Kimga sotdinglar?
300 yildir Xazinalarda saqlangan nayob Quronni kimga sotdinglar?
Nega bu asori-aqiqalar oldi sotdisi qatiyan taqiqlangan bölishiga qaramay sotdinglar?
Nega qaytarib olib xazina qöya olmayapsanlar?
Senlarni mttaham ögri ekanliklaringni hamma biladi. Lekin bu ikkita asarni Ch podishoxi Nikalay, Sovet rahbari Stalin olib ketishga jasorat qila olmagan edi.
Senlar kimga sotdinglar uni ham bilamiz. Bu qilgan ishlaring ablax raxbarlik davri deb tarixga kirdi.
Urganji 2013 yildayoq senlarni dunyo xokimiyatlari oldida muttaxamliklaringni isbotlab bölgan. Ukrainadagi yuzminglarcha inson qoni bilan yashab turibsanlar. Vaqtlaring oz qoldi.
Ikkita narsa joyiga qaytarilsin.
Senlar soxtalashtirgan xujjatlarga asosan sotib olgan, aldangan odamlar aytishmoqda.
Rasman kechirim sörab, pulini qaytarib, ikkita boylikni özbekiston xazinasiga qöylaring.
10.12.2025
Mirziyoevni va uning oilasini, muqaddas insonlar qatoriga kiritishga xarakat qilayotgan, mushriklarga!
Sharafsizlar surisi!
Turkiston asori-aqiqalariga ega chiqish vazifasi, o‘zbeklarga qolgan mintaqalarda xoinlikga uchradi.
Boshqa mintaqalardan olib ketilgan ko‘plab antikalar qaytarib olindi.
Axmad Yassaviy merosini qaytarish uchun xalq ayoqqa turdi. Ruslar qaytarishga majbur bo‘ldi.
Usmon Qur’oni ham barcha turkiston faollari tamonidan katta mitinglar o‘tkazib talabnomalar chiqarib 1990 yilda qaytarildi.
Sharafsiz dinsotarlar Usmon Qur’oning qon sachraga saxifasini sotib yuborishdi.
Xaligacha barcha saxifasi tiklanmadi. Kopyasi qo‘yildi.
Qozoq bavurlarimiz ruslar shartnoma tuzamiz deb chaqirib shaxid qilgan Kenasir Xonning bosh chanog‘ini toptirish uchun ruslarga bosim qilmoqda.
O‘zbeklarga nima .edirib nima ichirdilaring?
Nega bu xalq siyosatga aloqasi bo‘lmagan masalada ham og‘zini ocha olmaydigan bo‘ldi?
Bu xalokatdir. Bir xalqni bu darajada qo‘rqitish oqibati, fojeadir.
Amir Temir qabrini skaner qilib bosh chanog‘i bor yoki yo‘qligini aniqlash shu darajada vaximami?
Qabirni ochish ham shart emas.
Bibi Xonim muyosi qaerda?
Uning barmog‘iga taqilgan dunyoning eng muxim briliyantlaridan biri qaerda.
Qabr ochilganda, rasmlarda barmog‘ida ko‘rinib turibdi.
Rasmni shaxsan ko‘rganman.
Uzuk qaerda?
Uning manaviy qimmati va briliyat sifatidagi nayobligini kim aniqlaydi?
Hamma narsani Urganjiymi aytishi kerak.
Qaerda bu ziyoliyman deganlar?
Siyosatdan qo‘rqqanchalik, qiyomatdagi imtixondan ham qo‘rqinglar!
Istelochi Moskvadan qo‘rqib, bironta asori-aqiqani rus irqchilar qo‘lidan qaytarib olmadinglar.
Meni va oilam Qurbanoyning xayotini taxlika qoldirib Turkistonning eng muxim milliy qadriyatlaridan iborat boylikni Jenavadan topib dunyoga oshkora qildik.
O‘zbekiston Davlat xazinasidan, muzeylardan, Muftiyat g‘aznasidan o‘marilgan boyliklarni xokimiyat yollagan qaravullar raxbaryatiga topshirdik.
Bu boyliklar qaerda?
Amir Temirning saroyida taxt poyiga yozilib turganligi isbotlangan gilam qaerda?
18 asrdan beri dunyoda ikkita nusxada saqlanayotgan , Chor Rossiya istelo qilganda olib keta olmagan, Qur’on qo‘lyozmasi qaerda?
O‘zbekistonda bu narsalarni surishtiradigan mard inson qolmadimi?
Safar Bekjon Urganji.
10.12.2025
Qur'onning bu qadimiy qo'lyozmasi noyob adabiy durdona hisoblanadi va o'zining nafisligi, qo'lyozma go'zalligi va sahifalarining mohirona va benuqson nusxalanishi bilan ajralib turadi. Har bir sahifa dizayniga so'zlab bo'lmaydigan kuch singib ketgan. Hashamatli bezaklari, zarhal qoplamalari va benuqson mahorati bilan yaratilgan ushbu qo'lyozma Markaziy Osiyodagi eng noyob asarlardan biridir. Asar, ehtimol, oliy hukmdor tomonidan buyurtma qilingan va qog'oz ishlab chiqaruvchilar, quyma ustaxonalari, xattotlar, grafik rassomlar va kitob muqovachilari kabi turli san'at sohalaridagi eng yaxshi rassomlarning birgalikdagi sa'y-harakatlari bilan yaratilgan. Xattotning ismi va qo'lyozmaning yozilgan yili ko'rsatilmagan. Biroq, manbashunoslarning fikriga ko'ra, bu qo'lyozma 18-asrga borib taqaladi va Buxoroda keng tarqalgan klassik yozuv - nasxda yozilgan.
Qo'lyozmaning o'lchami 23 x 14 sm. Qur'onning boshida va oxirida, shuningdek, asosiy suralarning oltita qismida ajoyib tarzda bajarilgan Kashmir bezaklari mavjud. Qur'onning oxiri lavx uslubida bezatilgan. Odatda, boshi va o'rtasi (frontis). Biroq, bu yerda lavx qo'lyozmada sakkiz joyda ishlatilgan. Qog'oz oddiy emas, balki import qilingan Kashmir tilidan olingan bo'lib, o'ziga xos tovush chiqaradi.
Uning o'rniga turli xil qimmatbaho bezaklar qo'yildi. Javob ham kerak: Qur'onning ba'zi sahifalari kesilgan.
Qo'lyozmaning o'lchami [taxminan] an'anaviy uslubda (frontis) kiritilgan ulug'vor suralarning nayadlarida. Biroq, ishlatilgan qog'oz oddiy emas, balki import qilingan Kashmir tilidan olingan bo'lib, [taxminan] sahifalarni varaqlashda ishlatilgan. Har bir varaq qayta ishlangan va sayqallangan, bu uning silliqligi, chidamliligi va qog'ozning bir tomonidagi matnning yaxlitligi uchun sharoit yaratgan, orqa tomoni esa tegilmagan.
Ushbu Qur'on nusxasi oltin, qora va qizil siyohdan foydalanib, qog'ozning oq tomoniga siyoh va mis chiziq bilan ishlangan. Har bir suraning matni va unda nechta oyat borligi qog'ozning oq tomoniga siyoh bilan yozilgan. Keyin suraning o'zi matni keladi. Har bir oyat qora hoshiya bilan o'ralgan, satrlar orasida nafis zarhal naqshlar bor. Qur'on nusxa ko'chirishning klassik an'analariga amal qilib, har bir sahifa chiziq bilan yozilgan. Qo'lyozma sahifalari mashhur gul naqshida yaratilgan hoshiya bilan o'ralgan. Qur'on qoidalari (tajvid) ham sahifalarning tashqi hoshiyalariga yozilgan.
Qo'lyozmaning hajmi 1000 so'zdan iborat bo'lib, ulug'vor suralar frontispice (frontispice) uslubida yozilgan. Biroq, qo'lyozmaning o'zi oddiy emas, balki Kashmir uslubida va qo'lda o'ralgan. Har bir varaq ehtiyotkorlik bilan qayta ishlangan, bu uning silliqligi, chidamliligi va qog'ozning bir tomonidagi matn uchun sharoit yaratgan, orqa tomoni esa tegmagan. U o'zining nafisligi, qo'lyozmaning go'zalligi va mohirona va uzluksiz nusxa ko'chirishi bilan ajralib turadi. Har bir sahifa dizayniga katta kuch va ta'riflab bo'lmaydigan kuch sarflangan. Ushbu qo'lyozma o'zining hashamatli bezaklari, zarhal qoplamalari va benuqson sifati bilan Markaziy Osiyodagi eng noyob qo'lyozmalardan biridir. Asar, ehtimol, oliy hukmdor tomonidan buyurtma qilingan va o'sha tarixiy davrning turli san'at turlarining eng yaxshi vakillari: qog'ozchilar, sulolachilar, xattotlar, grafik rassomlar va kitob muqovachilarining birgalikdagi sa'y-harakatlari bilan yaratilgan. Xattotning ismi va yozilgan yili ko'rsatilmagan. Biroq, manbashunoslarning fikriga ko'ra, bu qo'lyozma 18-asrga borib taqaladi va Buxoroda keng tarqalgan klassik Nasx yozuvlaridan birida yozilgan.
Qo'lyozmani o'rganish jarayonida manbalar manbashunoslardan, masalan, Brutus MRT tarixi instituti qo'lyozmalar to'plami rahbari Mahmud Xon va Uabialet musulmonlar ma'naviy boshqarmasi raisi Usmonxon Alimov va O'zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi tarix instituti bosh restavratori Ma'rufoqon Jalilovdan olingan.
Imzolar va muhrlar.
Қуръоннинг бу қадимий қўлёзмаси ноёб адабий дурдона ҳисобланади ва ўзининг нафислиги, қўлёзма гўзаллиги ва саҳифаларининг моҳирона ва бенуқсон нусхаланиши билан ажралиб туради. Ҳар бир саҳифа дизайнига сўзлаб бўлмайдиган куч сингиб кетган. Ҳашаматли безаклари, зарҳал қопламалари ва бенуқсон маҳорати билан яратилган ушбу қўлёзма Марказий Осиёдаги энг ноёб асарлардан биридир. Асар, эҳтимол, олий ҳукмдор томонидан буюртма қилинган ва қоғоз ишлаб чиқарувчилар, қуйма устахоналари, хаттотлар, график рассомлар ва китоб муқовачилари каби турли санъат соҳаларидаги энг яхши рассомларнинг биргаликдаги саъй-ҳаракатлари билан яратилган. Хаттотнинг исми ва қўлёзманинг ёзилган йили кўрсатилмаган. Бироқ, манбашуносларнинг фикрига кўра, бу қўлёзма 18-асрга бориб тақалади ва Бухорода кенг тарқалган классик ёзув - насхда ёзилган.
Қўлёзманинг ўлчами 23 х 14 см. Қуръоннинг бошида ва охирида, шунингдек, асосий сураларнинг олтита қисмида ажойиб тарзда бажарилган Кашмир безаклари мавжуд. Қуръоннинг охири лавх услубида безатилган. Одатда, боши ва ўртаси (фронтис). Бироқ, бу йерда лавх қўлёзмада саккиз жойда ишлатилган. Қоғоз оддий эмас, балки импорт қилинган Кашмир тилидан олинган бўлиб, ўзига хос товуш чиқаради.
Унинг ўрнига турли хил қимматбаҳо безаклар қўйилди. Жавоб ҳам керак: Қуръоннинг баъзи саҳифалари кесилган.
Қўлёзманинг ўлчами [тахминан] анъанавий услубда (фронтис) киритилган улуғвор сураларнинг наядларида. Бироқ, ишлатилган қоғоз оддий эмас, балки импорт қилинган Кашмир тилидан олинган бўлиб, [тахминан] саҳифаларни варақлашда ишлатилган. Ҳар бир варақ қайта ишланган ва сайқалланган, бу унинг силлиқлиги, чидамлилиги ва қоғознинг бир томонидаги матннинг яхлитлиги учун шароит яратган, орқа томони эса тегилмаган.
Ушбу Қуръон нусхаси олтин, қора ва қизил сиёҳдан фойдаланиб, қоғознинг оқ томонига сиёҳ ва мис чизиқ билан ишланган. Ҳар бир суранинг матни ва унда нечта оят борлиги қоғознинг оқ томонига сиёҳ билан ёзилган. Кейин суранинг ўзи матни келади. Ҳар бир оят қора ҳошия билан ўралган, сатрлар орасида нафис зарҳал нақшлар бор. Қуръон нусха кўчиришнинг классик анъаналарига амал қилиб, ҳар бир саҳифа чизиқ билан ёзилган. Қўлёзма саҳифалари машҳур гул нақшида яратилган ҳошия билан ўралган. Қуръон қоидалари (тажвид) ҳам саҳифаларнинг ташқи ҳошияларига ёзилган.
Қўлёзманинг ҳажми 1000 сўздан иборат бўлиб, улуғвор суралар фронтиспиче (фронтиспиче) услубида ёзилган. Бироқ, қўлёзманинг ўзи оддий эмас, балки Кашмир услубида ва қўлда ўралган. Ҳар бир варақ эҳтиёткорлик билан қайта ишланган, бу унинг силлиқлиги, чидамлилиги ва қоғознинг бир томонидаги матн учун шароит яратган, орқа томони эса тегмаган. У ўзининг нафислиги, қўлёзманинг гўзаллиги ва моҳирона ва узлуксиз нусха кўчириши билан ажралиб туради. Ҳар бир саҳифа дизайнига катта куч ва таърифлаб бўлмайдиган куч сарфланган. Ушбу қўлёзма ўзининг ҳашаматли безаклари, зарҳал қопламалари ва бенуқсон сифати билан Марказий Осиёдаги энг ноёб қўлёзмалардан биридир. Асар, эҳтимол, олий ҳукмдор томонидан буюртма қилинган ва ўша тарихий даврнинг турли санъат турларининг энг яхши вакиллари: қоғозчилар, сулолачилар, хаттотлар, график рассомлар ва китоб муқовачиларининг биргаликдаги саъй-ҳаракатлари билан яратилган. Хаттотнинг исми ва ёзилган йили кўрсатилмаган. Бироқ, манбашуносларнинг фикрига кўра, бу қўлёзма 18-асрга бориб тақалади ва Бухорода кенг тарқалган классик Насх ёзувларидан бирида ёзилган.
Қўлёзмани ўрганиш жараёнида манбалар манбашунослардан, масалан, Брутус МРТ тарихи институти қўлёзмалар тўплами раҳбари Маҳмуд Хон ва Уабиалет мусулмонлар маънавий бошқармаси раиси Усмонхон Алимов ва Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси тарих институти бош реставратори Маъруфоқон Жалиловдан олинган.
Имзолар ва муҳрлар.
Данная древняя рукопись Корана относится к редчайшим книжным шедеврам и отличается своей изящностью, красотой почерка, мастерски и безошибочно масса усилий M переписана. К оформлению каждой страницы приложена непередаваемая энергетика. Эта рукопись с роскошным оформлением, позолотой и безупречным качеством работы является одной из редких в Центральной Азии. Работа была осуществлена, скорее всего, по указанию верховного правителя и создана совместными на усилиями лучших искусств представителей разнообразных видов TOT исторический период изготовителей бумаги, литейщиков, каллиграфов, художников-оформителей, переплетчиков. Имя каллиграфа и год написания рукописи не указаны. Но, по мнению источниковедов, данная рукопись относится к XVIII B. и написана распространенных классических почерков - насх в Бухаре
Размер рукописи 23х14 см. В начале и конце Корана, а также в шести эпизодах основных сур, нанесены изящные по исполнению узоры в кашмирском конец Корана оформлялись лавком стиле. Обычно, начало, середина (фронтисписью). А здесь же, лавх применен в 8 местах рукописи. Бума использована не обычная, а привозная кашмирская, издающая своеобразный зву
различными драгоценными украшенияин. Была заменена. Также необходимо ответ, грами страниц Корана были урезаны
Размер рукописи наядах славных сур, внесены н Обычно, начало, сербани стиле (фронтидисью). А слось же, лавя пр недосльзована не обычная, а привошая канмирская, канц при перелистывании. Каждый лист подвергался тозательный обработке и ма что создало условия для ее гладкости, прочности и подговенности текста на одну сторону бумаги, оборотная оставались болютни нетронутой).
При оформления этого образца Корана использовались золота, черного в красного цветов, чернила на личном белке, медная линь впр каждой суры и из скольки аятов она состоит, написано чернилами на вич Далее идет текст самой суры. Каждый аят оформлен рамкой черной пров между строками нанесены изящные позолоченные узоры. Следуя классическим традициям переписи Корана, на каждой странице прописан строк. Листы рукописи оформлены рамкой созданной в знаменитом кам цветочном стиле. Также на внешних границах листов пропастны правила Корана (тажвид).
Размер рукописи намдах ославных сур, внесены н Обычно, начало, сербани стиле (фронтидисью). А слось же, лавя пр недосльзована не обычная, а привошая кашмирская, канц при перелистывании. Каждый лист подвергался тозательный обработке и ма что создало условия для ее гладкости, прочности и подговенности текста на одну сторону бумаги, оборотная оставались болютни нетронутой) и отличается своей изящностью, красотой почерка, мастерски и бежен переписана. К оформлению каждой страницы приложена масса усилия непередаваемая энергетика. Эта рукопись с роскошным оформлением, позолотой и безупречным качеством работы является одной из редких в Центральной Азии. Работа была осуществлена, скорее всего, по указанию верховного правителя в создана усилиями лучших совместными представителей разнообразных на видов искусств TOT исторический период изготовителей бумаги, динейщиков, каллиграфов, художников-оформителей, переплетчиков. Имя каллиграфа и год написания рукописи не указаны. Но, по мнению источниковедов, данная рукопись относится к XVIII B. и написана в Бухаре, одним из распространенных классических почерков насх.
В ходе изучения рукописи получены источниковедов, таких как Махмуд Хан- руководитель Фонда рукописей Института встений Брута МРТ,
Усмонхон Алимов председатель Духовито управления мусульман Уабиалета- Маъруфокон Жалилов главный реставратор Института восен ີ ່ ່ ່ ່ ່ ່ ່ АН РУз.
Подписи, печати.
Мирзиёевни ва унинг оиласини, муқаддас инсонлар қаторига киритишга харакат қилаётган, мушрикларга!
Шарафсизлар суриси!
Туркистон асори-ақиқаларига эга чиқиш вазифаси, ўзбекларга қолган минтақаларда хоинликга учради.
Бошқа минтақалардан олиб кетилган кўплаб антикалар қайтариб олинди.
Ахмад Яссавий меросини қайтариш учун халқ аёққа турди. Руслар қайтаришга мажбур бўлди.
Усмон Қуръони ҳам барча туркистон фаоллари тамонидан катта митинглар ўтказиб талабномалар чиқариб 1990 йилда қайтарилди.
Шарафсиз динсотарлар Усмон Қуръонинг қон сачрага сахифасини сотиб юборишди.
Халигача барча сахифаси тикланмади. Копяси қўйилди.
Қозоқ бавурларимиз руслар шартнома тузамиз деб чақириб шахид қилган Кенасир Хоннинг бош чаноғини топтириш учун русларга босим қилмоқда.
Ўзбекларга нима .едириб нима ичирдиларинг?
Нега бу халқ сиёсатга алоқаси бўлмаган масалада ҳам оғзини оча олмайдиган бўлди?
Бу халокатдир. Бир халқни бу даражада қўрқитиш оқибати, фожеадир.
Амир Темир қабрини сканер қилиб бош чаноғи бор ёки йўқлигини аниқлаш шу даражада вахимами?
Қабирни очиш ҳам шарт эмас.
Биби Хоним муёси қаерда?
Унинг бармоғига тақилган дунёнинг энг мухим брилиянтларидан бири қаерда.
Қабр очилганда, расмларда бармоғида кўриниб турибди.
Расмни шахсан кўрганман.
Узук қаерда?
Унинг манавий қиммати ва брилият сифатидаги наёблигини ким аниқлайди?
Ҳамма нарсани Урганжийми айтиши керак.
Қаерда бу зиёлийман деганлар?
Сиёсатдан қўрққанчалик, қиёматдаги имтихондан ҳам қўрқинглар!
Истелочи Москвадан қўрқиб, биронта асори-ақиқани рус ирқчилар қўлидан қайтариб олмадинглар.
Мени ва оилам Қурбанойнинг хаётини тахлика қолдириб Туркистоннинг энг мухим миллий қадриятларидан иборат бойликни Женавадан топиб дунёга ошкора қилдик.
Ўзбекистон Давлат хазинасидан, музейлардан, Муфтият ғазнасидан ўмарилган бойликларни хокимият ёллаган қаравуллар рахбарятига топширдик.
Бу бойликлар қаерда?
Амир Темирнинг саройида тахт пойига ёзилиб турганлиги исботланган гилам қаерда?
18 асрдан бери дунёда иккита нусхада сақланаётган , Чор Россия истело қилганда олиб кета олмаган, Қуръон қўлёзмаси қаерда?
Ўзбекистонда бу нарсаларни суриштирадиган мард инсон қолмадими?
Сафар Бекжон Урганжи.
10.12.2025
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.