воскресенье, 23 ноября 2025 г.

Шажалар билан боғлиқ масалага изох.

Шажалар билан боғлиқ масалага изох.
Туркистоннинг араблар истелоси, туркий шажараларни кескин ўзгартирди.
1. Араблар келишини, ҳам истело ҳамда, Тангри динига қарши деб қараганлар.
2. Исломият хақ диндир, лекин араблар истелоси тугатилсин деганлар.
3. Исломият ирқ, миллаt, халқ тушунчасини ва бошқарувни издан чиқарди деганлар.
Ушбу 3 та тоифадаги кишилар, Туркистонда Чингизхон давригача нисбатан эркин фикирлай олган эдилар
Беруний, Хоразимий, Ибни Сино..... каби оталаримиз ушбу 3 тоифа кураши жараёнида eтишиб чиққан эди.
1500 йилларда Улуғбекнинг калласини кестирган жохилият, ўз хукумронлигини бошлатган.
Туркийлик оддий халқ ичидагина қолди. Барча хукумронлар, бойлар, муллаю-эшонлар ўзларининг шажарасини араб сайидлари ёки қурайишларга боғлаб ёздира бошлади.
Мўғил кўринишли туркийлар, ўзларини монгол-мўғил орасидаги Чингизхонга боғлаб талқин қилдирмоқда эдилар.
Тарихчиларимизга!
Қўлёзмаларнинг барчасини хақиқат деб қараманглар.
Хозирги замондагидай ўтмишда ҳам хукумрон-кучли бўлиш пиари қилинган. Қўлёзмалар ёздириб, ўз хокимияти, бойликларини сақлаб қолишга харакат у даврларда ҳам бўлган.
У пайтдаги хукумрон синифлар тахтга ўтирганда ўзларига исм-лақаб-унвон танлашган.
Барча қўлёзларга ана ўша нарса ёздирилган.
Аслида кундалик хаётда исмлари оддий ва содда махаллий бўлган.
Қўлёзмалар (ўз замонинг пиари) хар доим ҳам хақиқатни акс эттирмайди.
Сафар Бекжон Урганжи.
23.11.2024
Shajalar bilan bog‘liq masalaga izox.
Turkistonning arablar istelosi, turkiy shajaralarni keskin o‘zgartirdi.
1. Arablar kelishini, ham istelo hamda, Tangri diniga qarshi deb qaraganlar.
2. Islomiyat xaq dindir, lekin arablar istelosi tugatilsin deganlar.
3. Islomiyat irq, millat, xalq tushunchasini va boshqaruvni izdan chiqardi deganlar.
Ushbu 3 ta toifadagi kishilar, Turkistonda Chingizxon davrigacha nisbatan erkin fikirlay olgan edilar
Beruniy, Xorazimiy, Ibni Sino. . . . . kabi otalarimiz ushbu 3 toifa kurashi jarayonida etishib chiqqan edi.
1500 yillarda Ulug‘bekning kallasini kestirgan joxiliyat, o‘z xukumronligini boshlatgan.
Turkiylik oddiy xalq ichidagina qoldi. Barcha xukumronlar, boylar, mullayu-eshonlar o‘zlarining shajarasini arab sayidlari yoki qurayishlarga bog‘lab yozdira boshladi.
Mo‘g‘il ko‘rinishli turkiylar, o‘zlarini mongol-mo‘g‘il orasidagi Chingizxonga bog‘lab talqin qildirmoqda edilar.
Tarixchilarimizga!
Qo‘lyozmalarning barchasini xaqiqat deb qaramanglar.
Xozirgi zamondagiday o‘tmishda ham xukumron-kuchli bo‘lish piari qilingan. Qo‘lyozmalar yozdirib, o‘z xokimiyati, boyliklarini saqlab qolishga xarakat u davrlarda ham bo‘lgan.
U paytdagi xukumron siniflar taxtga o‘tirganda o‘zlariga ism-laqab-unvon tanlashgan.
Barcha qo‘lyozlarga ana o‘sha narsa yozdirilgan.
Aslida kundalik xayotda ismlari oddiy va sodda maxalliy bo‘lgan.
Qo‘lyozmalar (o‘z zamoning piari) xar doim ham xaqiqatni aks ettirmaydi.

Safar Bekjon Urganji.
23.11. 2024

Узбекнефтегаз компанияci Узбекистон Республикасига яъни давлатга тегишли корхона. Бошқарувчиси хам давлат одами.
Бу қандайdir кеча пайдо булган хусусий фирма эмас.
Бу хатти харакати билан Узбекистон Республикаси хукумати уз шерикларини чув туширганини ва хар хил бахона қидириб юрист билан маслахатлашмасдан иш қилгани натижасида суд орқали пул ундириш қарори чиқарилганини куриш мумкин.
Мана шу давлат корхонаси ахолига ёқилғи етказиб берар экан, бахона излаб ёқилғи нархини бир неча баробарга ошириб сотади.
Ёки сохта уйдурма гаплар билан уз шерикларини обрусини тушуриб, халол ишлаяпганлигини курсатишга харакат қилади.
Мен нега бу темани кутардим!!!
Сабаби оддий:
давлатни бир корхонаси куриниши олдида, хукуматни хақиқий сохта, аёр башарасини куриш мумкин.
Бу уз навбатида Узбекистон Республикаси президентини хам кимларни ишга жалб қилганини куришимиз мумкин.
Ахолига мана шундай муттахам корхоналар ёқилғи етказиб берар экан, демак писмиққа ухшаб ахоли чунтагига уз қулини тиқаяпти деб айтсам адашмаган буламан.
Узбекистон хукумати хар гал РФси бизга ёқилғи етказиб бермаяпти биз улар қулига қараб утириммиз деб неччи бор уйдурмалар туқишди.
Хоп агар РФси билан шартнома бузилаяпган булса давлат рахбари нахот алтернатив йӯлни излаб курмади.
Йӯқ албатта!!!
Агар ШМ хақиқий ватанпарвар булганида эди. Ахолиси ёқилғидан қийналмаслиги учун бошқа давлатлар билан аллақачон шартнома имзолаб халқ мушкулини осон қилган булар эди.
Куриб туриммизки давлат рахбарига ахолини ташвиши БИР ТИЙИН.

Inqilobchi muhlis.
23.11.2023
Toshkent


Шавкат Мирзиёев уз хокимияти учун Узбекистон буйлаб харбий холат эълон килган.
Харбий холатда давлат ходимларининг куролли кучлар бошкарувига аралаша олиши кузда тутилмокда.
Харбий кучларнинг ташкаридан боскинчи кириб келишига карши киладиган химоя плани давлат сири хисобланади.
ШМ бошка давлатга уруш очмокчими?
Ташкаридан агрессия булмокчи булса, нега давлат маъмурлари окопларда эмас?
Генераллар билан биргаликда командирлар марказида туришга туман, вилоят хокимларига ким хукук берди?
Пора билан лавозим сотиладиган Узбекистонда харбий масалаларни хам пора бериб хал килинмокчими?
Нимага мазгини котирасанлар?
Барча лавозим порага эканлигини, бутун дунё билади.
ШМ Узбекистон Куролли кучларига ишонмайди.
Пора бериб хокимликларни сотиб олганларга харбий кийим кийдирсагенерал булишадими?
Генерал хокимлар харбий булимларга каманда бериб халк инкилобини бостирадими?
Харбийлар куролсиз оддий халкни душман куч сифатида кабул килиб, стратегя тузиб, бостириб боришга укитилмайди.
Харбийлар ментлар эмас!!!
ШМга эслатма.
Украина диктатори Яникович уруш холатини бахона килиб хокимларига харбий ваколат берган эди.
99% хоким пора эвазига лавозимда ва Яниковичга содик булишган.
Натижа?
Халк инкилобини бостиришга Украин армияси рози булмади.
Россиядан келтирилган спец наз катта холасини курди.
ШМ, халкдан устун хеч кандай куч йуклигини хали билмайди.
Путин билан биргаликда , Нукусда ташкил килган провокатцияси издан чикиб, бошкарилмайдиган холатда келганида кузи очилмади.
Балким кузи очик кетар.

Матбуот маркази
23.11.2023

Углим Жалолиддинга!
Углим сенга огирлик килди бу исм
Жалолиддин Ал Бухорий
Жалолиддин Ал Румий
Жалолиддин Ал Мангуберди
Хазрати киблагох бари-барчаси.
Углим сен хали тугилмасингданок,
юклаб куйгандик бу огир юкни.
Углим йул узок хали манзилларда бир
кудук бор, куйганман ичига ойни яшириб.
Углим бир сир бoр излай-излай
топганим шудир.
Хохла йулга чик Ал Бухарий пойига караб
Хохла Румий сари юз йил йул юри.
Хохла Мангубердининг тулпорини мин.
Огирлик килса бу юклар магар, бир кудук
казигин ичида булсин ун олти кунлиk, мен
топмаган ой.
Сафар Бекжон.
Карши
Шайхали. 64/49 зона
30 Октябрь 1994 йил

Комментариев нет:

Отправить комментарий

Примечание. Отправлять комментарии могут только участники этого блога.

Pora tugilishda otang beradi, keyin sen bir umr berasanmi?

Turkiston ozodligi va ittifoqi xarakati milliy kadrlari tamonidan tagdim qilinayotgan raportlarning ba’zilarini e’lon qilishga davom etmoqda...