Ўзбекистон нефти. Кимлар сокка килмокда?
Узбекистонда вакти-вакти билан нефт махсулотларини, сотилиши муаммо булади. Нархларнинг бирданига 10% кутарилиб, ертаси куни ШМ аралашиб кейин арзонлатилиши, (5%га) содир булади.
Бунака сокка килиш ва бир пайтнинг узида ШМ нинг, пиарига хизмат килмокда. 2003 йилдан буён пахта йигим терими ва бугдой ўрими, вактида, дизел ва бензин тақчил бўлади.
Бу кирли уйини ШМ нинг, узи ўйлаб топган сиёсатидир. Аслида Узбекистон нефт ва газига эга давлат. Агар бу сохани монопол оилалар ва эски комунист НКВД авлодлари қўлларида ушлаб туришмаганида, Халкни ахмок килиш аллкачон тухтатиларди.
Ўзбекистон худудларидан огир нефт казиб олинади ва экспорт қилинади. Урнига қиммат нархда бошқа нефт импорт қилинади ... Узбекистонда огир нефтни қайта ишлаш имконияти, борми?
-Албатта бор, хатто патенти билан турибди. -Нега ишлатилмайди? Чунки кланлар нефтни сотишдан откат.
Унинг урнига бошка нефт сотиб олишдан яна откат олишмокда. Хусусий ширкатлар нефтни кайта ишлаш заводларини, куришига рухсат й уклигининг сабаби хам энди, туширнарли.
Давлат номи остида Кланларнинг, заводлари оддий халқ учун, 72-76 октанли бензин сотишади. Бензин эса аслида хужжатларда 92/93 октанлидир. Лекин амалда 81-83. Шунинг учун автомобиллар кўп ёқилги сарф қиладилар.
Канча машиналарга куп ёкилги сарфланса кланлар шунча бойиди. Бугунги кунда дунёда бензин танқислиги йўқ.
Хатто Россияда қаерга қуйишди билишмаяпти, эмбаргонинг окибатида. Қозогистонда эса нефт исталганича бор.
Хозир бир мард чикиб бензин келтираман деса рухсати (откати) шу даражада каттаки, зарари копланмайди.
ШМ нинг, "любимчики" Сардор Умурзоков уз вазирлиги оркали кушни давлатлардан нефт махсулотларини олиб клемокчи булаяпти.(махсус рухсат билан ишлайми демокда.)
Бундан кейин Нефт махсулотларини Узбекситонга импорт килиш "рухсатнома"сини, кимларга берилди, деб суриштирсангиз адреси маьлум.
ШМ куёвлари ва жиянлари сокка кивотдилар!
Бу шарафсизлар ракобат киладиган барчани ШМ кули билан йук килмокда.
Бу оила давлатни истаганича сотиш хукукига эгаман деб уйламокда. Энг чекка худуд Тожикистонда хам нефт махсулотлари арзон ва сифатли ШМ нинг, асл максад конли равшда фош булди.
Бу шарафсиз аста-секин давлатимизнинг барча даромадли ишларини оиласининг кулига утказиш ва сиёсий елитани хам уз кулларга айлантиришни максад килган куринади.
Лекин, ШМ.ни узокдан булса хам кузатиб турганлар бор. Ва унга истаган куни зарба беришга тайер холда турибдилар. Инкилоб харакати ва миллий кадрлар пайдо булмаганида аллакачон Узбекистон давлати кланлар уриши ва анархияга айланган булар эди.
ШМ , атрофидаги "майда кланлар"ни, ем килиб, узларининг буюк Кланларини яратишмокчи булаяпти.
ШМчилар, UzGTL заводини дизел ёкилгиси-ю, хатто Euro-6 дизелидан хам кимматлигига эьтироз киладиган биронта клан чикмади.
Саноат ишлаб чикаришидаги нефт махсулотларининг кимматлиги ва сифатсизлигидан нархларнинг, осмонга сакраб кетиши xалкимизнинг исён килишига сабаб булиши мумкин.
ШМ бу масалани менга куйиб беринглар: "-узбакларни киличдан утказаман" демокда. Нукусда заифларни кириб, кучлиларга дарс бердим деб мактаниб юрибди.
ШМ ишга "комсамол стукач"лигидан, бошлаганди. Энди эса Давлатда оммавий чакимчиликни ёймокда. 1,700 000 нафар Узбекистонликлар "стукач,хабарчи , соткинлар"га айлантирилган . Каримов тузуми эса жами билан 350-450 минг хабарчи ёллаган эди.
ШМ 1,700 000 айгокчига, ойлик маоши тулаяпмиз деб бюжетни откатга айлантирмокда .
ДХХ эса бу пулларни Ички Ишларга Вазирликга кетмокда деб уйлаяпди.
Ички ишлар эса ДХХ битта узи айгокчиларнинг пулларини емокда деб деб бадгумон булаяпти. Демократия.
Адолат.
Халк хизмати ва манфаати деб театр уйини килаяпдилар. Аслида эса гирт угри ва ёлгончилар, хаммани истаган пайтида сотади ва сотмокда. ШМни Бош вазир килиш учун карзга пул тиккан Арманни, миллатига мансуб инсоннинг дод-фарёдини, бугун Дубайда эшитмаган инсон колмаган.
Чунки Бош вазир булган куни , Алматовга ва Иноятовга илтимос килиб пул тиккан мафиячини кидирувга бердиради. Арманини алдай олган аферист, бугун бутун Узбек Миллатини "хариф" килди.
Эни навбат Алматовга келганлиги, айтилмокда. Андижонда булган киргин учун эмас.
-Соккани каттаси унда, нега менга ярмини бермаяпди, демокда?…
Миллий гурури булиши мумкин барчани ишдан олди, сургун килдирди, каматди!
Бутун майда миллатларни атрофиига йигди, етмаганини, ташкаридан чакирмокда.
Ислом Каримовнинг, кизларини коррупсияга ботириш оркали Прзидентни обруйсизлантириш методини узи ташкил килган эди.
Нимани эксанг шуни урасан!
Уз якинлари бу одамга ишонмайди, устозига ухшаб дуппи тор келганида камативоради деб уйлашади. Уларнинг узаро сухбатлари, телефон алокалари оркали аникланган, маьлумотлар бизга сиздирилмокда.
Хал килувчи зарба берилиш олдидан барчасини ёйинлаймиз.
Яъна нефт махсулотларининг нархларига кайтайлик:
ШМ хакийкий таннархни билади. Бензин нархи аслида 1720 сум , лекин уни хар хил % ошириш билан солик ва бошка тулов билан 8400 дан 11300 сумгача чикаришган. Бу ишни унинг кариндошлари килмокда.
Бутун кланлар бундан норози (халкни айтмаса хам булади) лекин мени ем килади, арзонлатларинг дея олмайяпдилар.
ШМ айтса хам кариндошлари гапини олмайди. Хаммаси ШМнинг амонат эканлигини билади ва тезрок катта сокка килиб, суриворишга тайёрланмокдалар.
ШМнинг иккинчи сайлови натижасининг 37% эканлигини аввало энг якинлари ва кариндошларининг хаммаси билишади.
Сайлов коммисиясининг натижаларини, вактида эълон килмади.
Путин, табрикномa остида эълон киливордилар. Хозир хурозлиги фош булган сохтакор айик, путин бу эълонни текинга килмади.
ШМ сайловни ютиш учун путинхурозга накд 15 миллиард $ берди.
Инкилоб харакати сайлов ертаси куниёк, сохтагарчиликни фош килган эди. Бизлар путинга берилган $ микдорни билмас эдик. Бизга бу маьлумот энди сиздиришди.
Тараккий топган давлат рахбарларининг бирортаси мазкур сайловни катияан тан олмаганликларининг оркасида 15 миллиард $ пора борлигидир.
Дангалига айтадиган булсак, кади калла эканингни курсатибди.
Туркийнинг кадим юртига ва миллатига равоми бу шармандагарчилик?????
Урганжи ва миллий кадрлар.
09.07.2022
20min.ch Shveytsariya
Jenevada prezidentning qizi boyligi muzlatilganini masalasini yana bir marta körib chiqdi
O‘zbekiston prezidentining to‘ng‘ich qizi ustidan tergov davom etmoqda.
Pul yuvishda gumon qilinib, u endi 800 million frankdan ortiq jekpotga kira olmaydi.
Gazetamiz muhbiri kecha tushdan keyin telefon orqali muholif lider Sefer Bekjon bilan gaplashdi. U xursandligini ifoda qildi.
Sefer Bekjon Shveytsariyada yashovchi bu o‘zbekistonlik muholif bu daqiqani yillar davomida kutganini aytadi.
“-Diktatorning qizini hukm qilish Shveytsariya sudi uchun oson emas, deydi.
Jenevada oʻz uyga özbekiston qadimiy ashyolarni davlat kontrabandasi yölida foydalanganligi uchun sudlanishi kerak demoqda.
Gulnora va uning atrofidagi rahbarlar özbekiston muzeylarni talon-taroj qilgan.
Ishbilarmon ayol qo‘shiqchi va zargarlik buyumlari dizayneri hamdir. – afp Uning otasi Markaziy Osiyodagi eng avtoritar rejimlardan birining rahbari.
Konfederatsiya Bosh proquraturasini (MPC) qörqitmadi. Gulnora Karimova pul yuvishda gumon qilinayotgan tergovda bevosita javobgar shahs.
2012 yil iyul oyida uning atrofidagi to'rt nafar hodimga qarshi ochilgan jinoiy ish hali berkitilmagan.
XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX
RTS xabariga ko‘ra, tergov ostidagi shaxslardan biri Rossiyaning MTS telekommunikatsiya operatorining O‘zbekistondagi sho‘ba korxonasi “O‘zdunrobita”ning sobiq menejeri hisoblanadi. O‘zbekiston telekommunikatsiya bozorida noqonuniy xatti-harakatlar haqiqatan ham sodir bo‘lgan, deb xabar berdi kecha MPC. Bu Shveytsariyada aktivlar mavjudligi sababli tekshirilmoqda. Bern allaqachon 800 million frankdan ko'proq pulni muzlatib qo'ygan, O'zbekistonda esa o'rtacha haftalik ish haqi 26 frankdan oshmaydi. Mavjud özbekiston istelochi Xokimiyatidagilar Gulnora Karimova bilan birga korrupsiya aralashgan odamlardir. Switzerland G.Karimovaning nomidagi pullarni aynan shu pulllar ögirlanishda qatnashgan odamlarga qaytardi. Bu masala keljakda katta janjalga aylanadi. Switzerland köplab davlatlarga xokimiyatda demokratya yöq, qaytarilgan pullarni nazorat qilish mumkin emas... egan baxona bilan pullarni qaytarmayapdi. Lekin özbekistonga qaytardi va bu pullardan 112 million $ qanday sarflanganligi nomalum qolmoqda. Bu masalani Urganji oldindan ogohlanzirgan. Pullar qaytarilishiga muxolif odam sifatida Switzerland matbuoti fikrini söragan. Shunga qaramay pullar özbekiston istelochilariga qaytarildi. Oqibatda nomalum joylarga sarflanganligini Xalqaro maydonda aytilmqoda. G.Karimovani BMT oqladi degan piar soxtadir. G.Karimova ijtimoiy-siyosiy masalada ayblangani yöq. Uni BMT oqlay olmaydi. Kontrabanda xalqaro jinoyat. Nodir asarlarni muzeylardan ögirlash, Xudoning Karimovlarga javobidir. Chunki Karimov Urganjiyni, shu masalada tuhmat qilib qamagan edi. Xudodan qaytdi. Shu kunlarda Urganjiyga qarshi tuxmat qilayotganlar, Xudodan topadi.
Matbuot markazi.
09.07.2025