среда, 24 июня 2015 г.

Узбекистан — сердце Средней Азии



Узбекистан — сердце Средней Азии

Бекжон
Сафар Бекжон
Узбекский оппозиционер Сафар Бекжон, отсидевший 4 года в ташкентской тюрьме, а ныне проживающий в Лозанне в Швейцарии, рассуждает о возможных переменах в политической системе Узбекистана на страницах издания «Кала мен дала»:
– В приемниках узбекского президента ходят 5-6 чиновников. Это — руководитель СНБ (Служба национальной безопасности) Рустам Иноятов, министр внутренних дел Адхам Ахмедбаев, министр обороны Кабул Бердиев, премьер-министр Шавкат Мирзияев, министр финансов Рустам Азимов. Все они — продукты системы, созданной Каримовым… Их всех особо пропагандируют российские СМИ. То есть Каримов близкий к Кремлю человек. Например, все кадры СНБ, которая держит народ в ежовых рукавицах, все 24 года независимости готовятся в России…
– Кто бы что бы ни говорил, Узбекистан – сердце Средней Азии. Я это говорю не потому что сам узбек. И Запад, и США рассматривают нас как основное государство региона. А значит, если сейчас система Каримова потерпит крушение, то это повлияет на весь регион. Если в Узбекистане не будет демократии, не будет ее и в Казахстане. В принципе, когда мы говорим о демократии, могу сказать, что у нас есть интеллектуальный потенциал. Свое начало он берет от Мустафы Шокая, сформировавшего Туркестанскую оппозицию.
– А чтобы изменилось, если бы вы пришли к власти?
– Я последователь идеи туркестанства. Единственный путь, который будет работать во благо Узбекистана — свободная торговля с государствами Средней Азии. Нужно объединить, мобилизовать этот регион в единый кулак. И я не буду противиться, если его центром будет Туркестан. Поддержу, если вначале будет экономический союз, который постепенно перерастет в политическую интеграцию. Потому что мы единый народ. У нас общий менталитет, общая религия, традиция, родственные языки. К примеру, мы с вами беседуем достаточное время, и каждый говорит на своем родном языке, и мы хоть и не сразу, но хорошо понимаем друг друга. У меня достаточно сторонников, поддерживающих мою позицию. Если мы придем к власти, то будем стремиться создать на среднеазиатском пространстве организацию, аналогичную Евросоюзу».
Источник: Кала мен дала

суббота, 20 июня 2015 г.

Safar Bekjon: Siyosiy-g’oyaviy bo’shliq o'zbeklarni ekstremistlar safiga yetaklayapti







Amerika Ovozi
18.06.2015 19:16
Malik Mansur



O’zini “Islomiy davlat” deb targ’ib qilayotgan terrorchilar saflariga yosh jihodchilarni jalb qilish uchun Markaziy Osiyodagi siyosiy-g’oyaviy bo’shliqdan keng foydalanmoqda.

Hukumat “O’zbekiston islom taraqqiyotiga yirik hissa qo’shgan diyor” deb g’ururlansada, aslida siyosiy erkinliklar bo’g’ilgan mamlakatda qadriyatlar tobora yo’qolib borayapti.

Islom dunyosi va O’zbekiston o’rtasidagi aloqalarda o’zbeklarning islom taraqqiyotiga qo’shgan hissasi shubhasiz deb ko’riladi. Aloqalar esa ancha oldin shu nuqtada - hissani ta’kidlash bilan to’xtab qolgan. 

Prezident Islom Karimovning yaqinda Islom hamkorlik tashkiloti Bosh kotibi Iyad Amin Madaniy bilan Toshkentda o’tgan uchrashuvida ham O’zbekistonning islomiy sivilizatsiyaga qo’shgan hissasi yana bir bor ta’kidlangan.

Rasmiy xabarlarga tayanilsa, Karimov Islom hamkorlik tashkiloti rahbari bilan islom dunyosidagi bugungi ziddiyatlar haqida gaplashmagan. Bosh kotib ham O’zbekiston musulmonlari yuzlashayotgan cheklov va tahdidlar haqida og’iz ochmagan.

“Chunki bu tashkilotning o’zi a’zo davlatlar beradigan pulga qaram. Mustaqil bo’lganida edi, undan diniy vaziyat bo’yicha tavsiyalar, muhokamalar kutish mumkin edi”, - deydi ayni paytda siyosiy muhojirlikda yashayotgan o’zbek yozuvchisi Safar Bekjon.

Unga ko’ra, Islom hamkorlik tashkilotida turkiy davlatlardan vakillar ko’p. Ular bu davlatlardagi musulmonlar aholiga befarq bo’lmasligi kerak, ammo murojaatlar javobsiz qoladi.

“Bu tashkilot sizning shikoyatlaringiz bilan yoki boshqa bir davlatda bu shikoyatga nisbatan munosabat qandayligini bilish bilan ham shu’gullanmaydi. Unga a’zo davlatlarning asosiy qismi diktaturadan, qirollik yoki podshohliklardan iborat. Ulardan demokratik qadriyatlarni muhokama qilishni kutib bo’lmaydi”, - deydi Bekjon.

AQSh hukumati va Bo’hronlarni o’rganish xalqaro guruhiga ko’ra, “Islomiy davlat” ekstremistlari safida jang qilayotganlar qatorida markaziy osiyoliklar, xususan o’zbeklar ko’p. Bu holat mintaqa davlatlaridagi diniy cheklovlar, avtoritar tuzum va boshqaruv bilan bog‘liq ko’riladi.

Yozuvchi Safar Bekjonga ko’ra, O’zbekistonni islomiy taraqqiyotiga qo’shgan hissasi ana’naviy, diniy va dunyoviy qadriyatlar uyg’unligiga, ularning erkinligiga asoslangan. Bu erkinliklar tuzumga bo’ysundirilishi ortidan g’oyaviy bo’shliq vujudga keldi.

“Ziyoli adolat istashi kerak. U hokimiyat bilan xalq o’rtasida tarozi vazifasini bajarishi kerak, hokimiyat xalqqa zulm qilmasligi, ezib yubormasligi uchun. Ammo o’zbek ziyolisida bu narsa yo’q. Hozir O’zbekistondagi mavjud dikraturaga qarshi turuvchi biror jarayonning o’zi qolmagan. Xalqda g’oyaviy bir bo’shliq bor, bu boshliqni to’ldiruvchi boshqa g’oyaning o’zi yo’q. Bu bo’shliqdan foydalangan “Islomiy davlat” esa O’zbekistonda ko’proq odamlarni yollashga muvaffaq bo’layapti”, - deydi yozuvchi.

O’zbekiston Markaziy Osiyoda islom yo’nalishini ham, ziddiyatlarini ham belgilovchi davlatlardan. Mamlakatda an’anaviy islom chuqur ildizga ega, bu ildizlar mintaqada islomiy taraqqiyot uchun ustun hisoblangan.

Ammo bugun vaziyat o’zgargan, tuzumga bo’ysundirilgan an’anaviy islom musulmonlardan uzoqlashib bormoqda.

“Bir oyat o’qisa ulamolar darrov qo’lini cho’zib turadi, bu ham poraning bir shakli. Bu Qur’onda, islomda yo’q narsa. Xalq buni ham ko’rayapti, lekin baribir berayapti - chopon kiydiradi, pul beradi, lekin ichida baribir o’ylayapti, biz to’g’ri qilayapmizmi deb. Demak, xalqda ziyoliga ham, diniy ulamolarga ham ishonch qolmadi. Oqibat bo’shliqqa, ishonchsizlikka olib keldi. Ishonchni, ishonchli kuchni  qayerdan topish kerak? Tashqaridan, ammo tashqaridagi o’zbek muxolifatidan bir foyda yo’q, tarqoq, qo’lidan ish kelmaydi. Shunday ekan, kim qutqarishi mumkin, kimga murojaat qilish kerak, faqat shunaqa radikal kuchlarga. Xalq hozir shuni o’ylayapti, boshqa muqobil yo’l qolmagandan keyin xalq yana nimani o’ylashi kerak?”, - deydi Safar Bekjon.

Mintaqada nafaqat an’anaviy islom taraqqiyoti, balki radikal islomiy guruhlar paydo bo’lishi ham O’zbekiston bilan bog’liq.

Ayni paytda Afg’oniston shimolida o’rnashgan, o’tgan asrning 90-yillarida Namanganda asos solingan O’zbekiston Islomiy harakati bugun ham mintaqadagi yirik radikal guruh bo’lib qolmoqda.


Сиёсий-гъоявий бўшлиқ ўзбекларни экстремистлар сафига етаклаяпти - Сафар Бекжон

18.06.2015 08:00
CA-NEWS (таҳлил ва изоҳлар) - Ўзини “Исломий давлат” деб таргъиб қилаётган террорчилар сафларига ёш жиҳодчиларни жалб қилиш учун Марказий Осийодаги сиёсий-гъоявий бўшлиқдан кенг фойдаланмоқда.
Ҳукумат “Ўзбекистон ислом тараққиётига йирик ҳисса қўшган диёр” деб гъурурлансада, аслида сиёсий эркинликлар бўгъилган мамлакатда қадриятлар тобора йўқолиб бораяпти.
Ислом дунёси ва Ўзбекистон ўртасидаги алоқаларда ўзбекларнинг ислом тараққиётига қўшган ҳиссаси шубҳасиз деб кўрилади. Алоқалар эса анча олдин шу нуқтада - ҳиссани таъкидлаш билан тўхтаб қолган.
Президент Ислом Каримовнинг яқинда Ислом ҳамкорлик ташкилоти Бош котиби Ияд Амин Маданий билан Тошкентда ўтган учрашувида ҳам Ўзбекистоннинг исломий цивилизацияга қўшган ҳиссаси яна бир бор таъкидланган.
Расмий хабарларга таянилса, Каримов Ислом ҳамкорлик ташкилоти раҳбари билан ислом дунёсидаги бугунги зиддиятлар ҳақида гаплашмаган. Бош котиб ҳам Ўзбекистон мусулмонлари юзлашаётган чеклов ва таҳдидлар ҳақида огъиз очмаган.
“Чунки бу ташкилотнинг ўзи аъзо давлатлар берадиган пулга қарам. Мустақил бўлганида эди, ундан диний вазият бўйича тавсиялар, муҳокамалар кутиш мумкин эди”, - дейди айни пайтда сиёсий муҳожирликда яшаётган ўзбек ёзувчиси Сафар Бекжон.
Унга кўра, Ислом ҳамкорлик ташкилотида туркий давлатлардан вакиллар кўп. Улар бу давлатлардаги мусулмонлар аҳолига бефарқ бўлмаслиги керак, аммо мурожаатлар жавобсиз қолади.
“Бу ташкилот сизнинг шикоятларингиз билан ёки бошқа бир давлатда бу шикоятга нисбатан муносабат қандайлигини билиш билан ҳам шуъгулланмайди. Унга аъзо давлатларнинг асосий қисми диктатурадан, қироллик ёки подшоҳликлардан иборат. Улардан демократик қадриятларни муҳокама қилишни кутиб бўлмайди”, - дейди Бекжон.
АҚШ ҳукумати ва Бўҳронларни ўрганиш халқаро гуруҳига кўра, “Исломий давлат” экстремистлари сафида жанг қилаётганлар қаторида марказий осиёликлар, хусусан ўзбеклар кўп. Бу ҳолат минтақа давлатларидаги диний чекловлар, авторитар тузум ва бошқарув билан боғлиқ кўрилади.
Ёзувчи Сафар Бекжонга кўра, Ўзбекистонни исломий тараққиётига қўшган ҳиссаси анаънавий, диний ва дунёвий қадриятлар уйгъунлигига, уларнинг эркинлигига асосланган. Бу эркинликлар тузумга бўйсундирилиши ортидан гъоявий бўшлиқ вужудга келди.
“Зиёли адолат исташи керак. У ҳокимият билан халқ ўртасида тарози вазифасини бажариши керак, ҳокимият халққа зулм қилмаслиги, эзиб юбормаслиги учун. Аммо ўзбек зиёлисида бу нарса йўқ. Ҳозир Ўзбекистондаги мавжуд дикратурага қарши турувчи бирор жараённинг ўзи қолмаган. Халқда гъоявий бир бўшлиқ бор, бу бошлиқни тўлдирувчи бошқа гъоянинг ўзи йўқ. Бу бўшлиқдан фойдаланган “Исломий давлат” эса Ўзбекистонда кўпроқ одамларни ёллашга муваффақ бўлаяпти”, - дейди ёзувчи.
Ўзбекистон Марказий Осийода ислом йўналишини ҳам, зиддиятларини ҳам белгиловчи давлатлардан. Мамлакатда анъанавий ислом чуқур илдизга эга, бу илдизлар минтақада исломий тараққиёт учун устун ҳисобланган.
Аммо бугун вазият ўзгарган, тузумга бўйсундирилган анъанавий ислом мусулмонлардан узоқлашиб бормоқда.
“Бир оят ўқиса уламолар дарров қўлини чўзиб туради, бу ҳам поранинг бир шакли. Бу Қуръонда, исломда йўқ нарса. Халқ буни ҳам кўраяпти, лекин барибир бераяпти - чопон кийдиради, пул беради, лекин ичида барибир ўйлаяпти, биз тўгъри қилаяпмизми деб. Демак, халқда зиёлига ҳам, диний уламоларга ҳам ишонч қолмади. Оқибат бўшлиққа, ишончсизликка олиб келди. Ишончни, ишончли кучни қаердан топиш керак? Ташқаридан, аммо ташқаридаги ўзбек мухолифатидан бир фойда йўқ, тарқоқ, қўлидан иш келмайди. Шундай экан, ким қутқариши мумкин, кимга мурожаат қилиш керак, фақат шунақа радикал кучларга. Халқ ҳозир шуни ўйлаяпти, бошқа муқобил йўл қолмагандан кейин халқ яна нимани ўйлаши керак?”, - дейди Сафар Бекжон.
Минтақада нафақат анъанавий ислом тараққиёти, балки радикал исломий гуруҳлар пайдо бўлиши ҳам Ўзбекистон билан богълиқ.
Айни пайтда Афгъонистон шимолида ўрнашган, ўтган асрнинг 90-йилларида Наманганда асос солинган Ўзбекистон Исломий ҳаракати бугун ҳам минтақадаги йирик радикал гуруҳ бўлиб қолмоқда.
Манба: Америка Овози

среда, 17 июня 2015 г.

Адолат излаган узбеклар...

Гарб сиёсий доираларида ва матбуотида Узбекистонликлар ва ИШИД богликлиги тугрисида мухокамалар бормокда. Биз анча йиллардан бери Узбекистон масаласида Гарб катта хатога йул куймокда деган фикирни айтиб келмокдамиз. Манa бугунга келиб,  бу хатони кандай килиб тузатиш керак деган масала Гарбнинг бошини огритаяпди. Сабаби мактаб курмаган, замонавий техналогияларни билмайдиган паштун ёки араб мужохидларини енгиш мумкин эди. Аммо окимишли янги замон техналогиясини ва харбий таткикотларини биладиган Узбеклар ИШИД сафларини тулдирмокда. Башир Асадни йикитиш учун Гарб химоясида тузилган бу ташкилот эндиликда габрга хизмат килмай куйиш эхтимоли кучли. Аммo бизни Узбекистон билан боглик тамонлари кизиктиради. Хар ким уз экканини урсин. Узбекистон уз таморкасига нима экди. Зулум экди, албатда зулум хосилини бир кун узи уради. Фолбинлик килишнинг кераги йук. ИШИД сафларидаги (турли хисобларга кура 2000 дан 5000 мингача) узбек мужохидидан атига 500таси бир кунмас бир кун Узбекистонга кириб келишини тасавур килин-га. 20 йилдан бери тинмасдан техникавий ва диний талимдан утказилаяпган Афгон аскарлари мужохидларга дош беролмаяпди. Узбекистон армияси мавжуд режимга хеч кандай манавий богликлиги йук. Казармада офисерлар олдидаги ура-урачилик жонли урушга ярамайди. Давлатдаги оммавий порахурлик узбек армиясини хам уз гирдобига тортган. Кучли куроллаr борлиги,   хали бу кучли армия дегани эмас. Халкинг бир кисмида исломий давлатчилик шаклига кизикиш борлигини хам хисобга олсак,  вахим бир келажак узбекистонни кутаяпганини курсатмокда. Мухтамал зулумга карши зулум ишлаяпган диктатор Каримовнинг окибати Саддам ёки Каддофийдан баттар булиши мумкин. Бу эса гарб учун айни муддао булган буларди. Албатда гарб деганда биз халк ёки сиёсий элитани назарда тутмаяпмиз. Халкаро ва ички урушлардан энг катта фойдани, дунё молявий имконларини уз кулида тутган кишилар кичкина миллатдан чикканлардир. Улар Каримовларнинг фожиявий тугатилишидан манфатдордирлар. Худди Саддам, Кадофий.... ларнинг 30-40 йил ичида уз халкидан талаган миллиардлари бу кишиларнинг кулида колгани каби Каримовларнинг хам бойликлари уларга колади. Бу кишилар бугун кулларидаги матбуот ва баъзи махфий кучларни ишга солганлар. Узбекларнинг умумисломий халоскорлик фикирларини жонли харакатга келтира оладиган мутахасисларини бу ишга жалб килишган куринади. Содда узбеклар бу тузокка туширилиб кейинчалик ИШИД хамкорлари сифатида кулга олинмокда. Бу жараён шовшувли матбуот хабарлари билан тулдирилмокда. Агар худди шу метод бошка халкларга ишлатилганда эди,  узбеклардан купрок киши бу масалада кулга олинган буларди. Нимага энди айнан узбекларни бу тузокларга туширишмокда?
 Максадлари нима? 
Бизнинг кузатувумиз:
"-Мана  куринглар-ки Каримов диктаторлиги тугри. Узбеклар демократяга тайёр эмаслар. Каттиккуллик керак"  - демокдалар. 
Каримов зулумни кучайтирмокда. 
Натижа ва окибат: 
дунё молявий мафяси учун Узбекистон,  исталган пайтда портлайдиган порох майдонига айланмокда. Улар яхши биладилар-ки зулум зулумни келтириб чикаради. 
Бундан 4 ой олдин эълон килган маколада бугунги мухтамал вокеалар ёзилганди. Куринган кишлок учун йул сурашга хожат йук. 






     Нимага узбеклар Узбекистонда йукотишган адолатни, Гарбда топмадилар. 
У ерда туриб адолатсизликга чек куйа оладиган бошка кучларни излашмокда. Улар кучиб келган Гарб дунёси шахсий имконларига жавоб берди. Аммо улар учун асл адолат булиши керак булган Узбекистон эди. Улар уз мамлакатларидаги адолатсизликни Гарб билан хамкорликда эмас, бошка кучлар оркали хал килишга ишонишмокда.
Мени кузатиб келаётганлар билишади-ки, мен хеч качон давлатимизнинг шариат асосида бошкарилиш тарафдори эмасман. Халк диндор ва иймонли булиши хукуматни адолатли килиш кучига ишонган сиёсатчиман. 18 йилдан бери гарбда яшамокдаман. Гарбнинг Узбекистондаги адолатсизлик учун килини кимирлатганини курмадим. Инсон хукуклари, сиёсий махбуслар масаласи геополитик ва иктисодий манфатлардан келиб чикмокда.....
24 йилдан бери диктатура остидаги инсонлар Узбекистондаги ахволни бировлар келиб яхшилаб беришига умид килишга ургатилди. (130 йиллик асорат Ок подшо, кейин эса Москвадан келиб адолат тиклаб берилишига ургатилган). Узбеклар хатто Каримовга мухолифат булганларга дагдага килиб мактублар хам ёзишганди:
Мухолифат нима килиб утирибди? Адолатни тикламайдими?.... Чет элларга чиксам бутун дунёдан ва узбек мухолифатидан хисоб сурайман - деб ахд килганлар хам талайгина.
Ва нихоят Гарбга чикилади!
Оз вактда ичида Узбекистонда колган адолатсизлик хакида хеч ким дард килмаяпгани курилади. Мухолифат дегани хам,  кулида куроли ва моддий капитали булмагани учун хурмат-иззат курмаяпди.
Унда адолатни ким тиклаб беради?
Бировлар;
 пулим булса хамма нарсани кила оламан, адолатни хам сотиб оламан. Харкандай режимда булсаям Узбекистон менга бир тийин-     
дейдиган узбеклар хам бор. Бошкалар  кулидан нима келса килавеерсин, менга нима? -демокда.
Узбекистонда экан:
четга чиксам Каримов адолатсизлигини бутун дунёга айтаман, ватанимда колган барча эзилганларга ёрдам булади, - деб арзу килинмокда эди.
Аммо хаммаси сароб!
Гарб, Узбекистондаги диктатура хакида уйлаяпганиям йук.
Хар кимнинг адолати узига керак.
Аммо Узбекистонда колиб кетган дустларга вада берилгандику. Фалончи бу дунё майишати учун моддият оркасидан йук булди,- десинларми?
Узбекистондаги адолатсизликни тухтатадиган ишoнса буладиган биронта куч куринмаяпдими?
Албатда,  бутун дунёда адолат урнатишга ваъда бераяпганлар бор.
ИШИД....
Ватанидаги ва дунёдаги адолатсизликга карши дейилган ташкилот, мамлакат, жиходчилик.....
Дунёда кайси халкга "канчалик адолат"  берилиш, таксимотини килиб беряпган "мавхум куч" кулидаги копконга караб йулга чикилади....
Хеч нарсадан бехабар содда,  адолат изловчи узбеклар....
Матбуотда хабарлар;
Якинда Каримов кайта сайланиши аник... узбеклар давлатчилик тузумлариниг барчасига карши уруш эълон килган кучлар тамонга гурас-гурас кетмокдалар....
Э...... койил.


Сафар Бекжон.

27.02.2015

пятница, 12 июня 2015 г.

Бўрини йўкласанг, кулоги кўринади.

Парламент взялся за деньги диктаторов в швейцарских банках| 


Le parlement s’en prend à l’argent des dictateurs dans des banques suisses


 Татьяна Гирко,
 Берн, 12.06.2015
   


   Что делать с размещенными в Швейцарии средствами бывших президентов Украины, Туниса, Египта и других «политически уязвимых личностей»? Национальный совет поддержал новый проект закона о блокировке активов иностранных правителей, полученных незаконным путем.|
Que faire des fonds des anciens présidents de l’Ukraine, de la Tunisie, de l’Egypte et d’autres «personnes politiquement exposées» placés en Suisse? Le National a adopté le projet de loi sur le blocage de l’argent d’origine illicite de potentats étrangers.
Банкам Конфедерации доверяют свои деньги не только добропорядочные граждане, в некоторых случаях всего лишь забывшие уплатить налоги. Политические лидеры, присвоившие миллионы нелегальным путем, тоже предпочитают хранить средства под защитой швейцарской банковской тайны. Однако и она не всегда спасает свергнутых правителей – за несколько десятилетий правительству Конфедерации не раз доводилось принимать решение об аресте счетов, а затем и о репатриации активов бывших диктаторов.
Одно из таких громких дел, касавшееся бывшего президента Гаити Жан-Клода Дювалье, послужило основанием для появления закона «О возвращении активов, полученных политически уязвимыми личностями незаконным путем» (LRAI), вступившего в силу в феврале 2011 года. Документ позволил установить единые правила, определяющие порядок ареста подозрительных счетов и условия возвращения средств новому правительству.
Напомним, что в случае с Дювалье процесс растянулся на долгие годы: запрос о блокировании счетов, принадлежавших бежавшему во Францию президенту Гаити и его окружению, Швейцария получила еще в 1986 году, однако правительство приняло соответствующее решение лишь в 2002 году. Дювалье и его наследникам, обратившимся в суд, не удалось доказать законное происхождение денег, и в 2013 году началась процедура репатриации средств, которые будут направлены (это обязательное условие) на финансирование проектов по улучшению условий жизни гаитян и борьбы с преступностью. В 2011 году Дювалье вернулся на родину после 25-летнего изгнания, а в Швейцарии начал действовать закон, названный в его честь Lex Duvalier.
Новый законопроект, который обсуждали на этой неделе депутаты Национального совета, направлен на то, чтобы устранить пробелы, имеющиеся в действующем LRAI. Сегодня Швейцария замораживает банковские счета на основании официального запроса от новых властей, инициировавших расследование, или по решению собственного правительства. Напомним, что средства бывшего президента Украины Виктора Януковича и его окружения были заблокированы в феврале 2014 года именно в результате срочного постановления, принятого Федеральным советом.
Второй вариант следует закрепить на законодательном уровне, считает правительство, представившее еще в 2013 году проект нового закона об аресте и репатриации активов, принадлежащих политически уязвимым личностям (PEP) и имеющих незаконное происхождение. Согласно предложенным поправкам, конфискация средств должна стать возможной в том случае, если благосостояние должностного лица страны, имеющей репутацию коррумпированной, «чрезмерно возрастет». Кроме того, опираясь на решения швейцарских судов, Конфедерация должна иметь возможность отказывать в возвращении заблокированных средств бывшим правителям даже в случае провала сотрудничества с новыми властями (как это произошло с активами Хосни Мубарака).
Национальный совет в целом поддержал новый законопроект, проголосовав за то, чтобы позволить Швейцарии блокировать средства диктаторов, свержение которых неизбежно. Это означает, что Конфедерация не будет дожидаться официального запроса о предоставлении административной правовой помощи от новых властей или вынесения приговора свергнутому лидеру и его окружению. Таким образом, попавшие под подозрение «политически уязвимые личности» не смогут рассчитывать на презумпцию невиновности.
При этом большинство депутатов решили придерживаться золотой середины: Национальный совет отверг не только предложение Народной партии Швейцарии (НПШ) о возможности ареста активов не раньше свержения лидеров государств, но и не поддержал идею представителей партий левого крыла, настаивавших на необходимости блокирования счетов диктаторов у власти, подозреваемых в грубых нарушениях прав человека.
Кроме того, Национальный совет поддержал положения, позволяющие швейцарским банкам предоставлять информацию властям страны, ведущей расследование. Такое сотрудничество позволит правильно составить запрос о предоставлении правовой помощи, опираясь на который Конфедерация принимает решение об аресте активов при стандартной процедуре. Правда, банкиры смогут открыть не любую информацию, касающуюся подозреваемых, а лишь ту, которая имеет значение для составления запроса. При этом, поскольку за сменой власти может последовать период анархии, данные не могут быть переданы так называемым «несостоявшимся государствам», а также в том случае, если раскрытие информации чревато угрозой для жизни владельца активов, решили швейцарские депутаты.
В соответствии со сложившейся практикой, деньги экс-диктаторов будут направляться на реализацию государственных программ социальной направленности. Швейцария имеет право на «комиссионные» в размере, не превышающем 2,5% конфискованных средств.
Добавим, что вариант, за который проголосовали депутаты нижней палаты парламента, не окончательный, и законопроекту еще предстоит получить одобрение Совета кантонов.

NashaGazeta.ch

среда, 10 июня 2015 г.

Oлий тоифадаги дипломат Бадриддин Обидов




    

Oлий тоифадаги дипломат Бадриддин Обидов




Ўзбекистон миллий хазинасини ўмарган киши маълум. Бойлик сакланган жой аникланди. Аммо сейфларда сарик чака хам колмаган.
Ким ўгри?
Балким ўгрини карокчи ургандир?
Карокчилар тўдасида кимлар бор эди?



Умуман ўзи сейфлар-у,  ертўлаларда канча накд пул, бойлик бор эди? Швейцаря банкаларидаги бир миллиард $ гина пулга шунча машмашами?
9 та давлатда очилган жиноий иш ва 100ларча камалганлар, бум-буш сейфлар ..........."писта пули"  учунми ташкил килинди?

   Гулнора Каримова масаласи сувга отилган тошдай йукликга кетдими?

Бу саволларга жавобларни аллакачон тергов хужжатларига киритганмиз. Тўла жавобларни факат махкамаларда беришимиз мумкин. Аммо билвосита бу ишда кули бор кишиларга айтадиган бир огиз гапимиз бор;

БМТнинг Женeвадаги вакалатхонасида узок йиллар ишлаган ва рахбарлларидан бири олий тоифадаги дипломат Бадриддин Обидов. Жаноб Обидов Гулнораниг Женeвадаги хизмат вазифасига кирадиган барча ишларини килган. Хизматчи муомиласини курган.
2013 апрел ойларида Гулнора Каримова ишдан кетганлигини билган бир нечта кишидан биттаси эди. Аммо Ўзбекистон тарафидан расмий хужжат БМТга тагдим килинмади.

2013 сентябрь ойлари бошида тушга якин жаноб Бадриддин Обидов ишдан олингани ва шу куниёк кечкурунги Женева- Тошкент рейси билан Ўзбекистонга учиши кераклиги айтилди. Ваколатхонани СПП ходимлари босди. Обидовнинг хотини магазинда юрган пайтида камокка олинаётиргандек муомила килинди. Бу аёл болаларини мактабларида синфларидан чикариб олинди. Хаммаси ваколатхонада кечгача ушлаб турилди ва Женeва аэрепорти VIP салонига олиб келинди. Бу оиланинг йиллар мабойнида яшаган шахардан ичкирини олишга хам рухсат берилмади.  Аммо улар номига Ўзбекистон ваколатхонаси рахбари кучиб кетаяпди деган хужжат асосида катта дипломатик континиер самалётга чикарилди. 
Обидов уз намида катта контейнер борлигини билармиди?
 Эртами кеч миллий хукумат ташкил киладиган терговда аникланади. Аммо Ислом Каримовнинг шахсан утказган тергови ва натижалари иккита МХХ генирали ва ўнларча офисерлар, Татяна Каримованиг жияни Акбаралиниг камалиши билан тугади. Матбуот бу масалани Ислом Каримов ўз кизига карши ишлаганларни жазолади деб таргибот килмокда.
Аммо Гулнорга карши жиноий иш очилган 9 та давлатни кандай жазолаш мумкин?
Умуман Ислом Каримов кизи масаласида ниманинг тагига этолмаяпди? 2013 декабрида Uzdemfundsuisse Каримов жанобларига бум-буш сейфлардаги ва ертоладаги таланган хазина расмларини жунатганди. Ичидаги миллий бойликни кизигиз умарган. Карокчилар талаган. Бу бойликлар давлат хазинасига кайтарилмагунча курашимиз давом этаверади деганмиз. Биз Villa Гулнора аксиясини бошламасдан бир неча йил олдин Гулнора Швейцаряга, Ўзбекистон давлат миллий хазинасини жойлагани ёздик. Швейцаря банкаларидаги 1 миллиард $ пулларини музлатиш учун одамларимиз кураш олиб боришди ва бунга эришишди. Аммо дипломатик макоми билан боглик Villa Gulnora-да жойлашган хазинани келажакда Ўзбекистон халкига кайтариш учун кулимиздан келган барча харакатни килишимиз керак еди. Бу хазина диктатура тугатилгунича музлатилиши учун жиноий иш очишга эришиш керак эди. 2013 сентябр ойида Гулнора Каримованинг дипломатик ваколати тугани элон килинди. Швейцаря Бош Покуратура терговчилари Villa Gulnara киришгани ва тинтув утказаётганлиги хакида хабар олдик. Ичкарида деб тахмин килган миллий хазина хакида лом-лим дейилмади. Тергов сири дейдиган булсак, бу даражадаги хазина оркасида булган даvвлатлар бу вокеани тергов сири сифатида босди-босди булишига йул куймаган булардилар дедик. Биз бу масалани уз кузимиз билан куришимиз ва хужжатлаштиришимиз керак эди. Хамма нарса бум-буш хазинани курганимиздан кейин уртага чикди. Мана энди юкорида айтганимиз олий тоифадаги дипломат Бадриддин Обидов ва оиласига “ичкирини” хам ололмадан Женевани тарк килдирилган фавкулодда холат аникланганди. Биздаги маьлумотларга кура Гулнора Каримованинг факатгина Швейцарядаги умумий бойлиги 3 миллиард 700 миллион эди. Шундан 1 миллиарди банкада музлатилди. Колган 2 миллиард 700 миллион $. Ўзбекистон миллий банкаси хазинасига оид булган жавохиротлар ва олтин хисобида булган. Швейцаря Бош прокуратураси дипломатик ваколатга эга булган                   Villa Gulnara-да тинтув утказди аммо у ердан канча бойлик музлатилганини номалумлигича колган эди. Угрини карокчи урганлиги аник.

Аммо бу бойлик оркасидагилардан биронтаси сиёсий куч узбек халкига кайтаришни уйлашмади. Мана бугун биз бу масаладаги сирли пардани озгина очмокчимиз. 
Олий тоифадаги дипломат Бадриддин Обидов номига хужжатлаштирилган дипломатик контейнерга бу миллий бойлик жойланганди.
Бу ишни ташкилаштирганлар бугун кай ахволда?

Хатто Ислом Каримовнинг хабари булмаган бази тафсилотлари: 
Хазинадан бир микдори Татяна Акбаровна (Акбарали) берилди. (Кизи халкни талади, онаси кизини тунади). Пуллари музлатилган Гулнора,  дипломатил макомларидан хам махрум килинди. Уз хазинасини карокчилар умарганини урганган Гулнора онаси, сиглиси, жиянига ва МХХ карши уриш эълон килди. Бу ишда катнашган барча МХХ ходимларига карши хамма нарсани гапирди. Аммо уз хазинаси (халкдан умарган) хакида  ёзмади. Бу ишда узи ёнига куринишда мухолифат куринган, аммо моддий манфатчилар тудасини йигди. Uznews.net редактори Галима Бухарбаева, Бирдамлик раиси Баходир Чориев, Мутабар Тожибаева сингари кишиларни уз ходимлари каби ишлатди. Uzdemfundsuisse раиси Сафар Бекжонни боскинчи мaрoдёр деб хакорат килишди. Галима бу хакоратни бешта макола ёзиб,  доимий такрорлади. Бу туда ичидан ким моддий манфат курди?
Иккита чапани узбек, Мутабар ва Баходир овучини ялашди. Галима Бухарбаева бу масалада бойиганлардан. Германяда, Алма-отада виллари пайдо булди.  Тошкентдаги мулкларидан даромад келишга давом этаяпди. Узи хам бемалол бориб келиб юрибди. Махфий "Гугуша прецсентр" махфий ходими сифатини саклаб колмокда. 
 Гугуша oхири, отаси Ислом Каримов олдига кириб шикоят килди. Аммо 3,700 миллион умарганини ва бу бойликни онаси бошчилигидаги карокчилар таланганини айтмади. Уз кучи билан кайтариб олишига ишонди. Писта пули учун дадасини безовта килмади. 2013 декабрь охирида Uzdemfundsuisse угрини карокчи урганини бутун дунёга курсатди. 112 та давлатдаги матбуот, бу хакда ёзди. Ислом Каримов бу нарсадан хабардор булди ва ёппасига кама-кама бошлатди. Максади кизи йукотган бойликни кайтариб олиш эди. Карокчиларгa хотини бошчилиk килганди. Каримов илк иши "эшик огаси" Ахатни ишдан хайдашдан бошлади.
Ўзбекистон президенти хавфсизлик хизматининг бошлиғи Аҳат Носиров вазифасидан озод этилди. Хусусий саройи тинтув килинганида 100ларча миллион $ бойлик топилди. Хотини махалладан туриб; "- арзимайдиган писта пулимизниям куп куришди"- деб бакирган. Ахат Носировнинг БМТ Женева ваколатхонасини бошкараётган тутунган укасига тегилмади.   Бу “бача” майда ходим куринади. Аммо хазина хакида унчалигам кичгина ижрочи эмас.
Ўзбекистон Миллий Хавфсизлик Хизмати раисининг ўринбосари¸ МХХ шахсий таркиб хавфсизлигини таъминловчи назорат хизматининг бошлиғи Ҳаëт Шавкатович Шарифхўжаев ишдан олинди. МХХ генирали Ҳаëт, МХХ полковниги Жавдат Шарифхўжаевларнинг уйларидан ва ёрдамчиларинг уйларидан 100ларча миллион $, £, Эвро топилди. Тинтув пайтида собиқ генерал ва хамтавокларинг уйларидан тасвирий санъат асарлари ва қадимий қўлëзма китоблар хам топилган. Аммо Ислом Каримов кизиниг давлат хазинасини умаришига куз юмган Муллажоновларга кучи этмаяпди. Ишдан олди, аммо талон килмади. Демак Женавадаги улжадан улуш олмаганини исботлаган куринади.
Ўзбекистон мухолифати ва матбуот, баъзи халкаро ташкилотлар угрини карокчи урганлигини тахмин хам килишмади. Улар ўмарилган хамённинг жозибаси хакида гаплашишди. Келажакда буладиган халкаро махкама бу вокеаларни аниклаштиради. Бу kун эса жаноб Каримов уз оиласидаги угирлик ва карокчиликни тухтата олдими? Лола-Каромова Тиллаева уз бойликларини бошкаришни гарблик карчалонларга топширганлигини билади. Худди шунга ухшаган карчолонлар Саддам оиласи, Каддофий оиласи, Мабуту оиласи..... пулларини бошкарган эдилар. Уларга жинам урмади. Худди Гулнора Каримованинг бойликларини бошкарган Lombard Odier банки собик ходими Александр Кочубей жанобларига хеч нарса булмаганидек, Тиллаевлар иш бошкарувчилари хам четда колиб кетишади....

Хулосага анча бор:
  
   Бу одамлар бизни хам араб ва африкали диктаторликлар билан тенг куришмокда.  Ўзбеклар,  бакириб чакириб колаверишади. Бойликларни тегишли халкаро мафячилар билан булишамиз. 
-Хамма иш 20-30 йил давом этадиган махкамаларда босди босди булади,-
 деб уйлаб келмокда эдилар. 
Uzdemfundsuisse бу иш хамирдан кил сугирдандай хал буладиган иш эмаслигини билдирди.


Uzdemfundsuisse.   

10.06.2015

вторник, 2 июня 2015 г.

Turkistan isyanlarina kırğizça bakiş.




    Turkıstanda 1916 yilinda Rus işğalina karşi başlayan ve 10 binlerçe kişiy şehid olmuşdu. İsyanig 100 ci senesinde bana bir çok makale ve araştirma kitablari ulaştirildi.
Faydalaninan kaynaklara baktım. Hıç bir arşiv çalişmasi canli olarak yapılmamışdır. Eskı sovet ve ya Ruslarıng verdıgı bılgiler üzerine bır çok yayin yapılmakda. Türkistandeki Rusya Genel Valiysi Taşkentdeydi. Tüm gızli bilgiler Taşkent arşivlerinde kalmakda. OrayadaTarıhçilerden bu arşive giren varmi? Kımse giremedi halen. Genel kanaat üzerine tarıh yazılmas. Ve Türkistan isyanlarında sadece Kırgızları ezılen olarak göstermekde tarıh yapılmis. Türkistandaki isyanlarin arkasında her zaman Ruslar vardi demek kendı halkımıza ve tarihimize yapilan hiyanetdır. Türkistan devamli Rus işğaline karşi isyan etmişdir. Bu hem din, hemde milli gerekçelerden olmuştur. Son aylarda Kirğizistanda 'ezılen sadece Kirğizlardi' propogandasi yapılan çok makale ve TV yayınları yapılmakda. Rusyanın kurduğu yeni 'bırlik' devletler bayaaaa ilerlemekde. Kirğizistani yutacak kadar genişlemişdir. İnsanimiz alğisini yeniden yikamaya başlamişlardir ve naticesi ortada. Taşkent arşivi tarihçilere açilmadan Türkistan tarihi üzerine yazilanlar bana göre gerçek belgelersiz yapilan tahminlerdır. Tarih 'öyle olsaydi- böyle olurdu' şeklinde yapılmaz...
Sayğilarimla

Sefer Bekcan.
Yazar,
PEN ınternatınal uyasi    

02.06.2015

понедельник, 1 июня 2015 г.

Ким кейинги курбон?



"Узбекистон Халк шоири Рауф Парфи, Узбекистон Халк ёзувчиси Шукур Холмирзаев, буюк шоирлар Чулпон Эргаш ва Маъруф Жалил очликдан улдилар. Ким кейинги курбон?"
Ёзувчи ва адвокат. 
Исфандиёр


   Ушбу сатрлар Ёзувчи Исфандиёрнинг "муаллифлик хукуклари" ташкилоти устидан ёзган шикоят аризасидан олинди.
Мен анчадан бери Узбекистондаги матбаачилик масалаларидан узокдаман. Ижодкорларнинг калам хаклари масаласида "шикоятмакола" кораламасидан бошка хабар олган эмасман. Мен Узбекистон ижодкорлари орасида Халкаро Ёзувчилар парламентига аъзо булган ижодкорман. Калам хаки ва муаллифлик хукуки Халкаро келишувлар химоясидаги масаладир.  Узбекистон хукумати бу хужжатларни имзолаган ва Oлий Kенгашда тасдиклаган. Шу вактгача Узбекистон ижодкорлари факат макола ёзиб танкид килишдан нарига утмаганлар, уз хакларини талаб етмаганлар. Ёзувчи Исфандиёрнинг маколашикоятини   бу хукукий тамойиллардан келиб чикиб  хужжат деб булмайди. Mаколада танкид килинган масала хакида оддий бир ариза  ёзиш фойдали булган буларди.  Лекин бунака аризани ёзиб тагига имзо куядиган мард шу вактгача  топилмаяпти.  Халкаро хукук нормасига кура чойхона гуринги асосидаги, киноя шаклида ёзилган  шикоятлар махкамаларга тагдим килинмайди. Ёзувчи Исфандиёр бир вактда адвокат хамдир. Русча ижод килсалар хам узбекча биладилар. Ушбу маколани укисалар "Узбекистон муаллифлик хукуклари ташкилоти" устидан килган шикоятномасини хукукий хужжат холида тегишли ташкилотларга жунатадилар деб умид киламан. Акс холда ушбу  "ариза" хам навбатдаги шикоятшунослик маколаси сифатида интернет оламида изсиз  йуколиб кетаверади.


Хурмат ва эхтиром билан 

Сафар Бекжон
Халкаро Ёзувчилар ташкилоти аъзоси.

Lausanne. 
Switzerland.

Кўрқар итидан.....


Кўрқмасдан тўлди бу сайри олам,
Кизишди вертуал уруш жабхаси.
Худо хам қаради, ўзбекга бир дам,
Шайтону-азроил ишнинг шубхаси.

Таваккалу-гумон, асос қахрамон,
Кўрқаман дейди факат худодан.
Шуури остида жoйланган ИАК,
Остида бу юмрук абадий тиргак.

Сайри оламдан қўрқаман азал,
Бўш вақт топсам тўқийман ғазал.
Хар доим хастаман, қўрқоку касал
Пана-панадаман, кўрмайди ажал.

Сиз-сиз бўлинг мендайин бўлманг,
Сайри олам чексиз қувманг кетидан.
Интернет узилса чиқманг кўчага,
Режимдан кўрқманг, қўрқинг итидан.

Сафар Бекжон

Putin, "saylov" kunini nega 17 martga tayinlagan edi?

 Putin,  "saylov"  kunini nega 17 martga tayinlagan edi? Provoslav cherkov oqimidagi ruza aynan 17 mart kuni tugaydi. Qadimiy Prov...