суббота, 21 марта 2026 г.

Switzerland-лик журналистлар

Шарқда табият янгиланиши "Наврўз"байрами халқаро сиёсий хаётда хам ўзгаришлар даври билан мос келмоқда.
Халқаро хаётда энг хавотирли харбий тўқнашув Россияни Украина территорияларига босиб кириши ва уни 2014й.дан бери бугунга келиб кейинга ўзгаришлари хал қилувчи босқичини палласи.
Бахорни келиши Украина харбий кучларини (ВСУ)оккупантларни хайдаб чиқариш ва 1991й. тан олинган чегаралар худудида Украинани яхлитлиги,суверенитетини қайта тиқлаш кутилмоқда ва албатта бу тарихий адолатли қайтишда Ғарбни бевосита хар томонлама қўллаб қувватлаши орқали демократия,хар бир давлатни ўз тақдири ва ривожланишини ўзи танлаш принципини ўрнатишга эришиш Украинани ўз ерларини босқинчилардан озод қилиши фақат вақт масаласи бўлиб қолди.
24. 02. 2022й. да бошланган РФни босқини аввалам бор РФни ўзини тинкасини қуритди, минглаб фуқороларини қурбонликга келтирди,асосий уни шарманда бўлиши Россия қуролли кучлари хеч қанақа 2-қудратли армия эмас,коррупцияга ботган,хозир замон харбий технологиялардан анча орқада қолиб кетган "кардон"армиялиги бутун дунёга маълум бўлди. 2021й. охирига келиб Ғарбга ультиматумлар қўйиб,НАТОни собиқ СССР республикалардан узоқлашиш талабини қўйиш (собирайти монатки) бугунга келиб пуффакдек ёрилиб кетди. Бугун Пуни мақсади қандай бўлса хам келишувлр ва шармандаларча мағлубиятини олдини олиш турибди. Россияни ташқи агрессиясини ортида қудратли экономикага эришган Хитой тургани, айни Пекин Олимпиядасини тугаши билан босқин бошлангани Си ва Пу диктаторларини бир ғоявий жипслиги,умум демократия,эркинлик,инсон хуқуқларини химояси танловни асосий душманлиги юзага чиқарди. Россияни бугунги аянчли ахволи,уни яккахон бошлиғи халқаро қонуний қидирувга берилгандан 4 кундан сўнг Сини Москвага келиши ўзимизни ўзбек мақолимиз билан--" Пэс пэсни қоронғуда топади"деб номладим. Умрбод Хитой Раислигини қўлга киритган айор Сини Москвага келишини урушда мағлуб бўлишга дуч келган террорист шеригини сақлаб қолиш мақсади билан бирга хитойликларни Россияни шарқий территорияларини ўз иқтисодий қизиқиш зоналарига қўшиб олиш хам бор ва Сини ташрифидан олдин Узоқ Шарқдаги бугунги Россия шахарлари ва хатто Байкал кўли тарихий хитой номларидаги харитани чиқаришига Пу ва уни пропагандаси хеч қанақа эътирозлар билдирмаслиги Россия Хитойни бир вассалига айланаяпган процессдан бошқа нарса эмас.Шу билан бирга Сини Москвага ташрифи Хитойнинг Украинадаги Россия жиноятлари учун "дипломатик ниқоб"ни таъминлаш хам кўрилиши керак. Эси айнаган Пуни Украинага харбий урушини гижгижлаган айни Си бўлганини хисобга олсак ва бу босқинда РФ қуролли кучлари Донбасс ва Кримни тўла эгаллаган хода албатта Сини Тайвань оролини қайтиб Хитой таркибига қўшиш мақсади ётгани хеч кимда шубха қолдирмайди.
Си-ни бу сафари Халқаро жиноий суд президент Пуни хибсга олиш олиш учун ордер берганидан бир неча кун ўтиб бошланиши , Хитой Украинада содир этилган вахшийлик учун Кремлни жавобгарликга тортиш учун жавобгарликни хис этмаслик ва уларни айблаш ўрнига дипломатик ёрдам беришга уриниши бу эса халқаро хамжамиятда бу икки пэсни "тамғасини" ўчирмайди. Си хам минглаб мусулмонларни бир неча йилдан бери мехнат лагерларида уларни хақ хуқуқларни поймол қилиниши бевосита бизларни уйғур инимизларни азобу қийноқлари бу диктатор Си- ни коммунистик виждонида ва бу қўллашни Пуга дипломатик ёрдам деб қабул қиламиз. Шунга қарамай АҚШ Пу ва Силарни учрашуви Украинадаги можарони Россия қўшинларини тўлиқ олиб чиқиш масаласини олган холда хал этиш тарфдори бўлишига умид қилиб тинчликпарвар сиёсат томонида-"хар қандай яхши урушдан ёмон тинчлик яхши" ёки чиқмаган жрндан умид!.
Диктаторларни асосий мақсади хокимиятни чексис (ўлимигача) қўлида ушлаб туриш ва бу мақсад сари Си хам, Пу хам ўз ниятларига эришишди,аммо бугунги глобал тараққиёт даврда бу икки тиранларни шахсий мақсадлари умумтараққиёт векторига тўғоноқ бўлиб турган нуқтага келдик ва бу хокимият парастлик юқумли тарқалиниши мисоллари бугун учралиб турибди ва аввлам бор ўзимизни Наврўз чоғларида бу янги кунни ифодалўвчи байрам терминданам кўпроқ "Референдум"яъни .
Умумхалқ сўрови, мухим давлат масаласи хал қилиш учун овоз бериш: ярим асрдан кўпроқ сиёсий хаётни кузатув тажрибаси эгаси сифатида бундай овоз беришларни саноғини хисоблай ололмайман ва уларни барчаси бир умумийлигини аниқ биламан,авторитар хокимиятда бошқарувни ўз мақсадида демократик методларга ёндошиши.
Коммунистик мафкурага асосланган СССР даврида хам худди шу методдан кенг фойдаланилан ва ўша даврлардан бери то шу кунларгача бундай референдумлар истеблишмент ўз олдига қўйган конкрет даврдаги конкрет мақсадга хар доим эришган. Демократик давлатларда асло бошқа ташкил этилган овоз беришларда хақиқатда ахолини турли социал гурухлари,ижтимоий қарашлар тўнашуви масалаларини кўпчиликни овози хал қилувчилик демократик принципларига асосланган.
Куни кеча Францияда хукуматни пенсия ислохатларини рад этишга атиги иккита қарши овоз етишмагани учун хукумат қарори кучини сақлаб қолди.Бундан хам актуалроқ,хаммага маълум Украинани Россия агрессиясига қарши курашини асосий харбий,молиявий ёрдамни АҚШ беради ва бу ёрдамни бериш ёки бермаслик стратегик масалаларни хам халқни вакиллари томонидан овоз бериш билан Конгрессда тасдиқланади. АҚШда ўзга сюзеренга икки букланиб "оправдаемларга" ўрин йўқ ва бундай хоинлик қилган хар қандай давлат амалдори дархол бошқаришдан сургин қилинади ёки ипичмент процедурасига дуч келади, қайтариб ўтаман бундай бошқариш усули демократик давлатларга хос. 2023й. Наврўз байрами нишонланишидаги тадбирларни олдинги 30й.даврдан бери байрамлардан фарқи ташқи фасадни ўзгаргани ва байрам қилишга чақирилганлар ротацияси ва постановкаларни кун тартибига мослашлар билан олдингиларидан фарқ қилиб ташкил этилди.
ТВ байрам дастури "қахрамонлари"ва уларни улуғлаётган,мақтаётган ва кириб келаётган бахтли хаётга ишонтириш сценалари асл ахолини кўпчилигини ғам ташвишларидан ажралган холда янги Наврўз кутиб олинмоқда ва табият хақиқатда хар йилги янгиланишларни,уйғонишларни намоён қилаётган даврда оддий инсонларни олдида турган рўзғор масалалари,минглаб ишсисларни тирикчиликни қандай олиб бориш муаммолари,оила бошлиқларини энг керакли махсулотлар нархларини инфляцион марафонида таслим бўлмаслик кураши ўша ўша жуда актуал, Референдумни абстракт ваъдаларидан кўра уларни нега бу йилги пиёз нархи жуда баланлиги ёки оилавий поликлиникага бемор бўлиб борса давлат томонидан ваъда берилган текин дорилар берилармикан ёки референдуми ўтиб олгандан кейин коммунал хизматлар тўлови сакраб кетмасмикан ва жамоа транспорт нархи 1400 с-дан ошмасмикан ва шу каби саволлар кўпроқ қизиқтиради.
"Наврўз" тантанали концерт қатнашувчи томошабинларни оператори каттароқ фокусда кўрсатаётган респектаблий мехмонларни бундай рўзғор мауаммолари безовта қилмайди,чунки улар бошқариш "капсуласида", 36 миллионлик ахолини хар кунги турмуш курашидан ажралган холда ғолибона (ўзларини фикрича) Янги Ўзб.ни янги хаётига бошлаб боришмоқда. Энг ачинарли фактлардан бири тантанали байрам тадбирлари ўта ётган паллади ўтган йилдан бери "точкаларда" мардикорларни сони камаймаётгани,бу бечора Ватандошларимиз борадиган манзил Россия иш бозори кундан кунга инқирози кучайиб бормоқда ва Референдум деб томоғ қираётганлар минглаб ишга лойиқ мехнаткашларимизни энг мининум хаёт талаб кафолатни Янги Конституциясида қайсидир параграфига киритишганми ёки бу "бош оғриқ" муаммони кейинги,тахминан 2040й.ги ўзгаришларга қолдирамизми?

Туркистон озодлиги ва иттифоки сиёсий шархловчиси
21.03.2023


Turkiyada sodir bo‘layotgan siyosiy taranglikning Turkistanga ta’siri. Inqilobiy xarakatning, Turkiya bo‘yicha mutaxasislari etarli. Bugungi vaziyatni keltirib chiqargan sabablarni oldindan aytib kelmoqdamiz. Siyosiy taranglikni tezlashtirgan omillar xaqida yozmoqdamiz. Turkiya dikatori Rajab Toyib Erdo‘g‘onning AQSh prizidenti bilan muloqatining parda orqasida qolgan kelishuvlaridan xabarimiz bor. Dunyo gepolitikasida Turkiya armiyasiga bo‘lgan extiyoj muxokama qilingan. Bu extiyojning, faqat Tayib Erdo‘g‘on Xokimiyatda qolsagina bajarilishi mumkin degan xulosakelinganligi "kutilmagan ishdir". Ikki kundir, Rajab Erdog‘aning real raqibi bo‘lgan Akrom Imomo‘g‘lini qamoqga olishi millionlarcha insonni maydonlarga chiqishiga sabab bo‘ldi. AQSh ma’muryati NATO a’zosi bo‘lgan Turkiydagi siyosiy qrizga munosibat bildirmadi. AQShning Eronga qaratiladigan urush ochish planida Turkiya armiyasi muxim rol olishi kutilmoqda. Erdo‘g‘on bu ishga Akrom Imomo‘g‘lining qarshi chiqishi va Turkiya xarbiy raxbarligidagi Otaturkchi generallar orqali davlat to‘ntarishi qilishi mumkin deb soxta xujjatlar qilgan. Trampni bunga ishontirgandek ko‘rinmoqda. Aslida Eronga xujum taxmin qilinganidan keyinroqdagi oylarda boshlanishi mumkin. Erdog‘an real raqibini qamash ishini shoshib boshlatgan. NATO va Tramp yaxshi biliashdi-ki, AQShning Eronga qiladigan xujumida urush ikki tamonda ham boshlanadi. Turkiya xokimiyatida Rajab bo‘ladimi, Akrom Imomo‘g‘li bo‘ladimi xech qanday farqi yo‘q. NATO shartnomasidagi 5 moddaga ko‘ra Turkiya armiyasi , AQSh tamonda turib, urushga kirishga majbur qoladi. Diktatorlar xar doim, o‘zlarini davlatdan ustun qo‘yishadi. Bunday kishilar bilan na faqat urushga birga kirish, xatto naxorli oshga ham birga borib bo‘lmaydi.
Safar Bekjon Urganji.
Turkiston ozodligi va inqilobi xarakati nomidan.
21.03.2025

Туркияда содир бўлаётган сиёсий тарангликнинг Туркистанга таъсири. Инқилобий харакатнинг, Туркия бўйича мутахасислари этарли. Бугунги вазиятни келтириб чиқарган сабабларни олдиндан айтиб келмоқдамиз. Сиёсий тарангликни тезлаштирган омиллар хақида ёзмоқдамиз. Туркия дикатори Ражаб Тойиб Эрдўғоннинг АҚШ призиденти билан мулоқатининг парда орқасида қолган келишувларидан хабаримиз бор. Дунё геполитикасида Туркия армиясига бўлган эхтиёж мухокама қилинган. Бу эхтиёжнинг, фақат Тайиб Эрдўғон Хокимиятда қолсагина бажарилиши мумкин деган хулосакелинганлиги "кутилмаган ишдир". Икки кундир, Ражаб Эрдоғанинг реал рақиби бўлган Акром Имомўғлини қамоқга олиши миллионларча инсонни майдонларга чиқишига сабаб бўлди. АҚШ маъмуряти НАТО аъзоси бўлган Туркийдаги сиёсий қризга муносибат билдирмади. АҚШнинг Эронга қаратиладиган уруш очиш планида Туркия армияси мухим рол олиши кутилмоқда. Эрдўғон бу ишга Акром Имомўғлининг қарши чиқиши ва Туркия харбий рахбарлигидаги Отатуркчи генераллар орқали давлат тўнтариши қилиши мумкин деб сохта хужжатлар қилган. Трампни бунга ишонтиргандек кўринмоқда. Аслида Эронга хужум тахмин қилинганидан кейинроқдаги ойларда бошланиши мумкин. Эрдоған реал рақибини қамаш ишини шошиб бошлатган. НАТО ва Трамп яхши билиашди-ки, АҚШнинг Эронга қиладиган хужумида уруш икки тамонда ҳам бошланади. Туркия хокимиятида Ражаб бўладими, Акром Имомўғли бўладими хеч қандай фарқи йўқ. НАТО шартномасидаги 5 моддага кўра Туркия армияси , АҚШ тамонда туриб, урушга киришга мажбур қолади. Диктаторлар хар доим, ўзларини давлатдан устун қўйишади. Бундай кишилар билан на фақат урушга бирга кириш, хатто нахорли ошга ҳам бирга бориб бўлмайди.


Сафар Бекжон Урганжи.
Туркистон озодлиги ва инқилоби харакати номидан.
21.03.2025


Türkiye'deki siyasi gerginliğin Türkistan'a etkisi. Devrimci hareketin Türkiye konusunda yeteri kadar uzmanı var. Bugünkü duruma yol açan sebepleri daha önce belirtmiştik. Siyasi gerginliği tırmandıran etkenleri yazıyoruz. Türkiye diktatörü Recep Tayyip Erdoğan ile ABD Başkanı arasında perde arkası anlaşmaların farkındayız. Dünya jeopolitiğinde Türk ordusuna duyulan ihtiyaç tartışılıyor. Bu şartın ancak Tayyip Erdoğan'ın iktidarda kalmasıyla gerçekleşebileceği "beklenmedik" bir durumdur. Recep Erdoğan'ın amansız muhalifi Ekrem İmamoğlu'nun iki gündür tutuklu olması milyonlarca insanı sokağa döktü. ABD yönetimi, NATO üyesi Türkiye'deki siyasi krizi ciddiye almıyor. ABD'nin İran'a karşı savaş planında Türk ordusunun önemli rol oynaması bekleniyor. Erdoğan, Ekrem İmamoğlu'nun buna karşı çıkacağını ve Türk ordusu içindeki Atatürkçü generaller aracılığıyla darbe yapabileceğini iddia eden belgeler uydurdu. Trump da buna ikna olmuş görünüyor. Aslında İran'a saldırı, daha önce düşünülenden aylar sonra başlayabilir. Erdoğan, gerçek rakibini hapse atma sürecini alelacele başlattı. NATO ve Trump, ABD'nin İran'a saldırmasının her iki tarafta da bir savaş başlatacağını çok iyi biliyorlardı. Türkiye'de iktidarda olanın Recep Bey olması veya Ekrem İmamoğlu olması hiç fark etmez. NATO antlaşmasının 5. maddesine göre Türk ordusu ABD safında savaşa girmek zorunda kalacaktır. Diktatörler her zaman kendilerini devletin üstünde görürler. Böyle insanlarla savaşa girmek, hatta birlikte töy sabaxi xalka verilen yemeğe gitmek bile mümkün değildir.
Safar Bekjon Urgenji.
Türkistan hürriyet ve inkılap hareketi adına.
21.03.2025

Биз бир неча Switzerland-лик журналистлар билан хамкорлик килиб келамиз. Бундан 15 йил олдин Лола Каримова ва Темур Тиллаевларнинг огирликлари хакида хужжатлар эълон килинганди. Yves Steiner, Francais Pillet Каримовлар оиласининг Узбекистонни талон килаётганини Габр матбуотига 2000 чи, йиллардан бери ёритиб келишди. Бу жyрналистлар олдинига Гулнора Каримова, кейинчалик Лола ва Темур Тиллаевларнинг бирданига бойиб кетган адвокатларининг хар тамонлама хужумига учрашди. Темур Тиллаевнинг St. Gallen (Suisse) банклардан бирида саклаётган 470 миллион $ (450миллион CHF) офшор банкларга трансаксия килаётганда кулга олинганлигини хабарини, беришди. Мен бу хабарни узбек тилида, иккита журналист эса франсуз ва инглиз тилларидаги хабарларда ёритдик. Лекин. Жаноб Тиллаев Узбекистон давлат одами эканлиги ва дипломатик дахлсизлиги борлигини ва махкама килинмасдан олдин, бу хабарнинг берилиши халкаро келишувларга зид деган давоci билан бизларга карши хукукий иш бошлатди. Switzerland Бош прокуратураси бу маколаларни дархол хабарлардан чикариб ташлаш керак деган талабни куйди. Чунки улар кулга олинган Темур Тиллаев хакида жиноий иш оча олмасликларини айтишди. Дипломатик макомдаги кишиларга карши жиноят ишлари, дипломатик макоми тугаган куниёк кайта тикланиши хакида конун борлигини рyкач килишди. Журналистлар Yves Steiner, Francais Pillet куп отмай Темур Тиллаевнинг 470 миллион $ пул билан кулга олинганлиги хакидаги маколани, сахифаларидан учиришди. Мен ёзган макола узбек тилида ва бошка сарлавхали маколанинг ичида булгани учун анча сакланди. Лекин....... мен бу гапларни "Озодлик" радиосида гап орасида айтиб куйдим. Лола Каримова-Тиллаеваларнинг АҚШдаги адвокати Mark F. Raymond "Озодлик" радиосини махкамага бериш хакида тахдид килган. "Озодлик"радиосининг уша вактдаги директори Алишер Сиддик билан булган сунги сухбатимиз шу масалада хакида булган эди. Эртаси куни Бош Прокуратура узлари жиноий иш кузгатишни тухтатиб турган масалани тасдиклай олмасликларини билдиришди. Мен бу фош килувчи маколани учиришга мажбур булгандим. Учирмаган такдиримда "конун хакерлари" сахифамга кириб учиришларини биламан. Канчадан канча эълон килган хужжатларим, сахифамиздан секингина йук булгани айтмасам хам булади. (https://uzdemfundsuisse.blogspot.ch) Suisse dek жойда хам, узбек халкини талаётган Банкларни фош киладиган дустларим борлигидан фахрланаман.
 Омон булинглар.



Сафар Бекжон.
Ёзувчи. Халкаро Ёзувчилар парламети аъзоси.
06.01.2018.
Geneve

Комментариев нет:

Отправить комментарий

Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.

Turkistondagi barcha millatlar, Turkistonlikdir!

Turkistondagi barcha millatlar, Turkistonlikdir! ShM va klani, Rossiyadagi bir-necha million o‘zbekni o‘limga tark etdi. Inqilobiy harakat 2...