понедельник, 23 января 2012 г.

Саёҳатга чиққан "лахмач"

Саёҳатга чиққан "лахмач"
      (эртакона хажвия)
Бир ҳам бор, икки ҳам жойида. ўтмиш олдидаги келажак, қош-қавок орасида мана мен деб -турибдикан.
 Эртагимиз қаҳрамони ўз ўтмиши ва бугини ўртасидаги қиёматга  кетадиган йўлдан адашган бандалардан биридир.   Қахрамонимиз қори ва уломоликга давогар тақводор муҳожир. Шимол давлатларидан бирига қочқинлик мақомида келганлар. Тақволарини қўрганимизда ҳурматимиз беҳисобди. Ўзларидан катта шуҳратларини соясида етмиш  икки киши чойхона қуриб чой ичса бўлади.Лекин...   бу сояга чойхона қурганлар  бўлса эҳтиёт бўлишсинким бу соя эгаси яқинда чойхонангиз устига қулайди. 1993 йилда Тоштурманинг 1-чи ертўласида "қори Гийбатулла" бор еди. Қироат қилганларида бутун Тоштурма жимликга чўкарди.   Бу oвознинг эгаси қори акамиз, бегуноҳ диндор маҳбусларнинг маьнавий балким жисмоний қотили эканлигини 1-чи ертўланинг маҳбуслари билишар еди.  Кеча "Озодлик" радиосидан хурматли Обидхон қори чиқиш қилдилар. -"Қамокқхонадаги кишилар мажбуриятдан, қийноқдан бировларга туҳмат қилишга мажбур бўлишса бу муҳим эмас" дедилар. Агар бу туҳматчилик ихтиёрий равшда йилларча давом этган бўлсачи? Агар "лахмачлик" маҳбуслар ичида айғоқчилик ва қилмаган айбларга ихтиёрий кўндириш бўйича касб-ҳунар қилинган бўлса-чи? Шу иш орқали қамоқхонада яхши яшашни кўзлаган бўлса-чи? Қамалганларнинг ҳаммасини қийнашади. Ҳамма лахмачликга рози бўлишмаган.
-Менинг имоним заифроқ,  бу ишга рози бўлганман,-дейди қаҳрамонимиз.
 
Қориликка давогар, бизнинг лахмач қахрамонимиз хоинликни қилаётиб ҳаммага айтганман -дейди  ўзини оқлаб.
-Сизнинг  лахмачликингиз  оқибатида қамоқхоналарда  қанча одамларга қийноқлар ўтказилди ? Сиз хўжайинларингизга « бу диндор ваҳҳобий, ҳизбчи ислоҳ бўлмайди, Каримовдан кечириб ҳам сўрамайди деб ахборат берганмисиз ? Бу ахборатларингиз оқибатида қанча диндор маҳбус ШИЗО га жўнатилган ? …..
Худди сизга ўхшаган лахмачлар сабабчи бўлиб қанча  бола 159 нинг  тирик етимларига айланганини биласизми ? !Эртагимиз қаҳрамони тоштурманинг 1993 йилдаги "лахмачи" қори Ғийбатуллага ўхшаб ҳали Каримовни яхши таниб улгирмаган бўланида ҳам бир баҳона топган бўларди. Аммо бизнинг лахмач қоримиз 2000 йилардан кейин қамалиб,  каримовнинг кофир ва қотиллигини била туриб, маҳбусларни кечирим сўрашга дават қилганлар. Қоримиз шу даражада машҳур бўлдиларки ортиқ саёҳатга жўнатилса ҳам бўладиган савияга келдилар. Лахмачлик зоналарда баъзан фожеали тугаш эҳтимоли бўлганлигидан ҳам ташқарига жўнатилади. Қахрамонимизни зонадаги ҳаёти хавф остидалигидан "хозайин" ҳимояси ва тавсияси билан озод қилинганлар.   Қахрамонимиз лахмачлик гуноҳлигини бир ёққа суриб қўйиб ҳатто юз қизартирувчи айб эканлигини ҳам тан олмай қуйганлар. Лахмачлардан  азоб чекган ва камокдаги учта укасидан биттаси озодликга чиққандан кейин кўп ўтмай вафот этган  кишидан сўрадик: -Агар лахмач ўз "хужайинини" алдаб озодликга чиқиб олган бўлса ва буни ҳаммага айтганини эълон қилган бўлса меҳмонга чақирармидингиз?
-Аллох мусофири ўз ризқи билан келади- деди.
Дунёда тасодифлар йуқ, натижалар ва ҳар эртакнинг ниҳояси бор.
Туғилиш ва ўлим тақдирдир. Ўртасидаги ҳаёт эса синов ва имтиҳонларга тўла йўлдир. Кимдир бу йўлни чопиб ўтади, кимдир оғир-вазмин. Чопаяпганниг оёғи остига тош, вазминнг елкасига мушт туширадиган бизнинг лахмач қаҳрамонизга ўхшаганлардан динимиз  зиён кўраяпди.
Лахмач қахрамонимиз тавба қилган бўлса, қори бўлсалар эртак қилиб нима қилардингиз деяпган бўлсангиз ажаб эмас.
-Қахрамонимизни шунинг учун ҳам Аллоҳ меҳмони дедик ва 250  чақирим олдига чиқиб кутиб олдик.
Силаганнни сигир , сийфаланганни  эшак билмас деганларидай келганлариданоқ уй эгасини беҳурмат одам эълон қиливордилар. Эртаси куни уй хонимини қалби қораликда айблай бошладилар. Лахмачлик,  манавий бадбахтликга айланиб улгирилганини ва тавбалар шифо бўлолмагани ўртага чиқивордилар. Аллоҳ шифо берсин дедик ва кузатвордик.
Дарвоқе,  Ал Буҳорий ҳазратлари Ҳажга эшакларида борганлар. Ўрта Ер Арабистонини эшакларида юриб ўтганлар. Ёзган ҳадисларини-ю, Қурьонни  Каримни  эшакдаги хуржинда сақлаганлар. На хуржин қори булди, на эшак ҳожи !
  Сафар Бекжoн

INTELLECTUELS EMPRISONNÉS

La Liberté est un quotidien généraliste édité à Fribourg.CH


   PIERRE KOIB

Ecrivez plutôt Bekcan et pro- noncez éventuellement «Bekchan». 11 est vrai que dans le rapport de gestion de la muni- ctpalité de Lausanne, son nom est transcrit, après uti détour russe, «Bekchanov). 11 s’agit de cet Ouzbek de 50 ans parvenu au terme de son séjour officiel à Lausanne, où il a été accueilll 11 y a deux ans au titre d’écri- vaín contraint à l’exiI. C’était la pre- mière fois que la capitale vaudoise mettaït en pratique son engagemeiit de ville-refuge pour écrivains menacés (lire notre édition du 4 mai). Sefer Bekcan, dotsc, ne sera plus, dès juin, au bériéfice de ce statut très particulier, mais 11 ne sait pas où aller ensuìte. Le retour au pays est exclu pour l’ins- tant, Venu en Soisse avec son épouse et ses deux enfants, un départ pour un autre pays aurait d’autres consé- quences que s’il était seul, Ausst a-t-il déposé une demande d’asile.
INTELLECTUELS EMPRISONNÉS 
«Tout ce que j’ai écrit, je l’ai écrit en ouzbek pour I’Asie centrale)), et j’ai été publíé depuis que je suis ici
(Ial)S des jouriiaux (le la regioii ‘, tidique-I -il p()tir jtistilier sa situatien d’écrivain, et non de niilitant poli - Iique, contrairen)enr à ce que 1’()ti a tetidance à croire. Auteur surtout de pubticaiions poetiques, 11 n’en reste pa’ fl)Oit)S que dès son exil, sa pro- duction est avant tout destit)ée à dé- fendre des intellectuels emprisonnés dans son pays. )(Utie dizaine de jeurtialistes et d’écrivaiiis s()Iit ac- tuellement íncarcérés. Mon éditeur a écope de 12 ans de prisoIi. Et même des geiis qui ¡)ossèdelit mes livres ont été interl)ellés. Mon travail n’est pas uiie activité ¡)olitiqtle, c’est uii coni[)at pour sauver des vies.» Et d’observer que les rapp()rts enrre lit- térature et politique ne peuveiit pas être les mêmes là-bas qtl’eii Europe occìdeiitale.
TROIS ANS DE PRISON 
Mais Seler Bekcan peuse respec- ter iout à fait le cadre dtt coiitrat passé avec le Parleiiietit iniernatio- t)aI (les écrivaitls, qui t(ti a valtl d’être accueilli ,i l.ausanne. ((Et (Ie iouie laçon, ce que J’’ai fit durant ces deux atis était pour rnoi un im- pératif Iii()ral.
11 rac()tite q(i’il a Iui-nênie C()i)titl ¡es geôles ouzbèq(tes, trois aiis du- rant, de 1993 à 1996. 11 a été condarntié sous uii prétexte falla- cieux, une accusation dti vol d’tiiie Iiiédaille d’utie grande valeur histo- rique. ()Or, cette niédaílle a été re- tr()uvée par la suite, mais on n’a pas pour autant rouvert moti procès)). 
Sefer Bekcan appartietit certes à un mouvement politiqtie, 1’)(ERK, Parti dénicicratique d’ Ouzbékis- tan)), qui est une organisation laïque, s()tiligne-t-il. ))C’est me faire du tort que de nie considérer com- me íslamiste)). 11 existe un mouve- ment islamiste, lié aux talibans, eii Ouzbékistati. 11 ne s’agit pas du tout de l’ERK, qrti a été fondé en 1917, année de Ia Révolrttion d’octobre, par dcs iritellectuels de diverses (ol)fessi()lis et nati))nalités. 11 avait tiotaiiimetit à son progranime le dr()it de votC des femmes. Mais il a été par la suite liquidé de façon san- glatite par Stalitie. 
Eii 1990, l’iiitelligetitsia ortzbeke, emnietiée par l’écrivaiii M()liamed Salili, recrée I’ERK. Le but est de dé- Iendre lcs valeurs cult(lrelles, au seiis large, dri pays. Cette activité se heur-
te ati régitiie autoritaire du présideiit Karirnov. L’OBSTACLE DE LA LANGUE 
Sefer Bekcati précíse encore être tout a fait conscient d’avoír pu rési- der deux ans à Lausaiine parce qu’un appartement avait été niis à sa disposition, et que la sécurité so- ciale lui était assurée. 11 en est très reconnaissant aux Lausannois, S’íl n’a pas pu entretenir des contacts suivis avec les mílieux culturels de la place, c’est en grande partie pour des raisons linguistíques. Ses langues étrangères (lors de notre rencontre, rin de ses amis a servi d’interprète) soiit le russe et 1e ttirc. Eti outre, les problèmes psycholo- giqrtes et de santé qui étaìent les siens à soti arrivée eti Suisse ne lui Oiit pas perniis de se lancer dans I’appretitissage du français. 
11 s’est tout de mênie fait des atiiis ici, ajorite-t-il, et vu cette situati()ii, c’est datis ses écrits qti’il a parlé de Latisaniie, uiie ville dont personne n’avait eiitetidu parler eti Ouzbekistan. 

среда, 18 января 2012 г.

Мухолифат фаоли Сафар Бекжон билан суҳбат


Мухолифат фаоли Сафар Бекжон билан суҳбат


Мухолифатдаги "Эрк" партияси фаолларидан бири, ёзувчи Сафар Бекжон bbcuzbek.com ўқувчилари ва тингловчиларимиз саволларига жавоб берди.
47-ёшли Сафар Бекжон ҳозирда Швецарияда яшаб ижод қилмоқда.
У 1993 йилда Ўзбекистон ҳукуматига қарши сиёсий қарашлари учун озодликдан маҳрум этилган ва ҳаётининг уч йилини Ўзбекистоннинг турли қамоқхоналарида ўтказган.
Сафар Бекжон "Нариги дунё дарчаси олдида" номли биографик асари билан кўпчиликка яхши таниш.
Муаллиф асарининг асосий қисми Ўзбекистон жазо колонияларида 1993-1996 йилларда коғозга туширилганини айтади.
Сафар Бекжон асарида тилга олинган шахслар ва жойлар номини ҳам ўзгартирмаганини урғулаган.
Сафар Бекжоннинг айтишича, Ўзбекистондаги вазиятни "ўз ҳатти-ҳаракати билан енгиллаштиришга интилаётган инсонлар бор, бу китоб уларга далда бериш, кун келиб, уларнинг бу заҳмати муносиб баҳоланишини эслатиш учун ёзилди."


Би-би-си: Қўшма Штатлардан ўзини “Мусофир” деб таништирган мухлисимиз саволи:- "Сизнинг фикрингизча, Ўзбекистонга қўйилган, қуйилаётган ваё бекор қилинаётган жазо чоралари ўзбек халки учун нимани англатади? Бу чоралардан қандай фойда ваё зарар бор?"
Сафар Бекжон: Агар Оврўпо Иттифоқи жазо чоралари ҳақида сўраётган бўлсангиз бу масаланинг ўзбек халқи билан боғлиқлик жойи йўқ. Жазо чоралари ҳукумат раҳбарларига қаратилганди. Аммо бу рамзий жазо, холос. Ҳақиқий маънода ҳукумат раҳбарлари ҳали ҳеч қаерда жазолангани йўқ. Дунёда энергетик инқирознинг юз бериши қўлида ресурслари бўлган диктаторларга қулай вазиятни туғдиради. Ғарб сармоядорлари диктаторлар билан осон тил топишади. Аммо бу ўткинчи вазиятдир, эртага худди шу ғарбликлар Каримовни ағдариш учун сармоя қўйсалар, ажабланманг.
Би-би-си: "- Сиз қамоқдалигингизда диний маҳбуслар ҳам бормиди? Бўлса, уларга муносабат бошқа маҳбуслардан қанчалар фарқ қиларди?" - деб сўрапти Швециядан Ёдгор Юсупов исмли мухлисимиз:
Сафар Бекжон: Мен қамалган пайтлар ҳали тўлақонли диктатура бошланмаганди. Сиёсий маҳкумлардан диний маҳбуслар ўртасида фарқ бор эди. Сиёсийларга унчалик вахшийлик қилишмасди. Аммо, диний маҳкумлар ўша пайтларда ҳам қийноқлар остида эди.
Би-би-си: Яна бир мухлисимиз яқинда бўлиб ўтган сайловларда “Эрк” партияси имкониятлари қай даражада бўлганини сўраган. У: - "Мухолифатчиларни, хусусан ўзингизни давлат раҳбарлигига тайёр деб биласизми ҳозирда? Парламент ва президент сайловларида ғалаба қилсангиз, ишни аввало нимадан бошлаган бўлардингиз?.." - деб сўраган.
Сафар Бекжон: Дунё ҳамжамияти "Ўзбекистонда диктатура бор" - деб айтаётган бир пайтда бизнинг сайлов ҳақида гапиришимиз мантиқсизликдир. Саволнинг иккинчи қисмига келсак, 1990-91 йилларда Каримовнинг шахсан ўзи мени икки марта чақириб, лавозим таклиф қилганди. Мен ғоя одамиман. Шарқда раҳбар ғоясиз, шеърсиз, китобсиз бўлмаган. "Мен эконамистман, Муҳаммад Солиҳ шоир бўлса, у давлатни бошқаролмайди,"- деган Каримов халқни хонавайрон қилди. Мен, ўтмишида авлодлари тажрибаси бўлган, ўз танасида қийноқ ва исканжаларни "татиган" ҳамда Ғарбда анчадан бери яшаётган зиёлий сифатида, ҳукуматда ишлашга тайёрман. Ишни адолатни тиклашдан бошлаган бўлардик.
Би-би-си: Тошкентдан Жавоҳирбек Султонбековнинг саволи куйидагича: - “Айтингчи, нима сабабдан ўзини мухилифатчиман деганлар курашиш ўрнига бир-бирини қоралаб юришаверади, қачон бирлашасизлар?”
Сафар Бекжон: Биз 1988-1992 йиллар орасида қисқа бир муддат очиқ фаолият кўрсата олдик, холос. Агар вақтимиз етарли бўлганида мухолифатчилик ҳақида халқимиз бугунгидан бошқачароқ тушунчага эга бўларди. Бир хил мухолифат: - "мавжуд ҳукумат ўрнига келсак,"- деб халққа мурожат қилади. Икинчи хил мухолифат эса: -"агар мавжуд тузумни йиқитсак ..," - деб ўртага чиқади. Биз "диктатура" деб аталадиган тузумга қарши курашаяпмиз. Каримов ҳукумати кетиб, ўрнига бошқалари келса ҳам, бу режимни ўрнига қўя оладиган янги ғоя бўлмаса, бу қуруқ мансабпарастликдан бошқа нарса бўлмай қолади.
Би-би-си: Остонадан Тоҳир Саидов: -"Мухолифат раҳбарлари ўртасидаги “душманлик” Ўзбекистон демократик мухолифатига зиён етказди, деган фикрларга қўшиласизми? – деб сўрапти.
Сафар Бекжон: "Эрк" партияси Туркистон Мухториятини қурган. Жадидчилик ҳаракати ғояси ва фалсафаси бу партияда мужассамлашган. Муҳаммад Солиҳ бу ғоянинг тўла маънодаги давомчиси бўла олишини ўз асарлари билан, ўзбек жамиятида ва турк дунёсида тутган ўрни билан, исботлаган шахсдир. Муҳаммад Солиҳ агар: - "Ўз шахси номидан бошқа бир шахс атрофида бирлашайлик," - деса ҳам, биз бунга каршимиз! Қандай фалсафа ва қайси ғоя aтрофида кимларнингдир бирлашиши халқни моддий бойитмайди ёки камбағаллаштирмайди.
Би-би-си: Қўшма Штатлардан Маҳзумбекнинг айтишича, у шахсан “Эрк” партияси фаолиятини кузатиб келаётган экан. “Гапларизда кўпроқ ҳозирги тузумни танқид қилиш туради. Лекин ўзларингиз ҳокимиятга келсангиз, қанақа сиёсату иқтисод юритмоқчислиз, шу тўғрисида бир аниқ гапирмайсиз. Қолаверса, ўзингиз шоирнинг давлатни бошқаришига кўзингиз етадими?” – деб сўрапти Қўшма Штатлардан Маҳзумбек.
Сафар Бекжон: Аввалам бор "Эрк" партиясига қизиқиб, уни кузатиб келаётганингиз учун раҳмат. "Эрк" партияси ҳукуматни нафақат танқид қилиш, ҳатто баъзи қарорларни қабул қилинишига эришаяпти. Аммо бу қарорлар бажарилиш учун эмас, танкидга ўрин қолдирмаслик учун қабул қилинаяпти. "Эрк" ижтимоий адолат тамалига асосланган бозор иқтисодига ўтишни таклиф қилмоқда. Темур ҳам шеър, ҳам китоб ёзган. Бoбуршоҳ буюк шоир ва ёзувчи бўлган. Минглаб йиллардан бери бизда ҳокимятдагилар ижодкор кишилар бўлганлар.
Би-би-си: Ўзбекистондан Сухроб йўллаган савол: - “Сизни Манғитлар сулоласига тегиши деб эшитдик. Шу ростми?”
Сафар Бекжон: Бу савол бироз мужмалроқ. Манғитлар бир сулола исми эмас. Туркий халқлар ичида Манғитлар катта бир уруғ ҳисобланади. Ҳатто Амударё туманида "Мангит" шаҳарчаси бор. Агар Бухоро Амири сулоласини назарда тутаётган бўлсангиз, йўқ, мен бу оиладан эмасман. Бухоро Амирлиги шаҳзодаларга таълим бериш учун Хоразмдан олимларни таклиф қилган. Хоразмдаги бизнинг оиладан ҳам Низомиддин Урганжий Бухорога келган. У киши кейинчалик Амирнинг Бош вазири ва ҳарбий қўмондони бўлган. Большевиклар, у киши истеъфога чиққандан кейингина, Бухорони босиб олишга эришган. У киши оддий аскар сифатида бўлса ҳам, шаҳар ҳимоясида шаҳид бўлган. 1990 йиллар бошида бу ҳақда мен билан ўзбек матбуотида кўплаб мулоқотлар нашр этилган.
Би-би-си: Тошкентдан "Жулқунбой" китобингизни қаердан топиш мумкинлигини сўраган.
Сафар Бекжон: Китобим фақат бир марта бундан 10 йил олдин чоп қилинганди. Ўзбекистонда ҳалигача нусхаларини қўлма-қўл ўқишаётганини эшитиб тураман. Ўзбекистондаги илк хусусий банк - "Рустамбанк"-нинг асосчиси Рустам Усмонов Қирғизистонда китобимнинг ҳам русчасини, ҳам ўзбекчасини чоп қилдирганди. Афсуски, тарқатиб улгурмасидан, Рустам Усмонов қамалиб кетди. Китоб учун ҳеч кимни жабрланишини истамаётганим учун қайта нашр этмаяпман. Аммо китобни рус тилида ва бир қисмини инглиз тилида интернетдан топиб ўқишингиз мумкин.
Би-би-си: Қўшма Штатлардан Камолиддин Абдулвоҳид: -"Айни кунларда нима билан бандсиз ва ҳозирги ўзбек ҳукуматидаги юқори лавозимли корчалонлардан кимлар билан ишласа бўлади?" – деб сўрапти.
Сафар Бекжон: Айни кунларда "Туркистонда давлатчилик асослари" китобини ёзиш билан бандман. Китобни, Ўзбекистондаги ва эски Советлардаги архивларга оид маълумотларга қараб чиқиш имкони бўлмагани учун, тўлалигича эълон қилмай турибман. Бази бир бобларини интернетдан эълон қилгандим. Интернетда муаллифлик ҳуқуқи аниқ бўлмагани учунми, билмадим, Ўзбекистондаги "тайёрга-айёр" баъзи кимсалар уларни ўзлаштириб олганликларини эшитдим. Китоб биз Ўзбекитонга қайтгандан кейин эълон қилинади. "Ҳозирги ўзбек ҳукуматидаги юқори лавозимли корчалонлар" сўзи қизиқарли бўлган. Ўзи юқори мартабада бўлса, яна унинг устига корчалон бўлса, у билан қандай қилиб ҳамкорлик қилиб бўлади?
Би-би-си: Ва ниҳоят Ўзбекистондан Аброр: “Ўзбекистонни соғинганмисиз, мухолифатдан бошқа иш билан шуғулланишни ўйлаб кўрганмисиз?” – деб сўраган.
Сафар Бекжон: Ўзбекистондан ўз ихтиёри билан чиқиб кетганлар балким биздан кулишар. Ҳар кун Ўзбекистон соғинаман. Мухолифатчиликка бир касб сифатида қарамайман. Швецарияда турк ташкилотларида фаолият кўрсатаман.


    



Matbuot bayonoti


Мухтарам хонимлар ва жаноблар,


Мен Сафар Бекжон 1980 йилларнинг урталаридан бери сиёсий ва ижтимоий фаолият курсатиб келмокдаман.
Узбекистон мустакиллиги учун ва кейинчалик диктатурага карши сиёсий мухoлифат ташкилотлари сафида иштирок этмокдаман. Шу давр мoбaйнида оила якинларим хакида бирон марта шикоят ёзиб арз килмаганман.
Мен 1993 йилда камалганимдан кейин орадан бир ойлар утиб-утмай хонимим Курбанойга нисбатан жиноий иш очилди. Ойларча тергов килинди вa уй камогида тутилди.
1994 йили бахорида менга хукм укилди. Куп утмай отам ва укалрим махаллада махкама килиниб сургунга жунатилдилар. Мен камокдан чиккандан кейингина уларга Узбекистонга кайтишга рухсат берилди.
1999 йилги Тошкент пoртлашларидан буён мени Интерпол оркали Узбекистонга кайтариш учун диктатура барча имконларини ишга солиб келмокда. Бу даврда иккита укам камалди. Бекчанов Яраш 1967 йилда тугилган. 2002 йилда Туркманистондан ушлаб келиб камашди. Бекчанов Бекназар 1976 йилда тугилган. Хоразмда 2003 йилда камалди. Иккаласининг хам чунтагидан наркотик чикди дейишди. Терговда, "-Аканг Сафар Бекжoн халк душмани ва уни ушлаб берилишига ёрдам берасанлар"- деб кийнаган. Бекназар укам 3 йилдан кейин камокдан чикарилди ва куп утмай сирли тарзда оламдан утди. Яраш Бекчанов камокдан кейин Москвага кочиб келиб яшаёtган эди. 2011 йил Ноябр ойигача Москва вилоятидаги автогаражларда механик ишчиси эди.
Москва вилояти Калонна шахрига иш учун борган. Русча билмайдиган бошка узбекларга ёрдам бериш учун чакирилган, полиция участкасида ёлгон гувохлик бермаган. Натижада узига нисбатан текширув утказилган. Бекчанов фамиляли акаси Интерполда ва МДХ ичида изланаётганини урганишган. Ярашга чунтагингдан чиккан 200 рубл пул озлик килади кутилиб кетишинг учин дейишган. Узбекистонга депoртация килиниш учуун харакат килишаётгани аникланган. Бекчанов Яраш конуний хужжятлар асосида Москва вилоятида яшаб келаётган эди.
Калонна шахар тергов идораси ва камокхона мамурятига хужжатлар асосида мурожат килинган. Яраш Узбекистон камокхоналарида кийноклар окибатида хасталанган.Хозир Калонна шахар камокхонасида доимий куркитув натижсида психолoгик депрессияга кирган.

Яраш бундан икки йилча олдин Москвадаги Меморял ташкилотига ёрдам сураб мурожаaт килган.


Lousanne. Suisse
President of Uzdemfund
Writer, publicist, politician and member of International Pen club
Safar Bekjon

Tel :41 21 624 12 59
Mobil : 41 78 943 73 11.

понедельник, 16 января 2012 г.

УзДемФонд

                                                УзДемФонд  
Начиная ц сентября 11,2001, Узбекистане , мир в целом приципально изменился. за последнее время в Узбекистане сфокусировапось пристальное внимание мирового сообщества, сложившаяся ситуация, связанная с экологическими, социально -политическими, экономическими проблемами, авторитаризмом попитических режимом создала благодатную почвы для кокфликтам.
Над Узбекистаном нависла реальная угроза гуманитарной катастрофы -демографического взрыва, неуправляемыхк миграционных потоков, критический размах которой угрожает 6езопасностк всего мирового собщества.
До сегодняшнего дня в разрешении указанных проблем участвовали в основном заинтересованные государства и их лидеров.
сожалению, данная практика ожидаемы х результатов пока не дала, в некоторых случаях из-за заинтересованности сторон положение усугубилось.
этом контексте инисатива независимьх от государства людей и групп имеет очень важное значение. Олисетворением такой свободной инициативы являются НГО - негосударственны е организацин. НГО более актуальна ставят вопросы благоразумной гражданской инициативы воплощенные в негосударотенны е организации для поиска средств и инструментов эффектттвного влияния в процессе урегулирования региональных проблем.
свете сказаиного необходимо отметить роль создане УзДемФонд . Которая призвана благоразумно использовать авторитет и опыт народны к лидеров, интеллигенцин , деятелей искусства и культуры
писателей ,видных государственных деятелей ,предцтавителей всех рас и религиозных убеждений .
УзДемФонд сможет создать беспристрастный монолит-ядпо единомышленников, ставяший перед собой задачу, направленны ю на участие в процессе создании стабильности в региональном масштабе. УзДемФонд будет способцтвовать созданию демократичецких инсативов управления обществом и позволит находить механизмы диалога правилством узбекистана или приставилтелами руководсто.Для этого будет создано коммисия приставителей от государств заинтересованых в котором ишит методей мирний переход от диктатуры й к демократий узбекистане.
УзДемФонд будет проводить международную о6щецтвенны ю деятельность, направленныю на урегулирование межэтнических -межрелигиозных конфликтов, широко обсуждать терроризм любого вида, a также религиозный экстремизм любого толка c помощью средств массовой информации, освещением проблем их
возникновения.
Обецпечивать текущий анализ событий Узбекистане и разрабатывать рекомендации относительно социальных и политических проблем, которые угрожают миру и процветанию в узбекистане
Проводить исследования сосиално- политических и зкономических условий жизин узбекистане
Анализировать ключевы e вопросы и разрабатывать предложения, практические рекомендацин стратегии предатвратшения дальнейших конфликтов связанных ц политической нестабильностью региона в целом.
Представлять мировому соо6щениы детализирование отчеты и статьи, по проведенным социально политическим исследованиям и свои рекомендацин по вьгработке периход от диктатуры й к демократий в узбекистане, атагже эконамический свобода узбекистане
УзДемФонд будет проводить международные конференции, посвященные проблемам возникновения межэтнических, религиозных конфликтов, религиозного экстпемизма, a также раскрывать причины возникновения диктатурий, авторитарных антинародных режимов, спосо6ствыют дестабилцзации социально политической и зконамической, демографической ситуапин Узбекистане.
УзДемФонд будет бороться за установление подленной ста6ильноцти узбекистане, котопая опиралась бы не на силу тоталитарноантинароаНь х режимов, а на свободу и взаимопонимание подленного демократия.
УзДемФонд будет бороться против терроризма и религиозного экстремизма любого толка, межэтинческих конфликтов, против расизма и дискриминации личности, семьи и этГТических меньшинств. УздемФонд в своей деятельности будет опираться на сотрудничество c другими НГО, политеческими партиями, общественно политическими движениями, представителями всех рас и национальностей и вероисповедания, пропагандируя демократический ценности в Узбекистане
16.01.2012

UzdemFund-UNO

                             UzDemFund


After the Andijans events the life in Uzbekistan was totally changed. Lately the worldwide attention has been focused to Uzbekistan. Existing situation concerned to ecological, sociologic- political, economical problems and authoritarism of political regime has created good background for conflicts.
So happened that Uzbekistan become under the thread of humanitarian disaster, uncontrollable migration stream, which all of them thread to region's safety.
Up to now, only concerned states and their leaders have been participated for resolution of above mentioned problems.
At the end, unfortunately, this kind of a practice did not bring wished results. More over, in some cases, because of some self concernment of both sides condition was aggraved.
That is why, the free choice of initiation of UNO- nongovernmental people and organizations play the big role in this context.
UNO set more reasonable questions on civil initiatives and realization for investigation of means and instruments to affective reflect during the regulation process of regional problems.
Besides of all, it needs to notice the role of UzDemFund foundation, which is based on fruitful relationship with authority and usage of experience of nation leaders, intellectuals, figures of art and culture, writers, famous statesmen’s, representatives of all races and cultures.
UzDemFund can create impartial monolith or nucleus of like-minded people on the way to build stability in regional scale.
UzDemFund will cooperate to establish democratic initiatives to govern of community and to find mechanism of the dialogue with the government or authorities of Uzbekistan. For this reason, commission of representatives of states, concerned on investigation for peaceful methods to pass from dictatorship to democracy of Uzbekistan will be organized.



UzDemFund will conduct International common wide activities to regulate inter-ethnic and inter-religious conflicts, disasters. It will debate on terrorism as well as, religious extremism of any kind on mass media with interpretation of their origination.

It will provide current analysis of events in Uzbekistan and work out recommendations concerned to social-political problems which threaten the world and prosperity in Uzbekistan.
It can investigate social-political and economical conditions of Uzbekistan.
Analyze the key matter of the task and work out concrete suggestions, practical recommendations on strategy of preventing further conflicts connected with political instability of the region in common.



The following could be presented to world-wide community:

The detailed reports and articles on social-political investigations; recommendations on working out reforms to pass from dictatorship to democracy in Uzbekistan, as well as achievement of its economical independence.

UzDemFund will conduct international conferences, devoted to origination of inter-ethnic, religious problems and religious extremism. Besides, it will explore the reasons of the origination of dictatorship, authoritarian and anti-national regimes leading to destabilization of social-political, economic and demographical conditions in Uzbekistan.

UzDemFund will struggle for setting real stability in Uzbekistan, which refers not to the power of totalitar, anti-national regimes, but to freedom and mutual understanding in civil society.

UzDemFund will struggle against terrorism and religious extremism of any type, inter-ethnic conflicts as well as racism, discrimination of individuals, family and ethnic minorities.

UzDemFund , in its activities, will keep close cooperation with other UNO, political parties, social-political movements, representatives of all races and religion, propaganda democratic values among wide society in Uzbekistan.

АДДЕРВИЖОН АРМАНЛАРИНИ РОССИЯГА КЎЧИРИШ,

АДДЕРВИЖОН АРМАНЛАРИНИ РОССИЯГА КЎЧИРИШ,  Муқаддас афсоналарга кўра,  Арманистонни инсониятнинг иккинчи бешиги деб аташ мумкин.  Арарат ёки ...