Dunyo Rossiyasiz yashay oladi, ruslarchi?
Özbekistonda Rossiya texnologyasi deyilgan nafaqat AES, xatto GES qurish böyicha shartnomalarni bekor qilishga majbursiz. Sabab? Rossiya shu darajadagi qoloq davlatga aylandimi? Bugungi dunyoda, 100% mustaqil texnologiya yaratish mumkin emas. Rossiya yigirma törtinchi 24-fevral kuni butun dunyo taraqqiyotiga tufurdi. Rossiyaning töqsontöqqiz foiz 99% texnologiyasi ğarbga boğliqligidan putinistlarning xabari yöq. Mana endi, Rossiya tualet qoğozi xam chiqara olmasligi aniqlandi. AES qurilganda kontrol aparatlari, chiplari va öta aniqlikdagi dozimetrlaridan tortib xatto payvandlash stanogi va reaktor ishlab chiqarish uchun qayta ishlash stanogigacha Chexiyaning Skoda mashinasozlik xoldingidan olingan. Sovet paytida kolonyasi bölgan Chexya bugun mustaqil davlat. Reaktor parchalarini bermaymiz dedi, vassalom! Ruslar özlari reaktor chiqarishlari uchun faqat Yaponiyada chiqadigan DMG-Mori avtomatik köp shpindelli metal qayta ishlovchi kompyuterli stanoklari kerak. Yaponlar oldin sotgan stanoklarni servis qilishni töxtatdi. Yaponyaning ushbu kompanyasi chiqaradigan dunyoda öta qattik metalni kesish texnologiyasi, AQShning Boing, Airbusda xam yöq. Ular xam Yaponlarga qaram! RosAtom sovet paytidan toki shu kungacha, pult boshqaruv markazi, gaz turbinasi, generatorlarni Alstom (Fransiya), pultini Siemens Germaniya va General Energetic (AQSh) olgan. Putin miyasi aynimasa, bu davlat raxbarlarini "-baribir qöynimga kiradigan qizlardir bular" deb xaqorat qilmas edi. Dunyo, bu gaplarni kechirmaydi! Rossiya özi qurgan AESlardan chiqadigan chiqindilarni saqlaydigan rezeruar chiqara olmaydi. Fransiyaning EDF Xoldingi chiqaradi. U esa AQShning WestingHaus shirkati litsenziyasi asosida chiqargan va ruslarga bergan edi.. Qani maqtalgan "unikal analogov net" texnolgiyasi asosida Rossiya yangi proyekt boshlasinchi, köraylik. Zaparojes AES egallab olingani yetmaganidek Chernobil AESni konservasiya qilib turgan oxirgi modeldagi ölchash apparatlarini öğirlab ketishibdi. Ruslarni, ittifoqchisi Xitoy xam sotdi. Köpchilik Anglyani mensimaydi. Lekin Angliya boshqaruvidagi, dunyoning eng köp uran, neft, gaz va nodir metal jamlangan Kanada, özining mukammal AES texnologiyasiga egadir. Angliya xududida 3 yirik kompaniya barcha uranum chiqindilarini qayta-qayta ishlata oladigan AES texnologiyasi bor. Angliya yordamida Chexiya AES texnolgiyasini yangiladi va chiqindilarni qayta ishlatadigan reaktor chiqarmoqda. AQSh kuni kecha, bir konteyner ichiga siğadigan AES qurish uchun ruxsatnoma va pul berdi pentagon uchun! AQSh texnolgoiyasi bir marta quyilgan yoqilğini 50 yil ishlata oladi. Ruslar qurgan reaktorlarga besh ön yilda yoqilği almashadi. Chiqindilarini saqlash katta muammo. Putin va uning atrofidagilar xatto öz oilasini qutqara olmayapdi. Farzandlari otalarini sotib ğarbda qolmoqda. Özbekistonlik kallavaramlar, bizni Putin kelib qutqaradi deb ishonishmoqda. Geosiyosat Özbekistondagi iflos klanchilar bilan shuğullanadigan fursatga yaqinlashmoqda. Klanchalar! Sizlarni ağdarish uchun pul kerak emas, insonlar köchaga chiqishini suniy tashkil qilishga xam xojat qolmaydi. Qöllaringdagi telefonlar, TVlaringdagi kameralar va uzatgich antennalar, internet, qoronği zimiston kechalar tashkil qilingan paytda, sizni katta xolangiz xam qutqarmaydi. Tushingan odam, safini özi tanlab oladi va xar bir taklif tinglanadi. Siyosat, davlat boshqaruvi bu murosa va özaro kuchlar balansidir. Zararning qayerida töxtasangiz, davlat shuncha foyda qiladi. Foyda umumiydir. Biz davlatga foyda bölsin deb, xalqaro kuchlarga kafolat bermoqdamiz. Bu doimiy bölmasligi mumkin. Qanday boğlanish özlaring bilasilar. https://youtu.be/kpyyuXl_YFc?si=QQYQx72G1qaAi_yP
https://www.youtube.com/live/YwJC4HsjAuQ?si=aXa-IlWcdFjyf_j_
Зулм ислох килинмайди.
Зулм агдарилади.
Бугунги жонли ёйинимиз угри ва карокчиларни фош килмайди. Шарафсиз инсонларни фош килиб, инсофга чакириб чарчадик.
Хокимият зулимни ва адолатсизликни химоя килишга давом этмокда.
Атайин!
32 миллион ахолининг кузига курсатиб, тантанали шаклда адолатсизлик булишини таминламокда.
Узбекистон Хокимияти уз халкидан нима хохламокда?
Ниятга қисмат
Нимага ният, қисмат ўшанга,
Дунё ёнар, бизлар парвона.
Аллох тупроқдан олган хокимиз,
Жасад ичра жонинг бегона.
Жазо чекар жонинг баданда
Нафсинг учун уради гирён.
Охир-абад кетадур бир кун,
Имтихон куни, иймону Қуърон.
Мулки давлат мумин ўлмас,
Хақдан келмас хаққи-хуқуқи.
Мамлакатинг қалбинг ичра,
Фартх этмасин муллаю-сўфи.
Урганжий.
26.11.2014
UzDemFund
2012 yil
Andijon voqealaridan keyin O‘zbekistonda hayot butunlay o‘zgardi. Soʻnggi paytlarda butun dunyo eʼtibori Oʻzbekistonga qaratilmoqda. Ekologik, sotsiologik-siyosiy, iqtisodiy muammolar va siyosiy rejim avtoritarizmiga taalluqli mavjud vaziyat nizolar uchun yaxshi zamin yaratdi.
Shunday bo‘ldiki, O‘zbekiston gumanitar falokat, boshqarib bo‘lmaydigan migratsiya oqimi ostida qoldi, bularning barchasi mintaqa xavfsizligiga bog‘liq.
Yuqoridagi muammolarni hal etishda hozirga qadar faqat manfaatdor davlatlar va ularning rahbarlari ishtirok etgan.
Oxir-oqibat, afsuski, bunday amaliyot kutilgan natijani bermadi. Bundan tashqari, ba'zi hollarda har ikki tomonning o'z-o'zini tashvishi tufayli vaziyat og'irlashdi.
Shu sababli, BMT - nohukumat odamlar va tashkilotlarning tashabbusni erkin tanlashi bu kontekstda katta rol o'ynaydi.
Birlashgan Millatlar Tashkiloti fuqarolik tashabbuslari va mintaqaviy muammolarni tartibga solish jarayonida ta'sirchan aks ettirish vositalari va vositalarini o'rganish uchun yanada oqilona savollarni qo'ydi.
Bundan tashqari, xalq arboblari, ziyolilar, san’at va madaniyat arboblari, yozuvchilar, taniqli davlat arboblari, barcha irq va madaniyat namoyandalarining obro‘-e’tibori va tajribasidan foydalanishga asoslangan “O‘zDemFund” jamg‘armasining rolini ham alohida ta’kidlash lozim.
O‘zDemFund mintaqaviy miqyosda barqarorlikni ta’minlash yo‘lida xolis monolit yoki hamfikrlar yadrosini yaratishi mumkin.
O‘zDemFund jamiyatni boshqarish bo‘yicha demokratik tashabbuslarni yo‘lga qo‘yish va O‘zbekiston hukumati yoki hokimiyati bilan muloqot mexanizmini topishda hamkorlik qiladi. Shu bois O'zbekistonning diktaturadan demokratiyaga tinch yo'l bilan o'tish yo'llarini tekshirish bo'yicha manfaatdor davlatlar vakillaridan iborat komissiya tuziladi.
O‘zDemFund millatlararo va dinlararo nizolarni, tabiiy ofatlarni tartibga solish bo‘yicha xalqaro umumiy keng ko‘lamli tadbirlarni amalga oshiradi. Unda ommaviy axborot vositalarida terrorizm, shuningdek, diniy ekstremizmning har qanday turi, ularning kelib chiqishi talqini bilan muhokama qilinadi.
Unda O‘zbekistonda ro‘y berayotgan voqealarning dolzarb tahlili, dunyo va O‘zbekiston farovonligiga tahdid solayotgan ijtimoiy-siyosiy muammolarga oid tavsiyalar ishlab chiqiladi.
O‘zbekistonning ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy sharoitlarini o‘rganishi mumkin.
Vazifaning asosiy masalasini tahlil qiling va umumiy mintaqadagi siyosiy beqarorlik bilan bog'liq keyingi mojarolarning oldini olish strategiyasi bo'yicha aniq takliflar, amaliy tavsiyalar ishlab chiqing.
Jahon hamjamiyatiga quyidagilar taqdim etilishi mumkin:
Ijtimoiy-siyosiy tadqiqotlar bo'yicha batafsil ma'ruzalar va maqolalar; Oʻzbekistonda diktaturadan demokratiyaga oʻtish, shuningdek, uning iqtisodiy mustaqilligiga erishish boʻyicha islohotlarni ishlab chiqish boʻyicha tavsiyalar berildi.
O‘zDemFund millatlararo, diniy muammolar va diniy ekstremizmning kelib chiqishiga bag‘ishlangan xalqaro konferensiyalar o‘tkazadi. Bundan tashqari, O‘zbekistonda ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va demografik vaziyatning beqarorlashuviga olib keladigan diktatura, avtoritar va antimilliy rejimlarning kelib chiqish sabablari o‘rganiladi.
O‘zDemFund O‘zbekistonda totalitar, antimilliy rejimlar qudratiga emas, balki fuqarolik jamiyatidagi erkinlik va o‘zaro tushunishga ishora qiluvchi haqiqiy barqarorlikni o‘rnatish uchun kurashadi.
O‘zDemFund har qanday turdagi terrorizm va diniy ekstremizm, millatlararo mojarolar, shuningdek, irqchilik, shaxslar, oilaviy va etnik ozchiliklarni kamsitishlarga qarshi kurash olib boradi.
O‘zDemfond o‘z faoliyatida BMTning boshqa siyosiy partiyalari, ijtimoiy-siyosiy harakatlar, barcha irq va din vakillari bilan yaqin hamkorlikni davom ettiradi, O‘zbekistonda demokratik qadriyatlarni keng jamiyat o‘rtasida targ‘ib qiladi.
Ўз аскарини боқмаган халқ, босқинчи армияни боқади.
Франсия призиденти Эммануел Макроннинг Узбекистонга қилган сафари кунлари интернет тармоғида тарқатилган хабар;
- Ўзбекистон Республикаси қуролли кучлари Франциядан Дессау Рафале 4 авлод самалётларидан 15 та сотиб олмоқда.....
Франсия ушбу учоқларини Швайцаряга сотиш учун бирламчи келишувни имзолаган эди.
Бу ишга Ўзбекистоннинг мархум дикататори Ислом Каримов оиласи билан боглик катта миқдордаги коррупсия фош қилиниши масаласи аралaштирилди.
Макрон, Швейцаряга сота олмаган Дессау Рафале 4 авлод самалётларидан 15 тасини айнан Ўзбекистонга сотмоқчи.
Асли Рафале 4 бизнинг армияга керакми ёки аналоги борми ?
Бу самалёт техник хусусияти интернетда очиқ манбада истаганча бор.
Ўзбекистонга, хозир тезлик билан 50 дона ўқув реактив самалёт керак.
Бунга намуна сифатидаа Як-130, КАИ-50, Ченгду Ж-10 ( Рафале базасида яратилган ) ....
Армиямизга иккинчи навбатда керакли булган,
100 дона хужумчи учоқлар номзодлар;
А-10, Су-25 ( Тибилисидаги завод тўхтаган Су олиш имконсиз демак ягона номзод А-10 АҚШ)
-100-150 дона қирувчи бомбордимончи учоқлари керак;
Бунга номзодлар
-Су-30/35, Ф16/15, Эуро Фигҳтер, Дессау Рафале, Ж-11, Ж-10
Барчаси 4 - авлод самалётлари.
-5- авлод Ф-35, Ж-20
Харбий учоқлар бугун хохлаб эртага сотиб олинмайди.
Энг тез олиш мумкин бўлган учоқ турлари Хитой харбий харбий саноатининг,
Ғарбнинг сифатиli электороника қисми билан ишлаб чиқарилганларидир.
(Франция ва Россияникидан 25-40% яхши буни солиштирма тест кўрсатган, Франция хамда Россия ўз радар ва электрон жихозларини Хитой чиплари асосида ишлаб чиқаради! )
Нархи Eвропа ва АҚШ хатто Россияникидан анча арзон.
Бир дона Рафале пулига 3 дона олиш мумкин.
Россия, Франция, Италия- Англия , АҚШ дан олиш учун Парламент келишувини ўзига, 2-3 йил кетади у вақтгача Хитой 100-150 дона тўлиқ этказиб беради. Украина жанг майдонидан чиқарилган хулоса:
-"Супер қурол эмас, сони ва уни чексиз этказиб бера олиш мухим."
Харбий ва арим харбий вертолётлар.
Ўзбекистон энг юқори чўққиси 4000 метрдан ошиқ демак харбий вертолет бу баландликка кўтарилиши керак.
Россия бирорта харбий вертолети бу баландликка тўлиқ юклама билан кўтарила олмайди максимал 3200-3500 метр.
Вертолет танлови жуда кенг.
Энг мақули Хитойники тезлик ва сифат мутаносибдигида.
Ми оиласи вертолетлари учувчилар вақт ўтиб тебраниш сабаб умкртқа поғонаси «касал бўлади» бу бюджет учун қўшимча юклама.
Дронлар
10-32 соат давомида патрул вазифаси бажарувчи Спутник алоқа тизимига эга дронлар миллий армияда эхтиёж 100 дона
Хужум қилувчи 400-1200 кг фойдали юк кўтарувчи дронларга эхтиёж 200 дона
Дрон камикадзеларга эхтиёж 10000 дона.
Қирувчи самалётларга қуроллар сони қайси модел танлашига боғлиқ.
Кўрфаз уруши вақтида Ироқ армиясининг тушган вазияти;
"- Мираге-2000 самалётларини программасини спутник орқали Франция блоклаб қўйган"
Иккиюзламачи Франсия, сотган қуролининг кимга қарши урушаётганига қараб, узоқдан туриб программасини узгартирди.
Россия тезликда сифатли махсулот этказиб бера олмайди чунки санкциялар узоқ давом этади.
Хаво хужумидан мудофа тизими Хитойдан сотиб олинган С300/400 базасида ишлаб чиқилган ҲҚ-9 комплекси. Yзоқ масофали уни тўлдирувчиси сифатида яқин, қисқа, ўрта , узоқ масофали комплексларга талаб тўлиқ қондирилиши лозим.
Имкон қадар бир давлатдан чунки кодлаш тизимини бир бирига боғлаш жуда мураккаб.
Энг яхши химоя душман хамла қилса, қандай жавоб бўлишини кўриши хар қандай душманни ўйлантириши тинчлик гаровидир.
Қуриқлик қўшинлари таркибидаги барча консерва бонка эски Т54/55, Т62/64 танкларини сотиб юбориш керак. Барча БТР ва БМПТ ларни сотувга чиқарамиз.
Янги авлод танк хамда Гаубица билан тўлдирилиши лозим, энг яхши номзод 2013-2016 йиллари тузилган Жанубий Корея билан шартномага кура қуроллар янгиланиши тулиқ бажарилиши керак.
Исроил техникалари сифатини дунё охирги урушда кўрди. Oртиқча пиар қилинган , шиширилган металлом экан.
Жанубдаги терористлар қиймати 1500-2000$ лик 70-120 км масофага учувчи ракета учирса уни 1 миллион долларлик анти ракета билан уриб туширадиган ахмоқ
эмасмиз-ку?!
Пистирмада утирган тероритлар қулида 3000 $ рекета булса, уларни йўқ қилишга 100ларча миллион $лик Pафаел жунатадиган ахмоқ ҳам эмасмиз.
Барча ангар ва айрапортларни НАТО, Тайван, Хитой стандартлартдан андоза олиб қайта қуриш керак.
Хозирги айрепортлар химояга қодир эмас.
Қўл қуроллари тўлиқ янгиланиши лозим.
Макаров пистолети, aвтоматлар тўлиқ металломга топширилиши лозим.
Янги талабга жавоб берадиган Белгия, Австрия, Исроил , Италия, Германия автоматлари АҚШ, Хитой, Япония, Корея қўл писиолетлари билан алмашиниши лозим.
Дунёнинг энг сифат сиз пистолетидан воз кечсак, армиямиз мустақиллик учун қадам қўйган бўлади. Хатто Туркманистон Беретта пистолетига ўтганига 15 йил бўлди.
Ўз армиясини боқмаган давлат босқинчи армиясини икки баробар боқади.
Захирада 1-1,7 миллион мобилизация учун озиқ овқат кийим бош, бронижелет , каска, планшет, ва, хк керак. Бу иш систематик 10 йил аввал бошланиши керак эди.
Хозирги армия холати ўта ачинарли.
Россия бизга хужум қила олмайди.
Руслар уз чегарасида булмаган урушларни терористик шаклда олиб боради. Россия Узбекистонга чегараси йук.
Узоқдан туриб фақат атом бомбасини ишлатиб бизни таслим олишига ҳаракат қилиш эхтимолини, физик олимлар хисоблаган.
Ўзбекистон худудини ядро бомбаси орқали босиб олиш учун 70 минг дона тактик, 3600 дона стратегик ядро бомбаси керак.
Бу миқдор дунёдаги барча ядро бомбаси миқдоридан 2 марта кўп ! Демак потенсиял қушинлар уруши, ёки атом уруши чиқиши 99% гa мавжуд эмас.
Туркистон, Рус-Хитой орасидаги иқтисодий-харбий омонатда турадиган минтқадир.
Биронта тамонга ортиқча оғирлик қўйишга хаққимиз йўқ.
Халқ зехниятида давлатчилик ички-ташқи кафолати сифатида кучли армияга эхтиёж бор.
Ха, айтганча ШМ Самарқандга борганда нима учун Гўри Амирга бориб Амир Тимир хаққига дуо қилмайди ?
Темир дунёда харбий саркадалик дахоси.
Русни ҳам босиб олган.
ШМ хафамисан, Темирдан?
Юқоридаги харбий ислохатлар дастури, шм-пмлар учун эмас.
Инқилобий харакат амалга оширадиган ишлардир.
Инқилобий харакат харбий-мудофа тахлилий маркази.
26.11.2023
ШМнинг олдида туриб масалани дангал айтишга рухсат сураган кадрнинг мактуби.
FA-50 харбий самаоётлари каерда?
2016 йил Сафар Бекжон ШМ нинг Хокимиятга келиши жуда фожели деб ёзган. Уз вактда эьтибор килишмади ва мана бугун минглаб миллионлаб инсонларни оч нохор колишини билиб айтган эди.
Лекин вокеа асли парда ортида бир йил бурун бошланганди.
2015 йили Жанубий Корея Республикаси билан узок утказилган музокара натижасида АКШ нинг Lockheed Martin ширкати ва KAI биргаликда ишлаб чиккан Харбий Машк Жанговор товушдан тез учувчи реактив икки уринли кирувчи самалетини 12 таси ва унга хизмат курсатиш курилмалари билан 400 миллион долларлик шартнома имзоланади.
Бу вокеа 2015 йили Апрел ойида.
Аммо, бу шартнома тагида очилаетган истикбол ва миллий мустакил курол саноати вужудга келиши мумкин булган яширин келишув 2015 йил июль ойида ШМ кулига тушади.
У зудлик билан буни тухтатиш кераклигини Путиндан илтимос килади.
Охирги муддати охирги йилини давом эттираетган Барак Обама маьмурияти 2015 йил октябрь ойида бу самалетини Узбекистонга сотишга вето куяди.
Аслида нима эди бу яширин келтшув.
Кореяда ишлаб чикарилаетган дуненинг хозирги кундаги энг яхши танки К-2 танки 400 дона сотиб олиш ундан 50 донаси тайер холатда колгани Узбекистонда ишлаб чикарилиши ТАПОИЧ заводида ( нимага артел булганини тушинасизлар хозир) унга кетадиган снаряд ва ук дориларни ишлаб чикариш.
Дунёнинг энг яхши 3 гаубицасидан бири К-9 гаубицасини ишлаб чикариш бошланиши керак эди. Унга керакли снарядлар 155 мм калибрда 45-75 км масофага етиб борувчи бу курол-аслаха катта стратегянинг бошланиши эди.
К-239 бир пайитда реактив ук отувчи тизим (РСЗО) HIMARS аналоги 35-260 км масофага ута аникда ва спутник корректровкаси билан ишлайди. Аниклик хар 100 км учун 0,5 метр.
Бу синфдаги куролларга хизмат киладиган дронлар ва уларни бошкариш тизимлари ва махсус антенна ретранслятор машиналари Тошкентда чикарилиши керак эди. Булар бари ТАПОИЧ худудида кайта модеонизация килиб ташкиллаштирилиши керак эди.
Бу лойиха ута сирли халкаро келишув асосида келишувга эришилган эди.
Ловозим нукдайи назаридан ШМ бош вазир сифатида хужжатларни курган куниёк Путинга битта нусха жунатган.
Лекин бу быдла, майда миллат Каримовни гум килиш оркали хаммасини расво килди. Завод худиди уртасидан куприк курдириб бутун комплексни расво килди. Ортикхужаевнинг бир тийинга киммат ишлаб чикариши айнан шу жойда бошлатилди.
Собик советлардаги ТАПОИЧ имконли бундай тизимлар иккита жойда бор эди. Украина ва Узбекистонда . Корея, АКШ..... каби давлатлар путинизмга карши тура оладига иккита катта кучни яратиш оркали Рус Имперясини жиловлаш имконини кидирмокда эди.
ТАПОИЧ да замонавий курол ишлаб чикариш учун махсус, ута катта хажмдаги метал тоблаш печлари ва ванналари хамда ута катта босим пресслари керак эди.
Снаряд ташки кобигини пресслаб тайерлаш мумкин эди....
ШМ ва клнаи Узбекистонни Русга тулик таслим килди. Призидент булиб ишга келган куни биринчи булиб рус куролини сотиб олди уч баробар киммат нархда 15 миллиард долларлик 30 йиллик шартнома имзолади. 2021 йили Июнь ойида харбийлар танкид килинганда дод вой дедиларинг мана мактаган рус техникаси ахволини Украинлар курсатиб куйди...
ШМ биз сени айгокчиликга бошлаган вактидан бошлаб килган ишларинггача узингдан яхши биламиз.
Эсингдан чикиб колганини вакти келиб эсга солиб турамиз.
Хеч кимни сабабсиз хойин демаймиз.
Истаган лобби ташкилотинг билан пиар кил истаган хорижий сиёсатчингни сотиб ол, энди фойдасиз.
Хоинлигингни якингда туриб куриб турибмиз-ку!
...........................ХХХХХХХххххххХХХХ
Мактубни ёзган миллий кадр исми урганиш учун оз вакт колди.
Инкилоб харакати матбуот маркази
08.12.2022
Халқ озодлиги кўнгилли кучлари
Интернет воситаларини билмайдиган инсонлар тинч йўллардан Хокимиятни протесто қилиб оммавий юришлар қилмоқда.
Президент саройи, вилоят ҳабарлик идоралари олдига оддий йигилиш эмас, оммавий юриш орқали боришмоқда.
Хозир сиёсий талаблар қуйишмаяпди. Агар халқ бошига тушаётган ташвишларнинг ечимлари зудлик билан хал қилинмаса , сиёсий талаблар бошланиши аниқ. Куч ишлатар тизимлари халқ билан осойишта муомила қилмаса исён чиқиши мумкин. Балким осонгина ҳал қилиниши мумкин бўлган масала халқ нафратини баттар оширар?!.
Хулоса!
30 йиллик талонга асосланган тузим инқирозга юз тутди.
Барча сохаларда қилинаяпган "сохта ислохат"лар, давлатни чўкиш нуқтасига олиб келди.
Хокимият фақат ва фақат куч ва моддиятга асосланмоқда.
Бошқарув системаси манавиятсизликга юз тутган.
Хокимат номидан қилинаяпган ҳар қандай халокатли натижа, давлатга ишончни йўқолишига олиб келмоқда.
Биз давлатни халокатга етаклаётган Хукумат истеъфосини талаб қиламиз.
ПАРЛАМЕНТ БОШҚАРУВИГА АСОСЛАНГАН янги бир тузимга ўтиш жараёни бошлатилишини талаб қиламиз.
Мавжуд сиёсий партиялар зудлик билан бу масалада ўз тарафларини билдирсин.
Халқ, келажакда кимларнинг, кимга хизмат қилишга давом қилмоқчи эканлигини билишга хақлидир.
Халқ 130 йил мустамлака ва 30 йилдан бери ички истеъло билан яшамоқда.
"Халқ озодлиги кўнгилли кучлари" фақат ва фақат тинч йўллардан мавжуд Хокимиятнинг тўла истеъфосини талаб қила бошлайди.
Хар бир Ўзбекистон ватандошига!
Ўзингизни келажакда озод ва хур кўрмоқчи бўлсангиз рўйхати тузилмайдиган, биноси, рахбари, рухсатномаси сўралмайдиган манфур режимга мурожат қилинмайдиган кўнгилли бўлинг.
Кўнгилиликнинг хеч қандай мажбурияти йўқ!
Хатто бу ишингизни энг яқин одамингизга ҳам айтманг!
Бу биз учун асоссий масаладир.
Чунки 30 миллион инсон:
Бир минтақада,
Бир мамлакатда,
Бир қишлоқда,
Бир махаллада
Ва бир оилада факат ўзигина билган холда кўнгилли бўлса, Аллох буни кўради.
Золимларни хар доим кучли, манфур, қотил... кўриб ўзига чумоличалик қиймат беролмаган инсонларга, халқга умматга Аллох нега ёрдам берсин-ки?
Узингиз-узингизга, калбингиздан ишонинг.
Курашётган инсонларни кўрсангиз, умидсизлик билан қараманг!
Хеч бўлмаса қалбингиздан бўлса-да, ўша инсон ва инсонларнинг ғалаба қилишига ишонинг!!!
Хаммамиз бирлашсак золимларни енгамиз деб ишонг!!!
Аллох буни кўргувчидир.
Аллох билгучидир. Балким савоб оларсиз.
Хақ Хукук Адолат Ва фаравон хаёт учун кураш йўли нафсингиз ва иймонгиз орасидаги масофадир!
Бугунингиз ва келажагингиз учун курашинг.
Келажакда Тошкент майдонларини тўлдириб йўлга чиқадиганлар Сизлардан фақат шуни илтимос қилмоқда.
Қолганига Aллох карим!
Сафар Урганжи.
04.12.2020.
ТУРКИЙЛАР.
Қиличин ташлади беклар ниҳоят,
босилди тулпорлар,
тиғлар сурони,
урҳога ўрганган тилларда оят,
туркийлар таниди комил худони.
Қиличлар занглади.
фалокат ҳушёр,
туркийлар қувватин берди ерларга.
Ҳийлагар дўстлардай яқинлашди ёв
комиллик қидирган жасур эрларга.
Илвасин йигитлар,
бобир йигитлар,
саждага бош қўйди ёвга терс қараб,
ғулларни кемириб йиғлади итлар,
буюк бошни кесди қилич ярақлаб.
Туркда бош қолмади.. қолмади довлар.
хотин-халаж қолди мотам кўтариб,
«бизга тик қарама» буюрди ёвлар,
ёвларга терс қараб яшади бари.
Таланди самовий тулпор уюри,
таланди зарлари,
зебу забари,
терс қараб ўлинг деб ёвлар буюрди,
ёвларга терс қараб жон берди бари.
Лаҳадга кирдилар ўзларин қарғаб,
қолмади арабий,
туркий хатлари,
туғингиз деди ёв тескари қараб,
ёвларга терс қараб туғилди бари.
Туғилди,
туғилди,
туғилди қуллар,
қирқида қирилган — имдодга муҳтож,
ёвларга терс қараб итлардай ҳурар,
бир-бирига душман,
бир-биридан кож.
Жўмардлар қирилган Туронзаминда
дўзахий тажриба палласин кўрдим:
эшшак суврати бор қай бир қавмда,
қай бирида тўнғиз калласин кўрдим.
Бу ҳолдан буваклар бўғилиб ўлар,
қул Билол эзилиб йиғлар фалакда.
Ўзларин ёндирар борлиқдан тўйган
Бадахшон лаълидай асл малаклар.
Мўминлар беш бора Аллоҳни эслар
саждага бош қўйиб жаллод тошига.
Ўгрилиб сал ортга қарайин деса,
бошига урарлар,
фақат бошига.
Борми эр йигитлар, борми эр қизлар,
борми гул бағрингда жўмард нолалар,
борми бул туфроқда ўзлигин излаб,
осмону фалакка етган болалар.
Бор бўлса,
аларга еткариб қўйинг,
бир бошга бир ўлим демаган эрмас,
шаҳидлар ўлмайди,
бир қараб тўйинг:
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Шавкат Раҳмон
UzDemFund
2001-yil 11-sentabrdan boshlab O‘zbekistonda butun dunyo tubdan o‘zgardi. Soʻnggi paytlarda Oʻzbekistonda jahon hamjamiyatining diqqat-eʼtibori katta boʻlib, ekologik, ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy muammolar bilan bogʻliq mavjud vaziyat, popitistik rejimlarning avtoritarizmi nizolar uchun qulay zamin yaratmoqda.
O‘zbekiston ustidan real gumanitar falokat tahdidi – aholining ko‘payishi, nazoratsiz migratsiya oqimlari, uning keskin ko‘lami butun jahon hamjamiyati xavfsizligiga tahdid solmoqda.
Shu paytgacha ushbu muammolarni hal etishda manfaatdor davlatlar va ularning rahbarlari ishtirok etib kelgan.
Afsuski, bu amaliyot hali kutilgan natijani bermadi, ayrim hollarda tomonlar manfaatdorligi tufayli vaziyat yanada og‘irlashdi.
Bunday sharoitda davlatdan mustaqil odamlar va guruhlarning tashabbusi juda muhimdir. Bunday erkin tashabbusning timsoli NNT – nodavlat tashkilotlardir.
Nodavlat notijorat tashkilotlari nodavlat tashkilotlarida mintaqaviy muammolarni hal qilish jarayonida samarali ta'sir ko'rsatish vositalari va vositalarini topish uchun oqilona fuqarolik tashabbusi masalalarini ko'taradi.
Aytilganlardan kelib chiqib, O‘zDemfondning yaratilishining o‘rni borligini alohida ta’kidlash lozim. Rahbarlar, ziyolilar, san'at va madaniyat arboblariga xalqning obro'-e'tibori va tajribasidan oqilona foydalanishga chaqirilgan.
yozuvchilar, taniqli davlat arboblari, barcha irq va diniy e'tiqod vakillari.
O‘zDemFond o‘z oldiga mintaqaviy miqyosda barqarorlik yaratish jarayonida ishtirok etish vazifasini qo‘ygan hamfikrlarning xolis monolit-yadrosini yaratishi mumkin bo‘ladi. O‘zDemFond jamiyatni boshqarish bo‘yicha demokratik tashabbuslarni yaratishga hissa qo‘shadi va O‘zbekiston hukumati yoki rahbariyat tomonidan tayinlanadigan muloqot mexanizmlarini topish imkonini beradi.
Shu maqsadda O‘zbekistonda diktaturadan demokratiyaga tinch yo‘l bilan o‘tish usullarini izlayotgan manfaatdor davlatlarning vositachilaridan iborat komissiya tuziladi.
O‘zDemFund millatlararo va dinlararo nizolarni hal etishga qaratilgan xalqaro ommaviy tadbirlarni amalga oshiradi, har qanday ko‘rinishdagi terrorizm, shuningdek, diniy ekstremizmni ommaviy axborot vositalari orqali keng muhokama qiladi, ularning muammolarini yoritadi.
yuzaga kelishi.
O‘zbekistondagi voqealar rivojini doimiy tahlil qilib borish hamda O‘zbekistonda tinchlik va farovonlikka tahdid soluvchi ijtimoiy-siyosiy masalalar bo‘yicha tavsiyalar ishlab chiqish.
O‘zbekiston hayotining ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy sharoitlari bo‘yicha tadqiqot olib borish
Asosiy muammolarni tahlil qilish va butun mintaqadagi siyosiy beqarorlik bilan bog'liq keyingi mojarolarning oldini olish strategiyasi bo'yicha takliflar, amaliy tavsiyalar ishlab chiqish.
O‘tkazilgan ijtimoiy-siyosiy tadqiqotlar va ularning O‘zbekistonda diktaturadan demokratiyaga o‘tish jarayonini, shuningdek, O‘zbekistonning iqtisodiy erkinligini ishlab chiqish bo‘yicha tavsiyalari yuzasidan jahon hamjamiyatiga batafsil ma’ruzalar va maqolalar taqdim etish.
O‘zDemFond millatlararo, diniy nizolar, diniy ekstremizm muammolariga bag‘ishlangan xalqaro konferensiyalar o‘tkazadi, shuningdek, diktaturalar, avtoritar aksil-xalq rejimlarining paydo bo‘lish sabablarini ochib beradi, ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy, demografik vaziyatni beqarorlashtirishga yordam beradi. O'zbekistondagi vaziyat.
UzDemFond O‘zbekistonda totalitar aksilrossiya tuzumlari kuchiga emas, balki erkinlik va haqiqiy demokratiyaning o‘zaro tushunishiga asoslangan haqiqiy barqarorlikni o‘rnatish uchun kurashadi.
UzDemFond har qanday turdagi terrorizm va diniy ekstremizmga, millatlararo mojarolarga, irqchilik va shaxslar, oilalar va etnik ozchiliklarga nisbatan kamsitishlarga qarshi kurash olib boradi. UzdemFond oʻz faoliyatida Oʻzbekistonda demokratik qadriyatlarni targʻib qiluvchi boshqa NNTlar, siyosiy partiyalar, ijtimoiy-siyosiy harakatlar, barcha irq, millat va din vakillari bilan hamkorlikka tayanadi.
16.01.2012
Özbekistonda Rossiya texnologyasi deyilgan nafaqat AES, xatto GES qurish böyicha shartnomalarni bekor qilishga majbursiz. Sabab? Rossiya shu darajadagi qoloq davlatga aylandimi? Bugungi dunyoda, 100% mustaqil texnologiya yaratish mumkin emas. Rossiya yigirma törtinchi 24-fevral kuni butun dunyo taraqqiyotiga tufurdi. Rossiyaning töqsontöqqiz foiz 99% texnologiyasi ğarbga boğliqligidan putinistlarning xabari yöq. Mana endi, Rossiya tualet qoğozi xam chiqara olmasligi aniqlandi. AES qurilganda kontrol aparatlari, chiplari va öta aniqlikdagi dozimetrlaridan tortib xatto payvandlash stanogi va reaktor ishlab chiqarish uchun qayta ishlash stanogigacha Chexiyaning Skoda mashinasozlik xoldingidan olingan. Sovet paytida kolonyasi bölgan Chexya bugun mustaqil davlat. Reaktor parchalarini bermaymiz dedi, vassalom! Ruslar özlari reaktor chiqarishlari uchun faqat Yaponiyada chiqadigan DMG-Mori avtomatik köp shpindelli metal qayta ishlovchi kompyuterli stanoklari kerak. Yaponlar oldin sotgan stanoklarni servis qilishni töxtatdi. Yaponyaning ushbu kompanyasi chiqaradigan dunyoda öta qattik metalni kesish texnologiyasi, AQShning Boing, Airbusda xam yöq. Ular xam Yaponlarga qaram! RosAtom sovet paytidan toki shu kungacha, pult boshqaruv markazi, gaz turbinasi, generatorlarni Alstom (Fransiya), pultini Siemens Germaniya va General Energetic (AQSh) olgan. Putin miyasi aynimasa, bu davlat raxbarlarini "-baribir qöynimga kiradigan qizlardir bular" deb xaqorat qilmas edi. Dunyo, bu gaplarni kechirmaydi! Rossiya özi qurgan AESlardan chiqadigan chiqindilarni saqlaydigan rezeruar chiqara olmaydi. Fransiyaning EDF Xoldingi chiqaradi. U esa AQShning WestingHaus shirkati litsenziyasi asosida chiqargan va ruslarga bergan edi.. Qani maqtalgan "unikal analogov net" texnolgiyasi asosida Rossiya yangi proyekt boshlasinchi, köraylik. Zaparojes AES egallab olingani yetmaganidek Chernobil AESni konservasiya qilib turgan oxirgi modeldagi ölchash apparatlarini öğirlab ketishibdi. Ruslarni, ittifoqchisi Xitoy xam sotdi. Köpchilik Anglyani mensimaydi. Lekin Angliya boshqaruvidagi, dunyoning eng köp uran, neft, gaz va nodir metal jamlangan Kanada, özining mukammal AES texnologiyasiga egadir. Angliya xududida 3 yirik kompaniya barcha uranum chiqindilarini qayta-qayta ishlata oladigan AES texnologiyasi bor. Angliya yordamida Chexiya AES texnolgiyasini yangiladi va chiqindilarni qayta ishlatadigan reaktor chiqarmoqda. AQSh kuni kecha, bir konteyner ichiga siğadigan AES qurish uchun ruxsatnoma va pul berdi pentagon uchun! AQSh texnolgoiyasi bir marta quyilgan yoqilğini 50 yil ishlata oladi. Ruslar qurgan reaktorlarga besh ön yilda yoqilği almashadi. Chiqindilarini saqlash katta muammo. Putin va uning atrofidagilar xatto öz oilasini qutqara olmayapdi. Farzandlari otalarini sotib ğarbda qolmoqda. Özbekistonlik kallavaramlar, bizni Putin kelib qutqaradi deb ishonishmoqda. Geosiyosat Özbekistondagi iflos klanchilar bilan shuğullanadigan fursatga yaqinlashmoqda. Klanchalar! Sizlarni ağdarish uchun pul kerak emas, insonlar köchaga chiqishini suniy tashkil qilishga xam xojat qolmaydi. Qöllaringdagi telefonlar, TVlaringdagi kameralar va uzatgich antennalar, internet, qoronği zimiston kechalar tashkil qilingan paytda, sizni katta xolangiz xam qutqarmaydi. Tushingan odam, safini özi tanlab oladi va xar bir taklif tinglanadi. Siyosat, davlat boshqaruvi bu murosa va özaro kuchlar balansidir. Zararning qayerida töxtasangiz, davlat shuncha foyda qiladi. Foyda umumiydir. Biz davlatga foyda bölsin deb, xalqaro kuchlarga kafolat bermoqdamiz. Bu doimiy bölmasligi mumkin. Qanday boğlanish özlaring bilasilar. https://youtu.be/kpyyuXl_YFc?si=QQYQx72G1qaAi_yP
https://www.youtube.com/live/YwJC4HsjAuQ?si=aXa-IlWcdFjyf_j_
Зулм ислох килинмайди.
Зулм агдарилади.
Бугунги жонли ёйинимиз угри ва карокчиларни фош килмайди. Шарафсиз инсонларни фош килиб, инсофга чакириб чарчадик.
Хокимият зулимни ва адолатсизликни химоя килишга давом этмокда.
Атайин!
32 миллион ахолининг кузига курсатиб, тантанали шаклда адолатсизлик булишини таминламокда.
Узбекистон Хокимияти уз халкидан нима хохламокда?
Ниятга қисмат
Нимага ният, қисмат ўшанга,
Дунё ёнар, бизлар парвона.
Аллох тупроқдан олган хокимиз,
Жасад ичра жонинг бегона.
Жазо чекар жонинг баданда
Нафсинг учун уради гирён.
Охир-абад кетадур бир кун,
Имтихон куни, иймону Қуърон.
Мулки давлат мумин ўлмас,
Хақдан келмас хаққи-хуқуқи.
Мамлакатинг қалбинг ичра,
Фартх этмасин муллаю-сўфи.
Урганжий.
26.11.2014
UzDemFund
2012 yil
Andijon voqealaridan keyin O‘zbekistonda hayot butunlay o‘zgardi. Soʻnggi paytlarda butun dunyo eʼtibori Oʻzbekistonga qaratilmoqda. Ekologik, sotsiologik-siyosiy, iqtisodiy muammolar va siyosiy rejim avtoritarizmiga taalluqli mavjud vaziyat nizolar uchun yaxshi zamin yaratdi.
Shunday bo‘ldiki, O‘zbekiston gumanitar falokat, boshqarib bo‘lmaydigan migratsiya oqimi ostida qoldi, bularning barchasi mintaqa xavfsizligiga bog‘liq.
Yuqoridagi muammolarni hal etishda hozirga qadar faqat manfaatdor davlatlar va ularning rahbarlari ishtirok etgan.
Oxir-oqibat, afsuski, bunday amaliyot kutilgan natijani bermadi. Bundan tashqari, ba'zi hollarda har ikki tomonning o'z-o'zini tashvishi tufayli vaziyat og'irlashdi.
Shu sababli, BMT - nohukumat odamlar va tashkilotlarning tashabbusni erkin tanlashi bu kontekstda katta rol o'ynaydi.
Birlashgan Millatlar Tashkiloti fuqarolik tashabbuslari va mintaqaviy muammolarni tartibga solish jarayonida ta'sirchan aks ettirish vositalari va vositalarini o'rganish uchun yanada oqilona savollarni qo'ydi.
Bundan tashqari, xalq arboblari, ziyolilar, san’at va madaniyat arboblari, yozuvchilar, taniqli davlat arboblari, barcha irq va madaniyat namoyandalarining obro‘-e’tibori va tajribasidan foydalanishga asoslangan “O‘zDemFund” jamg‘armasining rolini ham alohida ta’kidlash lozim.
O‘zDemFund mintaqaviy miqyosda barqarorlikni ta’minlash yo‘lida xolis monolit yoki hamfikrlar yadrosini yaratishi mumkin.
O‘zDemFund jamiyatni boshqarish bo‘yicha demokratik tashabbuslarni yo‘lga qo‘yish va O‘zbekiston hukumati yoki hokimiyati bilan muloqot mexanizmini topishda hamkorlik qiladi. Shu bois O'zbekistonning diktaturadan demokratiyaga tinch yo'l bilan o'tish yo'llarini tekshirish bo'yicha manfaatdor davlatlar vakillaridan iborat komissiya tuziladi.
O‘zDemFund millatlararo va dinlararo nizolarni, tabiiy ofatlarni tartibga solish bo‘yicha xalqaro umumiy keng ko‘lamli tadbirlarni amalga oshiradi. Unda ommaviy axborot vositalarida terrorizm, shuningdek, diniy ekstremizmning har qanday turi, ularning kelib chiqishi talqini bilan muhokama qilinadi.
Unda O‘zbekistonda ro‘y berayotgan voqealarning dolzarb tahlili, dunyo va O‘zbekiston farovonligiga tahdid solayotgan ijtimoiy-siyosiy muammolarga oid tavsiyalar ishlab chiqiladi.
O‘zbekistonning ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy sharoitlarini o‘rganishi mumkin.
Vazifaning asosiy masalasini tahlil qiling va umumiy mintaqadagi siyosiy beqarorlik bilan bog'liq keyingi mojarolarning oldini olish strategiyasi bo'yicha aniq takliflar, amaliy tavsiyalar ishlab chiqing.
Jahon hamjamiyatiga quyidagilar taqdim etilishi mumkin:
Ijtimoiy-siyosiy tadqiqotlar bo'yicha batafsil ma'ruzalar va maqolalar; Oʻzbekistonda diktaturadan demokratiyaga oʻtish, shuningdek, uning iqtisodiy mustaqilligiga erishish boʻyicha islohotlarni ishlab chiqish boʻyicha tavsiyalar berildi.
O‘zDemFund millatlararo, diniy muammolar va diniy ekstremizmning kelib chiqishiga bag‘ishlangan xalqaro konferensiyalar o‘tkazadi. Bundan tashqari, O‘zbekistonda ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va demografik vaziyatning beqarorlashuviga olib keladigan diktatura, avtoritar va antimilliy rejimlarning kelib chiqish sabablari o‘rganiladi.
O‘zDemFund O‘zbekistonda totalitar, antimilliy rejimlar qudratiga emas, balki fuqarolik jamiyatidagi erkinlik va o‘zaro tushunishga ishora qiluvchi haqiqiy barqarorlikni o‘rnatish uchun kurashadi.
O‘zDemFund har qanday turdagi terrorizm va diniy ekstremizm, millatlararo mojarolar, shuningdek, irqchilik, shaxslar, oilaviy va etnik ozchiliklarni kamsitishlarga qarshi kurash olib boradi.
O‘zDemfond o‘z faoliyatida BMTning boshqa siyosiy partiyalari, ijtimoiy-siyosiy harakatlar, barcha irq va din vakillari bilan yaqin hamkorlikni davom ettiradi, O‘zbekistonda demokratik qadriyatlarni keng jamiyat o‘rtasida targ‘ib qiladi.
Ўз аскарини боқмаган халқ, босқинчи армияни боқади.
Франсия призиденти Эммануел Макроннинг Узбекистонга қилган сафари кунлари интернет тармоғида тарқатилган хабар;
- Ўзбекистон Республикаси қуролли кучлари Франциядан Дессау Рафале 4 авлод самалётларидан 15 та сотиб олмоқда.....
Франсия ушбу учоқларини Швайцаряга сотиш учун бирламчи келишувни имзолаган эди.
Бу ишга Ўзбекистоннинг мархум дикататори Ислом Каримов оиласи билан боглик катта миқдордаги коррупсия фош қилиниши масаласи аралaштирилди.
Макрон, Швейцаряга сота олмаган Дессау Рафале 4 авлод самалётларидан 15 тасини айнан Ўзбекистонга сотмоқчи.
Асли Рафале 4 бизнинг армияга керакми ёки аналоги борми ?
Бу самалёт техник хусусияти интернетда очиқ манбада истаганча бор.
Ўзбекистонга, хозир тезлик билан 50 дона ўқув реактив самалёт керак.
Бунга намуна сифатидаа Як-130, КАИ-50, Ченгду Ж-10 ( Рафале базасида яратилган ) ....
Армиямизга иккинчи навбатда керакли булган,
100 дона хужумчи учоқлар номзодлар;
А-10, Су-25 ( Тибилисидаги завод тўхтаган Су олиш имконсиз демак ягона номзод А-10 АҚШ)
-100-150 дона қирувчи бомбордимончи учоқлари керак;
Бунга номзодлар
-Су-30/35, Ф16/15, Эуро Фигҳтер, Дессау Рафале, Ж-11, Ж-10
Барчаси 4 - авлод самалётлари.
-5- авлод Ф-35, Ж-20
Харбий учоқлар бугун хохлаб эртага сотиб олинмайди.
Энг тез олиш мумкин бўлган учоқ турлари Хитой харбий харбий саноатининг,
Ғарбнинг сифатиli электороника қисми билан ишлаб чиқарилганларидир.
(Франция ва Россияникидан 25-40% яхши буни солиштирма тест кўрсатган, Франция хамда Россия ўз радар ва электрон жихозларини Хитой чиплари асосида ишлаб чиқаради! )
Нархи Eвропа ва АҚШ хатто Россияникидан анча арзон.
Бир дона Рафале пулига 3 дона олиш мумкин.
Россия, Франция, Италия- Англия , АҚШ дан олиш учун Парламент келишувини ўзига, 2-3 йил кетади у вақтгача Хитой 100-150 дона тўлиқ этказиб беради. Украина жанг майдонидан чиқарилган хулоса:
-"Супер қурол эмас, сони ва уни чексиз этказиб бера олиш мухим."
Харбий ва арим харбий вертолётлар.
Ўзбекистон энг юқори чўққиси 4000 метрдан ошиқ демак харбий вертолет бу баландликка кўтарилиши керак.
Россия бирорта харбий вертолети бу баландликка тўлиқ юклама билан кўтарила олмайди максимал 3200-3500 метр.
Вертолет танлови жуда кенг.
Энг мақули Хитойники тезлик ва сифат мутаносибдигида.
Ми оиласи вертолетлари учувчилар вақт ўтиб тебраниш сабаб умкртқа поғонаси «касал бўлади» бу бюджет учун қўшимча юклама.
Дронлар
10-32 соат давомида патрул вазифаси бажарувчи Спутник алоқа тизимига эга дронлар миллий армияда эхтиёж 100 дона
Хужум қилувчи 400-1200 кг фойдали юк кўтарувчи дронларга эхтиёж 200 дона
Дрон камикадзеларга эхтиёж 10000 дона.
Қирувчи самалётларга қуроллар сони қайси модел танлашига боғлиқ.
Кўрфаз уруши вақтида Ироқ армиясининг тушган вазияти;
"- Мираге-2000 самалётларини программасини спутник орқали Франция блоклаб қўйган"
Иккиюзламачи Франсия, сотган қуролининг кимга қарши урушаётганига қараб, узоқдан туриб программасини узгартирди.
Россия тезликда сифатли махсулот этказиб бера олмайди чунки санкциялар узоқ давом этади.
Хаво хужумидан мудофа тизими Хитойдан сотиб олинган С300/400 базасида ишлаб чиқилган ҲҚ-9 комплекси. Yзоқ масофали уни тўлдирувчиси сифатида яқин, қисқа, ўрта , узоқ масофали комплексларга талаб тўлиқ қондирилиши лозим.
Имкон қадар бир давлатдан чунки кодлаш тизимини бир бирига боғлаш жуда мураккаб.
Энг яхши химоя душман хамла қилса, қандай жавоб бўлишини кўриши хар қандай душманни ўйлантириши тинчлик гаровидир.
Қуриқлик қўшинлари таркибидаги барча консерва бонка эски Т54/55, Т62/64 танкларини сотиб юбориш керак. Барча БТР ва БМПТ ларни сотувга чиқарамиз.
Янги авлод танк хамда Гаубица билан тўлдирилиши лозим, энг яхши номзод 2013-2016 йиллари тузилган Жанубий Корея билан шартномага кура қуроллар янгиланиши тулиқ бажарилиши керак.
Исроил техникалари сифатини дунё охирги урушда кўрди. Oртиқча пиар қилинган , шиширилган металлом экан.
Жанубдаги терористлар қиймати 1500-2000$ лик 70-120 км масофага учувчи ракета учирса уни 1 миллион долларлик анти ракета билан уриб туширадиган ахмоқ
эмасмиз-ку?!
Пистирмада утирган тероритлар қулида 3000 $ рекета булса, уларни йўқ қилишга 100ларча миллион $лик Pафаел жунатадиган ахмоқ ҳам эмасмиз.
Барча ангар ва айрапортларни НАТО, Тайван, Хитой стандартлартдан андоза олиб қайта қуриш керак.
Хозирги айрепортлар химояга қодир эмас.
Қўл қуроллари тўлиқ янгиланиши лозим.
Макаров пистолети, aвтоматлар тўлиқ металломга топширилиши лозим.
Янги талабга жавоб берадиган Белгия, Австрия, Исроил , Италия, Германия автоматлари АҚШ, Хитой, Япония, Корея қўл писиолетлари билан алмашиниши лозим.
Дунёнинг энг сифат сиз пистолетидан воз кечсак, армиямиз мустақиллик учун қадам қўйган бўлади. Хатто Туркманистон Беретта пистолетига ўтганига 15 йил бўлди.
Ўз армиясини боқмаган давлат босқинчи армиясини икки баробар боқади.
Захирада 1-1,7 миллион мобилизация учун озиқ овқат кийим бош, бронижелет , каска, планшет, ва, хк керак. Бу иш систематик 10 йил аввал бошланиши керак эди.
Хозирги армия холати ўта ачинарли.
Россия бизга хужум қила олмайди.
Руслар уз чегарасида булмаган урушларни терористик шаклда олиб боради. Россия Узбекистонга чегараси йук.
Узоқдан туриб фақат атом бомбасини ишлатиб бизни таслим олишига ҳаракат қилиш эхтимолини, физик олимлар хисоблаган.
Ўзбекистон худудини ядро бомбаси орқали босиб олиш учун 70 минг дона тактик, 3600 дона стратегик ядро бомбаси керак.
Бу миқдор дунёдаги барча ядро бомбаси миқдоридан 2 марта кўп ! Демак потенсиял қушинлар уруши, ёки атом уруши чиқиши 99% гa мавжуд эмас.
Туркистон, Рус-Хитой орасидаги иқтисодий-харбий омонатда турадиган минтқадир.
Биронта тамонга ортиқча оғирлик қўйишга хаққимиз йўқ.
Халқ зехниятида давлатчилик ички-ташқи кафолати сифатида кучли армияга эхтиёж бор.
Ха, айтганча ШМ Самарқандга борганда нима учун Гўри Амирга бориб Амир Тимир хаққига дуо қилмайди ?
Темир дунёда харбий саркадалик дахоси.
Русни ҳам босиб олган.
ШМ хафамисан, Темирдан?
Юқоридаги харбий ислохатлар дастури, шм-пмлар учун эмас.
Инқилобий харакат амалга оширадиган ишлардир.
Инқилобий харакат харбий-мудофа тахлилий маркази.
26.11.2023
ШМнинг олдида туриб масалани дангал айтишга рухсат сураган кадрнинг мактуби.
FA-50 харбий самаоётлари каерда?
2016 йил Сафар Бекжон ШМ нинг Хокимиятга келиши жуда фожели деб ёзган. Уз вактда эьтибор килишмади ва мана бугун минглаб миллионлаб инсонларни оч нохор колишини билиб айтган эди.
Лекин вокеа асли парда ортида бир йил бурун бошланганди.
2015 йили Жанубий Корея Республикаси билан узок утказилган музокара натижасида АКШ нинг Lockheed Martin ширкати ва KAI биргаликда ишлаб чиккан Харбий Машк Жанговор товушдан тез учувчи реактив икки уринли кирувчи самалетини 12 таси ва унга хизмат курсатиш курилмалари билан 400 миллион долларлик шартнома имзоланади.
Бу вокеа 2015 йили Апрел ойида.
Аммо, бу шартнома тагида очилаетган истикбол ва миллий мустакил курол саноати вужудга келиши мумкин булган яширин келишув 2015 йил июль ойида ШМ кулига тушади.
У зудлик билан буни тухтатиш кераклигини Путиндан илтимос килади.
Охирги муддати охирги йилини давом эттираетган Барак Обама маьмурияти 2015 йил октябрь ойида бу самалетини Узбекистонга сотишга вето куяди.
Аслида нима эди бу яширин келтшув.
Кореяда ишлаб чикарилаетган дуненинг хозирги кундаги энг яхши танки К-2 танки 400 дона сотиб олиш ундан 50 донаси тайер холатда колгани Узбекистонда ишлаб чикарилиши ТАПОИЧ заводида ( нимага артел булганини тушинасизлар хозир) унга кетадиган снаряд ва ук дориларни ишлаб чикариш.
Дунёнинг энг яхши 3 гаубицасидан бири К-9 гаубицасини ишлаб чикариш бошланиши керак эди. Унга керакли снарядлар 155 мм калибрда 45-75 км масофага етиб борувчи бу курол-аслаха катта стратегянинг бошланиши эди.
К-239 бир пайитда реактив ук отувчи тизим (РСЗО) HIMARS аналоги 35-260 км масофага ута аникда ва спутник корректровкаси билан ишлайди. Аниклик хар 100 км учун 0,5 метр.
Бу синфдаги куролларга хизмат киладиган дронлар ва уларни бошкариш тизимлари ва махсус антенна ретранслятор машиналари Тошкентда чикарилиши керак эди. Булар бари ТАПОИЧ худудида кайта модеонизация килиб ташкиллаштирилиши керак эди.
Бу лойиха ута сирли халкаро келишув асосида келишувга эришилган эди.
Ловозим нукдайи назаридан ШМ бош вазир сифатида хужжатларни курган куниёк Путинга битта нусха жунатган.
Лекин бу быдла, майда миллат Каримовни гум килиш оркали хаммасини расво килди. Завод худиди уртасидан куприк курдириб бутун комплексни расво килди. Ортикхужаевнинг бир тийинга киммат ишлаб чикариши айнан шу жойда бошлатилди.
Собик советлардаги ТАПОИЧ имконли бундай тизимлар иккита жойда бор эди. Украина ва Узбекистонда . Корея, АКШ..... каби давлатлар путинизмга карши тура оладига иккита катта кучни яратиш оркали Рус Имперясини жиловлаш имконини кидирмокда эди.
ТАПОИЧ да замонавий курол ишлаб чикариш учун махсус, ута катта хажмдаги метал тоблаш печлари ва ванналари хамда ута катта босим пресслари керак эди.
Снаряд ташки кобигини пресслаб тайерлаш мумкин эди....
ШМ ва клнаи Узбекистонни Русга тулик таслим килди. Призидент булиб ишга келган куни биринчи булиб рус куролини сотиб олди уч баробар киммат нархда 15 миллиард долларлик 30 йиллик шартнома имзолади. 2021 йили Июнь ойида харбийлар танкид килинганда дод вой дедиларинг мана мактаган рус техникаси ахволини Украинлар курсатиб куйди...
ШМ биз сени айгокчиликга бошлаган вактидан бошлаб килган ишларинггача узингдан яхши биламиз.
Эсингдан чикиб колганини вакти келиб эсга солиб турамиз.
Хеч кимни сабабсиз хойин демаймиз.
Истаган лобби ташкилотинг билан пиар кил истаган хорижий сиёсатчингни сотиб ол, энди фойдасиз.
Хоинлигингни якингда туриб куриб турибмиз-ку!
...........................ХХХХХХХххххххХХХХ
Мактубни ёзган миллий кадр исми урганиш учун оз вакт колди.
Инкилоб харакати матбуот маркази
08.12.2022
Халқ озодлиги кўнгилли кучлари
Интернет воситаларини билмайдиган инсонлар тинч йўллардан Хокимиятни протесто қилиб оммавий юришлар қилмоқда.
Президент саройи, вилоят ҳабарлик идоралари олдига оддий йигилиш эмас, оммавий юриш орқали боришмоқда.
Хозир сиёсий талаблар қуйишмаяпди. Агар халқ бошига тушаётган ташвишларнинг ечимлари зудлик билан хал қилинмаса , сиёсий талаблар бошланиши аниқ. Куч ишлатар тизимлари халқ билан осойишта муомила қилмаса исён чиқиши мумкин. Балким осонгина ҳал қилиниши мумкин бўлган масала халқ нафратини баттар оширар?!.
Хулоса!
30 йиллик талонга асосланган тузим инқирозга юз тутди.
Барча сохаларда қилинаяпган "сохта ислохат"лар, давлатни чўкиш нуқтасига олиб келди.
Хокимият фақат ва фақат куч ва моддиятга асосланмоқда.
Бошқарув системаси манавиятсизликга юз тутган.
Хокимат номидан қилинаяпган ҳар қандай халокатли натижа, давлатга ишончни йўқолишига олиб келмоқда.
Биз давлатни халокатга етаклаётган Хукумат истеъфосини талаб қиламиз.
ПАРЛАМЕНТ БОШҚАРУВИГА АСОСЛАНГАН янги бир тузимга ўтиш жараёни бошлатилишини талаб қиламиз.
Мавжуд сиёсий партиялар зудлик билан бу масалада ўз тарафларини билдирсин.
Халқ, келажакда кимларнинг, кимга хизмат қилишга давом қилмоқчи эканлигини билишга хақлидир.
Халқ 130 йил мустамлака ва 30 йилдан бери ички истеъло билан яшамоқда.
"Халқ озодлиги кўнгилли кучлари" фақат ва фақат тинч йўллардан мавжуд Хокимиятнинг тўла истеъфосини талаб қила бошлайди.
Хар бир Ўзбекистон ватандошига!
Ўзингизни келажакда озод ва хур кўрмоқчи бўлсангиз рўйхати тузилмайдиган, биноси, рахбари, рухсатномаси сўралмайдиган манфур режимга мурожат қилинмайдиган кўнгилли бўлинг.
Кўнгилиликнинг хеч қандай мажбурияти йўқ!
Хатто бу ишингизни энг яқин одамингизга ҳам айтманг!
Бу биз учун асоссий масаладир.
Чунки 30 миллион инсон:
Бир минтақада,
Бир мамлакатда,
Бир қишлоқда,
Бир махаллада
Ва бир оилада факат ўзигина билган холда кўнгилли бўлса, Аллох буни кўради.
Золимларни хар доим кучли, манфур, қотил... кўриб ўзига чумоличалик қиймат беролмаган инсонларга, халқга умматга Аллох нега ёрдам берсин-ки?
Узингиз-узингизга, калбингиздан ишонинг.
Курашётган инсонларни кўрсангиз, умидсизлик билан қараманг!
Хеч бўлмаса қалбингиздан бўлса-да, ўша инсон ва инсонларнинг ғалаба қилишига ишонинг!!!
Хаммамиз бирлашсак золимларни енгамиз деб ишонг!!!
Аллох буни кўргувчидир.
Аллох билгучидир. Балким савоб оларсиз.
Хақ Хукук Адолат Ва фаравон хаёт учун кураш йўли нафсингиз ва иймонгиз орасидаги масофадир!
Бугунингиз ва келажагингиз учун курашинг.
Келажакда Тошкент майдонларини тўлдириб йўлга чиқадиганлар Сизлардан фақат шуни илтимос қилмоқда.
Қолганига Aллох карим!
Сафар Урганжи.
04.12.2020.
ТУРКИЙЛАР.
Қиличин ташлади беклар ниҳоят,
босилди тулпорлар,
тиғлар сурони,
урҳога ўрганган тилларда оят,
туркийлар таниди комил худони.
Қиличлар занглади.
фалокат ҳушёр,
туркийлар қувватин берди ерларга.
Ҳийлагар дўстлардай яқинлашди ёв
комиллик қидирган жасур эрларга.
Илвасин йигитлар,
бобир йигитлар,
саждага бош қўйди ёвга терс қараб,
ғулларни кемириб йиғлади итлар,
буюк бошни кесди қилич ярақлаб.
Туркда бош қолмади.. қолмади довлар.
хотин-халаж қолди мотам кўтариб,
«бизга тик қарама» буюрди ёвлар,
ёвларга терс қараб яшади бари.
Таланди самовий тулпор уюри,
таланди зарлари,
зебу забари,
терс қараб ўлинг деб ёвлар буюрди,
ёвларга терс қараб жон берди бари.
Лаҳадга кирдилар ўзларин қарғаб,
қолмади арабий,
туркий хатлари,
туғингиз деди ёв тескари қараб,
ёвларга терс қараб туғилди бари.
Туғилди,
туғилди,
туғилди қуллар,
қирқида қирилган — имдодга муҳтож,
ёвларга терс қараб итлардай ҳурар,
бир-бирига душман,
бир-биридан кож.
Жўмардлар қирилган Туронзаминда
дўзахий тажриба палласин кўрдим:
эшшак суврати бор қай бир қавмда,
қай бирида тўнғиз калласин кўрдим.
Бу ҳолдан буваклар бўғилиб ўлар,
қул Билол эзилиб йиғлар фалакда.
Ўзларин ёндирар борлиқдан тўйган
Бадахшон лаълидай асл малаклар.
Мўминлар беш бора Аллоҳни эслар
саждага бош қўйиб жаллод тошига.
Ўгрилиб сал ортга қарайин деса,
бошига урарлар,
фақат бошига.
Борми эр йигитлар, борми эр қизлар,
борми гул бағрингда жўмард нолалар,
борми бул туфроқда ўзлигин излаб,
осмону фалакка етган болалар.
Бор бўлса,
аларга еткариб қўйинг,
бир бошга бир ўлим демаган эрмас,
шаҳидлар ўлмайди,
бир қараб тўйинг:
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!
Шавкат Раҳмон
UzDemFund
2001-yil 11-sentabrdan boshlab O‘zbekistonda butun dunyo tubdan o‘zgardi. Soʻnggi paytlarda Oʻzbekistonda jahon hamjamiyatining diqqat-eʼtibori katta boʻlib, ekologik, ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy muammolar bilan bogʻliq mavjud vaziyat, popitistik rejimlarning avtoritarizmi nizolar uchun qulay zamin yaratmoqda.
O‘zbekiston ustidan real gumanitar falokat tahdidi – aholining ko‘payishi, nazoratsiz migratsiya oqimlari, uning keskin ko‘lami butun jahon hamjamiyati xavfsizligiga tahdid solmoqda.
Shu paytgacha ushbu muammolarni hal etishda manfaatdor davlatlar va ularning rahbarlari ishtirok etib kelgan.
Afsuski, bu amaliyot hali kutilgan natijani bermadi, ayrim hollarda tomonlar manfaatdorligi tufayli vaziyat yanada og‘irlashdi.
Bunday sharoitda davlatdan mustaqil odamlar va guruhlarning tashabbusi juda muhimdir. Bunday erkin tashabbusning timsoli NNT – nodavlat tashkilotlardir.
Nodavlat notijorat tashkilotlari nodavlat tashkilotlarida mintaqaviy muammolarni hal qilish jarayonida samarali ta'sir ko'rsatish vositalari va vositalarini topish uchun oqilona fuqarolik tashabbusi masalalarini ko'taradi.
Aytilganlardan kelib chiqib, O‘zDemfondning yaratilishining o‘rni borligini alohida ta’kidlash lozim. Rahbarlar, ziyolilar, san'at va madaniyat arboblariga xalqning obro'-e'tibori va tajribasidan oqilona foydalanishga chaqirilgan.
yozuvchilar, taniqli davlat arboblari, barcha irq va diniy e'tiqod vakillari.
O‘zDemFond o‘z oldiga mintaqaviy miqyosda barqarorlik yaratish jarayonida ishtirok etish vazifasini qo‘ygan hamfikrlarning xolis monolit-yadrosini yaratishi mumkin bo‘ladi. O‘zDemFond jamiyatni boshqarish bo‘yicha demokratik tashabbuslarni yaratishga hissa qo‘shadi va O‘zbekiston hukumati yoki rahbariyat tomonidan tayinlanadigan muloqot mexanizmlarini topish imkonini beradi.
Shu maqsadda O‘zbekistonda diktaturadan demokratiyaga tinch yo‘l bilan o‘tish usullarini izlayotgan manfaatdor davlatlarning vositachilaridan iborat komissiya tuziladi.
O‘zDemFund millatlararo va dinlararo nizolarni hal etishga qaratilgan xalqaro ommaviy tadbirlarni amalga oshiradi, har qanday ko‘rinishdagi terrorizm, shuningdek, diniy ekstremizmni ommaviy axborot vositalari orqali keng muhokama qiladi, ularning muammolarini yoritadi.
yuzaga kelishi.
O‘zbekistondagi voqealar rivojini doimiy tahlil qilib borish hamda O‘zbekistonda tinchlik va farovonlikka tahdid soluvchi ijtimoiy-siyosiy masalalar bo‘yicha tavsiyalar ishlab chiqish.
O‘zbekiston hayotining ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy sharoitlari bo‘yicha tadqiqot olib borish
Asosiy muammolarni tahlil qilish va butun mintaqadagi siyosiy beqarorlik bilan bog'liq keyingi mojarolarning oldini olish strategiyasi bo'yicha takliflar, amaliy tavsiyalar ishlab chiqish.
O‘tkazilgan ijtimoiy-siyosiy tadqiqotlar va ularning O‘zbekistonda diktaturadan demokratiyaga o‘tish jarayonini, shuningdek, O‘zbekistonning iqtisodiy erkinligini ishlab chiqish bo‘yicha tavsiyalari yuzasidan jahon hamjamiyatiga batafsil ma’ruzalar va maqolalar taqdim etish.
O‘zDemFond millatlararo, diniy nizolar, diniy ekstremizm muammolariga bag‘ishlangan xalqaro konferensiyalar o‘tkazadi, shuningdek, diktaturalar, avtoritar aksil-xalq rejimlarining paydo bo‘lish sabablarini ochib beradi, ijtimoiy-siyosiy va iqtisodiy, demografik vaziyatni beqarorlashtirishga yordam beradi. O'zbekistondagi vaziyat.
UzDemFond O‘zbekistonda totalitar aksilrossiya tuzumlari kuchiga emas, balki erkinlik va haqiqiy demokratiyaning o‘zaro tushunishiga asoslangan haqiqiy barqarorlikni o‘rnatish uchun kurashadi.
UzDemFond har qanday turdagi terrorizm va diniy ekstremizmga, millatlararo mojarolarga, irqchilik va shaxslar, oilalar va etnik ozchiliklarga nisbatan kamsitishlarga qarshi kurash olib boradi. UzdemFond oʻz faoliyatida Oʻzbekistonda demokratik qadriyatlarni targʻib qiluvchi boshqa NNTlar, siyosiy partiyalar, ijtimoiy-siyosiy harakatlar, barcha irq, millat va din vakillari bilan hamkorlikka tayanadi.
16.01.2012
Комментариев нет:
Отправить комментарий
Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.