациясига мажбурят купайиб кетмокда.
Нимага Хиндистон , Исроил ва бошка давлатларга бориб операция килдиришяпти?
Чунки сабаби шу моддалар. Бу операция вактида кесиб олинган буйрак ва бошка органлар этарлича тахлил килиб булинган.
Сабаби топилган. Бу Халкаро жиноят 1991 йилгача СССР хукуматидир. Бугун унинг вассаллари давом эттираётган Хукумат жавобгарликга тортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.

Узбекистон Инкилобий харакати илмий тахлилий маркази.
10.09.2022


среда, 18 марта 2026 г.

Sabab va oqibat baribir adolat xisoboti va tarozisidir.

Eronning oddiy xalqi, qaysi raxbarning qachon qaerda ekanligi bilishi mumkin emas.
Davlat meqiyosida muxim raxbarlarning 50 tadan ortiqig‘ eng sirli joylarda ekanliklarida o‘ldirildi.
Viloyat va tuman meqiyosida o‘ldirilgan maxalliy raxbarlarni birov sanamayapdi, bilmayapti ham.
Eron dinsotar rejimi xokimiyatga kelganidan beri uch marta katta urush qildi.
Birontasida eng oliy raxbaryatini birdaniga joyi aniqlanmagan edi.
Xalq miting qilishi mumkin.
Rejim qatliom qilishi mumkin.
3 mulla yig‘ilib xaqmi-noxaqmi insonlarni qatl qildirishi mumkin edi.
Mna endi, shu mulllar va raxbarlarini xalq emas, eng yaqinidagi insonlar-sheriklari sotmoqda.
Natijada aniq nuqtaga raketa kelib tushmoqda.
Xalq bizni ag‘darmoqchi deb qatliomlar qilganlar-qildirganlar Xudodan topmoqda.
Alloxning adolati tengdir.
Jazo muqarrardir.
Kim jazo berishi muxim emas.
Zolimlikga, jazoni undar battari bera oladi.
Xalq baribir o‘z zolimiga achinmoqda.
Demak xalq xali tavba qilmagan.
Urush nomlanishir.
Sabab va oqibat baribir adolat xisoboti va tarozisidir.
Urganji.
17.03.2026
Эроннинг оддий халқи, қайси рахбарнинг қачон қаерда эканлиги билиши мумкин эмас.
Давлат меқиёсида мухим рахбарларнинг 50 тадан ортиқиғ энг сирли жойларда эканликларида ўлдирилди.
Вилоят ва туман меқиёсида ўлдирилган махаллий рахбарларни биров санамаяпди, билмаяпти ҳам.
Эрон динсотар режими хокимиятга келганидан бери уч марта катта уруш қилди.
Биронтасида энг олий рахбарятини бирданига жойи аниқланмаган эди.
Халқ митинг қилиши мумкин.
Режим қатлиом қилиши мумкин.
3 мулла йиғилиб хақми-нохақми инсонларни қатл қилдириши мумкин эди.
Мна энди, шу мулллар ва рахбарларини халқ эмас, энг яқинидаги инсонлар-шериклари сотмоқда.
Натижада аниқ нуқтага ракета келиб тушмоқда.
Халқ бизни ағдармоқчи деб қатлиомлар қилганлар-қилдирганлар Худодан топмоқда.
Аллохнинг адолати тенгдир.
Жазо муқаррардир.
Ким жазо бериши мухим эмас.
Золимликга, жазони ундар баттари бера олади.
Халқ барибир ўз золимига ачинмоқда.
Демак халқ хали тавба қилмаган.
Уруш номланишир.
Сабаб ва оқибат барибир адолат хисоботи ва тарозисидир.
Урганжи.
17.03.2026

вторник, 17 марта 2026 г.

Turfa fikir, xaqiqat izlashning boshlanishidir.

Eron xududlaridagi 1350 ortiq xarbiy, adminstrativ va sanoat joyi bombalandi.
Eronda bironta zavod-fabrika qoldirilmasligi aytilmoqda.
Buni amalga oshirish uchun dinsotarlar istefo qilmasligi kerak.
Ular ham zimdan kelishuvlariga bunoan etti boshli ajdarxodek kesilgan bosh o‘rniga boshqasi o‘sib chiqmoqda.
1979 yilgacha Eronda shox xukumron bo‘lgan, lekin davlat aqli ham bor edi.
Inqilob boshlanib, rejim qulatilishi aniq va tiniq ko‘ringan paytdan boshlab Pexlaviyni chetga jo‘natib rejimini Eron ichida xal qilishgan.
Vayronalarga yo‘l qo‘yilmagan.
Talon tashkil qilinmagan.
Faqat Pexlaviy va atrofidagi besh-oltitasi o‘margani bilan keta olgan.
Dinsotarlar Eron xokimiyati va iqtisodini o‘zlarining xususiy mulkiga aylantirishdi.
Nima-ki tikka turgan bo‘lsa ularniki bo‘ldi.
Ular ham ketishlarini bilishdi.
1979 yilgacha davrdagi kabi davlat aqli yo‘q.
Rejimlar kelib ketuvchidir, xalq va davlat tikkta qolishi kerak.... tushunchasi umuman yo‘q.
Iroil va AQSh matbuotidagi vos-vosiga qaramang.
Eron dinsataralarining multfilm videolariga qaramang.
Reallikga qarang.
Dinsotarlar shu kungacha bir necha trillion dollarlik boylikni boshqarmoqda.
Rejim tugatilsa bu boylikni Eronni qayta tiklaymiz deb AQShlik, G‘arblik shirkatlarga berishadi.
Kelajakda sotiladigan yiliga 500 milliard dollorlik neft pulini ham Eronni qayta tiklashga sarflashga majburlar.
Puli ko‘payib qaytadan atom bombaga boshi qorong‘u bo‘lmasligi kerak.
Doimiy xarajat kerak.
AQSh va Xitoy uchun eng katta bozor ham Eron bo‘ladi.
90 millionlik xaridor axolisi va doimiy soqqa qiladigan neft va gaz etarli bor.
Er osti boyliklari ko‘p bo‘lgan davlatlarni xalq-demokratik rejimlarga o‘tkazish loyixasi qabul qilingan.
Diktatorlar bir ovuch atrofini boyitadi.
Eng katta bozor, axolisining 50-60 % o‘rta sinif bo‘lgan demokratik davlatlar xisoblanadi.
Diktatorlar davlatni o‘marib , bor boyliklarni G‘arbga tashishadi.
Ketayotib ham G‘arb shirkatlari qayta tiklab beradigan vayrona qoldirishadi.
Eron mullakaratyasi bu vazifasini amlaga oshirmoqda.

Urganji.
17.03.2026.

P.S : Pastda mutaxasisimizning shaxsiy fikirlari joy olgan maqolani o‘zgarishsiz e’lon qilmoqdamiz.
Turfa fikir, xaqiqat izlashning boshlanishidir.


Эрон худудларидаги 1350 ортиқ харбий, админстратив ва саноат жойи бомбаланди.
Эронда биронта завод-фабрика қолдирилмаслиги айтилмоқда.
Буни амалга ошириш учун динсотарлар истефо қилмаслиги керак.
Улар ҳам зимдан келишувларига буноан этти бошли аждарходек кесилган бош ўрнига бошқаси ўсиб чиқмоқда.
1979 йилгача Эронда шох хукумрон бўлган, лекин давлат ақли ҳам бор эди.
Инқилоб бошланиб, режим қулатилиши аниқ ва тиниқ кўринган пайтдан бошлаб Пехлавийни четга жўнатиб режимини Эрон ичида хал қилишган.
Вайроналарга йўл қўйилмаган.
Талон ташкил қилинмаган.
Фақат Пехлавий ва атрофидаги беш-олтитаси ўмаргани билан кета олган.
Динсотарлар Эрон хокимияти ва иқтисодини ўзларининг хусусий мулкига айлантиришди.
Нима-ки тикка турган бўлса уларники бўлди.
Улар ҳам кетишларини билишди.
1979 йилгача даврдаги каби давлат ақли йўқ.
Режимлар келиб кетувчидир, халқ ва давлат тиккта қолиши керак.... тушунчаси умуман йўқ.
Ироил ва АҚШ матбуотидаги вос-восига қараманг.
Эрон динсатараларининг мултфилм видеоларига қараманг.
Реалликга қаранг.
Динсотарлар шу кунгача бир неча триллион долларлик бойликни бошқармоқда.
Режим тугатилса бу бойликни Эронни қайта тиклаймиз деб АҚШлик, Ғарблик ширкатларга беришади.
Келажакда сотиладиган йилига 500 миллиард доллорлик нефт пулини ҳам Эронни қайта тиклашга сарфлашга мажбурлар.
Пули кўпайиб қайтадан атом бомбага боши қоронғу бўлмаслиги керак.
Доимий харажат керак.
АҚШ ва Хитой учун энг катта бозор ҳам Эрон бўлади.
90 миллионлик харидор ахолиси ва доимий соққа қиладиган нефт ва газ этарли бор.
Ер ости бойликлари кўп бўлган давлатларни халқ-демократик режимларга ўтказиш лойихаси қабул қилинган.
Диктаторлар бир овуч атрофини бойитади.
Энг катта бозор, ахолисининг 50-60 % ўрта синиф бўлган демократик давлатлар хисобланади.
Диктаторлар давлатни ўмариб , бор бойликларни Ғарбга ташишади.
Кетаётиб ҳам Ғарб ширкатлари қайта тиклаб берадиган вайрона қолдиришади.
Эрон муллакаратяси бу вазифасини амлага оширмоқда.

Урганжи.
17.03.2026.

P.S Пастда мутахасисимизнинг шахсий фикирлари жой олган мақолани ўзгаришсиз эълон қилмоқдамиз.
Турфа фикир, хақиқат излашнинг бошланишидир.




Эрон- АҚШ уруши .


28 феврал куни Исроил ва АҚШ авияцияси Эронни уч шахрини бир вақтда бомбардимон қилди.
Оқибатда ўз уйида хафсизлик кенгаши йиғилишини қилаётган Али Хомений ва атрофидаги 40 нафар харбийлашган тузилма КСИР генераллари вафот этди , бир вақтда аёли , қизи , невараси , келини , куёви хам вафот этди.
Аслида нима бўлганди?
Исроилдан то Техронга қадар минимум 2000 км.
Харбий бомбардимон самалётлар. F-15 бу масофани 2 соатда крейсер тезликда босиб ўта олади.
Ундан дез назарий учиши мумкин лекин Форсаж режимида учишга ёқилғиси аттига 6-12 минутга етади холос!
Мажбурий хавода бир марта ироқ ёки сурия устида ёқилғи қуйиб Техронга қадар масофани тўлиқ харбий бомба юклама билан келиши керак!
Иккинчи холат бу йиғилиш бўлишини барча шу ердалигини аниқ инфо маълумоти лозим!
Бу вақт ичида Эрон хаво мудофа тизими аниқлаб Исроил ичидаги жосуслар орқали хабар топиб керакли бункерга кириб олишга вақт етарли!
Пилот харбий топшириқ олиши билан то хавога кўтарилгунча 35-47 минут жанговор тайёргарлик вақти бор!
Бу вақтда пилот махсус кийим кийиши , самалёт ёқилғи ва Азот гази билан тўлдирилиши бомбалар юкланиши , борт бошқарув компютерига хафсиз маршрут харитаси юкланиши , нишон маълумотлари берилиши керак.
Бу маълумотларсиз бирор замонавий харбий самалёт учмайди сабаби ўз радарини ёқиш бу 450-600 км масофадан туриб ошкор қилиш ва аниқ ўлим дегани!
Хомений жуда мукаммал қўриқланарди хам моддий хам ғоявий бир вақтда мазхабий этиқод фидокорлиги тестидан ўта олган махсус қўриқчилар қўриқларди !
Имкони йўқ яқинлашишни хеч бир усулда.
Исроил буни қандай уддалади ?
Хеч қандай.
Хомений олдига фақат оила аъзолари сабабсиз кириши мумкин эди охирги вақтда фақат қизи ва иккинчи ўғли Муштабох Хомений кириши мумкин бўлган!
Аслида нима бўлган?
Франциянинг хафталик журнали 25-26 феврал 2026 куни нашр қилган мақоласида мазмуни "Муллалар билан хайрлашиш фурсати келди" деб ёзди!
Сабаб??
Бирдан асл хамкор давлат буни ёзди?
1963 йили эронга биринчи уранни бойитувчи Центрофуга ва ядро технологиясини экспорт қилган 1979 да Франция Харбий Хаво кучлари бош қўмондони шахсан Олиб келиб Исломий Инқилоб таъмалини қўйиб берган давлат журнали?
Чунки Али Хомений асли 25 куни тонгга яқин ноъмалум модда сабаб вафот этганди? Охирги марта ўғли қабулида бўлган?!
Шанба тонгида энг вафодор инсонлари видолашув учун уйига жамланишган вақтда Исроил "тасодтфан"келиб урди!
Замонавий Абдулатиф!
Ортидан Эронни асли рахбари тор доирада "иранский Андропов" лақабли Хижозий бункерида портлатилди.
Эрон ташқи разведкаси ва барча Прокси кучлар шу шахсга тўлиқ бўйсунарди!
Миллати Туркоман !
Бир вақтда эхтимолий мухолиф барча йўқ қилинди кимни қўли билан ? АҚШ, Исроил қўли билан.
Ким бу қадар разведка маълумотини берди?
Бирдан хеч бир Шайхлик мақоми йўқ бирор китоб ёки илмий мақоласи йўқ Хомений ўғли Олий рахбар ва Жафарий Шиа мазхаби бош Оятуллоси бўлди?
11.03.2026 кунгача бирор ерда. Чиқиш қилмади тирик ўликлиги ноъмалум?!
Исроил Июнъ 2025 йилдаги топшириқни чала қолган қисмини бажариш учун Эрон ичидан ўзига иттифоқчи танлади.
Бу иттифоқчи Арман Курд ўйинчилари орқали бўлди.
Хеч ким демократия ёки Эрон халқига фаровонлик олиб келиш учун харакат қилгани йўқ.
Мақсад битта хар хил ўйин билан сақлаб қолиш.
Трамп қовун туширган ери шу!
Бени қовун туширган ери хам шу!
Нега БРИКС ва ШОС аъзоси бўлган Эронни ўлган рахбари учун таъзияни бу ташкилот аъзолари билдирмади?
Нега янги "тайинланган" рахбарни бирортаси табрикламади?
Хатто Толибон на таъзия изхор этди нада табриклади!
Ислом хамкорлик ташкилоти аъзо давлатлари хам !
Хўш нега? Чунки хамма "Падаркуш" театрини ва Бени-Трамп - Зиришкиян ( эронда қўлидан иш келмайдиган рахбарни Зиришк дейишади президент халқ ичида Зиришкиян дейилади) театрини ўйнашмади!
Бу театр тузум ўзгариши билан тугамаслиги учун саботаж қилиш проекти!
Дунё фақат АҚШ ва Исроилдан июорат эмас дунёда уларни истагидан юқорироқ истаклар хам бор!
Бу сцена оғир бадал билан тугайди!
Чунки бу процесс тузим ўзгариши билан тугамаса Минтақада барча Эрон қўшнилари ва уларнинг қўшнилари ўз фарзандини монархик тарзда меърос қилиб ўтказиш пойгаси бошланади?
Буни бадалини Франция, Россия , Исроил , АҚШ тўлай оладими?
Ингилиз қироллик оиласи писта чақиб ўтирибдими ? Хитой Панда ўйнатяптими?
Ўзбошимчалик ва халқаро қоидаларга беписандлик, исломий қоидаларни ўз бошимчалик билан ўзгартириш , кўчадан тутиб келиб мақом бериш , барчаси бадали ўта оғир бўлади!
Цирк тугади!
Тарихда бирор бир Падаркуш 6 ойдан кўп хокимятда қолмаган.
Икки жиноятчи ўзлари жазо олмаслик учун атрофига шерик тўплашмоқда.
Хаддини харбийлар билдирмаса бозор билдиради АҚШ да бензин Сутдан қиммат бўлган куни Импичмент узоқ куттирмайди.
31 мартгача жуда кўп сув оқади.
Бу уруш охиргиси эмас.
Охирги нуқта Секуляр парламентар конфедератив тузумли Эрон ва алохида диний мазхаб жамоати.


Madamin Bek.
2026 yil.

МИРЗИЁНИЙ ҒАЗАЛИ.

Toвуқшунос хокимияти


Чақоллар суриси босди юртимиз,
Итлар катаксиз, ялоқсиз қолди.
Уйидан айрилди товуқ битлари
Кумас хўрозсиз, сувоқсиз қолди.

Ментистон ватанни босди қароқчи,
Халқ ақл ўрнига қорин ишлатар.
Туймаган нафс, кўрмаган кўзлар,
Иймонсиз ташкилот зиллати яшар.

Яшар Шавкатистон, яқиндир қиёмат,
Хақиқат изласанг бошга маломат.
Товуқ, эчки боқарга келмади омад,
"Ўзбак"ни Шавкати, бўлди валломат.

Урганжий.
22.10.2017


МИРЗИЁНИЙ ҒАЗАЛИ.
Қўшиқ айтинг, яйраб-кулинг, мен сизга лағмон чўзай,
Қазону-чўмич бизда ялоқ тутинг, мен сизга явғон сузай.
Путин оғам омон бўлса, лағмон пишар тўйсин қулоқлар,
Қорни очлар исён қилса, итларим боғлаган ипларин узай.
Ўттиз икки миллион хонанда-ю, нозанда жилвалар қилсин,
Мадх айласунлар, семирган қўчқордайин мен сизни сузай.
Мирзиён тахаллусим, ашорлар битай, бастакор халқ керак,
Емаk-ичмаkни бас қилиб ишланг, мен сизга озроқ хурай.
Лағмоний бастакор топилиб,
мусиқа басталанишини кутиб қолувчи
Сафар Бекжон Урганжий.
Тутдек тўкилмоқда ўзбек будуни,
Тўкилар кўз ёш қолмади, қуриди.
Қуриди дарёлар, денгиз мотамда,
Қоплади дунёни зулмат қузғуни.
Қоп-қоронғулик фалакнинг токи,
Юлдузлар қочди ажал, шаъриндан.
Ойдек юзли, гилдек сўлар йигитлар,
Эртага бир сиқим тупроқдир хоки.
Дўст тупроққа айланар, тўлар кузимиз!
Тил ожиз, дил хаста сўнди юзимиз!
Урганжи.
02.08.2020
Швейцаря.
Шавкатистон!
Бизга Шавкат беринг шарафи сизда қолсин,
Иноят қилсин Рустам, Путини йўла солсин.
Жиззах-Сирдарё, майли бўлсин Зиё-миромон,
Не хожат сайловга, давлатим Шавкатистон.
Ўзбек ўзи ортиқча, тил билмас махов миллат,
Мухолифи уришқоқ, хукуматга гап ўтмас.
Миси чиқди мустақиллик, халойиқи ўрисда,
Шавкатистон давлати кир юқмаган фаришта.
Қасам ичдим, эртадан мадхиялар босаман,
Шавкатистон шанини Алп тоғига ёзаман.
Яшасин мамлакатим! Ўша киши халқимиз,
Инқилоб осий хаёлдир, тонгда дорга осаман.
Хайрият тонг отди, халойиқ Ўзбекистон,
Қўлида арқон-савун, суриштирар Сафарни.
Шарафи, Шавкати, Миромони, Зиёси,
Иноят қилмабди, давлатдир Рустамистон.
Инқилобсиз бархаёт, тасиллим Шавкатистон!
Сафар Бекжон.
28.11.2016
Яна мазлум, қўйдайин ювош, беайб Султон,
Ислохат истамаган халқдир, "хаста беамон".
Майли кўрсин ўзидан, девом этсин диктатор,
Мазорида кутар интизор, қулбоши "чўтир".
Додо саройига киролмас ўғил, қўрқар рухидан,
Юрт ўғриси арқон эшиб фатво кутар сўфидан.
Осайлик, ким хақиқат деса, анқонинг уриғини,
Бош торtcа, бермаса пора-совғанинг қуриғини.
Яшасин Шавкатистон шон-шарафли юртимиз!
"Қисииииинг" дебди, ўлган бўлса қуртингиз!
Мошинга умид қилиб,
Лағмончи мирзиёним, бўлди гирён,
Чиқарибдур, фармон устига фармон.
Ошмасин нарху-наво, тошмасин сабр,
Мирзиён амир қилди, қолмасин армон!
Мошинга умид боғлаб, доғладим аъшор,
Чанг тегмасин аёғига, тўшалсин астор!
Танқид қилган кўролмас ўзлари ғаддор,
Мирзиён мулойим, фаришта, хокисор.
Ашорим қийматидир, бешта тамойил,
Олтисин кутиб халқ, бўлди пало-пил.
Лутиф айлар мирзиёним, палвоним,
Ўзбек, фалак токига қўйган нарвоним.
Шъеру-арслон, тизилсин йўлларига,
Жаннатдан келтиринг гули, қўулларига.
Малаклар элкадошдир, соғу-сўлларига,
Умидлар Малибу, банда-ю қулларига.
Лағмончи мирзиёним, бўлмасун гирён,
Урганжий.
03.06.2019



Швейцаря чўллари

Серқуёш, Шавкатли осмон токига,
Маддохлар юлдузи қўнди бошига.
Исматинг Қисмати очилиб-сочилиб
Кетди Самарқандда, мазор қошига.
Тупирди Қанодён туфиги, балғами,
Мўл хосил берди, собиқ ота нафрати.
Бундан буёғи шавкатли-шонлидир,
Фохиша маддохий, боқий иффати.
Ҳаммага буюрмас, Қисмат насибмиш,
Исматул анбиё абадий мулкимиз.
Сармоя керакмас серкуёш ватанга,
Етарки, қайтcин маддох тулкимиз!
Урганжий
27.03.2019


Уйласам Шавкат Мирзо, маккорга ухшайди-ку,
Ислох керак уз феьлига, гаддорга ухшайди-ку.
Вадалар ёлгон экан, алдагани яхши бола,
Ёшулу гирром-писмик, кулдорга ухшайди-ку.
Ухшатмасдан учратмагай, чутири ота деди,
Сузлари силлик,-шиллик беорга ухшайди-ку.
Путинистон булди харён, ислохати мaскoвдан
Ёлгонлардан бездиб безорга ухшайди-ку
Қарғалар чўқса қарайлик, бошқа қарға кўзини,
Ахлат титиб саройларда, севса айиқ кўтини.
Қағилласа онса-сонда, бош қарғамиз мазлумдир,
Қолганлари қузғундир, кийим гизлар думини.
Қарғаю-зоғлар босди, юртим асло кишт демас,
Вадабозлар салтанати чириб кетар, эскирмас.
Қарғалар учса қарайлик Қашқадарё тамонга,
Бориб қўнган асли калҳат, ичи тўла самонга!
Урганжий.
27.10.2019


Кисматда эскирди тутунган отаси,
Янгиси, минада курбон булмасин.
Яласин пойини, махрам жойини,
Асрасин, мехнати увол булмасин!
Реклом килинг, хар кун тонготар,
Окшомга ялаб, туйсин "курсоки".
Кисматда мина булса, ё-пираай,
Эски отасидек "саждагох" хоки!
Икки отага ёлчимай кисматим,
Хар ён-у гирёнга урмокда узин.
Мина портласа етим колажак,
Учинчи отага тикканми кузин?
Бу фалак ёзиб, толесиз кисмат,
Минг бир синовда утди-ку умри.
Исён байрогини кутариб бир кун,
Мактовга этикод килмагай кунгли!
Урганжий.
28.08.18


Маддох улди, ортидан шурвада купик колди,
Шоири-ю шайхлар минган, эшшагу хутик колди.
Инсон Одам булмаса талантидан не фойда,
Андижонда Бобирбогнинг, бошлари эгик колди.
Халк, оламон, халойик, кайга борса нолойик
Айби купик шурвадан умидворди, хаклийди
Шоири-замон шу кун чумич истар дододан,
Калкиб чикган оламон факат куркар Худодан.
Маддох зотга Худо узок, дадо шундок ёнида,
Лутф истар подшодан, шавкати-ю шонидан.
Хоинлигин унитди, лек чикмади конидан,
Шогирд маддох колар, узилсада жонидан
Маддох улди ортидан шурвада купик колди,
Иймони йук номард утмишин кулфга солди.
То киёмат кутгаймиз адолатнинг хукмини,
Муминлар эгиб бошин, майдонда якка колди.
Урганжий.
(Уткан асрда яшаган шоирнинг бурноги асрдаги шъери)


Мазлумдир Шавкати, Мирамони,
Уртада сарсон халкчил фармони.
Бечора эзилди кунба-кун сўлди,
Кийматли куринда пахта хирмони.
Аслида Призидент бўлгуси йўкди,
Билмадик бу касал каердан йукди.
Чекислар денгизида сузмас кемаси,
Эзилган кайикда мазлумдек чўкди.
Халойик шафкатли, бечора тараф,
Мазлумлар мазлумга сабр тилайди
Шавкатни шонли ўтмишин унитиб,
Жабридийда Шавкат, ку-н ялайди.
Иноят килмас чекистлар тулкиси,
Мазлумшунос мухолиф фолбини.
Кахрамон яратар Шавкату шонли,
Халолдан дам урса, ўгри иймонли.
Мазлумдир Шавкати, фармони!
Энди колмас халкнинг армони!


Урганжий.
03.06.2019

Динсотарлик ниқоби остидаги диктаторликлар.

Динсотарлик ниқоби остидаги диктаторликлар. Дунёда диний теократик тузумга эга ташқи ва ички душман ташкил қилади. Улар ўз тузумларини сақл...