Ватани учун жонини фидо қилганларнинг қабирлари усти текисланиб Чор Россияси босқинчиларига қабристон қилиш фашизимнинг ёрқин кўринишидир.
Бу хақда расмий матбуотда анча хужжатлар эълон қилинган. Чор Рассияси ва Советларнинг дастлабки даврида тантанали байрамлар қилинган.
Ўзбекистон 1991 йил озод бўлиб, мустақилликга эришди дейишмоқда.
Лекин биз бунинг тескарисини кўрмоқдамиз.
Исталочиларнинг черковлари тамирланиб, бизнинг шахидлар қабирлари текислаб ташланди.
Бу Шавкат Мирзиёевнинг истелочи эканлигини исботламоқда.
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи.
Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган.
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.
Инқилобий харакат бекорга, Ўзбекистон мустақил эмас демаяпди.
Чунки босқинчилик қораланмади . Истелочилар муқаддаслаштирилди.
Ватанимизимни озод қилиш, на фақат сиёсий вазифа. Бу шахид оталаримиз олдидаги илохий вазифамиздир.
Бу хақда расмий матбуотда анча хужжатлар эълон қилинган. Чор Рассияси ва Советларнинг дастлабки даврида тантанали байрамлар қилинган.
Ўзбекистон 1991 йил озод бўлиб, мустақилликга эришди дейишмоқда.
Лекин биз бунинг тескарисини кўрмоқдамиз.
Исталочиларнинг черковлари тамирланиб, бизнинг шахидлар қабирлари текислаб ташланди.
Бу Шавкат Мирзиёевнинг истелочи эканлигини исботламоқда.
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи.
Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган.
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.
Инқилобий харакат бекорга, Ўзбекистон мустақил эмас демаяпди.
Чунки босқинчилик қораланмади . Истелочилар муқаддаслаштирилди.
Ватанимизимни озод қилиш, на фақат сиёсий вазифа. Бу шахид оталаримиз олдидаги илохий вазифамиздир.
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи.
Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган.
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.
Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган.
Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган.
Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган.
ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади.
Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025
Millatning asosiy xazinasi, til merosidir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.
Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025
Yozuvchi .
19.03.2025
Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Сафар Бекжон Урганжи
Ёзувчи .
19.03.2025
19.03.2025
Rim xuquqi xaqida.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.
Urganji
Yзбекистондаги камбагаллик, кашшокликга айланмокда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси
ортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси
ортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.
Узбекистон Инкилобий харакати илмий тахлилий маркази.
10.09.2022
10.09.2022
Bayramlar biron bir mashaqqatning engib o‘tish sharafiga bo‘ladi.
Bir oylik mashaqqatli och qolish evaziga ochlar xolidan xabar olinish tugadi.
Bundan keyin bayram qilsa bo‘ladi.
Kitobiy barcha dinlarda ro‘za tutish majburyati, amir qilingan.
Dinlarning noyil bo‘lishida asosiy falsafasi adolat o‘rnatish.
Adlatli joylarda , jamiyatlar Xudodan qo‘rqadi.
Ro‘za tutish boyalar va kambag‘allar orasidagi adolat taminotini kafolatlashdir.
Bayram qilish barchaning xaqqi.
Barchamizga xayrli bayramlar.
Omon bo‘linglar.
Bir oylik mashaqqatli och qolish evaziga ochlar xolidan xabar olinish tugadi.
Bundan keyin bayram qilsa bo‘ladi.
Kitobiy barcha dinlarda ro‘za tutish majburyati, amir qilingan.
Dinlarning noyil bo‘lishida asosiy falsafasi adolat o‘rnatish.
Adlatli joylarda , jamiyatlar Xudodan qo‘rqadi.
Ro‘za tutish boyalar va kambag‘allar orasidagi adolat taminotini kafolatlashdir.
Bayram qilish barchaning xaqqi.
Barchamizga xayrli bayramlar.
Omon bo‘linglar.
Inqilobiy xarakat.
19.03.2026
19.03.2026
Байрамлар бирон бир машаққатнинг энгиб ўтиш шарафига бўлади.
Бир ойлик машаққатли оч қолиш эвазига очлар холидан хабар олиниш тугади.
Бундан кейин байрам қилса бўлади.
Китобий барча динларда рўза тутиш мажбуряти, амир қилинган.
Динларнинг нойил бўлишида асосий фалсафаси адолат ўрнатиш.
Адлатли жойларда , жамиятлар Худодан қўрқади.
Рўза тутиш боялар ва камбағаллар орасидаги адолат таминотини кафолатлашдир.
Байрам қилиш барчанинг хаққи.
Барчамизга хайрли байрамлар.
Омон бўлинглар.
Бир ойлик машаққатли оч қолиш эвазига очлар холидан хабар олиниш тугади.
Бундан кейин байрам қилса бўлади.
Китобий барча динларда рўза тутиш мажбуряти, амир қилинган.
Динларнинг нойил бўлишида асосий фалсафаси адолат ўрнатиш.
Адлатли жойларда , жамиятлар Худодан қўрқади.
Рўза тутиш боялар ва камбағаллар орасидаги адолат таминотини кафолатлашдир.
Байрам қилиш барчанинг хаққи.
Барчамизга хайрли байрамлар.
Омон бўлинглар.
Инқилобий харакат.
19.03.2026
19.03.2026
Dunyodagi Xokimiyatlarning 99% Ukraina, G‘azo, Yamandagi urushlar olovida o‘z qazonini qaynatmoqda.
Xalqlarini talon qilish, Xokimiyatlarini avlodlariga qoldirish da’vosi uchun xar narsaga tayyor ekanliklarini ko‘rsatishdi.
Demokratya, xaq-xuquq bu darajadagi qonli urushlar orasida o‘zini ximoya qila olmayapdi.
Dunyodagi ishlab chiqarish, texnologik taraqqiyot taklif qilayotgan aksilinsoniy vositalar ochiq savdoga chiqib ketdi.
Serbiyada mitingchilarga qarshi ishlatilgan texnologya urush maydonlariga kirib kelish extimoli bor.
Bu esa, atom qurolidan yomonroqdir.
Moddiy xar narsa joyida qoladi. Jonli jonzotlar xalok qilinadi.
BMT, barcha Xalqati tashkilotlar falj xolatda.
Davlatlar orasi kelishuvlar daqiqada bekor qilinib, butunlay teskari tamon bilan hamkorliklar avj olgan xolatda.
Xaos avj pallasiga chiqmoqda.
Xaosni to‘xtatib bo‘lmaydi.
Uning oqimiga tasir qila olish imkonlari o‘rganilmoqda.
Bu vaziyatning doimiy bo‘lmasligi tarix o‘qiganlarga ma’lum.
ShM va sulolasi savodsizlarga shartnomalar, ittifoqchiliklar, moddiy boyliklarini chet elllarda yashirishga davom etishmoqda.
Bugun vafodor itday do‘st ko‘ringanlar, ertaga qutirgan itday otib tashlanishi mumkinligini bilishga aqil-zako kerak.
2023 yilgi barcha maqola va chiqishlarimizda, XAOS boshlanadi degan edik.
Nima bilan yakun topishini aytmadik, xali.......
Xalqlarini talon qilish, Xokimiyatlarini avlodlariga qoldirish da’vosi uchun xar narsaga tayyor ekanliklarini ko‘rsatishdi.
Demokratya, xaq-xuquq bu darajadagi qonli urushlar orasida o‘zini ximoya qila olmayapdi.
Dunyodagi ishlab chiqarish, texnologik taraqqiyot taklif qilayotgan aksilinsoniy vositalar ochiq savdoga chiqib ketdi.
Serbiyada mitingchilarga qarshi ishlatilgan texnologya urush maydonlariga kirib kelish extimoli bor.
Bu esa, atom qurolidan yomonroqdir.
Moddiy xar narsa joyida qoladi. Jonli jonzotlar xalok qilinadi.
BMT, barcha Xalqati tashkilotlar falj xolatda.
Davlatlar orasi kelishuvlar daqiqada bekor qilinib, butunlay teskari tamon bilan hamkorliklar avj olgan xolatda.
Xaos avj pallasiga chiqmoqda.
Xaosni to‘xtatib bo‘lmaydi.
Uning oqimiga tasir qila olish imkonlari o‘rganilmoqda.
Bu vaziyatning doimiy bo‘lmasligi tarix o‘qiganlarga ma’lum.
ShM va sulolasi savodsizlarga shartnomalar, ittifoqchiliklar, moddiy boyliklarini chet elllarda yashirishga davom etishmoqda.
Bugun vafodor itday do‘st ko‘ringanlar, ertaga qutirgan itday otib tashlanishi mumkinligini bilishga aqil-zako kerak.
2023 yilgi barcha maqola va chiqishlarimizda, XAOS boshlanadi degan edik.
Nima bilan yakun topishini aytmadik, xali.......
Safar Bekjon Urganji
Inqilobiy xarakat raxbari
20.03.2025
Inqilobiy xarakat raxbari
20.03.2025
Дунёдаги Хокимиятларнинг 99% Украина, Ғазо, Ямандаги урушлар оловида ўз қазонини қайнатмоқда.
Халқларини талон қилиш, Хокимиятларини авлодларига қолдириш даъвоси учун хар нарсага тайёр эканликларини кўрсатишди.
Демократя, хақ-хуқуқ бу даражадаги қонли урушлар орасида ўзини химоя қила олмаяпди.
Дунёдаги ишлаб чиқариш, технологик тараққиёт таклиф қилаётган аксилинсоний воситалар очиқ савдога чиқиб кетди.
Сербияда митингчиларга қарши ишлатилган технологя уруш майдонларига кириб келиш эхтимоли бор.
Бу эса, атом қуролидан ёмонроқдир.
Моддий хар нарса жойида қолади. Жонли жонзотлар халок қилинади.
БМТ, барча Халқати ташкилотлар фалж холатда.
Давлатлар ораси келишувлар дақиқада бекор қилиниб, бутунлай тескари тамон билан ҳамкорликлар авж олган холатда.
Хаос авж палласига чиқмоқда.
Хаосни тўхтатиб бўлмайди.
Унинг оқимига тасир қила олиш имконлари ўрганилмоқда.
Бу вазиятнинг доимий бўлмаслиги тарих ўқиганларга маълум.
ШМ ва сулоласи саводсизларга шартномалар, иттифоқчиликлар, моддий бойликларини чет эллларда яширишга давом этишмоқда.
Бугун вафодор итдай дўст кўринганлар, эртага қутирган итдай отиб ташланиши мумкинлигини билишга ақил-зако керак.
2023 йилги барча мақола ва чиқишларимизда, ХАОС бошланади деган эдик.
Нима билан якун топишини айтмадик, хали.......
Халқларини талон қилиш, Хокимиятларини авлодларига қолдириш даъвоси учун хар нарсага тайёр эканликларини кўрсатишди.
Демократя, хақ-хуқуқ бу даражадаги қонли урушлар орасида ўзини химоя қила олмаяпди.
Дунёдаги ишлаб чиқариш, технологик тараққиёт таклиф қилаётган аксилинсоний воситалар очиқ савдога чиқиб кетди.
Сербияда митингчиларга қарши ишлатилган технологя уруш майдонларига кириб келиш эхтимоли бор.
Бу эса, атом қуролидан ёмонроқдир.
Моддий хар нарса жойида қолади. Жонли жонзотлар халок қилинади.
БМТ, барча Халқати ташкилотлар фалж холатда.
Давлатлар ораси келишувлар дақиқада бекор қилиниб, бутунлай тескари тамон билан ҳамкорликлар авж олган холатда.
Хаос авж палласига чиқмоқда.
Хаосни тўхтатиб бўлмайди.
Унинг оқимига тасир қила олиш имконлари ўрганилмоқда.
Бу вазиятнинг доимий бўлмаслиги тарих ўқиганларга маълум.
ШМ ва сулоласи саводсизларга шартномалар, иттифоқчиликлар, моддий бойликларини чет эллларда яширишга давом этишмоқда.
Бугун вафодор итдай дўст кўринганлар, эртага қутирган итдай отиб ташланиши мумкинлигини билишга ақил-зако керак.
2023 йилги барча мақола ва чиқишларимизда, ХАОС бошланади деган эдик.
Нима билан якун топишини айтмадик, хали.......
Сафар Бекжон Урганжи
Инқилобий харакат рахбари
20.03.2025
Инқилобий харакат рахбари
20.03.2025
Тошкент шахар Камалон махалла ахлига!
Тошкент химоячиларинг энг кўп шахид берган махалласида яшамоқдасиз.
Тошкент истело қилингандан кейин, бир хафта қамалда ҳам ушлаб турилган.
1865 йил 18-30 июн кунлари. Хаво иссиқ кунлар. Шахидларни хозирги бутхона атрофига дафн қилишга рухсат беришган.
Руслардан ҳам 24 босқинчи кўмилган.
Бутхона 1886 йил 15 июнда қурилган ва ичкарисига 24 рус аскарларининг суяклари жойланган.
Бизнинг мусилмон шахидларимиз майитлари Камалон кабристонига қайта дафн қилинган.
1966 йилги Тошкент зилзиласигача бутхона атрофидаги махалла деярли бўлмаган.
Тошкент истелоси бугунги цирк жойлашган минтақадан, Кўкалтош мадрасаси пастидаги чукурлик тўқайзорлар орасидан махаллага кириш орқали бошланган.
Атрофдаги иккита мадраса толиблари қуролсиз бўлса ҳам уришга киришиб кетиб кўплаб йигитларимиз шахид бўлишган.
Бир хафталик карантин даврида майитлар турган жойларида дафн қилинган.
Ахли Камалон!
Хар жойда кабрлар бўлиши мумкин.
Инсон тупроқдан келган ва тупроқга кетамиз.
150 йиллик ўтмишдаги шахидларнинг жисмоний эмас, рухий хотиралари қолган.
Пайғамбаримизнинг ҳам қабри ўз ховлисида. Оиласи узоқ йиллар ўша ховлида яшашган.
Хурофат қилаётганлар динимизни, урф-одатимизни хурмат қилсинлар.
Аллоx насиб қилса, мени махаллангизга мехмон қиласизлар.
Тошкент химоячиларинг энг кўп шахид берган махалласида яшамоқдасиз.
Тошкент истело қилингандан кейин, бир хафта қамалда ҳам ушлаб турилган.
1865 йил 18-30 июн кунлари. Хаво иссиқ кунлар. Шахидларни хозирги бутхона атрофига дафн қилишга рухсат беришган.
Руслардан ҳам 24 босқинчи кўмилган.
Бутхона 1886 йил 15 июнда қурилган ва ичкарисига 24 рус аскарларининг суяклари жойланган.
Бизнинг мусилмон шахидларимиз майитлари Камалон кабристонига қайта дафн қилинган.
1966 йилги Тошкент зилзиласигача бутхона атрофидаги махалла деярли бўлмаган.
Тошкент истелоси бугунги цирк жойлашган минтақадан, Кўкалтош мадрасаси пастидаги чукурлик тўқайзорлар орасидан махаллага кириш орқали бошланган.
Атрофдаги иккита мадраса толиблари қуролсиз бўлса ҳам уришга киришиб кетиб кўплаб йигитларимиз шахид бўлишган.
Бир хафталик карантин даврида майитлар турган жойларида дафн қилинган.
Ахли Камалон!
Хар жойда кабрлар бўлиши мумкин.
Инсон тупроқдан келган ва тупроқга кетамиз.
150 йиллик ўтмишдаги шахидларнинг жисмоний эмас, рухий хотиралари қолган.
Пайғамбаримизнинг ҳам қабри ўз ховлисида. Оиласи узоқ йиллар ўша ховлида яшашган.
Хурофат қилаётганлар динимизни, урф-одатимизни хурмат қилсинлар.
Аллоx насиб қилса, мени махаллангизга мехмон қиласизлар.
Урганжи.
20.03.2024
20.03.2024
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.