вторник, 31 января 2017 г.

Тавук мия синдроми хакида.





           Тавук мия синдроми хакида.
Буйук ёзувчи Чингиз Айтматов уз асарларида манкуртлаштириш хакида ёзар экан баъзи хусуслари тула изох килолмаган. Чунки асар совет пайтида ёзилганди.
Ёшлигимда бобом мени турли олимлар кулида хафталик талим олдирган. У олимлардан биттаси манкуртлаштириш хакида ривоят айтиб берган.
Киска мазмуни; Тавyк мияси куритилиб кукунлаштирилиб бир инсонга кирк кун едирилса манкуртлашма бошланади. Баъзи захарлар тавyк миясидан килинади. 
Муттасил бир неча йил тавyк мияси едирилган олим, уламо ... уз халкига душмандан купрок зарар бера бошлайди. Кудукларга, хавузларга бундай захри котилларни аралаштириш оркали
жамиятни издан чикариш мумкин. Тавyк мия инсонлар яратиш кадимдан бери мавжуд.
Ха энди бу одам тавyк гушти, тухуми емасмикан деб сурашингиз мумкин.
Мен хам ейман тавyк гушти ва тухум. Аммо тинмасдан тавyк махсулотлари ейиш Хитой, Хиндистон, Ветнам, Кореа....
Иклими ва ахолиси миллиардларча булган бу давлатларда уртача хаёт хам шунга яраша 50-60 йил орасида.
Хамма нарсанинг мийёри яхши. Суний бокилган тавyк fайдадан зарари куплигини олимлар айтишмокда.
Далада эркин усган тавyк тухуми икки баравар фойдали. Тавук еми, тавук суякларидан килинади. Инсон соглиги учун катта тахлика бундай уз иркини узи еган, тавук махсулотидан эхтиёт булиш керак.
Узбек халки хoтирасини аллакачон ювиб булишди. Булмаса, 1989-91 йилларда телевидениядан мустакилликга карши оташин нутуклар килган Ислом Каримовни бугун мустакиллик асосчиси деб атамаган булишарди.
Бундан буёгига Шавкат Мирзиёев халкни, тавyк мия киламан деб тургани бежиз эмас.


Safar Bekjon.    31.01.2017

понедельник, 30 января 2017 г.

Котилни кахрамон килар хоинлар



Котилни кахрамон килар хоинлар.


Бир халк яшар дунёда,
Байрам килар, тугулса котил!
Аркон эшар, амр этса ярми,
Колган ярми узини осар.
Бир халк яшаб тилак тиларкан,
Узи учун килар баддуо.
Юртсултони динсиз, бехудо,
Бир мамлакат хакдан, масуво!
Бир халк яшар, халкум махкуми,
Бошдадир, шайтоннинг думи!
Сафар Бекжон.


30.01.2016

воскресенье, 29 января 2017 г.

Muhim elon....


Muhim elon keldi Kievdagi Akbardan. Tavba kilib mulla bola bolganmish. Eshitmadim demanglar....



Қуёши кулмаган баҳор. 90 қисм.





                                                       90 қисм.


     Бектемир туманининг “Бузовчи” маҳлаласидаги эски уйимга кўчириб юборганларидан кейин Мурод Жўраевнинг бўлиб ўтаётган судларининг ҳеч бирига бормадим.
Тўғрисини ёзадиган бўлсам судга боришим учун керак бўладиган билет олишга ҳам пулим йўқ эди. Шунинг учун Мурод акага суд неча йил берилганликидан ҳам ҳабарим бўлмади.
Маҳалалга кўчиб келганимдан кейин бир хафта ўн кун ўтиб ўтмадан ён атрофимда ғалати воқеалар содир бўлмоқга бошлади. Сафар ака қамалмасидан олдин мени кўчада кўрган қўни қўшниларим саломлашиб хол ҳотир сўрашарди.
Энди эса мен дарвоза олдида. Ёки магазиндан нон олиб келаётагнимда кўрган қўшниларим кўрсалар ҳам кўрмаганга олиб терс қараб ўтиб кетадиган бўлган эдилар.
Недан менга бундай муносабатда бўлаётганларига ақлим етмасди.
Аслида маҳаламиздаги ён қўшниларимдан бошқа кимсани ҳам танимасдим.
Сафар аканинг кунда шунда ўртоқларининг хонимларига ҳам шундай “бедаво хасталик” юққанди.Уларни олдин танимас эдим Сафар ака қамалганидан кейин таниганман бир иккитасиним. Энг алам қиладигни эса ён қўшним Раъно хола, унинг келини Юлдуз. Яъни бир қўшним ўғли Туркияги бориб келган оиланинг уйига ўғирликга тушиб қамалган Фйотима опа уям шундай “хасталик” йўлиққанди.
Энди эса улар мени кўрсалар худди маҳовни кўргандек тўғри йўлдан келаяпган бўлса сўқмоқ йўлга бурилиб юзини терс ўгириб кетадиган бўлган эдилар.
Сабабини сўрай дейман -у, тўғрисини айтсам нима деб сўрашни ҳам билмасдим?...
Асли келиб чиқиши эри Темур Бухорлик хотини Саноат Фарғонадан бўлган қўшнимн6инг Жалолиддиндан ёши каттароқ болалари уйда зерикиб кўчага ўйнагани чиқган Жалолиддини тош билан уриб оғзи бурини қонга беладилар. 
Жаҳлим чиқиб сўрагани борсам дарвоза эшикини очмасдилар...
Ота-онасидан нимадир эшитган-ки, Жаолиддини урдилар.
Жалолиддин эса ўша вақтда уч ёшида эди ҳам гапириш қобилиятини йўқотган гунг эди. Қулоқи яхши эшитарди лекин тилига тўлган калималшарини оваз чиқариб айта олмасди.
Мени тергов қилган вақтда Жалолиддинга берилган ҳам жисмоний ҳам руҳий қийноқ натижасида мана шуцндай абгор холга келганди.
Жалолиддин қандай қилиб уларнинг болалари билан уришсин ёки уч ёшдидаги Жалолиддин қандай ўн -ўникки ёшидаги болаларни урсин ?...
Агар Жалолиддин бир нима қилгандир деб шубҳалансам?
Сув деб ҳам айтолмасдан бармоқибилан кўрсатардиган бола қайси тили билан сўксин?...
Фақат овази чиқмай йиғлардиЖалолиддин бечора?
Сафар ака қамалмасидан олдин катта -катта бетон (блок) деворлар билан уйнинг олди тарфини ёпртирган Фақат битта юк машинаси кириб чиқадиагн уч метрга яқин масофани очиқ қолдирганди. Жалолиддин шу ердан кўчага ўйнагани чиқарди.
Оҳири жонимдан тўйдим.
Эркак қиладиган ишни аёл ҳам қила олдаи деб қўлимга чўкиш олиб қаердадир сақланиб қолган занглаган ва қийшайиб кетагн михларни топиб уларни тўғриладим Сафар ака янги уй солсам керак бўлади деб олган узунлики уч метрдай келадиган таҳталарни бир-бирига михлаб катта эшик тузатиб минг азобда ўша очиқ қолган жойни бекитдим. 
Жалоиддин кўчага чиқмай эшикининг олдида ўйнайди деб кўнглим жам бўлганди янгилишибман. Уйда овқат пиширай деб ошхонага чиқдим даразадан Жалоиддин ўйнаб юрибдими деб қарасам Жалолиддин кўринмади.
.Ҳавотир олиб ташқарига чиқсам Жалолиддин йўқ.
Рўпарадиги тахта тўсиқда очиладиган эшик қолдирмагандим Жалолиддиин мен уйда вақтда эшикни очиб чиқиб кетмасин деган қўрқув билан.
Лекин катта йўл тарафга очиладиган дарвозанинг эшики бор эди, югуриб борсам у ернинг эшики берк турибди.
Лекин Жалолиддин йўқ.
-Қандай қилиб кўча дарвозани очиб чиқиб кетган?
-Эшикнинг тутқичига қандай қилиб бўйи етган?
-Бир пастда миямга қон уриб кетди.
-Кимдан ҳам сўрашни билмасдим?
-Тўрт тарафга қарайман ҳеч қаерда Жалолиддин йўқ.
-Кучим яъна ҳар дойимгидек кўзимга етди.
Мен яшайдиган ховлида турадиган Қозоқистонлик оила Абдуқаюм билан Шаула мен келгандан кейин кўчиб кетмоқчи бўлишди лекин уй тополмадилар киралашга.
Мен уларга майли яшайверинглар.
Шаула туғганидан кейин кўчиб кетсаларингиз ҳам бўлади, хозир Шауланинг қорни бурнида кўчсангизлар қийналиб қолар деб уларни қолишига руҳсат бергандим.
Шаула хомиладорлик(декретний отпускага )чиқган бўлса ҳам ҳар куни эр хотин эрталаб кетиб кечқурун келар эдилар. Улар икки- уч, кунди- ки, уйда йўқлар.
Сўнг баҳор эмасми, бир пастда қоранғулик чўкди.
Мен яшайдиган уйнинг дарвозаси олдидан катта йўл ўтган йўлнинг у тарафида эсам маҳалла комитети жойлашган..
Маҳалла комитетининг раиси Убайдулла Сарсебоевдан сўрай десам иш вақти тугаган уйига кетган маҳалла комитетида ҳам ҳеч ким йўқ.
Умидсиз бир алфозда маҳалламиздан узоқ бўлмаган Бектемир туман милисияси жойлашаган идорага қараб йўлга чиқдим, Жалолиддини йўқолганини айтаман деб.
Йўлда бораётсам олдимда Жалолиддин келаяпти.
Кўриб кўзларимга ишонмадим.
Маҳкам бағримга босдим .
-Нера бординг, қандай уйдан чиқдинг?
...
-Биров олиб кетдими сани?
...
-Тили бўлса экан гапирса.
-Ман кимга нима ёмонлик қилдим?
-Недан?...
-Саволимга жавоб берадиган кимса йўқ эди...
-Балким Якуб Колос кўчадаги уйни йиқаётган ўша экскавотирчи амаки устимга уйни йиқса Жалолиддин ҳам манам ўлсак эди бунча азоб кўрмас эдик.
-Ким ўғлимни олиб кетди?
-Мақсали нима?
-Агар номардлар жазоламоқчи бўлса мени жазоласинлар ҳатто сув деб ҳам айтолмайдиган уч ёшар болада нима қасдларингиз бор?
-Дадаси учун норасида гўдак айбдор эмас-ку?
-Ўзим йиғладим, ўзим овундим уйқусиз тонгни оттирдим.
-Энди ақлим етди недан уйни йиққанларига ааагар ман шаҳарда яшасам кузатишў қийин чунки шаҳарда қўшниларнинг ҳеч бири мани танимасди. Маҳаллада эса кўпчилик мани бўллмасам ҳам Сафар акани танийди шунинг учун бутун маҳалла аҳлининг мени кузатиши осон ва босган қадамимни инсон қиёфасига кирган шайтони-лайинларга айтиб турадилар.
Шундай кунларнинг ибрида уйга куни маҳалла комитетининг котибаси Гулсара келди.
Аслида ман Гулсарани то уйга келгунича танимас эдим кейин унинг маҳалла комитетининг раиси Убайдулла Сарсенбойевнинг келини ҳамда котибаси бўлишини ҳатто цой исми(фамиляси( бир ҳил эканликини ҳам ўзи айтганидан кейин билдим.
.-Қурбоной опа кеча маҳалла комитетимизга Бектемир милициясидан бир одам келиб менга агар акам қамоқдан соғ чиқишини стасанг бундан кеийн бизларни айтганимизни қил деди.
-Нима қилишим керак деб сўрасам сизни кузатиб юришим керак экан бундан кейин дедилар.
-Мани нимамни кузатасиз?
-Уйингизга кимлар келиб кимлар кетишини, к5им билан борди келди қилишингизни?
-Қизиқ экан?
...
-Сиз рози бўлдингизми?
-Сиздан сўрай деб келдим.
– Сизни Акангиз қамалганми?
-Қамалганди.
-Нима учун?
-Акам бир одамни пичоқлаб ўлдирган.
-Йўғ-е?
-Бизларни уйга бир дўсти билан келди. Дўсти билан ўтириб ичдилар, маст бўлиб кўчага чиқиб кетгандилар. Ярим осат ҳам ўтмай акам уйга югуриб қайтиб келди мендан ошхонанинг пичоқини сўради мен ҳам унинг нима учун сўраётагнини билмагним учун бердим. Акам мен берган пичоқ билан дўстини қорини иккига бўлиб ташлаган.
Акам уйга қайтиб кирганида ҳаммаёғи қип қизил қон эди уни қонлар ичида кўрганимдан кейин қўрқаннимдан хушимдан кетибман ўша вақтда учунчи ўғлимга хомила эдим.
-Акангиз пичоқлаган одам нима бўлди тирикми?
-Ўлди.
-Акамни қамадилар.
-Сизга индамадими милиция?
-Хомила бўлганим учун қамаган эдилар, бўлмаса пичоқда мени ҳам қўлимнинг излари қолган экан.
-Ўзингиз биласизГулсара агар мани кузатиб шпионлик қиламан десангиз нима ҳам дердим..
-Мен уларга сизни кузатмасликимни айтдим. Эри кқамалган хотинни аҳволи оғир бўлишини биламан олдин менинг ҳам эрим қамалаган эди.
-Эрингиз ҳозир ҳам қамоқдами?
-Қамоқдан чиққан намозхон бўлиб қолган ҳар ҳафта уч кун Қўйлиқ бозорининг ёнида бир имом бор экан ўшадан диний дарс олаяпти.
-Олдин эри кейин акаси қамалган хозир эса диндорнинг хотинига айланган Гулсарага раҳмим келди. Гулсара бугун сизга шу таклифни қилган ит эмган КГБнинг итлари агар эртага сиздан “кузатиб юриша розимисан” деб сўрасалар рози бўлаверинг. Агар сиз рози бўлмасангиз мен танимайдиган яъна бирисига айтади у “хайвон”лар, барбир..Қурбонойни кузат босган қадами ҳақида бизларга ҳабар бер деб улар сиз каби виждонли эмас келиб менга “сизни кузатиб юришимни айтдилар” деб менга аймайдилар.шунинг учун сиз маъқулсиз менга.ҳам иш ерингизга яқин нима дедингиз?
-Сиз-ку, ку виждонинигиз қийналиб келиб айтдингиз, бошқаси бўлса айтмайди у вақтда мен қаердан биламан уларни мени кузатиб юришганини?
-Шундай бўлса ҳам яхшимас-да, шпионлик қилиш сизни нима ҳам сирингиз бор?...
-Шуни айтинг, мен ўғлимни қорини тўйдириш учун нон олишга ҳам пулим йўқ бўлса мени нимамдан қўрқади бу ит эмганлар?
-Билмасам?
-Гулсара аканигизни қамалганидан кейин бориб кўрдингизми?
-Йўқ.
-Соғинмадингизми?
-Соғиндим.
-Ким боради аканигизни изидан ёки ота- онангиз борадими?
-Отам ҳам онам ҳам ўлган фақат битта акам бор Тошселмаш заводида ишлайдиган.
-У акангиз борандир?
-Йўқ у ҳам бормаганди.
-Акангизни хотини болалари борми?
-Битта ўғли бор хотини ўрис.
-Ўрисга хотин олганми акангиз?
-Мени онам татар дадам ўзбек бизлар урс мактабда ўқидик шунинг учун акамлар ўрисга уйланган.
-Ўрис хотини бордими акангизнинг изидан?
-Бормаган пули йўқ билет олишга.
-Ундай бўладиган бўлса сиз “шпионлик”га, рози бўлинг эвазига акангизни бориб кўришингиз учун йўл кирага ҳамда олиб борадиган “передача” га , пул берсинлар сизларга.
-Ростданми айтаяпсиз бу гапланиГулсаранинг кўзларида севинч бор эди.
(Сафар ака қамалаганидан кейин мен биронтаси вбилан гаплашсам мажбур қолмасам суҳбатдошимнинг юзига қарамайман қарасам балким ишонмассиз унинг қалбида кечаётган кечинмаларни ўқирдим.Хозир ҳам Гулсаранинг кўзига қарадим у, унинг тили бошқа гап айтаётаганини билдим . Кўзларида эса вужудига яширинган шайтоннинг акси бор эди.
Буни кўрганимдан кейин Гулсаранинг КГБнинг, таклифига кечадан рози бўлганин ҳис қилдим. Бугун эса мени огоҳлантиргани келганди билиб қўй ҳар бир босган қадаминг учун жавоб беришга мажбурсан, сани ипинг мани қўлимда истасам бўғаман, истасам ўз холингга қўйяман. Мени шаҳарда яшаган вақтимда давомли ментлар ва КГБнинг инсонлик қиёфачини йўқотган ходимлари кузатгани учунми, ё ойларча КГБнинг темирдек савуққонли терговчилари тергов қилганлари учунми, ўша сохада ишлайдиган ёки уларга ёлланган қонибузуқларни юзига тик қараб кимликини билиб оладиган бўлгандим.
Агар улар билан юзма-юз, келмай телефонда гаплашсам овазидан танирдим. 
Оллоҳ менинг бошимга тушаяпган мусибатларнинг мукофоти қилиб пешонамга қўйилган учунчи кўзимни очаяпган эди. Хозир ҳам Гулсаранинг юзига қараб асл мақсадини билдим.лекин ўзига айтиб ўтирмадим. Энг ачинарлиси эса баъзи Гулсарага ўҳшаган соддалар акаси ёки укаси ҳатто қариндоши қамалса иложи борича КГБда, ишлайдиган одамлар билан дўстона ҳамкорлик қилиш пайига тушадилар. Улар нимани талаб қилса икки баравар қилиб айтганларини қиладилар, шундай қилсам қамоқда ўтирган жигаргўшамга ёрдамим тегади деб. Аслида қамоқда ўтирган жигаргўшасига КГБ билан ҳамкорлик қилиб катта зарарни бераётганига соддадил инсонларнинг ақли етмасди. КГБ билан Милиция ходимларига ажан(шпион)ликга, ёлланган қонибузуқларни ҳар икки ташкилот итдан баттар ёмон кўришларини шпионликга ёлланган ақли камлар билмасди. Бугун қамоқда қийналиб ўтирган яқинимга ёрдамчи бўламан деб сотилиб бир бегуноҳ инонларни қонқаҳшатган бу маразлар эртага бизларни ҳам сотади деб улардан нафратланганлари учун қамоқда ўтирган ўша сотқинларнинг яқиниларни икки баравар қийноқга солар эдилар. Сотқининг қаридоши ҳам сотқин бўлади деб . Гулсара ҳам акамга яхшилик қиламан деб менга шпионлик қилиб юришга роз бўлган аслида эса ёмонликни менга эмас тўрт девор ичида қон ютиб ўтирган қотил ўз акасига қилаяпган эди.)
Гулсарага ҳаёлимдан ўтганларни эмас унинг кутган жавобини айтдим. 
-Рост айтаяпман ҳеч бўлмаса сизга бир фойдам тегсин бу ҳам бир савоб қамоқда ўтирган одамнинг яқингига яхшилик қилиш. Пул сўрадингизми мени кузатиб юришингиз учун?
.Улар сизни кузатиб юрганим учун пул берамиз дейишганди.
-Ростданми? 
-Рост.
-Мана сиз ишлайсиз олган маошингизни кимга берасиз?
-Қайин отамга бераман.
-Ана кўрдингизми. Ҳам ишлайсиз ҳам пулингиз йўқ агар сизда тиран(пое6зд)га , билетга олишга пулингиз бўлагнида бу вақфтгача аканигзни изидан борардингиз тўғрими?
-Тўғри.
-Демак бундан кейин "мент"лардан пул сўрасангиз ҳаққингиз кетмайди. Мени “кузатиб юр” деган гапларингизни менга айтганингизни ҳам мени сизга айтган гапларимни ҳам уларга айтиб ўтирманг рози бўлаверинг.
-Яхши .
-Гулсара кетди.
-Бу менинг маҳлламизга кўчиб келганимдан кейин Ўзбекистон КГБсининг бектемир туман милицияси тарафидан қўйилган биринчи “ шпион”им, эди.
Мен агар бошимдан ўтган гоҳ кулгули гоҳ айнчли мени кеча кундундуз кузатган “шпион”лик , хотираларини ёзавермам бу “хотра”ларимнинг поёнига ета олмайман. қилганларнинг қисқача баёнини ёзиб ўтаман.Демак Гулсара Сарсебоевадан кейин уларнинг сафи кенгайди, айтайлик менинг уйимда турган ҳеч вақт квартира ҳаққини олмаганим Сафар аканинг дўсти Жорка таништириб уйимда турган Абдуқаюм ваунинг хотини ўзбекистонда чиқадиган қозоқ тилидаги газетанинг коректори бўлиб ишлаган Шаула фамилчсини унитдим.
-Маҳалламиздан ўзини адабиёт ўқитувчисиман деб танитган қозоқ хотин. Унинг исмини ҳам билмасдим. У хотин истаган соатида уйга кириб келарди уни кўрганидан Абдуқаюмнинг юзи қўрқувдан оқариб кетарди.
Чунки Абдуқаюмнинг умуман Ўзбекистонда яшашга ҳаққи йўқ эди яъни у ҳеч қаерда рўйхатдан ўтмаган яъни (прописка)йўқ эди.
Фақат унинг хотини Ўзбекистонлик эди.
Шунинг учуми “шпион” қозоқ хотиндан ўлгудек қўқарди. 
У келса ташқарига чиқиб кетардилар нималарнидир гаплашгани.
Мен содда олдинларига бу хотиндан шубҳаланмасдим ташқарига чиқиб кетсалар ҳам менга нима дердим. Абдуқаюмнинг “оқариб “ кетиши ҳам диққатимини тортмасди. Кейинчалик гап орасида Абдуқаюмнинг оғизидан чиқиб кетганда билиб қолдим. 
Худди давлат тўнтариши ўтказадиган кучим бордай менинг атрофимга ментлар тарафидан қўйилган “шпион”ларнинг, сони аста секин кўпайиб борарди.
Улар заҳарли чирмочавуқга ўҳшардилар тобора сиқиб келаётган эдилар.
Энг сўнгида уларнинг сафига эри ўзини осиб ўлдирган Зулфия қўшилганди.
Зулфия эри ўзини осиб ўлдирганидан кейин ота онаси билан яшарди маҳаллад унинг ҳам онаси татар отаси қозоқ эди.
Зулфиянинг битта ўғилчаси бор эди исми Рустам Жалолиддин қатори. Эрини эсласа ҳар дойим кўзига ёш оларди. Зулфия Бектемир туман прокурорининг шофёри билан танишиб у билан нинг севгили бўлгандан кейин “мени кузатиш” ишига кирган шекилли Зулфия пайдо бўлганидан кейин Гулсарa мендан узоқлашди.
Менинг нима сирим бор эди ўзи?
29.01.2017 yil: Lausanne.

Шавкатли фармон чикди!





Ўзбекистонда истеъмолчилардан 11 трлн. сўмни ундириш устида иш бошланди. (Матбуотдан)



Шавкатли фармон чикди!


Ўликнинг кафанидан,
Тирикнинг кўтанидан
Туловлар ундирилсин,
Козикка кундирилсин.

Аяманг инсон зотин,
Ўрнига товик бокинг.
Дододан мадад олинг,
Гўрига чирок ёкинг.

Газ беринг мазорига,
Хидласин хуморига.
Дўзахга oлов керак,
Ошпазу палов керак

Додонинг хизматига,
Жўнатилсин Зелимхон.
Иноят килиб турсин,
У тамонда тинч юрсин.

Ўзбек асли мардикор,
Хукуматдир, сохтакор.
Ракобат килса бошка,
Ўлдиринг карзга ботса.

Ўликнинг кафанидан,
Шарафсизлар шанидан.
Ундиринг тўловларни,
Ўкитинг гўрковларни!

Ўзбекни тикинг гўрга,
Солик тўласин тезда!
Айтинг хабари бўлсин,
Ўзбек деган, кар-кўрга

Сафар Бекжон.   29.01.20017

суббота, 28 января 2017 г.

Zulumning dini yok, chunki u felingizdandir.




       Zulumning dini yok, chunki u felingizdandir.
Zulumdan kochgan musilmonlar Islom davlatlariga karab yolga chikmaydi. Shayhlardan.... oddiy musilmonlargacha dushmandan, zulumdan kocharkan demokratik davlatlarga kochmokdalar.... Adolat tuzumlarda emas, adolat din rahbarligini kilaman deb yakka hokimlik kilmokda bolgan islom nomi ostidagi insonlarda rahbarlarda. Bu rahbarlar musilmon bola turib na Kurondan va nada konundan korkadilar. Eng kop baytul molni talon kilayotgan musilon tuzumidamiz degan davlatlarda emasmi? 27 ta islom tuzumidagi koninishida bolgan davlat bor. Birontasi kamoklarda oldirilayotgan Ozbekiston mominlari oilalariga yordam berdimi. Kamokdan chikkanlari bu 27 davlatdan siyosiy boshpana oldimi? Islom bilan islomiy korinishdagi badaviy arab rejimlarini ajrata olamydigan bizning soddalar Safar Bekjon dinimizn tankid kilmokda deb oylashi mumkin. Kuron adolati Muoviyadan keyin yok kilindi. Omon bolinglar. Mening kalbimni-zikrimni, takvomni mendan boshka bilmaydi. Tuhmat kilmasdan akl zakovatlaringizni ishlatinglar. Zotan Kuron "aklingizni ishlating" degan hukumni 52 marta takrorlagan.
Bugungi islom dunyosi Kurondan koprok uydirilgan hadislar va Muwoviya izdoshlari bolgan shayhlar rivoyatiga asoslanadi. Iymon fakat takvodan iborat kilib belgilandi. Namoz, roza zakot va haj Islomning asosiy tamali kilib belgilandi. Islom iymonli (adolatli, togri) insonlar birligi bolishi kerak edi. Ammo bugunning takvoli insoni zmmasiga boshkalarni ham takvoli kilish vazifasi yuklatildi. Okibatda zoraki takvo, korinish oddiy instingga asoslandan ibodat shakli faydo boldi. Takvoning shaki boshkacha boganligi uchun bizdan emas..... ayrimchilik islomi faydo boldi. Islom kalimai-Shahodatga asoslangan yagona dinni tamsil kilmay koydi. Islomni dunyodagi 2-3 milliard inson tanimaydi. tanisalar bitta Yaratga ibodat kilishardi. Ularga islomni tanitish orniga koshnimiz namozga chikmagani uchun, obdasti boshka bolgani uchun jazolash kerakligini aygokchisi bolgan moninlar yaratildi. Mullar salnati Jomilarni toldirish pul toplash maksadida nima kilsalar haklari borday harakat kilmokdalar. Fatvolar chikarib mominlarni olidirishga hukum bermokdalar. Mashablari boshka bolgani uchun millionlarcha inson ustiga bombalar yogmokda. Bu mollar, shayhlar, takvochilar 3 millard inson sigirga siginmokda, putga toshga hudo demokda.... Borishsin ular orasida Kuronni tanitsin. Yok bu mullar saltanati musilmonlarni koshni-koshniga aygokchi kilishbilan avvora. Ammo takvoli kotillarga bir metr sakol-salla bilan sherik bolmokdalar. Baytul mol ogrilari.... barchasi takvoda bekam insonlardir. Demak biz fakat ibodatdan iborat bolgan bir din tushunchasidamiz. Paygambarimizning mayiti uch kun kabrga koyilmadi. Jinoza aytila olmay kuttirildi. Sahobalar mashavaratdan boshi chikmadi. Ohiri paygambarimizning oila azolaridan iborat 7 momin jinoza okidi va mayit kabrga koyildi. Paygambarimiz bunday bolishini bilganday, songi hutbasiga minglarcha musilmonlarga bu yolni tutmanglar degandi. Songi Hutbaning asosiy mazmuni Hadis va rivoyat emas; Paygambarimiz;
- Men sizlar Kuronni meros kilmokdaman Allohning kitobidan boshka narsalarga etibor kilmang deganlar; Kolgan barchasi inson mahsuli.....
Islom dunyosing boshiga kelayotgan kulfatlar Yaratganning jazosidir. Sababchi kim bolsa bolsin, hukum Allohdan kelmokda. Demak felimizni tuzatmasak Allohning jazolari tugamaydi.....
Safar Bekjon.

пятница, 27 января 2017 г.

Akbarjet airlines филими.


             Akbarjet airlines  филими.
   

                         Узбекистон тамонига! 
   Акбарали буйнимга куйилган пулларни йигиб келаман деб сенларни алдади. Ташкарига чиккандан кейин фикрини узгаришга кундирган одам уни ем килди. 
Киевда самолётда яшаб турган иккитаси икки тамонлама айгокчи. Самолётдаги пулларни "гум" киламиз деб туришибди. Украиналик сокчиларни сотиб олмокчи булишди.
Хабари келди. Иккаласининг Тошкентдаги кайси ташкилот одами эканлигини маьлум.... Бутун бойлик мусодара булади. 
 Угирлик килган билан сизларга колмаслигини курдиларингми? 
Йиллардан бери  ёздик. Хамма жойда шу, пулнинг дусти йук. Дубай, Сингапурми, Малайзиями... Африками фарки йук. 
Хамма нарса вактинча сизларга ва оилангизга оид булиб куринади халос..... 
Акбарнинг хазинадан умарган тууу-тууу 800 миллион$ мардикор халк пули, бойлиги.....

Uzdemfunsuisse info.                                                            27.01.2017

вторник, 24 января 2017 г.

Қуёши кулмаган баҳор 89 -қисм.




                              89 -қисм.

        Ўз ҳаёл дунёмга ғарқ бўлиб суднинг тамом бўлганини ҳам билмай қолибман.
Ташқарига чиқдик.
Дилором опа менга қараб: келин сиз Мурод аканинг синглисиМуҳаббатни бизларнинг уйга олиб боринг уйда Муножат билан Севинч бор. 
(Муножат билан Севинч Дилором Исоҳованинг Ўзбек Миллатнинг буюк шоири Рауф Парфидан бўлган қизлари эди)
-Майли.
-Бизларнинг бир ишимиз бор ишимиз битириб кейин уйга қайтамиз.
-Сизларни келмасликинигизни ва уйингизга меҳмон келишини Муножат билан Севинч га айтагн эдингизми?
-Билади, эрталаб судга келишдан олдин айтгандим уларга.
-Ундай бўлса яхши экан.
-Дилором опа мен кейинги судларга кела олмайман .
-Нима учун?
-Ҳабарингиз бор уйни йиқиб мени Бектемир туаманидаги эски уйимизга кўчириб юборганлар, мен кўчиб борган маҳалла шаҳарга жуда узоқ ҳам Жалолиддинга қарайдиган ҳеч ким йўқ ундан ҳам ёмон менинг автобусга билет олдаиган ҳам пулим йўқ.
-Сиз кейинги судга келинг, мен болаларга айтаман сизга йўл кира учун пул беришади.
-Жалолиддин ким билан қолади уни суд залига олиб келолмайман-ку.
-Тўғри айтасиз сизга қийин шунда ҳам яъна бир марта келинг кўриб турибсиз-ку, булар менга ҳам жиноят иши очишди.
-Эшитдим...
-Дилором опf шу атрофда юрган ,бир кишини исмини айтиб чақирди.
(йиллар ўтгани учун исмини унитдим.)
-Унга мени кўрсатиб бу Сафарнинг хотини унга пул беринг ҳозир уйига қайтиб кетиш учун автобусга билет олишга ҳам пули йўқ.
-У одам менга чўнтагидан 50 сўм чиқариб берди.
-Сафар Бекжон менинг энг яқин дўстим бўлади. билмас эдим сизларни оғир аҳволда яшашингизни. Менга уй адресингизни берингиз мен сизга моддий ёрдам бераман.
-Раҳмат, деб уйимизни адресини ёзиб бердим-да, у одамдан узоқлашдим, кўзимга тўлган қайноқ ёшни кўрмасин деб. Сафар ака қамалганидан буён биринчи марта эшитган гапим эдми “Сафар Бекжон менинг дўстим” деган сўзни.
Агар шўа симини бугун унитган одамнинг олидида яъна озгина турсам бор овазим билан дод солиб йиғлашим аниқ эди. Фақат Сафар "бизларни дўстимиз деб қамалганидан кейин маҳалламиздаги Сафар аканинг дўстларини айтмаса ҳеч ким менга “Сафар Бекжон менинг яқин дўстим” деб айтмаган эди.
Ҳамма менга ҳам Сафар акага нафрат кўзи билан қарар эдилар.
Мени Сафар акани хотини бўлганим учун Сафар акани “туҳмат” тўрига илиниб қамалгани ва сўзда ЭРК Партиясини “сотди” деган тушунча билан. �Лекин ҳеч ким ЭРК Партиясининг раиси Муҳаммад Солиҳнинг укаси қамалганига бир ой тўлмай “мен ўз акамдан воз” кечдим деб "Ҳалқ Сўзи " газетасининг бутун бир саҳфасини тўлдириб мақола эълон қилган СОТҚИН, ВИЖДОНСИЗ. ИФЛОС Мақсуд Бекжонга ҳеч ким этибор бермасди.
Ҳатто Муҳаммад Солиҳ ҳам хеч кимга қилмаган меҳрибончиликини ўша инсон қиёфасига кирган иблис укаси ва унинг оиласига қилар эди.
На ЭРК Партиясига на унинга ъзаоларига ҳиёнат қилмай қамоқда йиллардир қон ютиб ўтирган Сафар акага эса ҳамма “душмон” кўзи билан қарарди.
Вақт олий ҳакам бир кун келиб Сафар ака озодликга чиқса сиз каби оғзи бузуқлар ўз қилмишингиздан пушоймон бўлишингиз аниқ чунки сиз адашган ғофил бандалар билмасангиз ҳам бизларни яратган улуғ ТАНГРИ ҳаммасини кўриб турибди.
Ким кимни эканликини.
Сафар ака ва мен учун адашган бандаларнинг эмас Тангрининг тарозиси тенг бўлса етар.
Ҳатто бир вақтлар ўз укам деб айтган Дилором опа ҳам мендан ва Сафар акадан нафратланарди буни “уй йиқилаяпти” деб йиғлаб борганимда билганман. 
Бугун келин деб яхши муомила қилаяпгани эса музлаган тоғнинг олд кўриниши, орқа юзини эса яшираяпганди. Чунки Мурод аканинг оиласи олдида менга “ёмон” муомила қилса асл башарси очилишидан қўрқандир балким?
Чунки Холида янга ҳам Мурод аканинг синглиси Муҳаббат ҳам менинг хурматимни жойига қўйган эдилар.
Дилором опанинг уйига йўлга чиқишдан олдин Холида янга ва Мурод аканинг маъанвий онаси билан ҳайрлашдим.Холида янга укаси билан қаергадир кетди. Кейинроқ келамиз -Дилором опанинг уйига деб.
-Дилором оапнинг уйига Муҳаббат билан биргаликда келдик.
-Келсак уйда Дилором опанинг қизлари Муножат билан Севинч бор экан.
-Қизлари биз билан саломлашди-да, ўз хонасининг эшикларини қарсиллатиб ёпиб ичкарисига кириб кетдилар.
Мен-ку, олдинлари келганим учун калондимоқ қизларнинг ўзлаидан бошқа ҳеч кимни инсон ўринида кўрмайдиган ит феълларини борликини, билардим лекин узоқ йўлдан келган кўзи ёшли Мурод аканинг сингилисининг олдига на дастурхон ёзиб на-да, на бир пиола чой қўймай бизлардан анфрат қилган каби “эшикни қарсиллатиб” ёпиб кетганлари юзимга тарсаки урилгандай тъасир қилди. Дилором ипанинг иккита қизининг ҳам шунчалик тумшуқи баланд эди-ки, азбаройи худо бу икки арзанда қиз оёқи остида ер баошида осмон борликини унитган эдилар. Оллох буларни “сувга ботмаган ўпкадек кўтарилган кўнгилини” босмаса гунохкор инсон булар иблан бошга чиқолмасди.
Аслида онаси шу бўлгандан кейин қизларидан иносний одоб-аҳлоқ, кутиш ҳам қийин.
Нима ҳам бўларди иккита қизи ҳам бир ўчоқга ўтин бўлишга ҳам арзимасди.
Шунинг учун айтадиларда “онасини кўриб қизини ол, арқоқини кўриб безини ол” деган истеҳзоли фикр ўтди кўнглимдан.
-Муҳаббат мен кетишим керак Жалодиддинни Сафар аканинг дўстининг уйига қолдириб келгандим йиғлаб ўтиргандир ая деб.
Автобусдан Иброҳимларнинг уйига борадиган бекатда тушиб у ердан Жалолиддинни олдим.
Жалолиидн йиғлаганиданг икки кўзи шишиб кетганди.
Уйга келиб кечқурун Мирзо Улуғбек туман хокими Шавкат Мирзёев ва туман пракртурасининг номига ариза ёздим, йўқолган насаларимнинг рўйҳатини тузиб.
Эраси куни тонг отганидан кейин Жалолиддин билан Якуб Колдос кўчасидаги бузилаётган уйимизга қараб кетдим.
Борсам алалқачон биз яшаган уй йиқилиб ер билан яксон бўлганди.
Кўчамизда олдин кўрганим маҳалланинг посбони Қозоқ миллатига мансуб Сарсебой деган мент иблан у куни биз хокимятдан келганмиз ўзларини танитган икки одам бор экан.
-Уларга даридмни айтиб ёрдам сўрасам?...
- ...
-Мент Сарсонбойнинг менга айтаган “ҳақрот”ли, жумаларини бу ерда ёзмайман.
Ҳар бир эри қамалган ёки ёлғиз яшаган аёл оч қолса ҳам ялонғоч қолса ҳам номусини сотмасликини, эгнига шайтон қиёфатини кийиб, инсонликни йўқотган бебурдаларгина тушунмайди ёки тушунса ҳам ўз билганидан қолмайди.
Огллоҳим бу иблис қамалсин “хотни хор бўлиб ҳар кимнинг қўлидаги тиш чўткасига” айлансин шундагина бундай ифлосларнинг кўзи очилади.
Кўзимга тўлагн аччиқ кўз ёшимни яшириб у ердан кетдим.
Бир оз ўзимга келиб қарасам рўпарамга битта юк машинаси келиб тўҳтади.
Қарасам у кни уйимизни юкини олиб борган машинанинг шофёри кабиндан тушаяпти.
Хрсанд бўлиб кетдим.
Худога шукур ҳеч бўлмаса шофёрдан сўрайман юкларимни нима қилдинг ким олганди деб.
-Саломлашиб сўрай бошладим йўқолган насалримни рўйхатини айтиб.
-У ўрис тилда мен ўзбакча гапирардим.
-Унинг гапидан шуни тушундим-ки менинг юкларимни , ким олганликини биларкан-у, лекин менга айтишни истамас экан.
-Нима учун?
- ...
-Саволим ҳавода муаллақ қолди.
-Сергей (унинги исмини сўраганимда айтганди) сан қамалиб кетасан “ўғри” деб ном кўтариб, мани нарсаларимни “ўғирлаган” ҳақиқий ўғрилар эса ташқарида қолади.
Ҳамма оғирлик сани бўйинига тушади. Менинг хўжайиним қамалаган биламан қамоқхонанинг нима эканилкини. Ўзинга ачинмасанг ҳам Онанга раҳм қил. Эртага бир кун “ўғри” деб қамаб юборсалар энг кўп Онанг йиғлайди сан учун.
Ҳақиқий “ўғри”лар, эса холингдан ҳабар олмайди.
- ....
-Онанг йиғлайди сан қамалсанг яъна бир марта тушун.
...
Ўзбекистон Жиноят Кодексининг шу моддаси (афсуски нечанчи модда бўлганилкини ҳам бугун унитдим., бу падарлаънатилар нафақат яшашим учун керакли нарсаларни ҳатто қонунга оид жуда кўп китоблримни ҳам ўғирлаб олган эдилар)билан санга жиноят иши очадилар дедим алам билан.
...
-Сан жим туриб ҳеч нарсани ютмайсан!
...
-Энди ўзингдан ҳафа бўл.
-Мен ёзган аризамни прокртура ва Мирзо Улуғбек тумани хокимиятига топшираман дедим алам билан.Сергейнинг бетини бездай қилиб жим қараб туриши жонимни халқумимга келтирди, у менга қўлингдан ҳеч нарса келмайди ... Сенга ким ҳам қулоқ соларди “Ватан хойин”ининг, хотини дегандай истеҳзо билан қараб турарди.
Кучим яъна кўзимга етди.
Йўл бўйи йиғлаб кетдим.
Прокуратура ва Хокимияга шикоят ара\изамни топшириб уйга қайтдим.
Икки -уч. кундан кейин Мурод аканингс уди бўлди.
Бормасам Дилором опа келин йўл кирага бердирган пулимни олиб ҳам судга келмади деб айтьмасин деб бу гал Шауладан илтимос қилиб ёнига Жалолиддинни қолдириб Олий суд биносга бордим.
(Шаула газетадаги ишидан хомила бўлгани учун дам олиш (декрет)га, чиққанди.
Борсам Дилором опа унинг эри Рустам Холида янга укаси, Мурод аканинг маънавий Онаси , Муҳаббат, Мурод аканинг катта ўғли. Чой фабркасининг директорининг хотини бор экан.Улар билан хол хотир сўрашдик.
Суд бошланди ичкарига кирдик олдин тасвиралганимдек савуқ манзара.
Мурод ака билан шерикланини ранг рўйлари олиднги гал кўрганларимдан ҳам афгор холатда эди уларнинг юз кўзларини кўриб нафасим бўғилди.
Прокурор ва суд ҳаётининг қоралаш учун айтаётагн гапалрини эшитиб кўзимнинг олди қоранғулашди.
Тезроқ суд тамом бўлса экан у мен бу ўлик башара суд аҳйатини ҳам прокурор Рашид Қадировни ҳам кўрмасам деб деб тилак қилдим ичимдан.
Суд тўҳтатилди, бошқа кунга кўчирилди деб айтди
Нима сабабдан тўҳтаилганини тушунмай қолдим.
Ташқарига чиқдик.
-Дилором опа менга қараб ўша пул берган одамни сўради калдими деб?
-Йўқ келмади.
...
-Келмаса келмасин унда ҳам бировларга айтар Сафарни хотини абгор холда яшар экан ҳатто нонга ҳам пул тополмай деб.
-Ёрдам берса ёмонми?
-Ҳақатдан аҳм Сафар аканинг “дўсти” бўлганида сиз айтмасангиз ҳам шу вақтгача мени излаб топиб ёрдам берарди.
-Тўғри айтасиз.
Майли Дилором опа мен кетай .
-Биласизми ён тарафдаги сул залида Мамадали Маҳмцудовнинг суди бўлиб турибди.
-Ростданми, ҳайратланиб сўрадим.
-Рост мен ҳам энди эшитдим.
-Майли Дилором оап мен кетаман.
-Майли яхши боринг.
-Дилором оап билан аҳйралшагнимдан кейин Муҳаббат ва Холида янга билан ҳам хайрлашиб йўлга чиқдим.
Келарканман йўлда бир марта Мамадали ака ўйўлдан ўтаётиб машинасини тўҳтатиб мени иш ерига чақирган ватқда кўрганим ўғли Бобурни билан биргаликда келаяпган аёлларни кўриб қолдим.
Бобур мани кўрганидан қадамини тезлатиб ҳарохларидан олдинга ўтиб олди.
Мен ундан ҳам тез юриб Бобурнингизидан етдим.
-Салом сиз Мамадали Маҳмудовнинг ўғли Бобурмисиз?
-Йўқ.
-Унинг қисқа ва савуқ овазда жавоб бергани юракимни музлатди.
Зота н “ мен Бобурман сиз сўрагнингиздек Мамадали Маҳмудовнинг ўғлиман” деганида ҳам
менинг унга беражоқ на ёрдамим бор на беражоқ зарарим бор.
Фақат Мамадали аканинг соғликини сўрамоқчи бўлгандим холос. Мамадали акани Ҳалима Худойбердиеванинг эри Ислом Каримовнинг давлат маслаҳатчиси bölib ishlaydigan Мавлон Умрзовнинг қаматганидан ҳабарим бор эди.
Яхшиям-ki, ўшанда Аҳтам Розиқов ва Дилором Исоқованинг гапига лаққа ишониб уйга kimlardir tarafidan berib yuborilgan газеталардан Мамадали аканинg иш жойига олиб бормаганим.
Ahtam og ham Dilorom opalarning ikkalasi ham менга газетlardan bir qismini Mamadali аkaning ihs joyiga олиб бориб беринг деb aytganida бир хил жавоб бергандим.
Мамадали акадан хафаман укиши Сафар аканинг “танга”ни, олганлики, ҳақида Эълликқалланинг музезейининг директори Ўразали Жумаевнинг имзолаб берган тилҳатини мен кўпайтириб беринг деб борганимда рози бўлмади. Шунинг учун мен унинг иш ерига на газета олиб бориш уёқда турсин ҳатто ўзимнинг ишим бўлса ҳам бормайман!!!
Ularning ikkalasi ham mendan hafa bölgandi ushanda.
“Ҳар ишда бир шаaр xар бiр шаaрда бир хайр” бор деганлари шу бўлса керак. Olloh meni bir yuz qoralikdan saqlagan ekan.
Ujarlikim özimning foydamga hizmat qilgan.
Bölmasa bir umr vijdon azobida qiynalardim "begunoh odamning qamalaish"iga Hotini va qizlarining köz yoshiga sababchi böldim deb.
Бугун газета тарқатдинг, Ўзбекистон давлатини парчалаш учун қуроли груҳ туздинг деб Ўзбекистон Жиноят кодеексининг қатор моддалaри билан Мурод Jöraev va uning döstlariga жинояти иши очган ҳукуматbugun sud bölayapgan Мамадали акани ҳам иш жойингда ЭРК Партиясининг газетаlarини тарқатgansan deb ayblab жиноят ишига яъна бир qator моддаlar қўшgan bölar эдилар.
24.01.2017 yil. Lausanne.

Хурматли тoвикшунос хукуматимиз!







     Жаноб Рустам Азимовга "Тoвукшинослик" мансаби берилди.
Ўзбекистоннинг бушаб колган хазинасини олтин тухум тугадиган тoвуклар топишдек мухим соха Рустам Азимовга топширилди.
100 та тoвук олтин тухум тугиши учун нечта хуроз кераклиги аниклик киритишдек мухим тадкикот ишлари Бош вазир уринбосари Раматов Ачилбайга топширилди.
Аммо жаноб Рустам Азимовнинг Ислом Kаримов вафотидан куп утмай килган баёнотини эслатиб куймокчимиз;
"Ўзбекистон Бош вазири ўринбосари Рустам Азимов мамлакатда бизнес соҳаси тадбиркорларларнинг ишига ноқонуний аралашув, ортиқча буйруқбозлик, порахўрлик ва таъмагирликдан азият чекаётганини айтган."

Хурматли тoвикшунос хукуматимиз!

Давлатимизни тулки-чакаллар босиб кетган, канча тoвик бокишмасин ушаларга ем булаверади.
"ТУЛКИШУНОС-ЧАКАЛЛАР" кушма ташкилотининг раиси качон узгаради?

Овчилар ташкилоти шинавандаси

Сафар Бекжон.                                      24.01.20017

понедельник, 23 января 2017 г.

Акбарали давлат хазинасини умарган.


                Акбарали давлат хазинасини умарган.
    Узбекистон тамони "Расмий Тошкент Ўзбекистон ватандоши Акбарали Абдуллаевни эктрадиция этиш талаби билан Украинага мурожаат қилгани йўқ."  дейишдан олдин: 
  -Узбекистон качон бу инсонни Интерполга берганлигини аниклаш керак. Бу хабар келганда кечкурунги пайт эди. Биз бир неча жойга телефон ве емаил билан мурожат килдик. Тезлик билан бир неча саволга жавоб беришимиз  керак эди. Узбекистондаги коррупция масалалари буйича эксперт ташкилот булганимиз учун бизнинг фикримизни сурашмокда эди. Ташкилотимиз бир неча марта 
 "- Акбарали Абдуллаев Узбекистон Призеденти оиласидан булганлигидан фойдаланиб давлат хазинасидаги бойликларни четга олиб чикканлиги аникланган" дея ёзгандик.
 Узбекистон тамони бу инсонни кидирувга бермаганлиги аникланган.  Уни исми очикланмайдиган тамон Узбекистондаги жиноий ишидан келиб чикиб учунчи давлатда хам тергов килиниши хохлаётганини  айтишди. Биз Узбекистондаги камок муддати тамом булмаган бир инсонни учинчи давлатга тергов учун олиб кетиш мукин эмаслиги айтдик.     Улар 
"- Ундай булса Узбекистон тамони  Акбарали Абдуллаевни камокдан кочган шахс сифатида талаб киладими"-  деб сурашди. Тезлик билан Узбекистонга билдиринглар дедик.  Ташкилот раиси уша куни кечаси интернет оркали бу хакда ёзди.  Сиёсий бошпана сураши мумкин дейишди. Камок  муддатни утаганидан кейин сурай олади.    Гапимиз шу ерда тугади.
    Максадимиз  Акбарали Абдуллаевни тирик колиши. Улдирилса Узбекистон хазинасидан умарилган бойликлар Гарб банк системасида булишилади. Мулклар билан кушиб хисобланганда 1 миллард $ халкмиз  пули хакида гап кетаётир.
Акбарали Абдуллае кузига  куткарувчи сифатида куринаётган адвокатлар аслида уни жисмоний ёки маьнавий улимга жунатишади. Максад бойлик нима килиб булса хам Гарб банк эгаларида колишидир. 

  Иккинчи масала ёнларида бир бочка кора сиёх ташиган девордандек кулоклари булганларда.
   Уларнинг аник билишларича Акбарали Абдуллаевни мафя отаси. Коза Нострагача бориб такалиши мумкин....... гийбатшунослиги.
   Гарб банк системасининг гирром уйини матбуотдан астойдил ёритилмокда. Узлари билиб ёки билмаган русча гапириб узбекча фикрлайдиган инсонларнинг уларга хамкор булганлиги тушуна олмаймиз.                       
  Акбарали Абдуллаевни мафя дейиш Гарб банкларининг адвокатлари кулидаги мукаммал имкон. Мафя курол-ёрок, героин, кора дори.... савдоси оркали бойлик топадиган инсонларга айтилади. Бизнинг азамат бочка-бочка кора сиёх ташийдиган билимдонлар Акбарали Абдуллаевни тинмасдан МАФЯ, Фаргона водийси мафя патрони дейишмокда.
Халкаро конунларга кура хар кандай мафя йигган бойлик,  кайси давлат банкасида булса Банкни фош килган давлат хисобига тортиб олинади. Акбарали Абдуллаевнининг узбек халкидан умарган давлат хазинаси бойликлари кайси давлатда жойлашган банкда яширишган булса уша банк уз хукуматига маьлум бир микдорини очиб беради. Колгани банкнинг узида хазм килиб юборилади. Бу бойликлар мафя пули эмас , давлат хазинасидан огирланган деб бакириб юрган Узбекистон тамони бармогини бурнига тикиб колаверади.
Гарб банк системаси уз ёгимизда узимизни кавуриб еворади.
Акбарали Абдуллаевни хеч канака мафя эмас. У хазина угриси Ислом Каримовлар оиласининг угригина жияни халос.
Тезлик билан Узбекистонга кайтарилиши керак. Тирик колсагина вакти келганда  бу бойликларни уз кули оркали  кайтариб олишимиз мумкин.

Uzdemfundsuisse info.

23.01.20017

суббота, 21 января 2017 г.

Қуёши кулмаган баҳор. 88 -қисм.

Foto K:Kemal
                           


                        88 -қисм.
Суд зали ўша -ўша.
На оёқимиз остидаги тахта рол, на ўтирганимиз оёқлари полга эритиб ёпиштирилган темир курси, на “бегуноҳ" маҳкумларни қамаб қўйядиган темир қафас ўзгармаган эди.
Фақат юқорида ёзганим каби "темир қафас”нинг, ичида оёқ- қўллари, занжирбанд қилинган маҳкумларнинг сони кўпайганди холос .
Ва биздан юқорида ўтирган суд ҳайати ва пастдаги кенг краслода ялпайиб ўтирган турқи савуқ прокурор Рашид Қадиров.
Уларнинг сони камаймаган ҳам кўпаймаганам эди.
Суд залида судга олиб келинган судланувчиларнинг сони кўпайганди холос.
Ҳаммасининг юзи-кўзида кутилмаганда бошиларига тушган фалокатнинг қора кўланкаси хукмрон ва айбсиз, айбдорга айланган Мурод ака ва унинг қадарини пойлашган дўстлари. Уларнинг қуёш кўрмаган юзлари касалликданми ёки золим терговчиларнинг қаҳриданми, сарғайиб сўлган кўз остилари эса кўкариб кетганди. Мурод акани олиднги гал кўрганимдан ҳам баттар бўлиб озиб-тўзиб, бир тутам бўлиб қолганди.
-Уларнинг забун холини кўриб кўзимга қайноқ ёш тўлди.
« Оллохнинг лаънатига учрагайсизлар уларнинг нима айби бор" ҳаёлимдан ўтди.
Қани эди қўлимдан келса ўзлаини “одил суд”нинг поспонлари деб биладиган гумроҳларни тилка пора қилиб ташласам.
Шундагина қалбимни қонга ботирган инсон қияфасига кирган иблислардан қасос олган бўлардим...
Афсус кучим кўзимга ва ўзимга етади.
-Наҳот ўз Миллатини эрки учун курашган инсонлар “жиноятчи” бўлса?
- »Ўғри”лар, мутаҳҳамлар, етимнинг ҳаққини кўз кўра-кўра ейдиган виждонсизлар, ҳаммаси кўчада ялло қилиб юрибди. Уларни на судга берган одам бор на жиноятини сўроқлаган ақли бошида терговчи бор.
Бугун суд залида кўриб турган маҳкумлардан фақат Мурод ака Жўраев танирдим.
Хатто унинг Қашқадарё Вилоят Муборак туманидаги онасининг уйига борганимда қандай абгор холда яшаётагнликини ҳам кўргандим Ўзбекистон Олий Кенгашнинг депутатининг ота-онасининг, на ортиқча бойликлари бор на ҳашамдор уйи.
Оддийгина лойсувоқдан бўлган эски уй эшикнинг олдидаги тахтадан ясалган сўрига тўшалаган оддийгина қўлда тўқилган полос ҳатто дарвоза эшикининг тагида енгил машинаси ҳам йўқ эди. Агар Мурод Жўраев фақат шахсий бойлик ортириш учун ўз Миллат вакиллики ваколатидан фойдаланганида эди муҳтарам Онаси яшаяпган ховли бошқачароқ бўларди. 
-Булар-чи, елкасига погон таққан порахўрлар, уларнинг уйлари саройдек ҳашамдор ҳатто итлари шохона катакда яшайди. Улар яшаяпган кўчадан оддий одам ўта олмайди...
Минган машиналарини ёзмасам ҳам бўлади.
Нотанти дунё “харомҳўрлар”, порахўр”лар ардоқда, ўз шахсий хаётидан ўз Миллатининг манфаатини устун қўйганлар эса банди зиндон бўлиб “темир қафас”да, қўллари кишанбанд тутқун қаерда ҳақиқат, қаерда адолат?...
Мен “темир қафас” ичида занжирбанд бўлиб ўтирганлардан Мурод Жўраевни оилавий шахсий хаётидаги бошига тушган фожиани ҳам бир оз бўлсада , яқиндан билардим.
Мурод аканинг бошига тушган клфатни унитмаган бўлсам ўша вақтларда нашр қилинадиган ЭРК Партиясининг газетасида ҳам ёзишганди. Ундан ташқари менга Сафар ака ҳам айтиб берганди. 
Фожиали воқеанинг таъфсилоти:
"Мурод аканинг ётоқхонасининг деразасига ярим тунда қайси бир виждонсиз ўқ отар қуролдан ўқ отган . Кутилмаганда отилган ўқ ярим тунда ҳеч бир нарсадан беҳабар уҳлаб ётган Мурод ака ва унинг хоними (хотини) Холида янгани қаттиқ қўрқитган.
Холида янга ўша вақтда хомиладор бўлган экан.
Қўрқувдан даҳшатга тушган Холида янга хомиласидан ажараган.
Ҳали дунё юзини кўрмаган гўдак жон таслим қилган.
Диктатура хукм сурган давлат эса Мурод аканинг ётоқхонасининг деразасига ўқ отган “қотил”ни, топиб жазоламади.
Ўзбекистон ҳукуматида бугун ўзларини “ҳақ- хуқунинг ҳимоячиман” деб танитаётган погонли зўравонларда энг олдин инсон ҳаётига хурмат, ноҳақликга қарши адолат бўлганда эди Ўзбекистон Олий Кенгашининг депутати Мурод Жўраевнинг ётоқхонасига “ўқ отган виждонсиз қотил”ни, топиб жазолаши керакмасмиди?...
Бугун суд залида Мурод Жўравев ва унинг ҳамроҳларини, “Ўзбекистон давлатни парчалаш учун қуролли груҳ” тузди деб туҳмат тўрига илинтирган погонли зўровонлар нима учун Ўзбекистон Олий Кенгашининг депутати Мурод Жўраевнинг хаётига, туғилмаган фарзандининг ҳаётига қасд қилган “қотил”ни, топиб жазоламади?�Ҳали дунё юзини кўрмаган она қоринида ўлдирган бегуноҳ гўдакнинг қотили инсон қиёфасига кирган шайтон-и , лайини, қамалмай очиқда ялло қилиб юрибди.
Бор йўқ “айби” "Ўзбекистон озод бўлсин, халқимиз ўз элида эркин яшасин, ўз тилида гаплашсин, босқинчи ўрисларга қул бўлмасин" деб курашган Ўзбекистон Олий Кенгашининг депутати Мурод Жўраев ва унинг дўстларига қарши сохта “жиноят иши” очилиб тергов қилинаяпдилар ва суди бошланаяпти.
-Қани адолат?
-Ўзбекистонда ҳақ -ҳуқуқ, деган қаврам борми аслида?
-Йўқ дедим ўз- ўзимга.
-Ўзбекистонда на ҳақ бор на ҳуқуқ на адолат на ҳақиқат ҳеч нарса йўқ!!!
-Ўзбекистонда: “адолатнинг калити қирқ бошли аждархонинг ошқозонида”, калитни олмоқчи бўлган инсонинг боши аждарнинг оғизидан чиққан оташда ёнади.
Менинг каби ҳақсизлик оловининг оташида ёнган Холида янга ва хозир кўрганим “ темир қафас”нинг, ичида қўллари кишанбанд ўтирганлар...
Мурод ака ва унинг жабрдий тақдирдошлари, ва уларнинг бошига кутилмаганда қора кун тушган суд залини тўлдириб ўтирган кўзи ёшли, бағри доғли яқинлари...
Уларнинг кўзларидаги акс этган мавжуд режимга бўлган туганмас нафрат.
Бошимиз ғамдан, қаддимиз адолатсизликдан букилган бўлса ҳам кўнгилимизнинг бир четида бир кун ноҳақлик олови сўниб ҳақ ва адолатнинг қайтадан қарор топишига умид қилардик шу умидгина бизларни оёқда тутиб турганди.
Тортаётган азобларимиз бир кун ҳузур-халоват бўлиб қайтади.
Яратган тарафидан яралган гуноҳкор, ожиз бандаларнинг зулми мана шу эшикдан чиққунича,Оллохнинг мехри сўнг нафасимизгача давом қилади деб ишонардик.
Шу ишончгина бизларни оёқда тутиб турганди бўлмаса ҳаммамиз аллақачон инсон қиёфасига кирган иблисларнинг қахридан, бевафо дунёнинг чархфалакининг темир учларида парам -парча, бўлиб минг бўлакга бўлиниб,сочилиб кетардик. 
Оғир изтиробли ҳаёлга банд бўлиб яъна қайтадан ўзларини танитаётган Мурод ака ва унинг ҳамрохларини овазини эшитмай қолибман.
Ҳаёлимни жамлаб темир қафасда ўтирганларнинг овазига қулоқ сола бошладим.
Ўрта бўйли бўйли ранги сарғайиб сўлган биттаси ўзини танита бошлади.
-Мен Самарқанд чой фабрикасининг директори ... бўламан.
(афсуки орадан йиллар ўтгани учун исм шарифини унитибман.)
"Мен оғир касалман кеча МВД нинг , ер тўласида қон босимим ошиб, оташим(темпртурам) чиқди қанча илтимос қилсам ҳам менга на тез ёрдам машинасини чақирдилар на дори бердилар, ҳатто ҳамшира ҳам келиб мендан хабар олмади ”...
Давомини эшитишга мажолим қолмади...
Кўз олдимни аччиқ туман қоплади...
Ҳаёлимда судидан олдин Тоштурмада учрашганим Сафар ака ва унинг хасталикдан сарғайиб сўлган юзи жонланди балким Сафар ака шу инсон каби касал бўлган бўлса унга ҳам медицина ёрдами кўрсатилмагандир... чунки Тоштурмадан чиқарган бир хатида оғир касалман деб ёзганди...
Айни тақдир...
Чой фабрикасининг директори кейин қолганлар бир-бир, ўзларини танитди.
Суд танафус эълон қилди.
Ташқарига тоза хавога чиқдик.
Оёқ қўлимда мадор қолмаганди.
Дилором опа тинмасдан ўзи ҳақида гапирарди ёнидаги ҳамрохларига.
-Рауф акадан ажралагнимдан кейин қарасам икки қизимни боқиш жуда оғир шарта Рустамга эрга тегиб олдим.
-Яхши қилибсиз...деди Мурода канинг маъанавий онаси.
-Тўғри айтасиз қийналиб қолгандим.
-Ёлғиз яшамоқ оғир деб изидан қўшиб қўйди.
-Дилором опа бир вақт менга кўзи тушди келин сиз бу аёлни танийсизми деб қорачадан келган оғзи тилла тишли узун бўйли нозик аёлни кўрсатиб.
-Йўқ.
-Самарқанд чой фабрикасининг директорининг хотини бўлади.
-Кейин мени унга таништирди.
-Бориб саломлашиб хол хотир сўрадим.
-Бир вақт ёнимизга икки юзи қип-қизил, бўйинида қават-қават олтин занжир қўлларининг тўрт бармоқида ҳам тилла узуклари бўлган ўрта бўйли семиз аёл келиб қўшилди.
Холида янга билан қуйуқ суҳбатга берилдилар.
Уларнинг гап сўзларига қулоқ солсам ўша келган аёл Мурод Жўраевнинг адвакати экан.
-Мен ҳайрон бўлмадим бу холатга.
-Чиқмаган жондан умид дейдилар
-Балким бу адвакат соясида Мурод ака қамалмай қолар.
-Уйига борганимда Мурод аканинг укасига “адвакат” тутманглар фойдаси йўқ. Адвакатлар фақат пул олишни билади, Мурод ака ҳам Сафар ака каби “хукумат тарафидан” сохта “жиноят иши” ўйлаб топилиб қамалган .Иккаласининг ҳам тақдири битта одамнинг у ҳам бўлса Ўзбекистон президенти Ислом Абдуғаниевич Каримовнинг қўлида деб айтгандим.
Пастда ўтирган прокурор ва терговчилар юқорининг қўғирчоқи Ислом Каримов нима деса
унинг чизган чизиқидан чиқмайди. Сафар ака билан Мурод акага бир ҳил “сохта жиноят” иши очилганини буни терговчи ва прокурорлар яхши билади бу билан “Ўзбекистон Жиноят” кодексни ва “Ўзбекистон Констутция”сининг бузилаётганиликларини ҳам яхши билишадилар деб айтгандим.
-Лекин бугун кўрдимки улар ўзидан кўпроқ “олтин тақинчоқ”ларини, яхши кўрадиган адвакатни химоячи қилиб олган эканлар.
Афсуски орадан ўтган йигирма уч йилдан кейин бу хонимни исм шарифини унитдим.
Бир вақт Холида янга билан гапи тугади шекилли бизларга қараб ўзини яқинроқдан танитиб гапира бошлади.
-Мен Аҳмаджон Одиловнинг адвакати бўлганман уни Москвада химоя қилганман, рус терговчиларини гапиртирмай қўйганаман ...
-Уни гапини эшитган одам шу бугун суд залидан Мурод Жўраев ва унинг ҳамроҳлари озод бўлиб кўчага чуқиб кетади деб ишонарди.
-Суд бошланди ичкарига кирдик 
Суд раиси Дилором Исоқовага ҳам жиноят иш очилгани ҳақида гапираётганди.
Агар Дилором Исоқованинг адвокат олишга қурби етмаса давлат тарфидан адвокат берилишини айтди.
Кейин Суд раиси прокурор Рашид Қодировга сўз берди.
Рашид Қодиров ўринида туриб Мурод ака ва унинг ҳамроҳлаига қўйилган қоралаш матнини ўқиб эшитира бошлади.
.ЭРК Партиясининг раиси Муҳаммад Солих бошчиликидаги уюшган жиноий груҳ ва унга ёрдам берган Ўзбекистон Олий Кенгашўнинг депутати Мурод Жўраев Қашқадарё Вилоятидан ёш йигитларни тўплаб Туркияга олиб кетганлар.
Туркияда Ўбекистон давлатини йиқиш учун ўша йигитлардан жанговар армия тузиб уларга ўқ отишни, бомба ясашни ўргатганлар деб ...
Рашид Қодиров гапираркан кўз олдим қоранғулашди... тўғрисини ёзадиган бўлсам қолган гаплари қулоқимга кирмади...
-Ростмикан “қуролли груҳ” тузганлари?...
-Мени ишонгим келмасди.
Aytilayotgan millinonlarcha $ va hsu $dan sotib olingan qurol-yaroqlar, Qashqadaryodan Turkyiaga yuborilgan yigitlar...
Bу ҳам ЭРК Партияси в аунинг атрофидагиларини бутунлай йўқ қилиш учун хукумат тарфидан ўйлаб топилган мудҳиш ўйин деб ишонардим...
-Аслида “Қуролли груҳ”тузилганлики ҳақидаги гапларни Мурод аканинг уйига бориб келмасимдан олдин Аҳтам Розиқовдан эшитгандим.
Ahtam Roziqov uzbek halq ertaklaridagi " chaqimchi chumchuq"ga, öhshardi.ERK Partiyasi Muhammad Solih haqidagi nima nima yangilik bulsa hammasini undan eshitardim.
Ahtam oga özi aytayapgan agplarni ech kimga aytmang deb atyinlab qöyishni ahm unitmasdi.
Göyoki, mening ikki-uchta, döstim bor-da, men bilan sirlashadigan.Aslida Safar aka qamalganidan keiyn men butunlay yolgiz edim. dardimni aytgani tört devorfdan bölak kims ayuq edi. Bitta Guloy ham bölsa sessiyasi vaqtida keladi özining uqishi va imtinhopnidan boshqa hech narsa uni qiziqtirmasdi.
Zotan aytsam ham hech narsa tushunmasdi.
-Уshanda ham menga qarab менга Солиҳ ака қаттиқ янгилишди Қашқадарёдан болаларни тўплаб “қуролли груҳ” тузамоқчи бўлса Ўзбекистоннинг ўзида тузиши керак.
Агар менга айтса эди ўзим унга шаройит яратиб берардим мафиозниклар билан гаплашиб улар орқали ўша қуролларни Тоштурмада қамалиб ўтирган йигитларга тарқатирардим улар Тоштурма дарвозасининг олдида турган қоравулларни отиб ташлаб ташқарига чиқадилар режимни ҳам йиқардилар Солиҳ ака бемалол қайтиб келарди Ўзбекистонга prezident ham böladi. 
Қамалиб ўтирганлар ҳеч нарсадан ва ҳеч кимдан қўрқмайди.
Қашқадарёдан жангчилар тайёрлайман деб олиб кетган болалардан бирortasi КГБ нинг, қўлига тушиб терговчидан думбасига бир тепки бир еса ҳаммаsiни сотади деб айтганди...
Аҳтам оғага ишонмаганим учун навбатдаги ёлғон гапи бўлса керак деб ўйлагандим.
-Кейинчалик Мурод аканинг уйига бордим у ерда ҳам кўзи ёшли ота-онаси ва укаси билан гаплашдим улар ҳам бўлган воқеани бир учини айтдилар. Менинг кўнглимда мавжуд режимга қарши нафрат бўлгани учун хукумат Мурод акага “туҳмат” қилаяпти shörlik ota-onasi ishonayapti деб ишонмаganдим. 
Бугун man Murod akaning суди бўлаяпти прокурор Rашид Қодиров “қоралама қайд”ини, ўқияпти менинг кўнглимни қорайтирган шубҳа тарқамайдиган қора булут каби қоплаб олганди köngil osmonimni.
-Чунки Сафар ака қонуний қилиб музейдан олган “танга”сини, сан “ўғирладинг” деб Мавлон Умрзоқов бошлиқ туҳматчилар груҳи “туҳмат” қилганида Сафар акага эмас Мавлон Умрзоқovга ишонган зеҳният бугун МуродЖўраев ва унинг ҳамроҳларига ҳам “туҳмат” уюштирмади деб ким кафолат беради менга?...
-Агар менга битта терговчи десаки, шунинг ўғли одам ўлдирди.
Манa ўshа “ўғли ўлдирилган” бу жабрланувчи Она десаlar мен “ўғли қотил” деб қамалган кўзи ёшли Онанинг гапига ишонаман.
Қўли тирсакигача қонга ботган баттол терговчига эмас.
Ўзбекистондаги олдинги КГБ бугунги СНБ нинг терговчиларнинг қўлига тушган одам “мен ўз онамни ҳам ўлдираман сизлар истасангиз” деб айтишга рози бўлди улардан кўрган ваҳшийча қийноқларидан кейин. 


         21.01.2017 yil.                                                    Lausanne.

среда, 18 января 2017 г.

Petition of Uzdemfundsuisse



                                          Petition of Uzdemfundsuisse

     The corruption in Uzbekistan and the role of President Islam Karimov’s family in this is still actual subject for the mass media.
The Uzbek party tries to hold the international investigation connected with Gulnara Karimova under their control.
And also distributes information that due to cooperation with the USA, all money lying on the frozen bank accounts, belonging to Gulnara Karimova will be returned soon.
Without being based on any agreement or proof, the information propagating that the stolen wealth from the Uzbek People will be returned back to thieves.
There is such opinion that dictatorship of Uzbekistan can find anything they wish worldwide.
There is a propaganda that upon USA and Switzerland goverment request, the political leaders of these two countries can return the frozen wealth to Uzbekistan.
For many years Gulnara Karimova and her collaborators illegally appropriated national wealth of Uzbekistan. All stolen is stored in the Western banks.
The press specifies that all these wealths were accumulated as a result of bribes from the telecommunication companies. But it is not correct.
It is known that interest of investigating authorities of Switzerland in a name Gulnara Karimova began with secret scandals in corporation Zeromax.
Shokhruh Sobirov and Alisher Ergashev were arrested in the bulding of Lombardie Odier bank in Geneva.
It was reported that at the request of Gulnara Karimova, the money, 800 million swiss Francs, which were on various accounts in the banks of Switzerland had to be cashed by these persons.
It is know that in the same bank, Gulnara Karimova rented the safe to keep the jewels.
It has to be proved that all wealth assigned to Gulnara Karimova is the bribes from tellecominication companies.
The leader of Uzdemfund suiss Sefar Bekjan is participating in the investigation conducts by Swiss main prosecutor's office.
Shokhruh Sobirov and Alisher Ergashev were detained on a crime scene in the Lombardie Odier bank in Geneva.
The crime is subject to discussion on a scene.Safar Bekjan, based on international law, demands participation Shokhruh Sobirov and Alisher Ergashev in a meeting in Geneva
During investigative process this requirement was given to lawyers of suspects in verbal and written forms. The suspects escape cannot be the basis to stop the investigation.
We inform the Uzbekistan society about the following:
Uzdemfund suisse and its leader Safar Bekjan continuing the struggle with all available legal ways,
İn order that Gulnara Karimova and her group will not be able to appropriate the Wealth which belong to Uzbek people

Information centre of Uzdemfundsuisse


16.01.2016






понедельник, 16 января 2017 г.

Гульнарa и контрабанда



На вилле Гульнары Каримовой в Женеве нашли 60 музейных раритетов, незаконно вывезенных из Узбекистана



Захвативший принадлежащий Гульнаре Каримовой дом в Женеве беженец и правозащитник Сафар Бекчон сообщил, что в доме находятся 60 шедевров художественного искусства, предположительно из фондов музеев Узбекистана.



Что именно нашли в доме Гульнары?


Фотоснимки некоторых картин Сафар Бекчон поместил на своей страничке в социальной сети Facebook. По его словам, когда он занял дом старшей дочери Президента Узбекистана Ислама Каримова — Гульнары, расположенный по адресу 1223 ch Chemin de la Prévôté 7 в кантоне Женева Швейцарии, то обнаружил валявшиеся без присмотра картины среди мусора.

[fergananews.com, 23.12.2013, "Швейцария: Политэмигранты из Узбекистана устроили "оккупай" дома Гульнары Каримовой в Женеве": Согласно данным, полученным «Ферганой» в реестре недвижимости кантона Женевы, строением и земельным участком, расположенными по адресу 7 Chemin de la Prévôté, Cologny, Geneva, общей площадью 2473 квадратных метров, включающими в себя два дома и три подсобных помещения (гараж, теплица, и еще одно маленькое здание), владеет Goulnora Karimova, 08.07.1972 года рождения. По данным швейцарской прессы, дочь президента Узбекистана приобрела этот особняк в январе 2009 года за 18,2 млн долларов. — Врезка К.ру]

По утверждениям специалистов, ознакомившихся с фотографиями картин, эти произведения являются собственностью музеев Узбекистана и могли быть вывезены из страны незаконным путем. Корреспондент радио «Озодлик» (узбекская служба радиостанции «Свобода») исследовал с помощью искусствоведов и художников как эти картины оказались в доме Гульнары Каримовой (Gulnora Karimova) в Женеве, и на каком основании это могло произойти.

Прежде всего, внимание искусствоведов привлекла висевшая в доме картина народного художника Узбекистана Чингиза Ахмарова «Красавица». Близкие художника Ахмарова, его ученики и искусствоведы сообщили «Озодлик», что вероятность того, что на фотоснимке, помещенном в соцсети, именно эта картина, очень высока. Народный художник Узбекистана Гафур Кодиров, а также бывший в близком знакомстве с Чингизом Ахмаровым, ныне живущий в США художник Сергей Игнатьев признали в фотоснимке произведение, принадлежащее кисти Чингиза Ахмарова и являющееся шедевром узбекской культуры. В свое время сотрудничавший с Гульнарой Каримовой, ныне живущий в Канаде искусствовед Борис Чухович также подтвердил, что изображенная на фотоснимке картина является оригиналом.

Все беседовавшие с редакцией «Озодлик» специалисты задавались вопросом, на каких правовых основаниях и с какой целью была вывезена из страны эта картина, входящая в «золотой фонд» культуры Узбекистана. Корреспондент «Озодлик» в поисках ответа на этот вопрос воспользовался помощью Сафара Бекчона, обнаружившего 60 картин в доме Гульнары Каримовой.

Искусствоведы, познакомившиеся с фотоснимками, помещенными Сафаром Бекчоном в Facebook, назвали их «подозрительной коллекцией, состоящей из самых ярких произведений авторитетных художников в истории Узбекистана». В Женевской вилле Сафар Бекчон обнаружил находившиеся там без присмотра такие картины, как «Красавица», «Уйгурская красавица», «Девушка с зеркалом» кисти Чингиза Ахмарова, три картины, принадлежащие кисти умершего в 1964 году художника Виктора Уфимцева — представителя течения изобразительного искусства «Авангард Туркестана», произведения народного художника Узбекистана Рузи Чориева и других умерших знаменитых художников.

Сафар Бекчон, обнаруживший картины, утверждает, что на некоторых картинах имеются музейные железные таблички. «Например, есть такая табличка на рамке картины Рузи Чориева «Пахта» (Хлопок). Ни на одной картине нет печати о разрешении на вывоз из Узбекистана», — говорит Сафар Бекчон. Услышав информацию, полученную от Бекчона, проживающий в Канаде искусствовед Бори Чухович прокомментировал ее следующим образом: «Обычно, на картины, вывозимые за границу, ставится печать отдела экспертизы Министерства культуры Узбекистана. На основе этой печати, картины проходят через таможню. На картинах, обнаруженных в Женеве, такой печати нет, значит вывезены они из Узбекистана незаконно. Например, произведения Виктора Уфимцева отличаются редкостью, как они могли быть вывезены, непонятно».

По словам сотрудника отдела экспертизы Министерства культуры и спорта, никаких законных оснований для вывоза названных картин из Узбекистана не было. «Согласно существующего законодательства, разрешения на вывоз картин за пределы Узбекистана, написанных до 1964 года, не даются. Даже если вы являетесь хозяином картины, вы не можете ее вывезти. Это общий закон, который распространяется на всех. Для таких произведений, как принадлежащих кисти Чингиза Ахмарова и Виктора Уфимцева, правило еще более ужесточается. То есть, даже если картины этих авторов датируются позже 1964 года, их вывоз запрещен, так как это — шедевры», — рассказал сотрудник отдела экспертизы Министерства культуры и спорта, пожелавший остаться неизвестным.



Как картины оказываются за границей

Стоит напомнить, что картины Виктора Уфимцева, находящиеся в Женеве, датируются 1959 и 1960 годами. Художник Сергей Игнатьев, беседовавший с «Озодлик», на основании имеющейся у него информации, сказал, что эти картины могли быть украдены из фондов музеев. Ташкентский художник Вячеслав Охунов также отметил, что обладает информацией о том, что чиновники воруют произведения из музейных фондов Узбекистана. «Один мой знакомый рассказал мне, что получил заказ на смывку государственных печатей на холстах картин, являющихся музейными экспонатами. Я заинтересовался, расспросил подробности, и выяснил, что организованная преступная группировка занимается на постоянной основе вывозом произведений искусства из музеев Узбекистана за границу», — рассказал ташкентский художник. Все беседовавшие с «Озодлик» искусствоведы и художники резко осудили вывоз столь подозрительным способом произведений искусства, являющихся неотъемлемой частью культурного богатства узбекского искусства и культуры, и брошенных на произвол судьбы в пустующем доме в Женеве.

Узнавший об этой истории правовед из Лондона сказал «Озодлик», что Сафар Бекчон, захвативший виллу Гульнары Каримовой, должен сообщить в полицию об обнаруженной художественной коллекции. «В данном случае ясно, что обнаружена художественная коллекция, принадлежащая Узбекистану. Эта коллекция станет доказательством в обвинении Гульнары Каримовой в контрабанде художественных произведений и послужит правовой страховкой Сафара Бекчона, о чем рассказал лондонский правовед, пожелавший остаться неизвестным. Собеседник также заявил, что необходимо установить общественный контроль над обнаруженными культурными ценностями в женевском доме Гульнары Каримовой.

В процессе разбирательства редакция «Озодлик» также обратилась к ответственному за изобразительное искусство чиновнику из Министерства культуры и спорта Узбекистана. Пожелавший не называться, этот чиновник раскрыл подробности схемы разграбления произведений искусств, принадлежащих музеям. В подтверждение своих утверждений, этот бывший сотрудник поделился с журналистами через Facebook двумя фактами о вывозе из музеев Узбекистана выдающихся произведений на аукционы. Рассмотрением (подбором) произведений художников занимается доктор искусствоведческих наук Н.А. (здесь и далее приводятся только инициалы из-за невозможности связаться с этими лицами по телефону — Ред.), а организацией выставок этих художников в России и других государствах, а также продажей произведений на аукционах и крупным коллекционерам полностью занимается Э.А. Два года назад Фонд Форум, который партронировала Гульнара Каримова, с большим торжеством организовал юбилейную выставку Ахмарова. Тогда Э.А. выгнал республиканское телевидение, которое приехало освещать это мероприятие, сославшись на то, что Гульнара не дала на это разрешения. Это была самая большая ретроспектива произведений Ахмарова за последние 100 лет. После этой выставки многие картины оказались в России и других иностранных государствах, рассказал бывший чиновник.

Также он сообщил, как чуть было не вывезли и не продали по специальной схеме самое знаменитое произведение Государственного музея искусств Узбекистана «Она уйлари» (Думы матери). «В Москве была организована большая личная выставка Рахима Ахмедова. На эту выставку из Ташкентских музеев в принудительном порядке от имени Гульнары Каримовой были вывезены несколько ярких произведений, в частности, в Москву отвезли знаменитую на весь мир «Она уйлари» для продажи частным коллекционерам. Бесценный шедевр Государственного музея искусств Узбекистана оценили в 59 тысяч долларов США и договорились с Э. о ее продаже. (Э. — дочь художника Рахима Ахмедова), там же убедили дочь сделать копию с картины ее отца в Москве. Однако об этом узнал глава выставочного зала и разразился большой скандал. Произведения из основных фондов музея срочно вернули из Москвы в Ташкент. На полученный аванс продали произведения, которые в списках не значились, тем и «закрыли тему». Выставки произведений художников Тансибоева и Уфимцева также провели быстро и картины были вывезены и возвращены тайно и по приказу Гульнары», — рассказал бывший чиновник.

Он также поведал, что однажды таким случаем заинтересовался даже Интерпол. «Говорят, что из-за пары таких организованных выставок и вывезенных на них из музеев Узбекистана некоторых шедевров был снят с должности министр культуры и спорта Рустам Курбонов, поскольку произошло неприятное ЧП. Н. и Э. познакомили с Гульнарой Каримовой парижского искусствоведа Андре Накова (болгарина по происхождению), который затем попался на границе Бельгии Интерполу с 10 картинами, которые проверили по подозрению в принадлежности Государственному музею искусств Узбекистана», отметил собеседник. По утверждению чиновника, именно на основе созданной Гульнарой Каримовой схемы пропали непонятным образом из Ангренской галереи Уфимцева произведения Кашиной, Тансикбоева, Лабаса, Ахмарова.

Корреспондент «Озодлик» позвонил в Министерство культуры и спорта Узбекистана и попросил объяснения по факту, как могли попасть на Женевскую виллу, где никто не живет, 60 шедевров узбекских художников из музеев страны, при том, что нет никаких законных оснований для их вывоза. Корреспондент сообщил представителю министерства, что речь идет о доме Гульнары Каримовой.

Представитель пресс-службы Министерства культуры и спорта Дилфуза Каршибоева ограничилась кратким ответом на вопрос: «Наш отдел экспертизы сказал правду. Шедевры искусства и произведения до 1964 года запрещены к вывозу из страны. По другим вопросам вам следует прийти в приемную и лично обратиться к министру», — сказала она.

Как отмечают аналитики раздела «Новости Узбекистана» журнала для инвесторов «Биржевой лидер», Сафар Бекчон сообщил, что он обнаружил в захваченном им доме также экземпляр перевода «Священного Корана», датируемый 18-м веком, но это уже тема для другого журналистского расследования.

Источник: profi-forex.org

Dashnokizm masalasi

 Биринчи жаҳон уруши.  Биринчи харбий куз.  Агар рус армиясининг учта ғарбий жабҳасида уруш аллақачон позицион хусусиятга эга бўлган бўлса, ...