Millatning asosiy xazinasi, til merosidir.
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.
Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025
Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Сафар Бекжон Урганжи
Ёзувчи .
19.03.2025
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи. Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди. Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган. Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган. ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади
Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025
Ислом оламидаги Хокимиятлар ўзларига содиқ муллалар орқали мўминларни 5 вақт муттасил физикий шаклда ва Аллоҳ номидан қиёмат билан қўрқитиб назорат қилишмоқда. Қуръони каримнинг Худ сураси 114 оятида Аллох бизга амир қилган хукумини атайин бузиб талқин қилишмоқда. وَاَقِمِ الصَّلٰوةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ الَّيْلِۜ اِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّـَٔاتِۜ ذٰلِكَ ذِكْرٰى لِلذَّاكِر۪ينَۚ . Ушбу оятда Аллох мўминларга бир кун давомида 3 марта ибодат (намоз) қилишни буюрган.
Оятда "Тонг отиши (бамдод) ва кун ботиши (шом) ва кечқуруннинг ярмида намоз қил. Шоят бу гуноҳларингни озайтириб, яҳшиликларингки кўпайтиргайдир. Бу сенга ақлингни ишлатишга насихатдир!"
Пайғамбаримиз вафотидан кейин бошланган ички жанжаллар (Ҳазрати Али ва ахли байт. Сахобалар ўртасида тортишувлар...) мўминларни тез-тез жамоага йиғиб тарафдорликда ушлаб туриш керак бўлган. Қуръондаги очиқчаси амир қилинган 3 марта намоз қилиш шартини 5 тага чиқариш химоясиз қолиш ва масхаблар, бошқа динлар тасиридан мўминларни сақлашга керак бўлган.
Асил Қуръонга қайтинг.
Жума намозлари байрам эмас.
Хокимият ва муллалар бир хафталик қилинган ишлар хақида хисобат беришлари ва саволларга жавобларни айнан жума намози олдидан беришлари керак.
Муллалар сизлар Худ сурасининг 114 оятини била туриб, мўминларни алдамоқдасизлар.
Ибодатнинг ози кўпи бўлмайди.
Огир шароитларда ишлаб, вақтида намоз қила олмадим деб, куни билан хижил бўлиб юрган мўминларга!
Худ сураси 114 оятида сизларга тонгда (ишдан олдин) шомда (ишдан чиқиб) ва ётишдан олдин ибодатни амир қилган.
Қуръонга қайтинглар!
O‘zbek tili izoxli lug‘atida qancha so‘z bor?
Lug‘at shunoslik Maxmud Qoshg‘ariyning “Devoni lug‘atit turk” asaridan boshlagan.
Turk dunyosining 3/1 davrini o‘z ichiga oladigan lug‘atimizda 160 ming so‘z mavjud.
Bugungi o‘zbek tiliga kiritilgan so‘zlar 80minggacha qisqargan.
O‘zbek adabiy tili deyilib, chegaralar belgilangan shakl ichidan chiqilmagan tagdirda, 50ming so‘z, bugungi o‘zbeklarga tushnarli bo‘lishi kerak.
Turkiy tillar, istelochilar tamonidan muttasil islox qilinmoqda.
Bugun o‘zbekcha gapiradigan, yozadigan jamiyatning eng kuchli romanchisi, o‘rtacha 50ming so‘z ishlatgan.
Qodiriy, Cho‘lpon, Tog‘ay Murod....
O‘zbek tili davlat tili bo‘lgani bilan, undan foydalanadiganlar tolesiz-davlatsiz bo‘lgani uchun, o‘zbek tili maxalla mavqesida qolmoqda.
Bugungi o‘zbek tili ko‘pi bilan 10-15ming so‘zlik ichida aylanayotgan shevaga aylandi.
Til boyligimiz 160mingdan boshlanib, maxalla shevasi saviyasiga tushishi savodsizlikdir.
Yozuvchi Tog‘ay Murodning fojeali xayoti va vafotidan keyin adabiy til "soqqa qilivopmiza" tiliga aylantirildi.
Kundalik ijtimoiy-siyosiy, adabiy xayotda yozma va og‘zaki til sun’iy tuyuladi.
Tilimiz ichidagi joziba, singarmonizm, ravonlik atayin yo‘q qilinmoqda.
Kurashimiz, siyosiydek tuyulsa ham, aslida barcha masalada zulumga uchraganligimizni ochib tashladi.
Maktablar, oliy talim, davlat akademyalarida diplom, dalolatnoma..... olish uchun turkiy tillardan 20ming so‘z ishlatib notiqlik qila olmaganlar imtixondan o‘ta olmasinlar.
Fransuz, ingiliz, nemis tilli davlatlarda siyosiy mavkega davogarlar ushbu imtixonni topsshirishga majburlar.
Yozuvchilar, shoirlarga Nobel mukofoti berish shartlaridan biri til boyligi qancha ekanligi o‘rganilmoqda. O‘z tilining qancha so‘zligini ishlata olganligi ham o‘rganib chiqiladi.
Xullas, dunyoning eng qadim tili, o‘zbeklar og‘zida-qalamida abgor axvoldadir.
Safar Bekjon Urganji
Yozuvchi .
19.03.2025
Миллатнинг асосий хазинаси, тил меросидир.
Ўзбек тили изохли луғатида қанча сўз бор?
Луғат шунослик Махмуд Қошғарийнинг “Девони луғатит турк” асаридан бошлаган.
Турк дунёсининг 3/1 даврини ўз ичига оладиган луғатимизда 160 минг сўз мавжуд.
Бугунги ўзбек тилига киритилган сўзлар 80минггачa қисқарган.
Ўзбек адабий тили дейилиб, чегаралар белгиланган шакл ичидан чиқилмаган тагдирда, 50минг сўз, бугунги ўзбекларга тушнарли бўлиши керак.
Туркий тиллар, истелочилар тамонидан муттасил ислох қилинмоқда.
Бугун ўзбекча гапирадиган, ёзадиган жамиятнинг энг кучли романчиси, ўртача 50минг сўз ишлатган.
Қодирий, Чўлпон, Тоғай Мурод....
Ўзбек тили давлат тили бўлгани билан, ундан фойдаланадиганлар толесиз-давлатсиз бўлгани учун, ўзбек тили махалла мавқесида қолмоқда.
Бугунги ўзбек тили кўпи билан 10-15минг сўзлик ичида айланаётган шевага айланди.
Тил бойлигимиз 160мингдан бошланиб, махалла шеваси савиясига тушиши саводсизликдир.
Ёзувчи Тоғай Муроднинг фожеали хаёти ва вафотидан кейин адабий тил "соққа қиливопмиза" тилига айлантирилди.
Кундалик ижтимоий-сиёсий, адабий хаётда ёзма ва оғзаки тил сунъий туюлади.
Тилимиз ичидаги жозиба, сингармонизм, равонлик атайин йўқ қилинмоқда.
Курашимиз, сиёсийдек туюлса ҳам, аслида барча масалада зулумга учраганлигимизни очиб ташлади.
Мактаблар, олий талим, давлат академяларида диплом, далолатнома..... олиш учун туркий тиллардан 20минг сўз ишлатиб нотиқлик қила олмаганлар имтихондан ўта олмасинлар.
Франсуз, ингилиз, немис тилли давлаtларда сиёсий мавкега давогарлар ушбу имтихонни топсширишга мажбурлар.
Ёзувчилар, шоирларга Нобел мукофоти бериш шартларидан бири тил бойлиги қанча эканлиги ўрганилмоқда. Ўз тилининг қанча сўзлигини ишлата олганлиги ҳам ўрганиб чиқилади.
Хуллас, дунёнинг энг қадим тили, ўзбеклар оғзида-қаламида абгор ахволдадир.
Сафар Бекжон Урганжи
Ёзувчи .
19.03.2025
Тошкентнинг Чор Россияси тамонидан қонли истелоси кунига бағишлаб тамирланган бутхона тарихи. Рус босқинчиларининг давоми бўлган ШМ ва малайлари Тошкентдаги азалий туркистонликлар махалласини мажбурий кўчириб юборилиб қурилган бутхона тарихи ёйинланди. Босқинчиларнинг ёзишича Камолан бутхонаси Хўжаалламбардор қабристони устига қурилган. Махалла мужохидлари ўлдирган босқинчи рус аскарлари хотираси учун бутун минтақа кўчириб юборилган ва бутхона қурилган. Тошкент химояси учун шахид бўлганларни чуқурга кўмиб ташлаб, устига хожатнона қурилган. ШМ бошчилигидаги хоинлар рус истелосининг 150 йиллигини байрам қилиб истелочилик рамзи сифатида қурилган бутхонани қайтадан тиклади
Сафар Бекжон Урганжи.
Инқилобий харакат рахбари.
19.03.2025
Ислом оламидаги Хокимиятлар ўзларига содиқ муллалар орқали мўминларни 5 вақт муттасил физикий шаклда ва Аллоҳ номидан қиёмат билан қўрқитиб назорат қилишмоқда. Қуръони каримнинг Худ сураси 114 оятида Аллох бизга амир қилган хукумини атайин бузиб талқин қилишмоқда. وَاَقِمِ الصَّلٰوةَ طَرَفَيِ النَّهَارِ وَزُلَفًا مِنَ الَّيْلِۜ اِنَّ الْحَسَنَاتِ يُذْهِبْنَ السَّيِّـَٔاتِۜ ذٰلِكَ ذِكْرٰى لِلذَّاكِر۪ينَۚ . Ушбу оятда Аллох мўминларга бир кун давомида 3 марта ибодат (намоз) қилишни буюрган.
Оятда "Тонг отиши (бамдод) ва кун ботиши (шом) ва кечқуруннинг ярмида намоз қил. Шоят бу гуноҳларингни озайтириб, яҳшиликларингки кўпайтиргайдир. Бу сенга ақлингни ишлатишга насихатдир!"
Пайғамбаримиз вафотидан кейин бошланган ички жанжаллар (Ҳазрати Али ва ахли байт. Сахобалар ўртасида тортишувлар...) мўминларни тез-тез жамоага йиғиб тарафдорликда ушлаб туриш керак бўлган. Қуръондаги очиқчаси амир қилинган 3 марта намоз қилиш шартини 5 тага чиқариш химоясиз қолиш ва масхаблар, бошқа динлар тасиридан мўминларни сақлашга керак бўлган.
Асил Қуръонга қайтинг.
Жума намозлари байрам эмас.
Хокимият ва муллалар бир хафталик қилинган ишлар хақида хисобат беришлари ва саволларга жавобларни айнан жума намози олдидан беришлари керак.
Муллалар сизлар Худ сурасининг 114 оятини била туриб, мўминларни алдамоқдасизлар.
Ибодатнинг ози кўпи бўлмайди.
Огир шароитларда ишлаб, вақтида намоз қила олмадим деб, куни билан хижил бўлиб юрган мўминларга!
Худ сураси 114 оятида сизларга тонгда (ишдан олдин) шомда (ишдан чиқиб) ва ётишдан олдин ибодатни амир қилган.
Қуръонга қайтинглар!
Урганжи.
19.03.2024
19.03.2024
Rim xuquqi xaqida.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.
Meloddan oldingi 600 yillarda bugungi Italya hududlariga
örta Osyodan köchib kelgan Etursklar (Iskidlar) ilk davlat qurishgan.
Rim tarihchilari öz Imperyalaridan oldin turkiy halq davlati borligini tan olishmay kelmoqda edilar.
2004 yılda Turin Üniversitesinden, proffessor Alberto Piazza
Etursklar turkiy halqlarning otalari ekanligini isbotladi.
Ulardan qolgan yozuvlar (tabletlar) olimlarga ochiqlanishi kerakligini yozib chiqdi.
Rim Imperyasigacha qurilgan Estursklar davlat yozuvlari shiorlari shaklidagi huquqlar bugungacha etib kelgan.
Ammo Rim qonunlari nomi ostida.
Orhun Enasoy mintakasidagi turkiy halqlarga oid Tik toshlarga yozilgan qonunlarga ohshagan ushbu Rim xuquqi talablarini zomonaviy özbekchaga aylantirdim.
Si vis pacem, para bellum (lotin tilidan)
- "Tinchlikni xohlasangiz, urushga tayyorlaning"
Medica mente non medicamentis
- Dorilar bilan emas, aql bilan davolanig
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Multum vinum bibere - non diu vivere
- Ko'p ichish - uzoq umr ko'rmaslikdir.
Mortem effugere nemo potest
- Hech kim o'limdan qochib qutula olmaydi.
Pacta sunt servanda
- Shartnomalar saqlanishi kerak; Shartnomalar hurmat qilinishi kerak
Potius sero quam nunquam
- Hech qachon kech bo'lgan yaxshiroqdir
Qui seminat mala, metet mala
- Yomonlik ekkan yomonlikni o'radi.
Tertium non datur
- Uchinchisi imkon berilmaydi
Vita sine libertate, nihil
- Erkinliksiz hayot hech narsa emas
Lupus non mordet lupum
- Bo'ri bo'rini tishlamaydi.
Lupus pilum mutat, non mentem
- Bo'ri tabiatni emas, balki yungini o'zgartiradi.
P.S
RIM XUQUQI VA TÖRA.-(Kök turklar saltanatidagi iloxiy va davlat qonunlari) Qozoğiston va Möğiliston dashti qipchoqidagi tosh kitoblardagi yozuvlardan.
RIM XUQUQI Xerodot asarlarida tarihiy hujjat sifatida keltirilgan rimliklar qonunlari.
Tadqiqotchilarimiz ushbu meloddan oldingi qonunlarni solishtirib ilmiy ish qilishlari mumkin.
19 mart 2023 yil
Yзбекистондаги камбагаллик, кашшокликга айланмокда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси Узбекистонда ишлатилган !
Хар йили 20 йил мобайнида жами 1 144 000 тонна !
Дунёнинг хеч бир диктатураси хеч бир соткин рахбари уз халкига нисбатан бу каби куп кимёвий курол ишлатмаган!
Рашидов пахта манияси билан огриб тезрок пишириш тезрок териб олиш устида бош котиради олимлар унга Дефолянт куллашни айтишади.
СССРда СС типидаги хлор органик дефолянтлар ишлаб чикариш технологияси ва уни фундаментал илми булмаган.
Советлар АКШ Ветнамда куллаган Orange номи билан аталган кимевий куролни копяси кила бошлаган.
Бу кимёвий курол Бутафос номи билан кишлок хужалигида ишлатиш учун ишлаб чикаришни бошлайди.
Гектарига норматив 1,7-2 кг булишига карамай нотугри пуркагич хамда Ан-2 самалёти тизими ноаниклиги туфайли гектарига 55-60 кг дан сепилиб бошланган
Бу йиллар давомида 1970-1991 йиллар оралигида бир неча миллион тоннани ташкил килади. Тахминан 4,8-6 млн тонна барча колхоз ва совхозларга келтирилади.
Бу дорини ишлаб чикарувчи ВолгоградХим заводи СССР да 1971 йил расман такикланган булишига карамай Узбекистон рахбартяти илтимоси ва расмий хатига асосан тайёрлаб бераверишган.
Тасаввур киляпсизми Узбекистон Рахбарияти расман такикланган нарсани бизга керак чикариб бер деб расман мурожат киляпти.
Кушимча равишда Хлорорганик Хлорофос кимёвий моддаси ишлатилган.
Пахта иши хамда Горбачев эркинлик сиёсати ва бошка омиллар туфайли респаблика буйлаб ёйилиб кетган бир неча миллион тонналик бу кимевий моддалар масаласи кун тартибга келтирган эдик. КГБ ва узбек хоинлар осон ва хавфли усулни танлашди.
Хозир Узбекистон хукумати на бу кимёвий курол канча колганини билади нада каерга кумилганини билади.
Кимевий захар хамда куролларни йук килиш халкаро конвециясига кушилмаган. Чунки бу микдордаги кимёвий курол статусидаги моддаларни йук килиш учун на технология на завод бор.
Бу моддалар йиллар давомида метал бочкаларда туриб махсус киёвий бирикма хосил килмокда. Ушбу тамсиз, хидсиз ута захарли Диоксин холатига айланмокда.
Диоксин, ДДТ дан 100 минг марта захарли модда. Халк бу моддалар захари узини камкувват доимий касаллиги камконлик эркакларда 30 ешдан кейин жинсий ожизлик давосини билан шугулланиб, асли муаммо захарланган кимевий моддалар эканлигини айтишмайди.
Мисол учун хеч бир чекловсиз барча колхоз айрадромлари сотиб юборилди, баьзиларига уй куришди баьзиларига дехкончилик килишди ва хк энг ачинарлиси Кораколпогистон Кегейли туманида бир эски колхоз айрадроми худудида ер ости артезиан кудуги казилиб инсонлар шу сувдан ичяпти экан. Тасаввур киляпсизми, захарга тулган сувни инсонлар ичяпти.
Яна бир мисол Хоразим вилояти Тупроккала туманида ерга хеч бир химоясиз 1500 тонна энг захарли моддалар кумиб ташланган!
Ичидан 120 тоннаси ута захарли моддалар 2008 йилгача дефоляция ишлари ва кусак куртига карши кураш имкон кадар биолабаратория билан олиб борилди.
Мирзеев ташкил килган майда миллат империясини куллаш хамда пахта саноати янги рахбари Омонов билан биргаликда пахтани дефоляция килиш кайтадан бошланди.
Бозорларда хар ерда "Дуст" дориси пайдо булди.
Жуда захарли моддалар келтириш бошланди. Бугинги Узбекистон халкининг оммавий аллергия, кон босими, семириш, жинсий ожизлик, бепуштлик, нимжон тугилган чакалоклар, эндокрин касалликлар, буйрак ва ут пуфаги тоши, куз куриш кобиляпти пасайиши, ошкозон касалликлари, камконлик ва яна юзлаб касалликлар вужудга келтиряпти.
Бу инсониятга карши жиноятдир!
Ушбу жиноят даврийлиги хамда тугаши булмайди.
Ушу моддалар тушган тупрок наьмуналари 90 йилларда олиб булинган.
Буни амалга оширган барча тирикми уликми суд килиниб жазоланади. Барча кимёвий моддалар реал из колдирган буни замонавий лабараториялар бир минутда 0,0001% аникликда аниклаб беради.
Узбекистонликларда нега буйрак , жигар ва бошка орган трансплатациясига мажбурят купайиб кетмокда.
Нимага Хиндистон , Исроил ва бошка давлатларга бориб операция килдиришяпти?
Чунки сабаби шу моддалар. Бу операция вактида кесиб олинган буйрак ва бошка органлар этарлича тахлил килиб булинган.
Сабаби топилган. Бу Халкаро жиноят 1991 йилгача СССР хукуматидир. Бугун унинг вассаллари давом эттираётган Хукумат жавобгарликга тортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.
Сталин эпохаси тугаши россия ва мустамлакаларида умидворлик яратди. Куринишда вазият узгариши, мохиятда мазмум эскилиги озидлик курашчиларининг факат вактинча озод килиниши эди халос. Ушбу 3-4 йил эркинликни берган Хурешчев бутун СССР буйлаб узига лоял хамда ялоки рахбарларни туплашди бошлайди.
Марказий Осиенинг калби Узбекистондир. Бу жумхурят рахбарлигига майда миллат Шароф Рашидовни тайинлайди. Чунки Шароф Рашидов хар сафар Москвага борганда Хуришчевга ялокилик килиш , пора бериш устаси эди. Хамелион, ялоки амалпараст 1959 йили Узбекистон ЦК КПСС биринчи котиби булиб тайинланади!
Рашидовнинг илк душманлиги у даврда утмиши аслзода Туркистонликларга бориб такаладиган , Сталин улиб колиб сургунлардан куртилиб кайтган инсонларни кайта камалишини ташкил килган. 1960 йилларда Марказий Осиёда "Миллатчилик унсурларига карши кураш" деган пропоганда бошида турганлар орасида Рашидов бор эди.
1000ларча танилган инсон камокларга хукум килинган.
Шароф Рашидов Политбюронинг Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш лойихасини дастаклаган хам Рашидов булади. (Бу хакда хужжатли филм хам чикарган)
ЦК КПСС марказий комитети карори билан ер узлаштириш тукайзорларни пахта даласига айлантириш хамда Орол денгизини куритиб урнига пахта экиш буйича расман дастур ишлаб чикилади. Буни окибатини тушинган барча зиелилар камалади ёки сургун килинади. ".Табиатдан инъом кутаймиз, тортиб оламиз" деган умумсовет пропогандаси Узбекистонда реал тадбик килина бошланади.
Иккинчи жахон урушидан кейин СССР узини галаба килган сифатида билиб Германиядан жуда куплаб завод ва фабрикалар кучириб олиб келган. Шулар ичида I.G. Farben заводи Дихлордефинил 3- хлорэтан яьни ДДТ ишлаб чикаришга мостлашган уч завод хам бор эди , 1946-1947 йиллари Москва, Дрежинск, Чебоксар худудларида йилига 20000 тонна ушбу захарни ишлаб чикариш кувватига эга заводлар курилади. Немисларнинг кимёвий курол заводлари кучириб келинган эди.
ДДТ кимевий моддаси биринчи булиб 1874 йили Швейцариялик Паул Мюллер тарафидан бит ва бургага карши дори сифатида синтез килинган, дуненинг жуда куп минтакаларида безгак кузгатувчи чивинга карши ишлатилган иккинчи жахон урушида аскарларни Тиф касаллигидан химоя килиш учун ишлатилган 1948 йили инсонларни безгак касалидан улимини кампйтирганлиги учун Медицина ва Физиология сохасида Нобел Мукофоти берилган.
1968 йилдан дунеда кимевий захар сифатида расман такикланган модда.
Монокултура окибатида Узбекистон тупрокларида хашаротлар хамда аввал учрамаган касаллик таркатувчилар купайиб кетди.
Саводсиз Узбекистон рахбаряти масалани кимевий йул билан ечишга киришиб кетишган. Советлар немислардан угирлаб олиб келган ДДТ технологияси асосида ишлаб чикарилган сифатсиз ДДТ махсулотини бутун пахта далалари устидан сепиш бошланади.
Амалдаги рухсат этилган нормативдан 100 марта куп концентрацияда!
1970 йили бу кимевий курол сифатида тан олингандан кейин СССР ЦККПСС махсус ута махфий карори билан Борса Келмас ороли ва Тошкент шахридаги ёпик лабараторияларда инсон хаетига зарари мавзусида 6 йил ута махфий тадкикот утказилган.
Бу тадкикот натижасида Узбекистон ахолисини 92% кисми захарлангани 71% аёллар сути таркибида бу захар мавжудлиги 30% атрофида хомила эмбрион захарланганли аникланган.
Кораколпогистон Хоразм тупроклари нормадан (0,5-1 мг/кг) 85 марта куп зарарлангани факат шу икки минтака устига жами 350000 ( уч юз эллик минг) тонна кушимча ДДТ сепилгани аникланади. Бу маьлумотлар ЦК йигилишида мухокама килинганда Рашидов хеч нарса килмайди деб расман жавоб бериб мавзуни ёпишни таклиф килади. Москва бу маьлумотни хозиргача ута махфий холатда саклайди.
ДДТ 2В грухига кирувчи кимёвий курол !
Мисол учун Кораколпок Хоразм вилоятларида хар 100 000 нафар ахолига 59 киши саратон онкологик касалликларига чалинган. Узбекистонди бошка вилоятларида бу курсаткич 8,9 нафарни ташкил килади.
ДДТнинг Совет республикалари буйича ишлатилиши шундай булган:
Украина 51 тонна
Россия 9 йил давомида 1978-1987 йиллар оралигида жами 138700 кг
Белоруссия 17 тонна
Йилига чикарилган 60000 тонна махсулот 57200 тоннаси Узбекистонда ишлатилган !
Хар йили 20 йил мобайнида жами 1 144 000 тонна !
Дунёнинг хеч бир диктатураси хеч бир соткин рахбари уз халкига нисбатан бу каби куп кимёвий курол ишлатмаган!
Рашидов пахта манияси билан огриб тезрок пишириш тезрок териб олиш устида бош котиради олимлар унга Дефолянт куллашни айтишади.
СССРда СС типидаги хлор органик дефолянтлар ишлаб чикариш технологияси ва уни фундаментал илми булмаган.
Советлар АКШ Ветнамда куллаган Orange номи билан аталган кимевий куролни копяси кила бошлаган.
Бу кимёвий курол Бутафос номи билан кишлок хужалигида ишлатиш учун ишлаб чикаришни бошлайди.
Гектарига норматив 1,7-2 кг булишига карамай нотугри пуркагич хамда Ан-2 самалёти тизими ноаниклиги туфайли гектарига 55-60 кг дан сепилиб бошланган
Бу йиллар давомида 1970-1991 йиллар оралигида бир неча миллион тоннани ташкил килади. Тахминан 4,8-6 млн тонна барча колхоз ва совхозларга келтирилади.
Бу дорини ишлаб чикарувчи ВолгоградХим заводи СССР да 1971 йил расман такикланган булишига карамай Узбекистон рахбартяти илтимоси ва расмий хатига асосан тайёрлаб бераверишган.
Тасаввур киляпсизми Узбекистон Рахбарияти расман такикланган нарсани бизга керак чикариб бер деб расман мурожат киляпти.
Кушимча равишда Хлорорганик Хлорофос кимёвий моддаси ишлатилган.
Пахта иши хамда Горбачев эркинлик сиёсати ва бошка омиллар туфайли респаблика буйлаб ёйилиб кетган бир неча миллион тонналик бу кимевий моддалар масаласи кун тартибга келтирган эдик. КГБ ва узбек хоинлар осон ва хавфли усулни танлашди.
Хозир Узбекистон хукумати на бу кимёвий курол канча колганини билади нада каерга кумилганини билади.
Кимевий захар хамда куролларни йук килиш халкаро конвециясига кушилмаган. Чунки бу микдордаги кимёвий курол статусидаги моддаларни йук килиш учун на технология на завод бор.
Бу моддалар йиллар давомида метал бочкаларда туриб махсус киёвий бирикма хосил килмокда. Ушбу тамсиз, хидсиз ута захарли Диоксин холатига айланмокда.
Диоксин, ДДТ дан 100 минг марта захарли модда. Халк бу моддалар захари узини камкувват доимий касаллиги камконлик эркакларда 30 ешдан кейин жинсий ожизлик давосини билан шугулланиб, асли муаммо захарланган кимевий моддалар эканлигини айтишмайди.
Мисол учун хеч бир чекловсиз барча колхоз айрадромлари сотиб юборилди, баьзиларига уй куришди баьзиларига дехкончилик килишди ва хк энг ачинарлиси Кораколпогистон Кегейли туманида бир эски колхоз айрадроми худудида ер ости артезиан кудуги казилиб инсонлар шу сувдан ичяпти экан. Тасаввур киляпсизми, захарга тулган сувни инсонлар ичяпти.
Яна бир мисол Хоразим вилояти Тупроккала туманида ерга хеч бир химоясиз 1500 тонна энг захарли моддалар кумиб ташланган!
Ичидан 120 тоннаси ута захарли моддалар 2008 йилгача дефоляция ишлари ва кусак куртига карши кураш имкон кадар биолабаратория билан олиб борилди.
Мирзеев ташкил килган майда миллат империясини куллаш хамда пахта саноати янги рахбари Омонов билан биргаликда пахтани дефоляция килиш кайтадан бошланди.
Бозорларда хар ерда "Дуст" дориси пайдо булди.
Жуда захарли моддалар келтириш бошланди. Бугинги Узбекистон халкининг оммавий аллергия, кон босими, семириш, жинсий ожизлик, бепуштлик, нимжон тугилган чакалоклар, эндокрин касалликлар, буйрак ва ут пуфаги тоши, куз куриш кобиляпти пасайиши, ошкозон касалликлари, камконлик ва яна юзлаб касалликлар вужудга келтиряпти.
Бу инсониятга карши жиноятдир!
Ушбу жиноят даврийлиги хамда тугаши булмайди.
Ушу моддалар тушган тупрок наьмуналари 90 йилларда олиб булинган.
Буни амалга оширган барча тирикми уликми суд килиниб жазоланади. Барча кимёвий моддалар реал из колдирган буни замонавий лабараториялар бир минутда 0,0001% аникликда аниклаб беради.
Узбекистонликларда нега буйрак , жигар ва бошка орган трансплатациясига мажбурят купайиб кетмокда.
Нимага Хиндистон , Исроил ва бошка давлатларга бориб операция килдиришяпти?
Чунки сабаби шу моддалар. Бу операция вактида кесиб олинган буйрак ва бошка органлар этарлича тахлил килиб булинган.
Сабаби топилган. Бу Халкаро жиноят 1991 йилгача СССР хукуматидир. Бугун унинг вассаллари давом эттираётган Хукумат жавобгарликга тортилади.
Шароф Рашидов уз халкига миллионларча тонна кимёвий курол (дефалянтлар) ишлатган жиноятчилар бошида эди.
Уни оклаётган ШМ хам жиноятчидир!
Номини улуглаган барча асл башараси очилади куйилган хайкаллари йикилади.
ШМ ва кланига!
Бу хужжат сирларингиз дебочасидан...
Хали бу бошланиши вакт утган сари анчаааа сирлар очилади энг махрам сирларингизгача бизда турибди.
Хар бир узбек кахрамони нима сабабдан катагон булганию, хар бир соткин нима иш килганигача.
Биз шартни айтдик, ё инсониятга карши жиноят билан халкаро трибунал булади ёки ....
Ялоки тролларни йигиб олинглар булмаса «йигиб» куямиз....
Майиб килинган, узбек халкинг дарди ва уни устида килинган ноинсоний тажрибалар, зулумларнинг хаммасининг хужжати бор.
Хатто, сизлар билмайдиган ута махфий хужжатга кулимизда.
Узбекистон Инкилобий харакати илмий тахлилий маркази.
10.09.2022
10.09.2022
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.